Орах

Орах (лат. Juglans) је род биљака из породице Juglandaceae. Врсте овог рода су дрвеће високо 10-40m, са шиљастим листовима дугим 2-9cm. Назив орах употребљава се и за најузгајанију врсту овог рода, домаћи орах.

Двадесет једна врста ораха има ареал распрострањења у северној умереној клими Старог света у подручју од југоисточне Европе до Јапана, а у Новом свету од југоисточне Канаде до Калифорније на запад и Аргентине на југ.

Плодови свих врста ораха су јестиви, али ораси који се обично купују у трговинама потичу од домаћег ораха, једине врсте која има велик плод и танку љуску. Пољопривредна врста која је изабрана због танке љуске и издржљивости у умереној клими понекад се назива „карпатски орах“. Ораси имају много уља и једу се сирови или кувани. Такође су изврстан извор масних киселина омега-3, па се показало да снижавају ниво холестерола у крви.

Орах
Juglans major Morton
Juglans major
W Nuss Gr 99
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Juglandoideae
Племе:
Juglandeae
Потплеме:
Juglandinae
Род:
Juglans

Синоними[1]

Wallia Alef

Распрострањеност и значај

Највећа распрострањеност ораха је на простору од Хималаја до Сибира. У Европи се највише гаји у Француској, Италији и Грчкој. У Србији гаји се углавном у свим крајевима. Највише се гаји у долинама река. Значајни центри гајења ораха у Србији су: Подриње, Поморавље, Подунавље, Тимочка крајна, падине Фрушке горе и Метохијска котлина.

Таблица о гајењу ораха у Србији

Таблица о гајењу ораха у Србији

Значај гајења ораха је пре свега због језгра. Језгро ораха спада међу најважније угљено-протеинске производе. Садржи око 57-60% масти и 15-18% беланчевина. Енергетска вредност језгра износи 2.500 kJ. Орах садржи и витамине A,B,C и E. Значај ораха огледа се и у великој техничкој вредности дрвета, индустриској употреби ораховог уља, разноврсности употребе коре и лишћа (за бојење тканине и друго...), могућности лаког транспорта и чувања плодова.

Морфолошке и физиолошке особине ораха

Број врста ораха је веома велики. Најпознатије врсте ораха су: Juglians regia, J. nigra, J. californica, J. rupestris, J. hindusii, J. cinerea, J.manshurica, J. siboldiana и друге. Juglians regia је најзначајнија врста ораха, од овог ораха произишле су многе питоме сорте ораха. Сорте се разликују нарочито по бујности и дуговечности, времену цветања и особинама плодова. Групишу се по географском распрострањењу (француске, калифорнијске, руске итд.) Висина ораха достиже и до 35 m, обим стабла може бити и 3 m. Орах живи и преко 100 година. Калемљени ораси су краћег века. Орах има пуну крошњу ширине 10-15 m. Кора ове биљке је смеђа или тамно-зелена која са старошћу биљке почиње да пуца. Коренов систем је одлично развијен, осовински са около развијеним бочним кореном.[2] Пупољци су зелено сиви. Листови су непарно перасто дељени, дужине 20-40 cm, и садрже 3-11 лиски, дужине 5-18 cm и ширине око 5 cm. Распоред листова је наспраман и имају интензиван мирис.[2] Период листања је април. Припада једнодомним биљкама. Цвета пре листања. Разликују се мушке и женске цвасти. Мушке су у виду ресица, дужине до 10 cm, у којима је смештен велики број прашника, док су женски засебни или скупљени у цваст, налик пупољцима. Период цветања се такође разликује код мушких и женских цветова, мушки цветови се јављају пре појаве листића, у априлу , женски касније у периоду од априла до маја.[2] Плод ораха је коштуница, округлог обилика, пречника 3-5 cm која током сазревања мења боју од зелене до браон и распукне се по шаву на средини у току септембра када сазрева. Семе је беличасто до жуто, избраздано, са пуно масних киселина и уља.[2]

Расејавање и размножавање

Расејавање се врши ветром, док се размножавање обавља семеном или вегетативним деловима биљке.

Nogal centenario
Nogal centenario

Еколошки услови за гајење ораха

Клима Орах успева у повољним климатским условима, без јаких зимских мразева, на дубоким и растреситим земљиштима с довољно креча, затим на алувијалним, иловачасто-песковитим и скелетним земљиштима. Неке cе врсте се развијају и на каменитим земљиштима. У Србији најчешће се налази у речним долинама.

