Организација за европску безбедност и сарадњу

Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) (енгл. Organization for Security and Co-operation in Europe (OSCE)) највећа је светска међувладина организација која се бави питањима безбедности. У њен домен спадају питања као што су контрола наоружања, људска права, слобода штампе и слободни избори.[1] Организација за европску безбедност и сарадњу Већина од 3500 чланова особља ОЕБС-а је ангажована на задацима на терену, док око 10% је ангажовано у седишту организације у Бечу.

ОЕБС је ad hoc организација по Повељи Уједињених нација и циљ су јој рани наговештај и спречавање сукоба, руковођење кризним случајевима и послератовска обнова. Њених 57 чланица је из Европе, Кавказа, централне Азије и Северне Америке и покрива највећи део северне хемисфере.[1] ОЕБС је основан током Хладног рата као форума истока и запада.

Мисија ОЕБС је била задужена за спровођење избора за председника републике и републички парламент на простору Аутономне покрајне Косово и Метохија 6. маја 2012. год.

Организација за европску безбедност и сарадњу
Organization for Security and Co-operation in Europe
OSCE logo
Лого ОЕБС-а
OSCE members and partners
Чланице и партнери ОЕБС-а
СкраћеницаОЕБС (OSCE)
Датум оснивањаХелсинки
1975. год.
СедиштеБеч,
 Аустрија
Чланови
  57 држава чланица
  11 држава партнера
Службени језициенглески,
француски,
немачки,
италијански,
руски,
шпански
ПредседникЕнцо Моаверо-Миланези,
 Италија
Генерални секретарТомас Гремингер
 Швајцарска
Високи комесар за националне мањинеЛамберто Заниер
 Италија
Веб-сајтwww.osce.org

Референце

  1. 1,0 1,1 „Ко смо ми“

Спољашње везе

Медији везани за чланак Организација за европску безбедност и сарадњу на Викимедијиној остави

1. август

1. август (1.08) је 213. дан у години по грегоријанском календару (214. у преступној години). До краја године има још 152 дана.

Беч

Беч (нем. Wien, бечки дијалект Wean, мађ. Bécs, архаично Вијена од енгл. Vienna) је главни град и уједно једна од савезних држава Аустрије. Са око 1.730.000 становника (2,4 милиона на ширем подручју града) Беч је 10. највећи град Европске уније, далеко највећи град Аустрије и њено политичко, економско и културно средиште.

Град лежи на Дунаву у најисточнијем делу Аустрије недалеко од границе са Словачком, Мађарском и Чешком, на раскршћу путних праваца север-југ, повезујући Балтик са Јадраном, и запад-исток, повезујући западну Европу са Балканом и даље Азијом. Историја Беча почиње пре око 4 миленијума чиме се подручје града сврстава међу најстарије људске насеобине на свету. Беч је тако једна од најстаријих метропола у 'срцу' Европе, царски град и место укрштања разних култура и утицаја, град који је вековима имао водећу улогу у креирању политичке сцене Европе и овог дела света. Био је седиште императора Светог римског царства, главни град Аустријског царства те Аустроугарске монархије када је и достигао свој врхунац крајем 19. века и са око 2.000.000 становника представљао четврти град по величини на свету (после Лондона, Париза и Њујорка), културно средиште, речну луку, индустријски и трговачки центар повезан са чешким, мађарским и јужнословенским земљама.

После периода пада, услед два светска рата и окупације града од стране савезничких снага, Беч поново преузима старе функције

трговачког центра који је у добрим односима са источноевропским земљама, универзитетског, културног и туристичког центра који угошћава учеснике међународних конференција и конгреса. Тиме је Беч данас један од најважнијих конгресних центара на свету и седиште многих међународних институција, од којих су најзначајније организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Међународна агенција за нуклеарну енергију (ИАЕА), организација земаља извозница нафте (ОПЕК), и један од четири центра Организације уједињених нација.

Град је, између осталог, и једно од најомиљенијих европских одредишта туриста из читавог света али и имиграната који чине, посебно последњих година, велики удео у броју градског становништва. Град годишње посете милиони туриста највише захваљујући многобројним културно-историјским споменицима, палатама и разноврсној културној понуди. Беч носи и епитет музичке престонице света у којој су живели и стварали композитори као што је Моцарт или Бетовен и једног од најзначајнијих културних центара старог континента.

На основу студије консултантске фирме за људске ресурсе Мерцер о квалитету живота у светским метрополама Беч је 2015. (као и низ година уназад) проглашен најбољим градом за живот на свету.

Дипломатско-конзуларна представништва, мисије и културни центри у Србији

Дипломатско-конзуларна представништва, мисије и културни центри у Србији јесу сталне дипломатске мисије — амбасаде и конзуларна представништва (које и Република Србија оснива у тим државама), сталне дипломатске мисије, које се оснивају при међународним организацијама и културно-информативни центри који обавља послове јавне дипломатије.

