Орнитологија

Орнитологија је научна дисциплина биологије која се бави проучавањем птица. Људи који се баве проучавањем птица називају се орнитолози.

AldrovandiOrnithology
Орнитологија из 1599.
Ornitologija
Део орнитолошке збирке Музеја Мандралиска.

Порекло речи

Реч орнитологија потиче из грчког језика. Први део речи, ornithos значи „птица“, док logos значи „наука“.[1]

Историјат

Неки древни грчки писци су увидели да птице нестају током једног дела године, али нису знали који је узрок томе. Ова „загонетка“ је решена тек током 19. века када су орнитолози тог доба утврдили да се птице селе. Занимање за птице је имало позитивне последице, јер су се до данас оформила многа друштва за заштиту птица. Прво такво друштво је настало у Британији 1889. године и то је било Краљевско друштво за заштиту птица (енгл. The Royal Society for the Protection of Birds/RSPB). Данас је орнитологија високо развијена наука.[1]

Предмет проучавања

Орнитолози проучавају морфологију и анатомију птица, дакле њихове особине, као и сродничке односе међу њима, понашање, станишта и екологију уопште. Примењена орнитологија се бави и узајамним односима људи и птица. На пример, како птице могу да пренесу болести на људе, како утичу на пољопривредна добра, али и како човек уништавањем станишта и криволовом смањује популације птица и чак угрожава опстанак читавих врста.[1]

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Дипре, Б. и сарадници. 2007. Школска енциклопедија: Oxford. Књига-комерц: Београд.

Литература

  • Martinet, Francois Nicholas (1773—1792). Ornithologie. Digital Edition Smithsonian Digital Libraries.

Спољашње везе

Aequornithes

Aequornithes (од латинског aequor, што значи водено пространство + грчког ornithes, што значи птице), или језгро водених птица дефинишу се као "најмањи инклузивни кладус који садржи Северне гњурце и Корморане".Монофилетско порекло групе тренутно подржава неколико молекуларних филогенских студија.

Afroaves

Afroaves је кладус птица, који се састоји од реда крешталица (Coraciiformes), детлића (Piciformes), кљунорога (Bucerotiformes), трогона (Trogoniformes), кукавичје модровране (Leptosomatiformes), мишјакиња (Coliiformes), сова (Strigiformes), јастребовки (Accipitriformes) и лешинара Новог света (Cathartiformes). Највећи део базног кладуса чине предатори, чији је последњи заједнички предак такође предатор.

Кладограм Afroaves је саставио Прум, Р.O. et al. (2015) користећи нека већ постојећа имена кладуса према истраживању Јурија, T. et al. (2013).

Australaves

Australaves је недавно дефинисани кладус птица, који обухвата Eufalconimorphae (птице певачице, папагаји и соколови) као и Cariamiformes (укључујући и изумрле "терор птице"). Према последњим истраживањима оне су сестринска група са Afroaves. Као и у случају Afroaves, највећи део базног кладуса чине предатори, сугеришући да су њихови преци били предатори; међутим, неки истраживачи, као на пример Дарен Наиш, су скептични у овој процени, јер неки од изумрлих представника су били биљоједи као Strigogyps. Базни папагаји и соколовке су вероватно ,као што је то случај са вранама, сваштоједи.

Кладограм Australaves је саставио Прум, Р. O. et al. (2015).

BirdLife International

BirdLife International (раније „Међународни савет за очување птица” - енгл. International Council for Bird Preservation) је кровна светска организација проучавања птица, заштите њиховог станишта и светске биолошке разноврсности, и у том смислу сарађује са локалним становништвом да се постигне одрживо коришћење природних ресурса. Она је највеће глобално партнерство организација за заштиту природе на свету, са преко 2,5 милиона људи и више од 120 земаља чланица из многих земаља са свих континената. Као савез, партнерство BirdLife је водећи светски ауторитет за питања заштите птица, те врховни орган у орнитологији.Према унутрашњем правилу организације, која тиме жели да сачува углед, свака земља може да има само једног реномираног партнера (уз изнимку двојезичних земаља попут Канаде и Белгије) који заступа организацију у тој држави. За Србију локални партнер је Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.Приоритети организације су спречавање изумирања птичијих врста, идентификација и очување важних локација за птице, одржавање и обнављање кључних станишта птица и оснаживање конзерватора широм света. Вођене глобалним саветом, организације чланице спроводе стратегије групе на локалном, регионалном и националном нивоу. BirdLife International је идентификовала 7.500 важних области за птице и управља са више од 2.500000 јутара (1.000.000 хектара) станишта дивљих животиња. Као службено тело за попис птица Црвена листа угрожених врста Међународне уније за заштиту природе, BirdLife International је идентификовала више од 1,000 птичијих врста којима прети изумирање и развила је конзервационе стратегије за сваку од њих.

Neoaves

Neoaves је клада која се састоји од свих модерних птица (Neornithes или Aves) са изузетком Paleognathae (Ratite и сродници) и Galloanserae (патке, кокошке и сродници). Готово 95% од око 10.000 познатих врста савремених птица припада Neoaves.