Орах најчешће успева тамо где расте храст. Најбоље му одговарају умерено топла подручја. За све животне функције ораха потребно је доста топлоте и велика количина воде. Распоед падавина у току године је веома важан за нормално развијање ораха, посебно количина падавина у јулу и августу месецу. За гајење ораха одговарају подручја у којима је клима погодна за гајење винове лозе, дувана и кукуруза.

Земљиште Успева на земљиштима различитих физичких и хемијских особина уз услов да нису превише плитка, тешка и непропустљива. Значајне су две особине земљишта
1) да има повољан режим влажности 2) да земљиште буде довољно аерисано. Истраживања у Калифорнији су показала да се орах успешно гаји и на киселом, неутралном и слабо алкалном земљишту чија је pH вредност 5,5-8,0.

Сорте ораха

Сорте ораха су националне. Многе земље имају своје сорте. Тако се у Француској гаје, пре свега француске сорте, у Италији је раширен San Giovanni и Pellegrini . Због комерцијалне потребе у последњих пар деценија настао је велики број сорти ораха. Највећи произвођач сорти ораха је Француска чије сорте теже да у релативно кратком временском периоду стабло достигне задовољавајући облик и да даје максималне приносе. У Србији још нису одабрани типови ораха који се могу признати као наше сорте. Сорте:

  • Франкет (Franqatte) - Француског порекла и стандардна је светска сорта, гаји се од 1827. године. Плод је крупан, око 9 грама, мало издужен, проширен и зашиљен, при основи са оштрим врхом. Љуска је светла, мекана, испуњена језгром одличног квалитета чији удео износи око 48% и садржајем уља од 63%.
  • Паризиен (Parisienne) - Ова сорта је из Иресе. Ово је врло раширена сорта ораха, али мање од франкета. Дрво расте бујно и достиже велике размере. Плодови су тешки око 8,5 грама елиптично-конични. Љуска равна, полутврда, мало тамнија него код франкета, испуњена одличном језгром, богатом у уљу до 63% и уделом у тежини плода до 49%. Од француских сорти ораха још су значајне: Corne, Moussine, Chabertte.
  • Шејново - је прва позната сорта у Бугарској. Сорта отпорна на негативне температуре.

Плод је крупан око 10,5 грама, овалног је облика, танке љуске испуњене језгром доброг квалитета. Ова сорта је у Србији доста распрострањена. Мање су квалитетни плодови осталих бугарских сорти.

  • Домаћи орах - Прве Српске сорте ораха су признате 1986. године, а то су: Шампион, Тиса, Срем.

Оценивање квалитета плодова ораха

Маса језгре по једном плоду - Представља важан знак за оценивање вредности ораха. Маса језгре за комерцијални орах креће се од 5-8 грама. Боја језгре - Важна карактеристика у одређивању продајне вредности ораха. Преимућство се даје светлијим бојама. Боја језгре може бити сортна одлика или пак одраз лоше бербе, прераде и чувања. Боја љуске - Светла или тамна, обојеност плодова зависи од манипулисања и неких других мера, као и од заштите која је спроведена против инсеката и болести. Оштећења изазвана инсектима и болестима, излагање киши или остављање плодова да леже на земљи лоше утиче на боју љуске.

HK nut 堅果 Juglans regia 合桃 Dec-2013
Орах у љусци

Чување плодова ораха

Плодови ораха се чувају при вишим температурама- око 4 °C, као и релативној влажности ваздуха 65-75%. Под оваквим режимом плодови ораха се могу чувати и 12 месеци. Чување језгре ораха је много сложеније. Фактори који утичу на кварење плода су: влага, топлота, светлост. Најбоље органолептичке особине језгра постиже чувањем са 3-3,5% воде. Језгре се најбоље чувају у хладњачама на температури од 1-4 степени у тами. На тај начин језгра се може чувати и 24 месеца.

Најчешће сорте ораха у Србији

Срем:

  • Порекло - Селекција Пољопривредног факултета у Новом Саду, одабрана из спонтане популације.
  • Берба плодова - Сазревају у првој половини септембра.
  • Особине биљке - Стабло је средње бујно, средње до добре родности. У вегетацију улази средње рано.
  • Плод - Крупан је, просечне масе око 15 грама. Овалног је облика, танке и лако ломљиве љуске. Језгра је светла и привлачна. Рандман језгре је висок, око 58%.
  • Оцена - Препоручује се за гајење у виноградарској зони.

