Оружане снаге САД

Оружане снаге САД су оружана формација Сједињених Америчких Држава. Састоје се од Копнене војске, Ратне морнарице, Ратног ваздухопловства, Маринаца и Обалске страже.

САД има јаку традицију цивилне контроле над војском. Док је главнокомандујући председник Доналд Трамп, Савезно извршно одељење Министарства одбране САД је главни орган преко којег се војна политика спроводи. Министарство одбране је на челу са секретаром за одбрану, који је и члан Кабинета и који је други у команди после председника. Да би координирао војне акције са дипломатијом, председник има саветника за националну безбедност који је на челу Савета за националну безбедност.

Оружане снаге Сједињених Америчких Држава
United States armed forces
Jointcolors
Видови војскеEmblem of the United States Department of the Army.svg Армија

Seal of the United States Marine Corps.svg Корпус морнаричке пешадије
United States Navy Seal Ратна морнарица
United States Air Force seal Ратно ваздухопловство

USCG S W.svg Обалска стража
Вођство
ПредседникДоналд Трамп
Секретар одбранеЏејмс Метис
Бројно стање
Војно способниод 17 до 45
Број расположивих
за војну службу
72,715,332, година 15—49
Број способних
за војну службу
59,413,358, година 15—49
Број годишње стасалих
за војну службу
2,186,440
Активни састав1,473,900[1] (2. у свету)
Резервни састав1,458,500[2]
Трошкови
Буџет692 милијарде долара[3]
Проценат БДП4,7

Историја

Други светски рат

Због океана који су је одвајали од Европе и Азије, те у домаћој политици владајућег изолационизма, САД су 1930их врло мало улагали у одбрану, верујући да ће се будући рат избећи, односно да САД у њему неће учествовати.

Једини изузетак је била ратна морнарица, која се развијала због све већег супарништва САД с Јапаном у подручју Тихог океана. Због великих удаљености између појединих тачака у Тихом океану, велики је нагласак стављен на авијацију, односно координацију њених активности с морнарицом. Због тога су САД, слично и Јапан, развиле врло квалитетну и извежбану морнаричку авијацију те саградиле неколико носача авиона. Велики су напори уложени и у развијање техника за амфибијске операције, односно брзу градњу аеродрома и лука на изолованим острвима.

Због тога је развој копнене војске, односно планови за евентуално деловање на европским бојиштима био потпуно занемарен. Године 1939. америчка војска је имала застарелу опрему и неадекватну тактику. Но, релативно касни улазак у рат је омогућио учење на туђим искуствима, док су многи од тих недостатака компензовани индустријском моћи САД која је, слично као и СССР, квалитативне недостатке избрисала квантитетом.

После Другог светског рата

Америчка војска је после 1946. године имала често ангажовање и војне интервенције у земљама Латинске Америке, Азије и Африке... са једним изузетком у Европи. Тиме су се мешали у унутрашње ствари малих држава желећи да их ставе под свој политички и пре свега економски утицај.

1946-1980

1950-1953 Корејско полуострво, где је Војска САД директно подржала Јужну Кореју против Северне Кореје на самом истоку Азије. Северну Кореју су подржавали Совјети и Кинези, док су Јужну Кореју подржавали САД, Велика Британија, Аустралија, Белгија, Канада, Француска, Грчка, Холандија, Филипини, Турска, Колумбија, Етиопија... Овај рат је показао да америчка војска није непобедива.

1964-1975 Рат у Вијетнаму, где су амерички војници подржавали Јужни Вијетнам против Северног Вијетнама у југоисточним деловима Азије. Ово је први велики пораз америчке војске која се у паничном бегу морала повући са територије источне Индокине. [4]

1971 Индијско-Пакистански рат, где су САД подржавале војно и материјално Пакистан, док је Индија имала помоћ од Совјета односно потписан уговор о војној сарадњи на 20 година. Овај једномесечни рат у јужној Азији су Индијци убедљиво добили (и на мору и у ваздуху и на копну) и фактички уништили пакистанску армију.

1977-1978 Огаденски рат који се водио у источној Африци, када су амерички војници подржали Сомалију у рату против Етиопије. Етиопљане су подржавали Кубанци и Совјети, док су Сомалијце подржавали још Италијани и Британци. Ово је други пут у историји да су Американци изгубили рат.

