Осма београдска гимназија

Осма београдска гимназија налази се на Лекином брду, у амбијенту парк-шуме „Шумице“, у близини спортског центра на општини Вождовац у Беграду.

Осма београдска гимназија
Osma-logo
OsmaBGgimnazija-4
Осма београдска гимназија
Типдржавна
ЛокацијаГрчића Миленка 71, 11050 Вождовац
Београд
ДржаваРепублика Србија
Веб-сајтОсма београдска гимназија

Историја

Школа је основана 27. септембра 1937. године указом тадашњег Министарства просвете, под називом Седма мушка реална гимназија. Прве школске године 1937/38. гимназија је била мешовита. Иако је по називу била мушка, организована су женска одељења. По броју ученика Седма мушка реална гимназија била је најмногобројнија у Београду. Имала је 32 одељења, 16 мушких и 16 женских, са укупно 1511 ученика. Први директор гимназије био је Мираш Кљаовић, професор, а у школи је радило 55 професора и наставника и 7 сарадника.

Школске 1938/39. године од женских одељења је формирана Шеста женска реална гимназија, која је била смештена у павиљонима код Ауто-команде, у близини садашњег стадиона. Седма мушка реална гимназија је од тада постала чисто мушка и као таква траје све до 1953. године.

За време окупације, гимназија је била лоцирана на два места. Виши разреди (од петог до осмог) били су у згради предратне Четврте мушке реалне гимназије, на углу Тиршове улице и Улице Војводе Мирка, а нижи разреди били су у улици Јове Илића у згради тадашње ОШ „Бора Станковић“. У нову зграду у Улици Грчића Миленка бр. 71, где се и данас налази, гимназија је пресељена 1948. године. Тада је добила назив „Руђер Бошковић".

OsmaBGgimnazija-2
Двориште гимназије

Школске 1960/61. године Једанаеста београдска гимназија је добила велики број ученика и професора тадашње Петнаесте београдске гимназије због укидања те школе. Тада је настао проблем недостатка простора, који је из године у годину био све већи, јер се сваке школске године повећавао број ученика чија су интересовања била усмерена ка стицању гимназијских знања као основе за даље школовање. Тај проблем је био решен коришћењем објекта „Шумадија“. Адекватан и целовит простор Једанаеста београдска гимназија је добила тек када се преселила у објекат ОШ „Стеван Синђелић“ пошто се ова школа преселила у нову зграду.

Школске 1962/63. године Једанаеста београдска гимназија под овим називом поново почиње да ради у Тимочкој бр. 24, где се данас налази О.Ш. „Синиша Николајевић“. Гимназија је формирана од ученика из неколицине београдских средњих школа. На овом месту се Осма београдска гимназија налазила до 1964. године, када прелази у Његошеву бр. 15 и тај назив на овој локацији носи до 1980. године.

Током свог шездесетогодишњег рада гимназија је у периоду од 1980. до 1990. године због реформе тадашњег школског система била организована као школа за образовање производних занимања чиме је требало да се успостави чвршћа веза између образовних установа и привреде земље. Овакав концепт школе брзо је одбачен. Враћањем на стари школски систем, Једанаеста београдска гимназија задржала је своје основно опредељење: образовање ученика по програму који осигурава наставак школовања на вишем нивоу и проходност за упис на све факултете у земљи. Настава је организована на основу јединствених планова и програма за гимназије кроз смерове: природно-математички и друштвено-језички.

Osma beogradska gimnazija dvoriste
Двориште гимназије

Осма београдска гимназија основана је 30.06.2002. године[1] у згради некадашње Једанаесте београдске гимназије. Поред матичне школе у Улици Грчића Миленка 71, постојао је и огранак у Гроцкој у Ужичкој улици бр.2. Када је основана, гимназија је имала 39 одељења, од чега 8 одељења у Гроцкој. У школи су радила 62 наставника. Требало је да нова школа пронађе своје место у систему београдских гиманазија. Није било лако. Током своје прве године постојања циљ је био да се организацијом рада постигне виши ниво квалитета наставе и да се ученици анимирају великим бројем ваннаставних активности.

Набављена су нова учила, чиме је настава знатно осавремењена. Извршене су значајне поправке у учионицама и планирано је формирање кабинета. Велика пажња је посвећена стручном усавршавању наставника, а искусније колеге су биле стална подршка приправницима.

На иницијативу Вере Оцић, професорке социологије, и тадашњих ученика четвртог разреда, 21.11.2003. године, конституисан је Ученички парламент Осме београдске гимназије.

Школске 2003/04. године са општином Гроцка је договорено да се одељења у Гроцкој прикључе тамошњој Економској школи.

Уз велике напоре да се обезбеде материјална средства, у периоду од 2003—2007. године, оформљени су кабинети.

Током протеклих десет година резултати Осме београдске гимназије постајали су све уочљивији. Наши ученици и наставници освајају републичке награде, учествују на конкурсима, у изради пројеката, хуманитарним акцијама. Активни су у културно-забавном животу школе и града. Посебно задовољство наставницима представљају одлични резултати и пролазност наших ђака на пријемним испитима за факултете.

Живот школе

Ученичке секције

У раду Осме београдске гимназије велика пажња се поклања ваннаставним активностима. Основна идеја је проширивање ученичких знања, развој посебних вештина, неговање другарства и поштовање људских вредности. Ученици се подстичу да учествују у културном животу школе и јавном животу града.

Biblioteka Osme beogradske gimnazije
Библиотека

Успеси на такмичењима су резултат напорног десетогодишњег рада и залагања наставника као и личног ангажовања ученика који су одувек показивали велику заинтересованост за рад у секцијама. Чланови су често иницијатори разних хуманитарних акција. Различита интересовања наших ученика рађају веома креативне идеје при припреми и организовању приредби, позоришних представа, јавних часова и огледа.