Шејново:

  • Порекло - Бугарска сорта, одабрана из спонтане популације ораха 1938. године.
  • Берба плодова - Сазревају у првој половини септембра.
  • Особине биљке - Стабло је бујно, а гране у круни израстају под широким угловима. Обилно и редовно рађа. У период вегетације улази нешто раније него што би то било пожељно.
  • Плод - Средње је крупан, масе око 12 грама. Јајастог је облика, танке и лако ломљиве љуске. Рандман језгре је велик, око 53% од масе плода. Језгра је квалитетна, али због тамније боје није привлачна.
  • Оцена - Шејново ће и у будућем периоду сачувативрло значајно место у нашем сортиману ораха.

Гајзенхајм 139 (Geinsenheim 139)

  • Порекло - Немачка селекција
  • Берба плодова - Сазревају половином октобра.
  • Особине биљке - Стабло је средње бујно и родно. Касно улази у период вегетације и рано је завршава, па је мразеви не угрожавају. Делом образује апомиктичне плодове.
  • Плод - Средње је крупан, просечне масе око 13 грама. Лоптастојајастог је облика, светле и лако ломљиве љуске. Рандман језгре је око 48%.
  • Оцена - Успрешно се гаји и у хладнијим подручијима.

Расна

  • Порекло - Селекција Пољопривредног факултета у Новом Саду, одабрана из спонтане популације ораха.
  • Берба плодова - Сазревају половином октобра.
  • Особине биљке - Стабло је мање бујно и родно. Пророди врло рано, још као садница у расаднику. У вегетацију улази средње позно.
  • Плод - Средње је крупан, просечне масе око 12 грама. Округластокупастог је облика. Љуска плода је мека и лако ломљива. Рандман језгре је око 50%.
  • Оцена - Расна је погодна за гајење у континенталним (невиноградарским) зонама.

Галерија

Juglans regia - Orah (1)

Листови ораха

Juglans regia - Orah (2)
Juglans regia - Orah 1231
Juglans regia - Orah

Орах

Juglans regia - orah

Juglans regia

Juglans sp. - orah
Juglans sp
Juglans regia 02

Juglans regia

Juglans regia, Juglandaceae 02

Juglans regia

Juglans regia (Juglandaceae)

Juglans regia

Juglans regia, Juglandaceae 03

Juglans regia

Juglans regia, Juglandaceae 01

Juglans regia

Референце

  1. ^ „Tropicos | Name - Juglans L.”. www.tropicos.org. Приступљено 29. 6. 2016.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Godet, Jean-Denis. (2000). Drveće i grmlje : cvjetovi, listovi, pupovi i kora : Godetov vodič. Pavletić, Zinka., Brepols). [Zagreb]: Naklada C. ISBN 9536088169. OCLC 440957528.

Литература

Спољашње везе

Anacardiaceae

Anacardiaceae је породица дрвенастих дикотиледоних скривеносеменица, која обухвата између 70 и 82 рода, са око 600 врста. Биљке ове породице су по животној форми дрвеће, жбунови или пењачице, а међу најзначајнијима су пистаћи, манго, руј, кашу-орах и квебрачо.

У породици се филогенетски разликују две групе родова, организоване у потпородице. Основни број хромозома је x = 7-12, 14-16, или 21.

Баћевац

Баћевац је насеље у општини Барајево у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 1942 становника.

Овде се налази Црква Свете Тројице у Баћевцу.

Овде се налазе Запис храст код дома (Баћевац), Запис Дрењанина орах (Баћевац), Запис Дрењанина крушка (Баћевац), Запис крушка код цркве (Баћевац), Запис Гајића јабука (Баћевац), Запис Стевановића храст 1920 (Баћевац), Запис Стевановића храст 1960 (Баћевац) и Запис Стевановића храст 1800 (Баћевац).

Голубовац (Параћин)

Голубовац је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 211 становника.

Овде се налазе Запис Станковића орах (Голубовац), Запис Величковића орах (Голубовац), Запис Огњановића крушка (Голубовац), Запис Петровића орах (Голубовац) и Запис орах на Чукару (Голубовац).