Етничко чишћење Грузина у Абхазији

Етничко чишћење Грузина у Абхазији био је погром над хиљадама Грузина током рата у Абхазији од 1992. до 1993. године, који су извршили абхашки сепаратисти и њихови савезници. Поред Грузина, страдали су и етнички Јермени, Грци, Руси и умерени Абхази. Процењује се да је интерно расељено између 200 и 250 хиљада грузијских цивила. Организација за европску безбедност и сарадњу је конвенцијама из 1994, 1996, и 1997. са самита у Будимпешти, Лисабону и Истанбулу званично признала етничко чишћење и масакр над Грузинима и осудила извршиоце ратних злочина почињених током сукоба.

Избори за народне посланике Србије 2007.

Ванредни избори за народне посланике у Републике Србије одржани су 21. јануара 2007. године, седми пут по реду од увођења вишестраначких избора 1990. године и први од стицања независности Србије након расформирања државне заједнице Србије и Црне Горе.

Избори за председника Србије 2008.

Избори за председника Републике Србије 2008. су били девети по реду избори за председника и први од стицања независности Србије након расформирања државне заједнице Србије и Црне Горе.

Први круг избора је одржан 20. јануара, а други 3. фебруара 2008. године. Кандидат који је добио највише гласова после другог круга је Борис Тадић - 50,31%, док је његов противкандидат Томислав Николић добио 47,97% гласова. То је Тадићев други мандат као председник Србије, а први по новом Уставу.

Кмара

Кмара! (груз. კმარა!, дословно „Доста!") је био грађански покрет отпора влади Едуарда Шеварнадзеа у Грузији.

Након што су међународни посматрачи осудили поступке Шеварнадзеове владе након скупштинских избора у новембру 2003., покрет Кмара је повео протесте, тзв. „Револуцију ружа“ који су довели до његовог коначног пада.

Народни покрет Отпор из Србије је помагао покрету Кмара својим искуствима из периода свргавања Слободана Милошевића са власти. Покрет Кмара и "револуција ружа" се скупа са украјинском "наранџастом револуцијом", либанском "револуцијом кедрова" и другим покретима организованим по узору на српски Отпор и најчешће помаганим од стране бројних грађанских и владиних организација из САД и Европске уније, понекад називају и "шареним револуцијама" или „београдским сценаријем“.

Масакр у Сухумију

Сухумски масакр догодио се 27. септембра 1993. године, током и након пада Сухумија у сепаратистичке руке током рата у Абхазији. Извршен је масакр над грузијским цивилима у Сухумију, углавном од стране војних снага абхазијских сепаратиста, њихових севернокавкаских и руских савезника. Постао је део кампање насилног етничког чишћења коју су спровели сепаратисти.

Међународна организација

Међународна организација (или међудржавна) је организација чији досег и област дејства обухвата више држава.

Разликују се две основне врсте ових организација, а то су:

међународне међудржавне организације, чије чланице су суверене државе, и

међународне невладине организације, које су формално приватне организације.Појам међународна организација пре свега се односи на међудржавне организације.

Односи Србије и Монголије

Односи Србије и Монголије су инострани односи Републике Србије и Монголије.

Односи Србије и Организације за европску безбедност и сарадњу

Односи Србије и Организације за европску безбедност и сарадњу су односи Републике Србије и Организације за европску безбедност и сарадњу.

Србија је један од 57 члана ОЕБС−а.

Република Србија је чланица ОЕБС од 10. новембра 2000. године, а 27. новембра 2000. године, на састанку Министарског савета ОЕБС у Бечу, потписивањем основних докумената ОЕБС (Завршни акт из Хелсинкија, Париска повеља, Истанбулски документ) прихватила је све норме, стандарде и обавезе које из тих докумената произилазе. Активно учествује у активностима ОЕБС у све три димензије – војно-политичкој, економско-еколошкој и људској, као и у раду Парламентарне скупштине ОЕБС, чије је 20. годишње заседање одржано у Београду од 6. до 10. јула 2011. године.

Мисија ОЕБС на Косову (ОМИК) успостављена је 1. јула 1999. године. Ова мисија, која је, са 699 запослених, највећа мисија ОЕБС на терену, она је званично статусно неутралана.

Односи Србије и Румуније

Односи Србије и Румуније су инострани односи Републике Србије и Румуније.

Румунија је земља са којом Србија, у односу на све остале суседе, има најстарије успостављене дипломатске односе. Односи су успостављени 19. априла 1841. Србија има амбасаду у Букурешту и конзулат у Темишвару, а Румунија има амбасаду у Београду и конзулат у Вршцу. Деле заједничку државну границу у дужини од 476 km.