Рана диверзификација разних група у оквиру Neoaves догодила се убрзо након догађаја изумирања на граници креде и палеогена,. Досадашњи покушаји да се разријеше међусобне везе унутар групе резултирали су у много контроверзи и опречних сценарија.

Детлићи (ред)

Детлићи (лат. Piciformes) представљају ред из класе птица који се најчешће дели на два подреда и девет породица које углавном живе на дрвећу. Најпознатија од тих породица је свакако Picidae, која обухвата детлића и његове рођаке. У Piciformes спадају 57 данас постојећих родова са преко 400 врста, од којих Picidae чине половину.

Ждралови

Ждралови (лат. Gruiformes) су ред птица коме припада велики број различитих живих и изумрлих породица. Врсте које припадају овом реду су морфолошки разноврсне и географски широко распрострањене.

У ову групу се традиционално убраја неколико породица мочварних и копнених птичијих породица. Ту спада 14 врста великих ждралова и око 145 врста мањих барских кока (Rallidae). Ове две групе се сматрају за типичне у овом реду. Десетак других породица од по једне до три врсте, које се такође убрајају у ждралове, представљају нетипичне представнике овог реда.

Значајна подручја за птице у Србији

Значајна подручја за птице у Србији, аутора Слободана Пузовића је књига настала у оквиру, и за потребе међународног пројекта изучавања птица IBA (енгл. Important Bird Areas). Пројекат води BirdLife International, светска кровна организација орнитолога.

Подручја од националног и међународног значаја за птице одређена су на основу IBA критеријума, прилагођених локалним биогеографским и еколошким условима. Успостављање мреже IBA подручја Србије пружа велике могућности и даје нови замах у проучавању и заштити птица. Инвентарисањем еколошки значајних подручја за птице попуњава се недостајућа карика у процесу заштите природе код нас. Књига у монографском смислу сажима тај рад.

Матирен Жак Брисон

Матирен Жак Брисон (франц. Mathurin Jacques Brisson; 30. април 1723. – 23. јуни 1806.) — био је француски зоолог и природњак.

Рођен је у Фонтне ле Конту. Први део живота посветио је природној историји и написао неколико стручних дела, као што су „Животињско царство“ (Le Règne animal, 1756) и „Орнитологија“ (Ornithologie, 1760). Постао је члан Француске академије наука 1759.

Радио је као помоћник научника Р. А. Реомира. На кратко је краљевској породици био предавач физике и природне историје. Био је именован за професора „физике“ на Наварском колеџу. Најзначајније дело из ове области му је „Специфична тежина тела“ (Pesanteur Spécifique des Corps, 1787), но издао је још неколико књига из области физике која су својевремено важила за веома цењена дела.

Умро је у Кроаси на Сени, у близини Париза.

Модровране (ред)

Модровране, крешталице или викачице (лат. Coraciiformes) су ред птица који обухвата око 190 врста. То је врло разноврстан ред претежно тропских, шарено обојених птица које живе различитим начинима живота. Све птице имају само једно заједничко обележје: прсти им одступају од стандарда за остале птице, јер су делимично срасли. У Европи живе четири врсте — модроврана, водомар, пупавац и пчеларица.

Орнитофауна Србије

Због еколошки повољног положаја, Србија је изузетно богата птицама. Подручје ове земље се у генералном биогеографском смислу дели на три региона: панонски (пре свега Војводина), континентални (равна подручја ниже Саве) и алпски регион (Динариде). Сваки од тих биогеографских региона има свој јединствен живи свет, а тако и засебну орнитофауну.

Тренутно се за простор Србије води око 350 врста птица од којих скоро 250 гнезде или су гнездиле код нас, док осталих око 100 врста су нам посетиоци током сеобе или зимовања (пролазнице, или на лутању).

Орнитофауна Црне Горе

Орнитофауна Црне Горе најбоље показује разноврсност еколошких услова. Свако од многобријних станишта, која се смењују од обале до врха највиших планина, има своју карактеристичну орнитофауну.

Од скоро 300 врста птица констатованих у Црној Гори на високопланинским пашњацима и камењарима најкарактеристичније су: жутокљуна галица, планинска трепетаљка, планински попић, снежна зеба, дрозд камењар, обична траварка, обична белка, планинска шева, пузгавац, горска ласта, дивљи голуб, сури орао, планинска стрнадица;

У четинарским шумама: обична зеба, дрозд имелаш, велика, јелова и ћубаста сеница, златоглави и ватреноглави краљић, зимовка, крстокљун, гавран, велики шарени детлић, црни детлић, краткокљуни и дугокљуни пузић;

У листопадним шумама: обична зеба, кукавица, бргљез, црни кос, дрозд певач, дрозд имелаш, голуб дупљаш, сива, плава и дугорепа сеница, планинска сеница, црвендаћ, обични и шумски звиждак, царић, сива мухарица, славуј, зелена и сива жуна, планински и мали детлић, шумска сова, јастреб кокошар, кобац птичар, обични мишар;