Горњи Орах

Горњи Орах је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 242 становника (према попису из 2002. било је 330 становника).

Душан Вујачић

Душан Вујалић (Риђани, код Никшића, 20. август 1917 — Орах, код Никшића, 18. мај 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Забрега (Параћин)

Забрега је насеље у Србији у општини Параћин у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1008 становникa. Кроз село протиче Црница, која после њега прави клисуру, на чијем почетку се налазе остаци манастира светог Јована Главосека, изнад којих се налазе рушевине средњовековне тврђаве Петрус. Поред њих, у близини се налазе и остаци још два манастира из истог доба: Намасије и Марије Петрушке. Овде се налазе Запис Стајића орах (Забрега), Запис орах код црквице (Забрега), Запис Милетића орах (Забрега), Запис орах на Лозовачкој падини (Забрега), Запис Трифуновића орах (Забрега), Запис Томића орах (Забрега) и Запис орах на Шумици (Забрега).

Кокосова палма

Кокосова палма (лат. Cocos nucifera) је дрвенаста биљка из породице палми која је распрострањена у тропским крајевима, поготову на обалама и острвима Тихог и Индијског океана. Њено име потиче од грчке речи сосо (зрно, плод). Под тим именом, кокосова палма је позната свуда у свету, а свуда у свету се и користи. Она је вишенаменска - служи и као храна, и као пиће, као одећа, грађевински материјал и сировина за многе производе савремене индустрије.

Марко Кулић

Марко Кулић (Присојни Орах, код Плужина, 25. април 1914 — Панчево, јул 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Милошево (Јагодина)

Милошево је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 1043 становника. Стари назив насеља је Домузпоток (Домуспоток). Прича о настанку имена села коју причају мештани, почиње као мање-више сва народна предања: "Био један човек и имао три сина". Тај човек је живео и Пландишту близу Мораве где су поплаве честе. Синови одлуче да се преселе на безбедније место, па један од њих, Радош крене на исток од Мораве и насели се на месту где су данас Радошинци. Други син Милош, на исток и дође на место где је данас Милошево, а трећи "умреја".

Овде се налазе Кућа брвнара у Милошеву, Запис липа у Липару (Милошево), Запис дуд у Виноградима (Милошево), Запис орах код чесме (Милошево), Запис Радосављевића дуд (Милошево), Запис Љубичића орах (Милошево), Запис Ивановића орах (Милошево), Запис Весића орах (Милошево) и Запис липа код цркве (Милошево).

Орах (Беране)

Орах је насеље у општини Беране у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 90 становника (према попису из 1991. било је 113 становника).

Орах (Билећа)

Орах је насељено мјесто у општини Билећа, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 13 становника. На попису становништва 2013. године, према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине пописано је 12 становника.

Орах (Никшић)

Орах је насеље у општини Никшић у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 132 становника (према попису из 1991. било је 157 становника).

У овом месту је рођен 1914. године Вељко Тодоровић, народни херој Југославије.

Орах (Рудо)

Орах је насељено мјесто у општини Рудо, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 47 становника.

Орах (Старо Нагоричане)

Орах (мкд. Орах) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Орах припада општини Старо Нагоричано.

У селу Орах се налази Манастир Карпино.

Осојни Орах

Осојни Орах је насеље у општини Плужине у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 65 становника (према попису из 1991. било је 77 становника).

Парменац

Парменац је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 744 становника.

Овде се налазе Запис Радованова трешња (Парменац), Запис Петронијевића трешња (Парменац), Запис Петровића орах (Парменац), Запис Савића орах (Парменац), Запис орах на утрини (Парменац), Запис липа (Парменац) и Запис Полуга Михаила јабука (Парменац).

Придворица (Чачак)

Придворица је насеље у Србији у општини Чачак у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 195 становника.

Овде се налазе Запис Ковачевића оскоруша (Придворица), Запис Пековића орах (Придворица), Запис Продановића орах (Придворица), Запис Обрадовића орах (Придворица), Запис Вуловића орах (Придворица), Запис Станковића крушка (Придворица) и Запис Јовановића орах (Придворица).

Присојни Орах

Присојни Орах је насеље у општини Плужине у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 81 становника (према попису из 1991. било је 104 становника).

Списак записа у Србији

Следи допуњиви списак записа на територији Републике Србије.

Табела записа у Србији организована по окрузима.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.