Општина Чајетина

Општина Чајетина је општина у Златиборском округу у западном делу Републике Србије. Општина заузима површину од 647 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 37.469 ha, а на шумску 21.555 ha).[1]

Седиште општине је насеље Чајетина. Општина Чајетина се састоји од 24 насеља. Према подацима са пописа 2011. године у општини је живело 14.745 становника. По подацима из 2003. природни прираштај је износио -4,3‰, а број запослених у општини износи 6.008. У општини се налазе 3 матичне основне школе са укупно 13 издвојених одељења и 1 средња школа.[2]

Општина Чајетина
Čajetina 006

Зграда скупштине општине Чајетина

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Златиборски округ
Седиште Чајетина
Становништво
Становништво Пад 14.745
Географске карактеристике
Површина 647[1] km2

Serbia Čajetina

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Милан Стаматовић (Здрава Србија)
Поштански број 31310
Позивни број +381 (0)31
Веб-сајт www.cajetina.org.rs

Географија

Општина Чајетина је смештена на југозападу Србије, на граници са Босном и Херцеговином (Република Српска). На северу се граничи са градом Ужицем, на истоку са општином Ариље, на југоистоку са општином Нова Варош, а на југу са општином Прибој.[1] Површина општине је 647 km² а густина насељености је 22,8 становника на km2.

Терен општине је углавном изграђен од серпентина, а велику распрострањеност имају и кречњаци у доломити средњег и горњег тријаса.[3]

Планина Златибор се простире између 43° 31' N и 43° 51' N, и између 19° 28' E и 19° 56' E. Општина Чајетина обухвата само централне дијелове Златибора. Просечна надморска висина је 1000 m, а највећа 1496 m (Торник).[3]

Већина територије је брдско планинска, а насељена је између 600 и 1100 m надморске висине.[3] Клима је умјереноконтинентална, али је изражен и утицај планинске климе.[3] Лета су блага, а зиме су умерено хладне.[3] Количина падавина је мала и износи у просеку 990 mm годишње.[3]

Под шумом је 21.555 ha општинске територије (око 33,3% укупне површине), а најзаступљенији су црни и бели бор, смрча и јела.[3]

Због геолошког састава терена, подручје је богато изворима, али и подземним водама. Подземне воде су нарочито присутне у насељу Златибор и његовој околини.[3]

Становништво

Становништво Златибора, као и читавог ужичког краја, је досељеничко. Мало је породица које ту живе дуже од двеста година. Највећи део становништва се доселио из Херцеговине, Црне Горе и Новопазарског санџака у 18. и 19. веку.

Постоје пописи становништва из ранијих периода али су неприкладни за поређење са новијим, због промене територијалне организације села, општина и срезова. Подаци по пописима после Другог светског рата, односно од 1948, пружају увид у неке важније промене у становништву.

По попису из 2002. општина је имала 15.628 становника у 5.146 домаћинстава,[4] тј просечно 3 члана по домаћинству. На попису из 2011. било је 14.745 становника.[5]

У послератном периоду највећи број становника био је на попису из 1953. године (21.529). У два насеља градског типа у овом периоду дошло је до повећања броја становника — у Чајетини (за 486%) и Златибору (за 2073,9%, што је највеће повећање у читавом Златиборском округу). Једино село које је у истом периоду имало повећање броја становника је Мачкат (126%). У свим осталим селима је забележен пад броја становника. Пад броја становника је нарочито изражен у мање развијеним селима, у којима су остала углавном старачка домаћинства.[4] Због негативног природног прираштаја општина је у буџету за 2013. годину повећала износ средстава за помоћ породиљама, а пружа и финансијску помоћ за вантелесну оплодњу.[6]

Демографија[5][7]
Година Становника
1948. 20.266
1953. 21.529
1961. 20.716
1971. 19.224
1981. 17.098
1991. 15.996 15.914
2002. 15.628 15.765
2011. 14.745

Веома је неповољна старосна структура становништва општине. Просечна старост је 42,3 године. По демографским критеријима то означава дубоку демографску старост што је веома неповољно за обнављање становништва. Млађих од 14 година има 14,5%, а старијих од 65 је 20,3%. У неким селима старији од 65 година чине половину становништва.