На обрадивим површинама са ливадама и живицама, у долинама река, крашким пољима и увалама (највеће су у Зетској равници): пољска шева, сврака, сива врана, обична грмуша, грлица сива и руса сврачка, бела и жута плиска, пчеларица, пупавац, пољска трептељка, пољски врабац, велика стрнадица, препелица, соко, ветрушка, зелентарка и др.;

У воћњацима, виноградима и насељима: гугутка, сиријски детлић, врабац покућар, вуга златна, чешљугар, жутарица, сеоска и градска ласта, конопљарка;

На полупустињским теренима Ћемовског поља са кањоном Цијевне: пољска шева, краткопрста шева, ћубаста и велика шева, ноћни потрк, пољска јаребица, ћук обични, даурска ласта.

Скадарско језеро, околина реке Бојане и Штој код Улциња терени су од највећег значаја за фауну птица целе Европе. Ту живе: сива и црвена чапља, мала бела чапља, кудрави пеликан, велики ћубасти гњурац, мали гњурац, велики и мали корморан, дивља патка, патка папучарица, патка црнка, обична и белобрда чигра, велики трстењак, трстењак рогозар, бела сеница, шпански врабац, лиска црна, барска кокица, мочварна стрнадица, еја мочварица, орао белорепан и др.

У медитеранским шибљацима, маслењацима и камењарима, осим широко распрострањених врста карактеристичне су: медитеранска сеница, риђогрла грмуша, сиви вољић, вољић маслинар, јаребица камењарка, пузавац камењар, обични попић и сова ушара;

Морску обалу, острво и шкоље настањују широко распрострањене морске птице: обични галеб, сребрнасти галеб, мали галеб, сиви и црноглави галеб, ћукасти корморан, мали завој и др;

Подручја Скадарског језера и Приморја су значајна и као зимовалишта за птице северних делова и као „аеродром“ за птице селице. Редовне зимовке и селице су: сива и ћубаста пловка, патка звиждара, ластарка, чапља кашикара и кржа, црноврати и морски гњурац, велика бела чапља, бели кашикар, црни ибис, баршунасти турпан, гуска глоговњача, гуска лисаста, шљука бекасина, обична муљача, прудник убица и др.

Везу са оринтофауном ширег Медитерана доказују налази афричке кукавице и афричке црне чапље.

Пловуше

Пловуше или гушчарице (лат. Anseriformes) су ред птица средње величине, са неколико крупнијих врста. Ред обухвата око 150 врста, које су у свом животу везане за воду. Група садржи, између осталих, птице које у свакодневном језику називамо гуске, патке и лабудови.

Птице летачице

Птице летачице (лат. Neognathae) су инфракласа птица која заједно са птицама тркачицама, чини поткласу савремене птице (лат. Neornithes). Постоји око 10.000 врста птица летачица које су подељене на два кладуса Galloanserae и Neoaves.

Неке од врста из инфракласе птице летачице (лат. Neognathae) су нелетачи, као што су какапо, кагу или врсте из реда пингвини. Највећа птица летачица је андски кондор, птица из породице америчких стрвинара. Дуга је и до 1,30 метара, а распон крила може бити чак до 3,20 метара.

Птице певачице

Птице певачице или врапчарке (лат. Passeriformes) ред је птица који је по броју врста (преко 5.000) најбогатији у класи Aves. Научно име Passeriformes је изведено из латинске речи за врапца (Passer), конкретно односећи се на врапца покућара (Passer domesticus).

Сеоба птица

Сеобом птица назива се лет птица с подручја где се гнезде у зимска боравишта и назад, које се одвија сваке године. Птичје врсте које селе само једним својим делом називају се деломичним селицама. Оне које уопште не одлазе из подручја гнездења називају се станарицама.

Станарица

Станарице су птице које, за разлику од селица, не предузимају редовне сезонске селидбе, него целу годину проводе на истом подручју. У ту групу спадају, на пр. многе сјенице, зебе, дроздови и више врста из реда голубова. У савременој орнитологији користи се израз годишња птица. Појам се не односи на одређену врсту, него на популацију. Зависно о географској ширини односно надморској висини гнијездишта, готово све станарице сезонски мењају станиште, али су то ближе удаљености.

При томе се показује, да се понашање многих врста птица у том смислу променило током задњих векова Тако су све до 19. века косови били праве селице, да би данас, бар у средњој Европи, постали праве станарице. Супротно томе, детлићи и сове (с ретким изузетком сове мочварице) су традиционалне станарице.

Чиопе

Чиопе (лат. Apodiformes) су ред птица. Састоје се од две породице: праве чиопе (Apodidae) и ћубасте чиопе (Hemiprocinidae). У овај ред је након скорашњих истраживања сврстана и породица колибрија (Trochilidae), коју поједини аутори издвајају у сопствени ред Trochiliformes. Ред чиопа има око 450 врста, и има велику улогу у култури индијанских народа.

Гране
Зоолози
Историја

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.