У школи су активне секције: литерарна, рецитаторска, лингвистичка, драмска, новинарска, културолошка, историјска, хемијска, биолошка, психолошкс, програмерска, ликовна, спортска секција, хор, као и Клуб Уједињених нација и Омладинска организација Црвеног крста.

Ученици чланови новинарске секције и руководилац ове секције Мирјана Михаиловић, покренули су школски часопис Осме београдске гимназије „Осмица“. Часопис излази у електронском облику и обрађује све актуелне школске теме, као и културне садржаје занимљиве ученицима.

Излети и ескурзије

Било да су у нашој земљи или у иностранству, екскурзије су прилика да се упознају различита места, људи који ту живе и да се непосредно научи нешто о њиховој култури. Делећи заједничке утиске, то је и прилика да се ученици међусобно боље упознају и друже ван родитељске контроле, што је важан чинилац у сазревању сваког младог човека. О атмосфери на екскурзијама слике говоре више од речи...

Референце

  1. ^ 10 година монографија

Спољашње везе

27. септембар

27. септембар (27.9.) је 270. дан у години по грегоријанском календару (271. у преступној години). До краја године има још 95 дана.

Gimnazija „Patrijarh Pavle”

Gimnazija „Patrijarh Pavle”, nekadašnja Petnaesta beogradska gimnazija, počela je sa radom 1991. godine.

Гимназија 20. октобар (Бачка Паланка)

Гимназија „20. октобар“ је прва и једина Гимназија у Бачкој Паланци.

Гимназија Крушевац

Гимназија Крушевац је четворогодишња средња школа која се налази у Крушевцу и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Гимназија Лесковац

Лесковачка гимназија је основана 1879. године као Нижа реална гимназија, тако је она једна од најстаријих школа те врсте у овом делу Србије.

Гимназија Младеновац

Гимназија Младеновац је гимназија у Младеновцу, једна од две средње школе у том граду. Основана је 1950. године.

Настава се одвија у две смене. У склопу ваннаставних активности организован је рад секција: драмска, информатичка, ликовна, новинарска, психолошка, рецитаторска, спортска, филозофска и шаховска секција, а активан је и школски хор.

Гимназија Свети Сава (Београд)

Гимназија Свети Сава је средња школа општеобразовног типа, у четворогодишњем трајању. Налази се у центру Београда, у Ресавској улици бр.58,(бивша Генерал Жданова), на општини Савски венац.

Гимназија Светозар Марковић (Сурдулица)

Сурдуличка гимназија је основана 1921. године, као Грађанска школа. Наредне године, на Видовдан, постављен је камен-темељац за изградњу будуће гимназије. Свечано отварање гимназије било је 24. августа 1924. године. Свечаном отварању су присуствовали патријарх српски Димитрије и краљ Александар I Карађорђевић са супругом, краљицом Маријом. Школа је угашена 1959. године, из политичких разлога, а обновљена 1990. године, под именом „Светозар Марковић“.

Гимназија Стеван Пузић

Гимназија „Стеван Пузић" је гимназија у Руми. Једна је од пет гимназија на подручју Сремског округа.

Гимназија у Куршумлији

Гимназија у Куршумлији је основана 1962. године, а њен први назив био је Радован Јовановић - Сеља. Године 1968. дошло је до спајања Гимназије и Економске школе у Центар за средње образовање, који је радио до 1990. године. Поделом Центра, гимназија је 1991. формирана наново под старим именом. Од 1994. носи једноставан назив Гимназија.Гимназија у Куршумлији уписује два смера: друштвено-језички и природно-математички, са по 60 ученика.

Гимназија у Обреновцу

Гимназија у Обреновцу је средња школа, налази се у Обреновцу.

Гимназија „Вук Караџић“ Трстеник

Гимназија „Вук Караџић“ је четворогодишња средња школа која се налази у Трстенику и функционише у оквиру образовног система Републике Србије.

Школа у садашњем облику постоји од 1990. године, а формирана је након укидања усмереног образовања у тадашњој Југославији, трансформацијом образовног центра „Прва Петолетка“.

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници

Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници је средњошколска установа, гимназијског типа у општини Бабушница.

Гимназија „Душан Васиљев”

Гимназија „Душан Васиљев“ у Кикинди најстарија је средња школа у граду. У школи су заступљени следећи смерови: општи, информатички, друштвено-језички и природно-математички смер.

Десета београдска гимназија

Десета гимназија „Михајло Пупин“ у Београду је гимназија општег смера која се налази на Новом Београду у улици Антифашистичке борбе 1а (бивша улица Пролетерске солидарности) у блоку 21.

Пожаревачка гимназија

Пожаревачка гимназија је гимназија у Пожаревцу основана 24. септембра 1862. године указом књаза Михаила Обреновића.

Седма београдска гимназија

Седма београдска гимназија је гимназија која се налази на општини Звездара у насељу Миријево. Смештена је у објекту некадашње основне школе „Вукица Митровић“.

Има 746 ученика распоређених 25 одељења друштевно-језичког и природно-математичког смера. Фунцкију директора гимназије врши професор географије Мирослав Маркићевић.

Трећа београдска гимназија

Трећа београдска гимназија је од оснивања 1891. године па све до 1956. године носила назив Трећа београдска гимназија, a једно време између ратова Трећа мушка реална гимназија. Позната је у једном периоду као Класична гимназија, a од 1963. Осма београдска гимназија. Ти називи Трећа, Класична, па Осма београдска, уз оне друге што их је донела једна недовољно осмишљена реформа пред крај осамдесетих година, обједињује живописно здање у Његошевој 15. На главном улазу Гимназије налази се бронзана плоча са угравираним натписом.

Гимназије у Србији

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.