Организација за црноморску економску сарадњу

Организација за црноморску економску сарадњу - БСЕЦ (енгл. Organization of the Black Sea Economic Cooperation, BSEC) је основана 25. јуна 1992. када су шефови држава једанаест земаља у Истанбулу потписали Декларацију и Босфорски договор. Земље оснивачи су: Азербејџан, Албанија, Бугарска, Грузија, Грчка, Јерменија, Молдавија, Румунија, Русија, Турска и Украјина. Након приступања Србије и Црне Горе априла 2004. године, организација сада броји 12 земаља.

Начин функционисања ове заједнице су повремени састанци шефова држава, и влада, и редовни састанци министара иностраних послова једанпут годишње, односно полугодишње. Тела су: стални међународни секретаријат, помоћни органи радне групе и експерти, парламентарна скупштина, пословни савет и Црноморска банка за трговину и развој.

Највећа достигнућа Црноморске економске сарадње су у области саобраћаја, телекомуникација, енергије, животне средине, здравства, трговине, страних инвестиција и међународних односа. Недостаци су непостојање јасне дугорочне стратегије и приоритета, недовољна политичка подршка предложеним пројектима, недовољна ефикасост, недовољна финансијска средства за остварење пројеката, велике разлике међу чланицама, недовољан ниво економске размене, избегавање политичких циљева и безбедносних питања, итд.

BSEC Map
Мапа држава чланица Организације за црноморску економску сарадњу      Државе чланице      Државе посматрачи
Организација за црноморску економску сарадњу
Bsec-f
BSEC members
     Чланице BSEC-а      Посматрачи
СкраћеницаBSEC
Датум оснивања4. јун 1992.
Типекономска организација за сарадњу у источној Европи
СедиштеИстанбул,
 Турска
Чланови12 држава
 Албанија,
 Јерменија,
 Азербејџан,
 Бугарска,
 Грузија,
 Грчка,
 Молдавија,
 Румунија,
 Русија,
 Србија,
 Турска,
 Украјина
Генерални секретарMichael Christides,
 Грчка
Веб-сајтwww.bsec-organization.org
BSEC 2017 stamp of Serbia
Пригодна марка Пошта Србије из 2017. поводом 25 година од оснивања Организације за црноморску економску сарадњу

Чланице

Држава Приступање
 Азербејџан 1992.
 Албанија 1992.
 Бугарска 1992.
 Грузија 1992.
 Грчка 1992.
 Јерменија 1992.
 Молдавија 1992.
 Румунија 1992.
 Русија 1992.
 Србија 2004.
 Турска 1992.
 Украјина 1992.

Кипар и Црна Гора су поднеле захтев за учлањење али су тренутно одбијене због ривалства између Турске и Грчке. [1]

Земље посматрачи су:

Спољашње везе

Економија Грчке

Економија Грчке је 48. највећа економија на свету са номиналним бруто домаћим производом (БДП) од 192.691 милијарди долара годишње. То је такође 55. највећа економија на свету по паритету куповне моћи, на 288.418 милијарди долара годишње. Од 2017. године Грчка је седамнаеста највећа економија у Европској унији од 28 чланица. Према проценама ММФ-а за 2017. годину, Грчка се налази на 39. и 49. месту на свету са 18.637 долара и 27.737 долара за номинални БДП по глави становника и паритету куповне моћи по глави становника.Грчка је развијена земља са економијом заснованом на услугама (82,8%) и индустријским секторима (13,3%). Пољопривредни сектор је у 2015. години допринео 3,9% националне економске производње. Важне грчке индустрије укључују туризам и транспорт. Са 18 милиона међународних туриста у 2013. години, Грчка је била седма најпосећенија земља у Европској унији и 16. на свету. Грчка трговачка морнарица је највећа на свету, а бродови у власништву Грчке чине 15% укупне глобалне тонаже од 2013. године. Повећана тражња за међународним поморским саобраћајем између Грчке и Азије резултирала је без преседана у инвестицију у поморској индустрији.Земља је значајан пољопривредни произвођач унутар ЕУ. Грчка има највећу економију на Балкану и она је важан регионални инвеститор. Грчка је била највећи страни инвеститор у Албанији 2013. године, трећи у Бугарској, налази се у топ 3 у Румунији и Србији и најважнији је трговински партнер и највећи страни инвеститор у Македонији. Грчка телекомуникацијска компанија ОТЕ постала је снажан инвеститор у бившој Југославији и у другим балканским земљама.Грчка је класификована као напредна економија са високим приходима и била је оснивач Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и Организације црноморске економске сарадње (БСЕЦ). Земља се придружила ономе што је сада Европска унија 1981. године. 2001. године, Грчка је усвојила евро као своју валуту, замењујући грчку драхму по курсу од 340,75 драхма по евру. Грчка је чланица Међународног монетарног фонда и Светске трговинске организације, а рангирана је на 34. месту на Ернст & Јанговом индексу глобализације 2011. године.Други светски рат (1939—1945) је уништио економију земље, али високи нивои економског раста који су уследили од 1950. до 1980. године називани су грчким економским чудом. Од 2000. године Грчка је забележила висок ниво раста БДП-а изнад просека Еврозоне, који је износио 5,8% у 2003. и 5,7% у 2006. години. Последична велика светска економска криза и грчка криза владиног дуга, централни фокус на ширу европску дужничку кризу, снизили су економију у оштар пад, са реалним стопама раста БДП-а од -0,3% у 2008. години, -4,3% у 2009. години, -5,5% у 2010. години, -9,1% у 2011. години, -7,3% у 2012. години и -3,2% у 2013. години. Током 2011. године јавни дуг земље достигао је 356 милијарди евра (172% номиналног БДП-а). Након преговора о највећем реструктурирању дуга у историји са приватним сектором, Грчка је у првом кварталу 2012. године смањила оптерећеност државног дуга на 280 милијарди евра (137% БДП-а). Грчка је остварила реалну стопу раста БДП-а од 0,7% у 2014. години, након 6 година економског опадања, али се смањила за 0,3% у 2015. години и за 0,2% у 2016. години.

Односи Србије и Румуније

Односи Србије и Румуније су инострани односи Републике Србије и Румуније.

Румунија је земља са којом Србија, у односу на све остале суседе, има најстарије успостављене дипломатске односе. Односи су успостављени 19. априла 1841. Србија има амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару, а Румунија има амбасаду у Београду и конзулат у Вршцу. Деле заједничку државну границу у дужини од 476 km.

Односи Србије и Русије

Односи Србије и Русије су инострани односи Републике Србије и Руске Федерације.

У модерно доба, Србија и Русија успостављају званичне дипломатске односе 1838. године. Руска Федерација има амбасаду у Београду, а Република Србија има амбасаду у Москви.

Црноморска економска сарадња
Чланице
Кандидати
Посматрачи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.