Ораховац

Ораховац (алб. Rahovec, Rahoveci) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у југозападном делу Косова и Метохије и припада Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 15.892 становника.[a]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Ораховац површине 4894 ha.

Ораховац
Pano orahovac
Панорама Ораховца
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаОраховац
Становништво
Становништво
 — 2011.15.892
Географске карактеристике
Координате42°23′58″ СГШ; 20°39′17″ ИГД / 42.3994° СГШ; 20.6547° ИГДКоординате: 42°23′58″ СГШ; 20°39′17″ ИГД / 42.3994° СГШ; 20.6547° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина477 m
Ораховац на мапи Србије
Ораховац
Ораховац
Ораховац на мапи Србије
Регистарска ознакаPZ

Историја

Први писани помен о Ораховцу је из 1348. године, у повељи српског краља и цара Стефана Душана. Године 1405. насеље је приложено манастиру Хиландару на Светој гори. Сачуван је један црквени запис у коме стоји да "6. априла 1898. Арнаути опљачкаше ораовачку цркву“.

Тако је и било али се по њих на крају лоше завршило. Однели су тада безбожници проваливши кроз црквена врата: плаштаницу, крст од сребра, три путира, свете дарове, фелон, рачицу, бакарни суд за водицу, неколико кандила и свећњаке на жртвенику и часној трпези и друге ситније ствари. Злочин је пријављен црквеним и царским властима, а црква је са своје стране нудила 2 турске лире ономе ко врати црквене предмете. У року од две године лоше су прошли поборници светотатства; један погинуо, други се телесно разболео, трећи умно пореметио. Брат убијеног лопова Арнаутина је решио да врати украдено и то тајно. Преко посредника је договорио са свештеником да врати а да добије за узврат пет пари вунених чарапа. Код примопредаје децембра 1899. године, није међутим све вратио, јер се заклео тада да остало и није било код њега. Вратио је једину плаштаницу коју је храм имао, али сребрни крст су пљачкаши већ били претопили у сребро.[1]

У Ораховцу су српску књигу "Плач Старе Србије" купили 1864. године мештани: поп Илија парох и Тома Симић.[2]

Усред насеља, у горњем делу Ораховца се налази црква Успења Св. Богородице, а испред ње налази се трг. Подигнута је 1859. године на старијим темељима храма. Црква је солидно очувана грађевина од тесаног камена, са наглашеним порталом и звоником. На фасади је узидано неколико рељефа у камену. У вароши се налази и конак манастира Пећке патријаршије, подигнут 1848. године. У ораховачком виноградишту на месту Дубљане сачувани су остаци скромне цркве и неколико старих српских гробова са надгробним плочама.

Српска народна школа је радила у периоду 1866-1889. године, па после прекида обновила рад.[3]

Orahovac - Crkva Presvete Bogorodice, 2012
Црква Успења Пресвете Богородице, 2012.
Litije u Orahovcu, 2012
Литија у Ораховцу код цркве Успења Пресвете Богородице, 2012.

Демографија

Према попису из 1981. године град је био већински насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина Срба је напустила Ораховац. Пред бомбардовање 1999. године у Ораховцу је живело преко две хиљаде Срба, 2012. године, их је било око четири стотине, окупљених у махали око цркве Успење Пресвете Богородице. Ораховац је град у коме су Срби најпре од свих места на Косову и Метохији доживели погром албанских терориста. Ни данас нису откривени земни остаци свих киднапованих и убијених.

Етнички састав према попису из 1961.[4]
Албанци
  
5.450 73,9 %
Срби
  
1.761 23,9 %
Црногорци
  
96 1,3 %
Укупно: 7.373
Етнички састав према попису из 1981.[5]
Албанци
  
10.515 80,1 %
Срби
  
2.037 15,5 %
Црногорци
  
141 1,1 %
Југословени
  
113 0,9 %
Укупно: 13.134
Етнички састав према попису из 2011.[6]
Албанци
  
15.467 97,3 %
Ашкалије
  
186 1,2 %
Срби
  
85 0,5 %
Роми
  
62 0,4 %
Укупно: 15.892

Број становника на пописима:

Демографија[7]
Година Становника
1948. 5.600
1953. 6.411
1961. 7.373
1971. 10.080
1981. 13.134
1991. 18.296

Познате личности

Види још

Напомене

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  2. ^ Серафим Ристић: "Плач Старе Србије", Земун 1864. године
  3. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  4. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  6. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  7. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

Спољашње везе

Јанчиште (Ораховац)

Јанчиште (алб. Janqishtë) је насеље у општини Ораховац, Косово и Метохија, Република Србија.

