Општина Црна Трава

Општина Црна Трава је општина Јабланичког округа на југоистоку Србије. По подацима из 2002. општина је имала 2.563 становника, а према последњем попису 2011. године 1.663 становника. Центар општине је село Црна Трава која има 434 становника.

Општина Црна Трава
Opshtina Crna Trava

Зграда скупштине општине Црна Трава
Грб општине Црна Трава

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Управни округ Јабланички округ
Седиште Црна Трава
Становништво
Становништво Пад 1.663
Географске карактеристике
Површина 312 km2

Serbia Crna Trava

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Славољуб Благојевић (СНС)
Веб-сајт www.opstinacrnatrava.org.rs

Географија

На северозападу се ова општина граничи са општином Власотинце, на североистоку са општином Бабушница, а на југу са општином Сурдулица. На југозападу је општина Владичин Хан, док је на западу је град Лесковац. На истоку је државна граница са Бугарском.

Територија Црне Траве је планинског карактера са висинама између 346 и 1721 метра. Окружују је планински врхови Чемерника, Острозуба, Тумбе, Плане (Грамаде) и Власинска висораван. Ове планине су познате по столетним буковим настанима који се у последње две деценије немилице секу. На њима се налазе и два ловна резервата - „Качар - Зеленичје“, отвореног типа, и ограђено Ловиште „Валмиште“, испод Малог Чемерника. Ловишта, а и шуме су богате ловном дивљачи: срна, јелен, дивља свиња, лисица, вук, зец. Последњих деценија пашњацима и шумским пространствима, откако се, због миграције становништва, ливаде не косе а њиве не обрађују, нагло се засева бела бреза, која мења изглед читавог краја.

Територијом општине протиче река Власина, а од већих водотокова ваља поменути Градску реку и Рупску реку. Власинско језеро је удаљено 10 km од варошице Црна Трава, а Власотинце 45 km. Најкраћа веза са Јужном Моравом је пут Црна Трава - Рупље - Предејане, који је делом асфалтиран, премда је од виталног значаја за овај крај. И уопште, путна мрежа у општини је у изузетно лошем стању, премда општина преферира на зимске спортове и ловни туризам.

Насеља

Panorama Crne Trave
Панорама Црне Траве

Осим Црне Траве (434) у општини постоје још 24 насеља:

  • У загради је број становника на основу пописа становништва 2011. године.

Историја

Petrovdan nekad
Црнотравци о Петровдану 1912. године
Nastavnici i učenici Gradjevinske škole u Crnoj Travi 1950
Наставници и ученици Грађевинске школе у Црној Трави 1950.

Име места се везује за једну од легенди о Косовској бици. Верује се да су овде неки српски ратници заспали омамљени мирисом отровне траве и због тога пропустили битку.

Црнотравци се за време турског периода насељавају из претежно рударских региона као што су Копаоник, Рашка област и планина Рудник. Током српских сеоба под Арсенијем Трећим Чарнојевићем и Шакабентом већина становништва долази са Косова и Метохије. Статус вароши седиште општине Црна Трава, које народ иначе зове Село, добија 1923. године.

Црна Трава је једно од највећих миграционих подручја у Србији после Другог светског рата, премда је сеоба према Морави и моравским местима и градовима било и раније. По попису становништва, општина Црна Трава је 1948. године имала 13614 становника, 1953. године - 12902, 1961. године - 12319, 1971. године 9672, 1981 - 6366 становника, а данас ни половину од последње цифре. Прва исељавања везују се за колонизацију у Војводини. Тако ће се из Калне у Српски Милетић одселити 20 фамилија, а већ 1962. године из неких села (Млачиште, Бајинци) 30 - 40 % становништва се одселило. Данас је Црна Трава по старосној структури становништва најстарија општина у Европи, а по броју становника вероватно најмања. Већина Црнотраваца се иселила у градове Србије: Београд, Смедерево, Ниш, Лесковац, Крагујевац.

