Општина Сечањ

Општина Сечањ је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски управни округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 523 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 48995 ha, а на шумску 196 ha).

Седиште општине је насеље Сечањ. Општина Сечањ се састоји од 11 насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 16377 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -10,8‰, а број запослених у општини износи 2691 људи. У општини се налази 11 основних и 3 средње школе.

Општина Сечањ
Sečanj, old houses

Старе куће у Сечњу
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Средњобанатски управни округ
Седиште Сечањ
Становништво
Становништво Пад 13.267
Географске карактеристике
Површина 523 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Географија

У средњем делу Баната, на десној обали Тамиша, 32 km источно од Зрењанина, простире се општина Сечањ са селима:

Secanj mun
Мапа општине Сечањ

Демографија

Попис 2002.

Национални састав општине према попису из 2002. године:

Ту су још и македонци и остали.

Попис 2011.

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
9.195 69,31 %
Мађари
  
1.691 12,75 %
Роми
  
714 5,38 %
Румуни
  
566 4,27 %
Хрвати
  
113 0,85 %
Бугари
  
87 0,66 %
Словаци
  
52 0,39 %
Југословени
  
50 0,38 %
Македонци
  
39 0,29 %
Немци
  
39 0,29 %
Црногорци
  
24 0,18 %
Руси
  
12 0,09 %
Горанци
  
11 0,08 %
Муслимани
  
11 0,08 %
Словенци
  
7 0,05 %
Албанци
  
4 0,03 %
Буњевци
  
3 0,02 %
Украјинци
  
2 0,02 %
Власи
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
остали
  
9 0,07 %
Регионална припадност
  
150 1,13 %
неизјашњени
  
439 3,31 %
непознато
  
47 0,35 %
укупно: 13.267

Села са већинским српским становништвом су Банатска Дубица, Бока, Јарковац, Јаша Томић, Крајишник, Сечањ и Сутјеска.

Ово су села у којима живе још и Хрвати, Мађари, Роми, Румуни, Македонци и остали.

Бусење има већинско мађарско становништво. Конак, Неузина и Шурјан имају за становништво Србе, Хрвате, Мађаре, Немце и остале.

Историја

Већа насељавања у овом крају настају истеривањем Турака из Баната, у XVIII и XIX веку. Већину становника чинили су Немци, који су се после Другог светског рата иселили, а колонизовало се становништво из Босне и Херцеговине и других крајева. 22. јуна 2018. године потписан је споразум о сарадњи и братимљењу између града Азова (Руска Федерација) и општине Сечањ.

Култура

У неким местима ове општине сачуване су уметничке вредности у сликарским радовима Константина Данила и Стевана Алексића (Јарковац). У Јаши Томићу (некада Модош) налази се и музејска збирка с археолошким и етнолошким материјалом, као и стара црква (1746), обновљена 1906. године.

Привреда

Развијени су пољопривреда, трговина и саобраћај. У овом крају 1959. године почело је истраживање и експлоатација нафте и гаса.

Познате личности

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Јарковац

Јарковац (мађ. Árkod) је насеље у Србији, у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу у Војводини. Према попису из 2011. било је 1505 становника.

Јаша Томић (Сечањ)

Јаша Томић, раније Модош (мађ. Modos) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 2373 становника. Јаша Томић је погранично место. Румунска граница је источно на око километар од села. Близу села протиче река Тамиш.

Село је добило име по Јаши Томићу, политичару из 19. века. Пре тога насеље се звало Модош.

Село је познато по поплави која се догодила 2005. године када се излила река Тамиш и поплавила велики део насеља. То је била највећа поплава у Банату у последњих стотинак година.

Овде се налази Српска православна црква Св. Николе у Јаши Томићу.

Банатска Дубица

Банатска Дубица, некада Мала Маргита (мађ. Kismargita) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 324 становника (према попису из 2002. било је 428 становника).

Бока (Сечањ)

Бока (мађ. Bóka) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1412 становника.