Бела Црква (Ораховац)

Бела Црква (алб. Bellacërkë) насељено је место у Србији у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 2.270 становника.Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бела Црква површине 1096 ha. Село је смештено поред асфалтног пута који се код суседног села Зрзе спаја са путем Ђаковица—Призрен. Налази се јужно од Ораховца, на удаљености од 7 километара, а око 3 километара од леве обале Белог Дрима. Кроз село пролази поток Сошница, и дели га на два неједнака дела. Насеље је збијеног типа.

Брестовац (Ораховац)

Брестовац (алб. Brestoc) је насеље у општини Ораховац, Косово и Метохија, Република Србија.

Врањак (Ораховац)

Врањак (алб. Vrajak) је насеље у општини Ораховац, Косово и Метохија, Република Србија.

Горић (Ораховац)

Горић је насеље у општини Ораховац, Косово и Метохија, Република Србија.

Горњи Ораховац (Требиње)

Горњи Оровац је насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013, у насељу је живјело свега 20 становника.

Доманек (Ораховац)

Доманек је насеље у општини Ораховац, Косово и Метохија, Република Србија.

Доњи Ораховац (Котор)

Доњи Ораховац је насеље у општини Котор у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 257 становника (према попису из 1991. било је 288 становника).

Доњи Ораховац (Требиње)

Доњи Оровац је насељено мјесто у граду Требиње, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013, у насељу је живјело свега 11 становника.

Малишево (Ораховац)

Малишево (алб. Malishevë или Malisheva) је насељено место у Србији у општини Ораховац. Административно припада Косову и Метохији, односно Призренском управном округу. Према попису из 2011. године било је 3.395 становника.

Општина Ораховац

Општина Ораховац је општина у Републици Србији у АП Косово и Метохија, која припада Призренском управном округу. Површина општине је 401 km². У општини, по првим резултатима пописа становништва 2011. године на Косову, живи 55.053 становника.

Острозуб (Ораховац)

Острозуб је насеље у Метохији, на средокраћи пута Малишево — Ораховац.

Понорац (Ораховац)

Понорац је насеље у општини Ораховац, Косово и Метохија, Република Србија.

Предео изузетних одлика „Мируша“

Предео изузетних одлика „Мируша“ је подручје које се налази у Метохијској котлини, на додиру два географска краја Метохије - Прекорупље, простране површи у оквиру секундарне Мирушке котлине и Подриме, долинског краја поред Белог Дрима, на територији општина Клина и Ораховац, на Косову и Метохији.

Кањон Мируше представља предео изузетних одлика јединствене репрезентативне морфохидролошке грађе (16 језера међусобно раздвојених водопадима, слаповима и брзацима), специфичне термофилне и ксеротермофилне вегетације са природним реткостима (косовски божур, балканска форзиција, гороцвет и др) и медитеранском фауном (даруска ласта и др.).

Призренски управни округ

Призренски округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата општине:

Општина Сува Река место Сува Река

Општина Ораховац место Ораховац

Општина Призрен место Призрен

Општина Гора место ВраништеИма укупно 376.085 становника.

Седиште округа је у граду Призрену.

У саставу Призренског округа се налазе жупе: Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор.

Цркву Богородицу Љевишку, у Призрену, подигао је 1307. године, као своју прву задуџбину, краљ Милутин, заједно са архиепископом Савом III. Остале цркве у околини Призрена су: Црква светог Спаса из 1348. године, Црква светог Николе из 1332. године, Црква Краљевића Марка из 1371. године., Саборна црква Светог Ђорђа из друге половине XIX века.

У XVI и XVII веку, за време турске окупације, у Призрену и околини ничу џамије, хамами и медресе.

Бајракли Гази Мехмед - пашина џамија представља најстарији споменик исламске уметности у Призрену. Саграђена је 1561. године, а у њој се и данас чувају књиге на арапском и турском језику, као на пример Коран из 1312. године.

Становништво овог региона углавном се бави пољопривредом, а развијена је и прехрамбена, текстилна, фармацеутска и метална грана индустрије.

Пусто Село (Ораховац)

Пусто Село (алб. Pastasellë) је насеље у општини Ораховац, Косово и Метохија, Република Србија.

Ратковац (Ораховац)

Ратковац (алб. Ratkoc) је насеље у општини Ораховац, Косово и Метохија, Република Србија.

Турјак (Ораховац)

Турјак је насеље у општини Ораховац, Косово и Метохија, Република Србија.

Чупево (Ораховац)

Чупево је насеље у општини Ораховац, Косово и Метохија, Република Србија.

Насељена места општине Ораховац

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.