Неписмених изнад 10 година је 6,14%. Међу неписменима је највише старијих изнад 65 година живота (87,1% од укупног броја неписмених), а међу њима је опет највише жена (82,2%)

Сеоско становништво чини скоро две трећине (64%), а градско незнатно више од једне трећине (36%) укупног становништва општине.[4]

По националном и етничком саставу огромну већину чине Срби (14.440) а потом следе Црногорци (36), Хрвати (13), Македонци (7), Мађари (6), Горанци (6), уз известан број неопредељених (65) и оних чије је етничко порекло непознато (147).[5]

Српски језик је матерњи за 98,65% становништва.[5]

Етнички састав према попису из 2011.[8]
Срби
  
14.440 97,93 %
Црногорци
  
36 0,24 %
Хрвати
  
13 0,09 %
Македонци
  
7 0,05 %
Мађари
  
6 0,04 %
Горанци
  
6 0,04 %
Југословени
  
5 0,03 %
Муслимани
  
3 0,02 %
Бошњаци
  
2 0,01 %
Буњевци
  
2 0,01 %
Роми
  
1 0,006 %
Руси
  
1 0,006 %
Словаци
  
1 0,006 %
Словенци
  
1 0,006 %
Украјинци
  
1 0,006 %
остали
  
8 0,05 %
неизјашњени
  
65 0,44 %
непознато
  
147 0,99 %
укупно: 14.745

Насеља

У општини Чајетина се налазе 24 насељена мјеста: Чајетина (седиште општине), Златибор, Семегњево, Сирогојно, Рожанство, Доброселица, Јабланица, Стубло, Раковица, Љубиш, Саиновина, Шљивовица, Бранешци, Гостиље, Алин Поток, Мушвете, Голово, Рудине, Крива Река, Мачкат, Трипкова, Дренова, Жељине и Трнава.

У општини постоје и три туристичка насеља — Рибница, Смиљанића Закос и Водице, која немају карактер сталне насељености, мада у периоду туристичке сезоне у њима борави велики број људи.

Насеље Број становника (1991)[7] Број становника (2002)[7]
Чајетина 2585 3162
Златибор 1668 2344
Крива Река 1219 1135
Јабланица 1176 924
Саиновина 752 810
Мачкат 636 806
Сирогојно 844 763
Бранешци 773 744
Љубиш 867 705
Шљивовица 645 573
Рожанство 532 457
Доброселица 540 405
Трипкова 492 372
Гостиље 478 344
Семегњево 412 300
Трнава 311 282
Мушвете 306 277
Алин Поток 326 244
Стубло 302 214
Голово 299 212
Рудине 191 159
Жељине 226 153
Дренова 188 135
Раковица 146 108

Општинска власт

После локалних избора у Србији 2016, 31 одборничко место у општинској скупштини распоређено је на следећи начин:[9] :

Партија Одб. места
ДСССНППУПС 21
Српска напредна странка 7
ГГ „Златиборски поглед" 3

Милан Стаматовић, члан Демократске странке Србије је након избора по пети пут изабран за председника општине Чајетина.[10]

Председник СО Милан Стаматовић из Демократске странке Србије.[11]

Историја

Главни чланак: Историја Златибора

Златибор је био одувиек насељен. У праисторији овде су живели Илири, затим долазе Римљани, па Словени. Прво познато име овог краја било је Рујно.

Постоје и остаци праисторијских насеља, то су Чајетинска и Шљивовачка градина. Чајетинска градина имала је велики значај у доба Римљана. На Шљивовачкој градини налазило се илирско утврђење лоцирано на усамљеном купастом брду чија је висина око 900 m. Због своје неприступачности, одличног прегледа, добре воде и плодног Бранешког поља, то је било идеално место за изградњу утврђења.

Први познати документ који помиње Чајетину потиче из 1815, а ради се о писму Јована Мићића кнезу Милошу. Име Чајетина вероватно потиче од речи чајати или чајити, што је у локалном говору значило чекати.[12]

Привреда

На Златибору је од пољопривреде најразвијеније сточарство. Пространи пашњаци су погодни за гајење оваца и говеда. Чувени су џемпери од овчије вуне из Сирогојна. Ратарство је слабије развијено. Од воћа се највише гаје малине и шљиве.[13] Занатство је највише развијено у Рожанству, гдје још увијек качари праве чувене рожањске каце за кајмак и сир, првенствено за потребе туризма. Прерада меса је најразвијенија у Мачкату, где се, између осталог, прави чувена златиборска пршута. Чувени су и остали златиборски специјалитети, пре свих млијечни производи, највише кајмак и сир.