Односи Србије и Русије

Односи Србије и Русије су инострани односи Републике Србије и Руске Федерације.

У модерно доба, Србија и Русија успостављају званичне дипломатске односе 1838. године. Руска Федерација има амбасаду у Београду, а Република Србија има амбасаду у Москви.

Односи Србије и Сједињених Америчких Држава

Односи Србије и Сједињених Америчких Држава су инострани односи Републике Србије и САД.

Србија и САД успостављају званичне дипломатске односе 1881. године.

Односи Србије и Украјине

Односи Србије и Украјине су инострани односи Републике Србије и Украјине.

Украјина није признала независност Косова и Метохије.

Односи Црне Горе и Организације за европску безбедност и сарадњу

Односи Црне Горе и ОЕБС-а су односи Црне Горе и Организације за европску безбедност и сарадњу.

Црна Гора је примљена у ОЕБС 22. јуна 2006. године, што је представљало прво чланство независне Црне Горе у некој међународној организацији. Предсједник црногорске владе Мило Ђукановић потписао је у Хелсинкију 1. септембра 2006. године Завршни акт Конференције о безбједности и сарадњи у Европи (Хелсиншки завршни акт). На овај начин, Црна Гора је формално заокружила процес пуноправног учешћа у Организацији за европску безбједност и сарадњу.

Руски језик

Руски језик (рус. ру́сский язы́к) је званични језик Русије, Белорусије, Казахстана и Киргистана, а у прошло доба био је језик међународне комуникације у СССР. Осим Русије, користи се у земљама које су раније биле у саставу СССР, те исто тако и на подручјима компактног становиштва емиграната из земаља бившег СССР, као што су Израел, Немачка, Канада, Сједињене Америчке Државе, итд. — као матерњи језик дела становништва и као језик међународне комуникације. У Израелу, на пример, према подацима пописа становништва из 1999. живи 750 хиљада исељених из СССР. Тамо се објављују руски листови, те функционишу руске радио-станице и телевизијски канали. Одређени број оних који знају руски налази се у Источној Европи, где је руски донедавно био обавезан предмет у школама.

Према подацима Кембриџове енциклопедије језика, руски као први или други језик говори преко 455 милиона људи. Према подацима часописа „Language Monthly“ (№ 3 за 1997), око 285 милиона људи у свету говори руски језик, што га чини 4. језиком по распрострањености. Од ових, око 160 милиона га зове матерњим (што га чини у том погледу 7. у свету). Руски језик је један од 6 званичних језика УН. Године 1999. проглашен је за четврти најутицајнији језик на свету.

Списак амбасадора Србије

У настваку је листа амбасадора Србије по државама. У заградама су стављене и суседне државе за које су они задужени.

УНМИК

Привремена административна мисија Уједињених нација на Косову (енгл. United Nations Interim Administration Mission in Kosovo), верб. скраћ. Унмик (од енгл. UNMIK — акр. скраћ. УНМИК), је званично задужена мисија Уједињених нација на Косову и Метохији. Тренутно, УНМИК описује свој мандат као „помоћ Савету безбедности у постизању свеобухватног циља, наиме, да обезбеди услове за миран и нормалан живот за све становнике Космета и унапреди регионалну стабилност на западном Балкану.”УНМИК је основан на основу Резолуције 1244 Савета безбедности, која је усвојена 10. јуна 1999. У тој резолуцији, УН су одлучиле да „распореде на Косову, под окриљем Уједињених нација, међународно цивилно и безбедносно присуство”.

УНМИК и данас постоји, али његове свакодневне функције су релативно мале јер је Косово прогласило независност и усвојило нови устав, након оснивања Мисије Европске уније за владавину права на Косову (Еулекс), која сама функционише у оквиру Резолуције 1244 Савета безбедности. Еулекс помаже и подржава косовске власти у области владавине права, посебно у областима полиције, правосуђа и царина. У септембру 2012. године, међународни надзор је окончан а Косово је постало одговорно за властито управљање.Скупштина Косова усвојила је декларацију о независности 17. фебруара 2008. Парламентарци косовских Срба бојкотовали су седницу.

Косово је предмет дугогодишњег политичког и територијалног спора између српске владе и углавном етнички албанског становништва на Косову и Метохији. Јасна већина косовског становништва подржава независност Косова. На међународном плану, 100 од 193 земље чланице Уједињених нација (укључујући већину европских земаља) признало је независност Косова.

Шеф УНМИК-а је специјални представник генералног секретара (СПГС), а именује га генерални секретар под саветима држава чланица УН. Захир Танин, авганистански дипломата, СПГС је од 19. августа 2015. године.

OSCE logo.svg
Чланице
Партнери
за сарадњу
Тела и органи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.