Осладић

Осладић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 444 становника.

Осладић
Selo Osladić - opština Valjevo - zapadna Srbija - crkva 2
Црква у Осладићу
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 444
Географске карактеристике
Координате44°21′07″ СГШ; 19°41′23″ ИГД / 44.3519° СГШ; 19.6897° ИГДКоординате: 44°21′07″ СГШ; 19°41′23″ ИГД / 44.3519° СГШ; 19.6897° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина323 м
Осладић на мапи Србије
Осладић
Осладић
Осладић на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

У насељу Осладић живи 528 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,5 година (49,7 код мушкараца и 53,3 код жена). У насељу има 227 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.401
1953. 1.425
1961. 1.272
1971. 1.091
1981. 922
1991. 727 719
2002. 592 593
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
565 95,43 %
Хрвати
  
1 0,16 %
Мађари
  
1 0,16 %
непознато
  
13 2,19 %

Галерија

Selo Osladić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 10

Осладић - панорама

Selo Osladić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 11

Осладић - панорама

Selo Osladić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 14

Осладић - панорама

Selo Osladić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 16

Осладић - панорама

Selo Osladić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 17

Осладић - панорама

Selo Osladić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 8

Осладић - панорама

Selo Osladić - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 15

Осладић - панорама

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Државни пут 27

Пут 27 је државни пут првог реда у средишњем делу Србије, који повезује простор Средишње Србије правцем запад-исток. Пут у целости на подручју Средишње Србије, у оквиру области Подриња, Колубаре и Шумадије.

Постојећи пут је магистрални пут са две саобраћајне траке. По важећем просторном плану републике Србије није предвиђено унапређење датог пута у ауто-пут.

По старој систематизацији овај пут се звао „Државни пут I реда М4“.

Жикица Јовановић Шпанац

Живорад Жикица Јовановић Шпанац (Ваљево, 17. март 1914 — Радановци код Косјерића, 12. март 1942) био је апсолвент књижевности, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у западној Србији и народни херој Југославије.

Као ученик Ваљевске гимназије, због левичарских размишљања био је искључен из школе, након чега је школовање наставио у Београду, где је потом студирао књижевност на Филозофском факултету. Током студија прикључио се револуционарном студентском покрету, а политички је деловао и у родном Ваљеву, због чега је 1935. године примљен у чланство тада илегалне Комунистичке партије Југославије.

Учествовао је у Шпанском грађанском рату, где се у редовима Интернационалних бригада борио против фашизма. Током рата је био рањаван, а након пораза Шпанске републике заједно са осталим интербригадистима налазио се у логорима у Француској. У јесен 1940. године успео је да се врати у Југославију, где је наставио са партијским радом.

Учествовао је у припремама оружаног устанка у западној Србији и формирао партизанску чету у Рађевини. Са овом четом је 7. јула 1941. године у Белој Цркви, код Крупња, извео прву устаничку оружану акцију, која се касније обележавала као Дан устанка народа Србије. У току устанка 1941. године налазио се на дужностима команданта и политичког комесара батаљона и политичког комесара одреда.

Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, остао је на територији западне Србије, где је почетком 1942. године био члан команде Групе одреда западне Србије. Погинуо је 12. марта 1942. године у близини села Радановци на огранцима планине Маљен према Косјерићу у сукобу са четницима Косте Пећанца и припадницима Српске државне страже.

За народног хероја проглашен је 6. јула 1945. године.

Здравко Јовановић

Здравко Јовановић (Осладић, код Ваљева, 1909 — Дедник, код Велике Лашче, 3. фебруар 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Каменица (Ваљево)

Каменица, позната и као Ваљевска Каменица, је насељено место града Ваљева у Колубарском округу, често се назива и Ваљевска Каменица. Према попису из 2011. било је 868 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Каменица коју су чинила насељена места: Беомужевић, Бобова, Горња Буковица, Каменица, Мајиновић, Миличиница, Оглађеновац, Осладић, Причевић, Ситарице, Станина Река, Стапар, Суводање, Тупанци, Влашчић и Врагочаница. После укидања општине целокупно подручје је ушло у састав општине Ваљево.

Овде се налази ОШ „Милован Глишић” Ваљевска Каменица.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.