Некада је основни начин преживљавања на Златибору био кириџилук, тј. продавање луча из златиборских борова. Кириџије су, са својим караванима, ишли преко целе Шумадије, чак до Саве и Дунава, а своју робу су миењали за прехрамбене производе, углавном житарице.

Индустрија је највише развијена у Бранешком пољу. Тамо се налазе Индустријски погон за прераду дрвета „Бор“, погон за производњу делова за моторе Индустрије мотора из Раковице, Фабрика хемијских оловака „Биарт“, Југоекспорт „Златибор ДД“ силоси жита.

Туризам

Gostiljski vodopad 1
Водопад Гостиље

Најважнија и најразвијенија привредна грана је туризам,[13] а са њим и угоститељство, саобраћај и трговина. Златибор има веома повољан положај — налази се на пола пута од Београда до црногорског приморја, преко њега иду неки важни магистрални путеви и пруге. На Златибору је посебно развијен зимски туризам. Годишње се оствари 1.000.000 ноћења са око 250.000 посетилаца.[13]

Један од најзначајнијих туристичких објеката на Златибору је и Музеј „Старо село“ у Сирогојну. Остали туристички потенцијали општине су Стопића пећина, Рибница са ски центром Торник, Водице, Трипкова, Мачкат, Крива река, Водопад у Гостиљу и други.[13]

Култура

Staro Selo - Sirogojno5
Музеј „Старо село“ у Сирогојну

На простору општине организују се многа културолошка догађања. Свакако најпознатији су Златиборска хајка на вука и Сабор трубача југозападне Србије. Музеј Старо село у Сирогојну је скупина старих златиборских кућа. Овај музеј се налази под ведрим небом. То је етно-село које се састоји од великог броја старих кућа донетих са свих страна Златибора. Етно-село је саграђено 1979, на 4,5 ha површине.

Библиотека у Чајетини је основана 1904. а данас носи име Љубише Р. Ђенића, који је као дугогодишњи радник дао највећи допринос раду библиотеке.[14] Књижевни фонд библиотеке је око 50.000 књига.[14]

У Чајетини делује и Културно уметничко друштво „Златибор“ чији је рад обновљен 1996. године након вишегодишње паузе.[15]

Знаменити Чајетинци

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Положај Чајетине Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 17, 2013) (на језику: енглески), Званични портал Општине Чајетина, приступљено на дан 14. 10. 2013.
  2. ^ Образовање Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 17, 2013) (на језику: енглески), Званични портал Општине Чајетина, приступљено на дан 14. 10. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Природне одлике Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 17, 2013) (на језику: енглески), Званични портал Општине Чајетина, приступљено на дан 16. 10. 2013.
  4. 4,0 4,1 4,2 Становништво Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 17, 2013) (на језику: енглески), Званични портал општине Чајетина, приступљено на дан 16. 10. 2013.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Вероисповест, матерњи језик и национална припадност. Београд: Републички завод за статистику Србије. фебруар 2013. ISBN 978-86-6161-038-7.
  6. ^ „Општина Чајетина води рачуна о наталитету”. Vila As. 18. 1. 2013. Приступљено 16. 10. 2013.
  7. 7,0 7,1 7,2 Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. Београд: Републички завод за статистику Србије. мај 2004. стр. 100. ISBN 978-86-84433-14-7.
  8. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  9. ^ Коначни резултати локалних избора у Чајетини, Vila As, Приступљено на дан 16. 10. 2013.
  10. ^ Милан Стаматовић поново председник општине Чајетина Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 16, 2013) (на језику: енглески), Радио Луна, Приступљено на дан 24. 04. 2016.
  11. ^ СО Чајетина Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 17, 2013) (на језику: енглески), Званични портал општине Чајетина, приступљено на дан
  12. ^ Златиборски округ Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 20, 2013) (на језику: енглески), zaprokul.org.rs, приступљено на дан 16. 10. 2013.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 Привреда Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 17, 2013) (на језику: енглески), Званични портал Општине Чајетина, приступљено на дан 16. 10. 2013.
  14. 14,0 14,1 Библиотека у Чајетини Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 17, 2013) (на језику: енглески), Званични портал Општине Чајетина, приступљено на дан 16. 10. 2013.
  15. ^ Историјат, Културно-уметничко друштво “Златибор“, приступљено на дан 16. 10. 2013.