Црнотравци су познати по грађевинарским делатностима у свим крајевима бивше СФРЈ. Прва грађевинска школа вуче корене од Зидарско-каменорезачког курса, који је у Црној Трави отворен решењем Министарства трговине и индустрије 15. септембра 1919. године. Убрзо после тога слични курсеви се отварају и на Власини (1921), у Сурдулици (1921), Рупљу (1925), Млачишту, Клисури, Масурици и Џепу. Државна грађевинско-занатска школа отворена је 1930. године, по одлуци истог министарства од 12. новембра 1930. године, и радила све до Другог светског рата. После рата, прво је почела рад Грађевинска школа за пословође и ВКВ мајсторе, а доцније и Грађевинска техничка школа. Данас, када је популационо сведена на мало насеље, Црна Трава више није у стању сама да покрене свој развој. Шта је то условило да изузетно вредни грађевинари, који су се сналазили у свакој врсти посла у белом свету, нису били способни да свој завичај учине бољим и развијенијим - питање је које постављају нове генерације Црнотраваца.

Mini centrala1859
Надземна постројења прве мини хидроцентрале на реци Власини у црнотравској општини
Mi 333
Тодоровци, црнотравско село испод Плане (Грамаде)

Демографија

Општина према попису из 2011. године има 1.663 становника и углавном је насељена Србима.

Етнички састав према попису из 2011.‍[1]
Срби
  
1.641 98,67 %
остали
  
22 1,32 %

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Литература

  • Риста Николић: Крајиште и Власина, САНУ, 1912.
  • Јован М. Поповић: Црна Трава, Београд, 1914.
  • Јован Ф. Трифуновски: О ранијем рударском центру Грделичке клисуре, Географски хоризонт, 8/4, Загреб, 1962.
  • Јован Ф. Трифуновски: Грделичка клисура, антропогеографска расправа, Народни музеј, Лесковац, 1964.
  • Радомир Костадиновић: Црна Трава и Црнотравци, Лесковац, 1968.
  • Радомир Костадиновић: Црнотравске легенде, Наша реч, Лесковац, 1972.
  • Симон Симоновић Монка: Печалбарство и неимарство црнотравског краја, СИЗ куктуре, Црна Трава, 1983.
  • Вилотије Вукадиновић: Говор Црне Траве и Власине, СДЗб САНУ XLII, Београд, 1996.
  • Александар Виденовић: Црна Трава - живот, криза и нада, Задужбина Андрејевић, Београд, 1996.
  • Симон Симоновић Монка: Људи мога завичаја, портрети знаменитих Црнотраваца, Београд, 2000.
  • Радосав Стојановић: Црнотравске приче, Просвета, Ниш, 2002;
  • Ива Трајковић: Сточарство на Чемернику, Лесковачки зборник XLIV, 2004, 253 – 274.
  • Станиша Војиновић: Народне песме и речи из Црне Траве у записима Миодрага Поповића, Српски југ 6, Ниш, 2006, Речи 93 – 101.
  • Срећко С. Станковић: Брод – село код Црне Траве, КПЗ Србије, Београд, 2006.
  • Радосав Стојановић: Црнотравски речник, СДЗб LVII, САНУ - Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010,

Види још

Спољашње везе

Јовановце

Јовановце је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 27 становника.

Ово село налази се на источним падинама планине Чемерник.

Банковци (Црна Трава)

Банковци су насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 31 становника.

Бистрица (Црна Трава)

Бистрица је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 2 становника.

Власина

Власина је река у југоисточној Србији. Извор је испод бране Власинског језера. Најважније притоке су: Лужница, Тегошница и Пуста река. Остале притоке су Градска река и Бистрица. Дужина Власине је око 70 km после којих се она као десна притока улива у Јужну Мораву, 10 km низводно од Власотинца. Због свог планинског окружења, а и због мањка индустријских загађивача Власина се рачуна у једну од најчистијих река Србије. На пролеће, услед отапања снега у планинском пределу, који окружује корито реке Власине, долази чешће до повећаног водостаја. У кишним периодима током целе године догађа се исто, да се Власина на неким местима излије. У Власотинцу је корито реке санирано и насипом ограничено након поплаве 1988. године. Ту је исто изграђено и мало акумулационо језеро за потребе напајања градског водовода.

Због повећане ерозије које Власина и њене притоке доносе планиском крају, планиране су даље санационе мере у смислу изградње акумулације код Свођа. Крајем јесени 2005. године због великих киша срушио мост на Власини код Свођа, где се Љуберађа улива у Власину. Тако је једини пут у власинском кориту, који повезује Власинско језеро са Свођем и Власотинцем, био прекинут.

Вус

Вус је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 8 становника.

Дарковце

Дарковце је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 94 становника.