1981-2015

1989-1990 Панамски рат је напад Оружаних снага САД на Панаму, државу у централној Америци, где је био циљ запосести Панамски канал, важну стратешку тачку читавог америчког континента. Рат је трајао 2 месеца и Панамци су поражени. Савет Безбедности УН, СССР и највећи део земаља Латинске Америке је осудио САД због ове агресије. [5]

1990-1991 Заливски рат у средњој Азији, када су амерички војници окупили око себе још 34 државе: Британија, Француска, Пољска, Холандија, Авганистан, Турска, Шпанија, Мађарска, Чехословачка и др. Американци су овај рат добили и истерали ирачку војску из Кувајта.

1991-1995 Рат у Хрватској, када су амерички војни авиони бомбардовали српски аеродром Удбина у Лици (24.11.1994) [6], као и положаје око Книна (04.08.1995) чиме је започето етничко чишћење Срба из Крајине. [7]

1992-1995 Рат у Босни и Херцеговини, где су амерички авиони више пута бомбардовали српске положаје у БиХ. А највеће ангажовање су имали у лето 1995. године када су две недеље непрестано бомбардовали скоро свако место у Српској Републици БиХ... што је касније спречило пораз хрватских и муслиманскиих ратних јединица, а територију Српске Републике смање на 49% некадашње Босне и Херцеговине.[8]

1999 НАТО агресија на СР Југославију је био удружени злочиначки подухват 14 земаља НАТО пакта, које је предводила Војска САД са својим савезницима: Немачка, Британија, Француска, Холандија, Турска, Белгија, Канада, Португал, Данска, Норвешка, Албанија и др. Овај напад је изведен без одобрења Савета Безбедности УН на једну суверену европску државу која није напала ниједну чланицу НАТО пакта. Овим ратом Американци су подржавали албанске терористе, желећи одвајање Косова и Метохије од Републике Србије. Рат је завршен Кумановским споразумом. [9]

2001-2014 Други авганистански рат је напад америчке војске са својим савезницима на Авганистан под оптужбом да ова држава скрива и подржава исламске терористе из Ал-каиде, јер је ова организација Осаме Бин ладена оптужена за напад на Светски трговински центар 11. септембра 2001. године. Рат је завршен поразом Авганистанаца и окупацијом ове државе.

2003-2010 Рат у Ираку су покренуле Сједињене Америчке Државе против Ирака, под оптужбом да режим Садама Хусеина производи оружје за масовно уништење. Рат се завршио поразом Садама Хусеина и он је свргнут са власти, а Ирак окупиран. Многи детаљи овог рата су преношени директно на светским ТВ станицама. После тог рата амерички истраживачи нису нашли доказе да је режим Садама Хусеина производио оружје за масовно уништење. [10]

2011 Рат у Либији, где су амерички војници заједно са италијанским, британским и француским војницима борили против Либије, тачније њеног дугогодишњег вође Гадафија у северној Африци, који се деценијама борио за ослобађање афричких држава од економског ропства. Рат је завршен поразом Гадафија и његовим убиством, а Либију су преузеле проамеричке снаге.

Референце

  1. ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 05. 02. 2009. Приступљено 08. 07. 2010.
  2. ^ FDsys - Browse BILLS Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 7, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 17. 4. 2013.
  3. ^ Federal Government Outlays by Function and Subfunction: 1962–2015 Fiscal Year 2011 (Table 3.2) Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 21, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ Нajвeћи порaз у aмeричкоj историjи: Кaко су СAД доживeлe дeбaкл у Виjeтнaму!, Приступљено 24.06.2019.
  5. ^ Амерички милосрдни анђели који су изменили свет, Приступљено 24.06.2019.
  6. ^ Бомбардовање Удбине 1994, Приступљено 24.06.2019.
  7. ^ Зашто је Книн пао за мање од 24 часа, Приступљено 24.06.2019.
  8. ^ Бомбардовање Републике Српске, Приступљено 24.06.2019.
  9. ^ Од распада СФРЈ до Хашког Трибунала, Приступљено 24.06.2019.
  10. ^ Ирак, пропаст једне инвазије, Приступљено 24.06.2019.

Спољашње везе

1945

1945. је била проста година.

2014

2014. је била проста година.

9. март

9. март (09.03) је 68. дан у години по грегоријанском календару (69. у преступној години). До краја године има још 297 дана.