Литература

  • Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991. и 2002. Београд: Републички завод за статистику Србије. мај 2004. стр. 100. ISBN 978-86-84433-14-7.
  • Вероисповест, матерњи језик и национална припадност. Београд: Републички завод за статистику Србије. фебруар 2013. ISBN 978-86-6161-038-7.

Спољашње везе

Јован Смиљанић

Јован Смиљанић (Љубиш, 1889— ?) био је чиновник, учесник Балканских ратова и Првог светског рата и носилац два Ордена Карађорђеве звезде са мачевима.

Рођен је 23. октобра 1889. године у Љубишу, општина Чајетина, у породици земљорадника Аврама и Јоване. Од завршене основне школе па до пунолетства живео је са родитељима и бавио се пољопривредом. На одслужење војног рока отишао је 5. јануара 1910. године у Други дрински артиљеријски пук у Ваљеву и са том јединицом кренуо у Балканске ратове, док се на Солунском фронту борио као наредник Треће батерије дринског пољског артиљеријског пука. Захваљујући јунаштву, добром држању у свим борбама и бројним одликовањима рат је завршио као резервни артиљеријски капетан I класе.

После ослобођења земље бавио се разним пословима. Познато је да је 1934. године радо као економ фабрике шећера Државног одбора Беље и са супругом Митром и кћерком Видосавом живео у својој кући у Сремској Митровици.

Гостиље

Гостиље је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 242 становника.

Гостиље је родно мјесто Димитрија Туцовића, једног од зачетника социјализма у Југославији. Поред његове родне куће, посебну туристичку атракцију представља водопад на Гостиљском потоку, висок 20 m, један од најљепших у Србији. Поднебље у Гостиљу је веома погодно за гајење стоке, бављење воћарством и скупљање љековитог биља. Гостиље је једно од златиборских села која су сасвим сачињена од досељених породица.

Драглица

Драглица је село на Златибору иза Торника, а пружа се од Чиготе до Муртенице. У Драглици извире речица Црни Рзав под Чиготом у Царевом пољу где и почиње територија села. Према попису из 2011. било је 173 становника (према попису из 1991. било је 273 становника). Село се налазило у саставу општине Чајетине све до 1958 када је декретом одвојено од матичне општине и додељено општини Нова Варош као и још три златиборска села на јужном Златибору док су на северу два села (Кремна и Мокра Гора) одвојени од општине Чајетине и додељена општини Ужице .

Овде је живео Раденко Кутлешић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Драгољуб Вирић

Драгољуб Вирић (Крива Река, 1896—1975) био је земљорадник, учесник Првог светског рата и носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Рођен је 1896. године у Кривој Реци, општина Чајетина, у породици земљорадника Михаила и Андријане. Од многобројне деце у кући, једини је похађао основну школу у Мачкату. Као војни обвезник последње ратне мобилизације 1915. године, отишао је на ратиште у саставу IV пешадијског пука кадровског коме се придружила и група добровољаца из Криве Реке, Мачката и Рожанства, окупљена око Пана Стопића.

За своју храброст и јунаштво на Солунском фронту, у периоду од августа до децембра 1916. године, на предлог својих старешина одликован је Карађорђевом звездом са мачевима.

Током Другог светског рата сматрао је за дужноста да буде на страни краља, коме је положио заклетву и био је председник равногорског одбора у свом селу. Умро је 1975. године.

Железничка станица Јабланица

Железничка станица Јабланица је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Јабланици у општини Чајетина. Пруга се наставља у једном смеру ка Штрпцима и у другом према Златибору. Железничка станица Јабланица састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Бранешци

Железничка станица Бранешци је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Бранешци у општини Чајетина. Пруга се наставља у једном смеру ка Златибору и у другом према Сушици. Железничка станица Бранешци састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Златибор

Железничка станица Златибор је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Златибор у општини Чајетина. Пруга се наставља у једном смеру ка Јабланици и у другом према Бранешцима. Железничка станица Златибор састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Сушица

Железничка станица Сушица је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Бранешци у општини Чајетина. Пруга се наставља у једном смеру ка Бранешцима и у другом према Стапарима. Железничка станица Сушица састоји се из 3 колосека.