Дарковце се састоји од већег броја махала (засеока). Централна махала се зове Селиште и сматра се за центар села. Раније, пре масовног исељавања становништва, Дарковце је било највеће црнотравско село.Дарковце се налази са обе стране брзе планинске Дарковачке реке. Омеђује га река Власина и Градско-Каланска (око 536 м), село Градска и Плана (1719 м).

Засеоци (махале) села Дарковце су:

Ристини (8 кућа или домаћинстава)

Бојишини (10 к)

Дукат (5 к)

Куртини (20 к)

Шегенови (20 к)

Ржењаци (21 к)

Антунови (20 к)

Антунове Колибе (7 к)

Антунова Крушчица (20 к)

Дебели Дел (6 к)

Златанови (10 к)

Павлови (13 к)

Милчини (5 к)

Мишини (15 к)

Кошарци (23 к)

Терзини - Тезијини (21 к)

Џокини – Џокинци (6 к)

Петкови (8 к)

Ливађе (30 к)

Рид (4 к)

Зеленичје

Зеленичје је шумски предео испод планине Острозуб, у изворишном делу Острозупске реке, која се улива у Рупску реку, настањен ловорвишњом званом „зеленичје“. Представља строги природни резерват и под заштитом је државе.

Златанце

Златанце је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 85 становника.

Село Златанци смештено је источно од варошице Црне Траве, на благо нагнутим западним падинама Плане (Орловца — Станикиног крста). Добило је име по средишној махали (данас Будићевој) у којој је 1935. године отворена основа школа.

Криви Дел

Криви Дел је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 126 становника.

Млачиште

Млачиште је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. имало је 20 становника.

Обрадовце

Обрадовце је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 24 становника.

Ceлo je ca леве стране реке Власине, a на косама Чемерника.

Острозуб (Црна Трава)

Острозуб је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је само 1 становник.

Острозуб (планина)

Острозуб је планина у Србији, огранак Чемерника, према Власотинцу, кога поједини географи третирају као посебну планину.

Највиши врх Острозуба је Острозупска чука - 1.546 m. Испод њега је истоимено село Острозуб, које припада црнотравској општини. На изворишту Острозупске реке, десне притоке Рупске реке (Козарачка река) је заштићена зона ловорвишње "Зеленичје", односно природни резерват ретке и специфичне реликтне заједнице букве и ловорвишње (Prunus laurocerasus), односно зеленичја, како га у народу зову.

Поред ове, на Острозубу су присутне ретке биљне врсте: расцепкани месечинац (Botrichium multifidum Gmel Rup.), врста папрати, ребрача (Blechnum spicant L. Roth), такође врста папрати, пречица (Lycopodium clavatum L.) и, (према Флори СР Србије IV, pp. 254), росуља (Drosera rotundifolia L.), чије постојање неки научници у најновије време нису могли да потврде.

Са друге стране Острозупске чуке су плочасте заравни Чобанац и Поље, на 1.400 m, које су раскрсница путева што су некада водили из Власотинца преко Горње Лопушње, Бистрице и Бистричких Механа за Чемерник и Власину, односно за Црну Траву и Рупље. Као и Чемерник, и Острозуб је обрастао боровницом, богат пашњацима, буковом шумом и здравом водом.

О Илиндану, 2. августа, на Чобанцу се одржава велики народни вашар.

Павличина

Павличина је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 10 становника.

Преслап

Преслап је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 166 становника.

Рајчетине

Рајчетине је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 21 становника.

Састав Река

Састав Река је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 30 становника.

Црна Трава

Црна Трава је планинско насеље и седиште истоимене општина на југоистоку Србије, у горњем и средњем делу слива реке Власине на удаљености 66 km од Лесковца у Јабланичком округу. Географски положај је чини саобраћајно изолованом у односу на главне саобраћајне коридоре. Једина важнија комуникација је друмска веза (пут Р–122) са Лесковцем преко Власотинца и Сурдулице са којим се повезује са аутопутем Ниш—Скопље (Е-75). Црна Трава обухвата територију од 60,42 km², на којој је према попису из 2011. било 434 становника . Са становишта привредног развоја, према критеријума који се користе код оцене развијености, општина Црна Трава спада у ред најнеразвијених у Србији, што је негативно утицало на тренд смањења становништва у пероду од 1948. до 2002. године за 5,3 пута.

Чука

Чука је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 13 становника.

Налази се не огранку Чемерника, недалеко од Власинскоr језера. Име је добило према облику стене недалеко од Дрндарских махала.

Насељена места општине Црна Трава
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.