9×19mm Parabellum

9×19мм Парабелум (друга имена: 9×19мм, 9мм Лугер, 9мм, дуга деветка) је пиштољски калибар, којег је дизајнирао Георг Лугер 1901. године. Уведен је у службу 1902. године и први произвођач је био Deutsche Waffen und Munitionsfabriken - DWM (Немачка фабрика оружја и муниција). Прво оружје који је користио 9×19мм је легендарни пиштољ Лугер. Име Парабелум је добила по латинској изреци: "Si vis pacem, para bellum" ("Ако тражите мир, припремите се за рат"), која је уједно и мото DWM.

Под стандардом STANAG 4090, 9мм Парабелум је стандард НАТО пакта, као и бројних држава нечланица НАТО пакта.

9×19мм Парабелум је најпопуларнији калибар за пиштоље и аутомате. По неким проценама око 60% полицијских станица у САД користе 9×19мм Парабелум. Популарност се може приписати ниској набавној цени и добрим карактеристикама за самоодбрану и војне и полицијске потребе.

M-16

М-16 је ознака за прву у серији аутоматских, или јуришних пушака, развијених крајем педесетих година прошлог века на основу пушке Армалајт АР-15, конструктора Јуџина Стонера и Џејмса Л. Саливена. Изворни модел М-16 се више не користи и замењен је унапређеним верзијама. Тренутно је у Војсци САД у најраширенијој употреби карабинска верзија настала на основу модела М16А2, која носи ознаку М4А1 или Карабин М4.

Бад Кројцнах

Бад Кројцнах (нем. Bad Kreuznach) град је у немачкој савезној држави Рајна-Палатинат. Једно је од 119 општинских средишта округа Бад Кројцнах. Према процени из 2013. у граду је живело 48.229 становника. Поседује регионалну шифру (AGS) 7133006. Бад Кројцнах је бањски град и седиште неколико судова, као и федералних и државних органа. Кројцнах је средиште округа, а и средиште државне привредне коморе за регион Рајна-Палатинат. Класификује се као средњи центар са неким функцијама горњег центра, што га чини административним, културним и економским центром региона са више од 150.000 становника. Поред тога, град и околна подручја познати су у земљи и иностранству по производњи вина, посебно сорти ризлинг, силванер и милер-тургау.

Берета 92

Берета 92 (итал. Beretta 92) је италијански полуаутоматски пиштољ конструисан 1975. године у фабрици Пјетра Берете. Пиштољ Берета 92 се одликује високом издржљивошћу, квалитетом и поузданошћу што га чини једним од најзаступљенијих пиштоља на свету, такође Берета 92 је своје место пронашао и као службено оружје у многим војскама и полицијама света. Данас се Берета 92 производи у бројним земљама локално под лиценцом, а Оружане снаге САД су га усвојиле под именом М9.

Бомбардовање Токија 9. марта

Бомбардовање Токија је неселективно, ноћно бомбардовање Токија запаљивим касетним бомбама које су спровеле Оружане снаге САД у ноћи између 9. и 10. марта 1945. године. Током ове ноћи амерички бомбардери су у току пар сати побили око 100.000 становника, а уништено је око 266.000 кућа. Сматра се да је ово напад који је проузроковао највише жртава у једном дану у историји човечанства.

Борилачке вјештине

Борилачке вјештине су различити системи борилачких вјежби и различитих техника самоодбране, најчешће источноазијског поријекла; првенствено развијених као средство борбе без оружја. Тренутно се практикују у многим земљама, углавном у облику спортских вјежби које имају за циљ физичко и ментално побољшање.Борилачке вјештине су подјељене на утврђење области, врсте, стилове и школе. Могу бити старијег и новијег времена постанка. Поред тога, различити стилови борилачких вјештина се могу подјелити на унутрашње и спољашње, које се разликују на основу тренинга тијела и рада са свијешћу. Примјер унутрашње школе је тајђићуен, а спољашње чи кунг. Такође, методе обуке се могу подјелити на унутрашње (нпр. медитација) и спољашње (макивара). Као заједнички назив за све борилачке вјештине и спортове поједини савремени аутори користе назив кемпо. Скуп јапански борилачких вјештина се обично назива будо.