Златибор (Чајетина)

Златибор је градско насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 2.821 становника.

Златиборски управни округ

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

Град Ужице - градска насеља: Севојно и Ужице (седиште),

Општина Бајина Башта - седиште градско насеље Бајина Башта,

Општина Косјерић - седиште градско насеље Косјерић,

Општина Пожега - седиште градско насеље Пожега,

Општина Чајетина - седиште насеље Чајетина,

Општина Ариље - седиште градско насеље Ариље,

Општина Прибој - седиште градско насеље Прибој,

Општина Нова Варош - седиште градско насеље Нова Варош,

Општина Пријепоље - седиште градско насеље Пријепоље и

Општина Сјеница - седиште градско насеље Сјеница.Укупно има 284.929 становника (Попис 2011). Седиште округа је Ужице.

Мачкат

Мачкат је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 905 становника.

Строго географски гледано, Мачкат не припада самом масиву Златибора, већ се налази на његовим сјевероисточним обронцима, на прелазу ка ужичкој котлини. Ипак, ако је судећи по историји Златибора и Мачката и традицији и култури Мачкаћана, Мачкат се увијек убраја у златиборска села.

Данас је Мачкат дио општине Чајетине, која је главна административна јединица Златибора, сукцесор некадашњег Златиборског среза. Ипак, Мачкат није био дио Златиборског среза, већ Ужичког, управо због свог географског положаја у односу на сам Златибор.

Мачкат је надалеко познат по месним прерађевинама, од којих су најпознатије златиборска пршута (понегдје звана ужичка пршута) и свињско и јагњеће печење.

У Мачкату се одржава традиционална Пршутијада.

У Мачкату се налазе једна од најстаријих цркава и једна од најстаријих школа на Златибору, ОШ „Миливоје Боровић” Мачкат.

Најутицајнија мачкаћанска породица су Шопаловићи.

Мачкаћанској области поред Мачката припадају и насељена мјеста Крива Река и Бела земља.

Овде се налази Црква Светог пророка Илије у Мачкату.

Овде је живео Ратко Шопаловић, носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Милан Јевремовић

Милан Јевремовић (Бранешци, 1868—Дрен, 1914) био је чиновник, учесник Балканских ратова и Првог светског рата и носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

Рођен је 5. септембра 1868. године у Бранешцима, општина Чајетина, у породици имућних земљорадника Ивана и Госпаве. После завршене основне школе у Мачкату, Милан је отишао у Београд на даље школовање. У Београду је радио као чиновник у Главној контроли. У чину резервног пешадијског капетана друге класе учествовао је у Балканским ратовима и због своје исказане храбрости већ 1913. године био одликован највишим ратним одликовањем.

Учествовао је и у Првом светском рату до Колубарске битке, када је код Дрена погинуо 12. новенбра 1914. године.

Музеј плетиља

Музеј плетиља, отворен је 2008. године у Сирогојну, у част жена плетиља са Златибора, које су својим радом стварале уникатне одевне предмете и прославиле Сирогојно и Златибор. Данас је музеј у саставу Компаније „Сирогојно”, која је наставила традицију плетења и организовања плетиља.

Певање из вика

Певање из вика је традиционално двогласно певање које спада у певачке традиције које се испољавају као хетерофоно бордунски вокални облик. Евидентирано је као елеменат нематеријалног културног наслеђа Србије. Овај начин певања карактеристичан је за локалне заједнице српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији.

Певање из вика се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.

Сирогојно

Сирогојно је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 630 становника

Тошина бања

Тошина бања је бања која се налази недалеко од Златибора, у селу Рожанство. Позната је и као бања Вапа. У овој бањи налази се и минерални извор који лечи разноврсне болести, а посебно се користи у дерматолошке сврхе.

ФК Златибор

ФК Златибор је српски фудбалски клуб из Чајетине. Клуб се тренутно такмичи у Првој лиги Србије, другом такмичарском нивоу српског фудбала.

Чајетина

Чајетина је златиборска варошица и његово административно средиште. Године 1991. имала је 2.584 становника и 840 домова, а 2002. године 3.151 становника и 1.016 домова. По подацима из 2011. године, Чајетина има 3.336 становника.

Шљивовица (Чајетина)

Шљивовица је насеље у Србији у општини Чајетина у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 472 становника.

Општина Чајетина
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.