Општина Смедеревска Паланка

Општина Смедеревска Паланка је општина у Подунавском округу у Шумадији, у централној Србији. Општина се на истоку граничи са општином Велика Плана, на северу са градом Смедеревом, на југозападу са општином Топола, на западу са градом Београдом, односно са његовом градском општином Младеновац и на југу са општином Рача. Површина општине износи 422 km² и по величини је 42. у Републици Србији.

Општина се налази на 44°23' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине, на надморској висини од 100 до 286 m, као ивични, североисточни предео Шумадије, који је познатији под именом Доња Јасеница, по реци Јасеници.

Северно и северозападно пружа се Подунавље, источно је долина Мораве са Поморављем, а јужно и западно овај крај се граничи Рудничким и Космајским крајем.

Смедеревска Паланка је српској историји подарила пар знаменитих људи, какви су били Станоје Главаш, Милоје Поповић Ђак (Ђакова буна), војводе Вулићевићи, Божидар Трудић али и пар значајнијих спортиста, међу којима су свакако најзначајнији Мирослав Мута Николић, Мирољуб Аранђеловић и Перица Огњеновић.

Седиште општине је градско насеље Смедеревска Паланка. Општина Смедеревска Паланка се састоји од 18 насеља: једног градског и 17 осталих насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 50.284 становника, с тим што половина овог број отпада на сеоско становништво.

Општина Смедеревска Паланка
Smederevska Palanka Sud

Општински суд у Смедеревској Паламци
Грб општине Смедеревска Паланка

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Управни округ Подунавски округ
Седиште Смедеревска Паланка
Становништво
Становништво Пад 50.284
Географске карактеристике
Надморска висина 98 - 297 m
Површина 421 km2

Serbia Smederevska Palanka

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Регистарска ознака СП
Веб-сајт smederevskapalanka.rs
Podunavski district
Положај општине у Подунавском округу

Насељена места у Општини Смедеревска Паланка

Види још

Спољашње везе

Азања

Азања је варош у општини Смедеревска Паланка Подунавског округа, Шумадија. Налази се на пространом брдовитом платоу (надморска висина 160m), на развођу сливова река Језаве и Јасенице. Структурирана је по шумадијском типу зракастог села, са чаршијом у центру . У центру вароши налази се Храм посвећен Св. бесребреницима Козми и Дамјану, подигнут 1884-1885. године. Азања у свом саставу има више заселака као што су Безевац, Гуцетина, Дреновчић, Стублина, Улићи, ид.

Баничина

Баничина је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 948 становника.

Бачинац

Бачинац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 683 становника.

Овде се налази Споменик невиним жртвама у Бачинцу.

Башин

Башин је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 444 становника.

Влашки До (Смедеревска Паланка)

Влашки До је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 975 становника.

Глибовац

Глибовац је приградско насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 2083 становника.

Голобок

Голобок је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1981 становника.

Грб општине Смедеревска Паланка

Општина Смедеревска Паланка је у мају 2003. године усвојила грб у три нивоа и заставу у складу са нормативима СХД.

Међутим, у фебруару 2009. године из непознатих разлога општина је усвојила нове симболе, избацујући постојеће из употребе. Аутор ових симбола је Миша Младеновић, дизајнер из Смедеревске Паланке. У опису симбола уочавају се многе непрецизности. Тако на пример аутор дефинише основни грб као штит са бедемском круном, иако је знано да би то требало да буде само штит. У великом грбу изостају хералдички стегови, који су уобичајени у српској хералдици. Уместо класичне заставе усвојено је решење које представља гонфалон беле боје са аплицираним грбом који се разликује од штита са "основног грба". Разлика је у бордури која је у овом случају део штита.

Овако аутор блазонира грб на сајту општине Смедеревска Паланка:

,,На црвеном пољу, бела црква, на белом пољу црвени лав придржава палисаде, на другом белом пољу три плаве валовите линије и три црвене рибе, на плавом пољу, жута ћуприја са испод исписаном годином подизања, у централном зелено-плавом пољу, три амфоре из којих истиче вода. Све надвишено златном бедемском круном са три видљива мерлона. Држачи су две женске фигуре са мачем и штитом на којем се препознаје грб Републике Србије. Постамент је благо брдовито тле."

Приметне су грешке у блазону: редослед поља, непрецизно блазониран положај елемената, помињање грба Републике Србије који се не налази на решењу и сл.

Грчац

Грчац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1106 становника.