Неке борилачке вјештине су настала као мјешавина других; нпр. теквондо, карате и аикидо — настали су као мјешавина борилачких вјештина са Окинаве, кенџицуа и џијуџицуа у Јапану, а субак и текен у Кореји. Многе борилачке вјештине, посебно источне, изучавају и медицинске науке. То се посебно односи на кинеске борилачке вјештине, које изучавају намјештање костију, практикују чи кунг, акупунктуру, акупресуру, као и друге аспекте кинеске народне медицине. Борилачке вјештине такође могу бити повезане са религијом и духовношћу. Неке од њих су основали и проширили монаси (најпознатији су монаси манастира Шаолин).

Борилачке вјештине се примјењују и у савременима оружаним снагама; нпр. методе заштите од напада ножем, које се могу наћи у књигама о мачевању, као што су Fiore dei Liberi и Codex Wallerstein, које су написали непознати аутори, су интегрисане у систем обучавања америчке копнене војске 1942. године. Неке борилачке вјештине су под утицајем власти на њих, постале спортови. Главни мотиви покушаја НР Кине да кинеске борилачке вјештине претворе у вушу спортове, које контролише посебна комисија, је чињеница да се обука у борилачким вјештинама сматра потенцијалном субверзивном појавом.

Војна база Гвантанамо

Војна база Гвантанамо или Гвантанамо база (енгл. Guantanamo Bay Naval Base) посед је у Заливу Гвантанамо на острву Куба под конролом Сједињених Америчких Држава.

Карабин

Карабин, од француске речи carabine (изговара се /ˈkɑrbiːn/ или /ˈkɑrbaɪn/) је ватрено оружје налик на пушку или мускету које је изворно спадало у наоружање коњице током XIX и почетком XX века. Пешадија тог доба је била наоружана дужим оружјем веће снаге, док је коњица имала краће и лакше оружје, прилагођено борби на коњу.

Карабин је једна од најпопуларнијих врста ловачког оружја, у његовој дистрибуцији, одмах иза глатких бушотина. Постоји огромна разноликост модела лова на карабине, од којих свака има своје особине и особине. У зависности од типа карабина и његовог квалитета, он се може користити за разне врсте лова. Сходно томе, опсег за карабин је изабран узимајући у обзир даљу употребу овог оружја.Многи карабини, посебно модерних конструкција, су развијени од пушака и у суштини представљају њихове скраћене верзије. Испаљују исту муницију, мада често са мањом почетном брзином услед мање дужине цеви. У многим случајевима карабини и пушке у наоружању појединих земаља нису били сродни у техничком смислу; рецимо користили су другачију муницију и били су другачије конструкције (премда су карабини и даље били слабије конструкције или мање величине). У различитим временским раздобљима пушке су биле чешће од карабина, а важи и обрнуто.

Ређе се сусрећу карабини који испаљују пиштољску муницију, осмишљени као спој брзине паљбе револвера или полуаутоматског пиштоља и прецизности дужег оружја са пушчаном цеви и кундаком. Оваква оружја се у принципу користе као прецизнија алтернатива традиционалном пиштољу, и дан данас их користе поједини полицијски тимови и цивилни спортски стрелци.

Мања дужина и тежина чине карабин лакшим за руковање у блиским борбама, као што су градски или сукоби у џунгли, или приликом дејства из возила. Карабини имају знатно већу пробојну моћ од аутомата, јер испаљују стандардну пушчану муницију. Недостатак карабина у поређењу са њиховим дужим верзијама је мања прецизност на већим даљинама и мањи ефикасни домет, док су истовремено већих димензија од аутомата, па су незгоднији за руковање у скученим просторима.

Карабинима се обично наоружава специјализовано особље (нпр. припадници специјалних, моторизованих, интендатских и других јединица које не припадају класичној пешадији) код кога би пушка нормалне величине представљала сметњу.

Розвелски НЛО инцидент

Розвелски НЛО инцидент (енгл. Roswell UFO incident) је назив за догађај који се десио 1947. када се наводно у близини америчког града Розвел срушио НЛО. Иако Оружане снаге САД мисле да се тада срушио амерички војни извиђачки балон, многи мисле да је то био НЛО. Од 1970.-их, овај инцидент је предмет бројних теорија завере.

Фокер F27

Фокер F27 (енгл. Fokker 27 Friendship) је путнички авион холандског произвођача Фокер.

Историја
Структура
Људи
Чланице
Спољни односи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.