Грчац је до 1948. године био заселак вароши Азања када због административних промена заједно са Влашки До постаје засебна месна заједница.

Овде се налази Спомен-плоча палим родољубима у Грчцу.

Кусадак

Кусадак је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 4886 становника.

Мраморац

Мраморац је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 553 становника.

Паланачки кисељак

Бања Паланачки Kисељак је бања са извором минерале воде, у југоисточном делу Смедеревске Паланке. Смештена је у парку површине 5 хектара на надморској висини од 103 метра.

Изворе минералне воде користили су још стари Римљани, а први сачувани опис бање је Путопис из 1719. године где турски путописац Евлија Челебија, описује Паланачки кисељак као „озидану бању са лековитом водом“. Године 1834. у Бечу је потврђена лековитост минералне воде.

Бањска вода припада категорији натријум-хидрокарбонатних, угљено-киселих хипотерми (12,5—15 °C) и хипертерми (32—56 °C). Користи се у балнеологији за пиће и купање и као стона вода.

Године 1896. започето је уређење бање као лечилишта. Исте године држава је дала изворишта на управљање и коришћење организаицји Црвеног крста, у циљу лечења у рату оболелих војника и официра. У тој функцији је Бања била све до Другог светског рата.Постоје четири извора минералне воде, температуре 56 °C. Комплекс бање укључује и Општу болницу „Стефан Високи“ где се лековитом водом и другим третманима успешно лече реуматске болести, постреуматска и постоперативна стања, стерилитет, деформитети код деце и одраслих, неуролошка обољења периферне одузетости, хронична компензована обољења унутрашњих органа и др. Терапија обухвата: хидротерапију, подводну и ручну масажу, електро и фототерапију. Болесницима су на располагању базени с лековитом водом, хибард-каде, чегворочеличне купке, сауне, сале за разне видове електро, фото, термо, кинези и радне терапије.

Подунавски управни округ

Подунавски управни округ се налази у средишњем делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Смедерево – седиште градско насеље Смедерево

Општина Смедеревска Паланка – седиште градско насеље Смедеревска Паланка

Општина Велика Плана – седиште градско насеље Велика ПланаСедиште округа је градско насеље Смедерево.

Смедерево је било престоница српске државе у 15. веку – ту је био смештен двор у време тадашњег српског владара Ђурђа Бранковића. Данас се у остацима Смедеревске тврђаве, завршене 1430. године, назиру некадашњи двор, капеле и зграде за владарску породицу. На старом смедеревском гробљу налази се црква из 15. века за коју се претпоставља да је била породична гробница Ђурђа Бранковића и о њој се причају многе легенде.

У привредном погледу Смедерево је данас један од водећих градова у Србији.

Ратари (Смедеревска Паланка)

Ратари је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 1773 становника.

Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево је установа културе од националног значаја, која обавља послове заштите непокретних културних добара. Делатност заштите обавља на територији Подунавског и Браничевског округа и то у два града Смедерево и Пожаревац и девет општина: Смедеревска Паланка, Велика Плана, Жабари, Петровац, Кучево, Жагубица, Голубац, Велико Градиште и Мало Црниће.

Селевац

Селевац је насељено место у Србији, у општини Смедеревска Паланка, у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 3406 становника.

Смедеревска Паланка

Смедеревска Паланка је градско насеље и седиште истоимене општине у Подунавском округу, Србија. Према попису из 2011. било је 23.601 становника (према попису из 2002. било је 25.300 становника).

Смедеревску Паланку називају и административним центром Доње Јасенице, како због своје величине тако и због институција које су смештене у граду а имају надлежност за већи број општина.

Општина Смедеревска Паланка има 17 села и укупно око 60.000 становника. Сам град Паланка има око 30.000 становника. Општина Смедеревска Паланка налази се у сливу реке Јасенице, те припада регији под именом Доња Јасеница. Села паланачке општине су: Азања, Баничина, Башин, Бачинац, Водице, Влашки До, Глибовац, Голобок, Грчац, Кусадак, Мала Плана, Мраморац, Придворице, Ратари, Селевац, Стојачак и Церовац. Највеће село у општини је Кусадак.

Стојачак

Стојачак је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2011. било је 365 становника.

Овде се налази Спомен-плоча палим борцима у Стојачку.

ТВ Девић

ТВ Девић била је локална ТВ станица из Смедеревске Паланке. Са програмом је кренула 1992. године, а њен власник је био један од оснивача АНЕМ-а.

Насељена места општине Смедеревска Паланка
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.