Бусење

Бусење (мађ. Káptalanfalva) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 63 становника.

Дворац у Конаку

Дворац у Конаку изградио је барон Ладислав Даниел 1898. године. Уз главну зграду за становање велепоседника, изграђена је још једна скромнија зграда за становање бироша и слуга, а нешто удаљенији су остали економски објекти, коњушница, штале и сл. Дворац окружује парк који се простире на неколико хектара са ретким стаблима разних егзотичних врста, али је данас запуштен.

Зграда је приземна, подужно оријентисана грађевина симетричне основе са карактеристичним класицистичким портиком на предњој и задњој фасади и приступном рампом. Једноставнији портик са северне стране, служио је као главни улаз, а други са јужне стране, као излаз према парку. Портик на северној фасади има четири јонска стуба који носе једноставан тимпанон без украса, степениште у средини и бочне колске пролазе. Онај на јужној страни је богатије декорисан, има шест јонских стубова који се у кровној зони завршавају украсним вазама, као и полукружно степениште којим се силази у парк. Између стубова у горњој зони су слепе аркаде које носе плитки пиластри, а у доњој зони, између стубова постојала је ограда од кованог гвожђа са једноставним украсима. У кровној зони, у равни стубова, налази се атика са балустрадама.

Распоред прозорских отвора је ритмичан и усклађен са унутрашњим распоредом просторија. Кров је мансардни, црепови су разнобојно глеђосани и сложени у цик-цак шару, што здању дају посебан утисак раскоши и репрезантативности.

Дворац у Конаку својом архитектонском концепцијом представља леп пример једноставнијег, приземног подужно оријентисаног класицистичког објекта, намењеног луксузнијем становању спахијске породице, те са лепо уређеним парком чини складну целину.

У дворцу се налази основна школа која нема довољно новчаних средстава да га редовно одржава.

Конак (Сечањ)

Конак (мађ. Kanak) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 777 становника.

Овде се налази Дворац у Конаку.

Крајишник (Сечањ)

Крајишник (мађ. Istvánfölde, старо име Stefanföld, нем. Stefansfeld) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 1.719 становника.

Неузина

Неузина (мађ. Nezsény) је насеље у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1256 становника.

Овде се налази Српска православна црква у Неузини.

Римокатоличка црква Узнесења Блажене Девице Марије у Јаши Томићу

Римокатоличка црква Узнесења Блажене Девице Марије у Јаши Томићу подигнута je 1911. године и грађена је као монументална, једнобродна, са тространом апсидом, две петостране сакристије и звоником који излази из западног прочеља. Kонструктивни склоп чине масивни ободни зидови, преломљени лукови и готски сводови. Основа је крстобразна, веома сложена и разуђена. Хор почива на масивним ступцима који носе лукове и крстасте сводове.

На западној фасади је високи звоник који се степенасто сужава и завршава осмостраном, веома стрмом капом покривеном емајлираним црепом у две боје. Поред звоника су два нижа торња, осмоугаоне основе, који се такође завршавају осмостраним пирамидама. У северном торњу је кружно степениште које води до хора, крова и врха звоника.

Црква је декорисана витражима који се налазе на свим већим прозорским отворима. Један део њих је оштећен, а сачувани су витражи на апсиди, јужном и на северном зиду цркве као и на розетама. На витражу у апсиди, представљено је шест сцена из циклуса Христовог живота, док су на другом, оштећеном витражу сачуване четири сцене из Богородичиног циклуса. Витраже у апсиди су радили мајстори из Будимпеште 1912. године. На једном витражу је натпис са именима донатора, односно чланова породице Рубчич.

Од појединачних слика у цркви се налазе две слике са темом Вазнесење Богородице. Једна је рад Васе Поморишца из 1926. године, а другу је потписао Јоханес Мерц, из Будима 1799. године. Обе су рађене у техници уља на платну.

Црква Узнесења Блажене Девице Марије сведочи о некадашњој економској моћи овог места.

Сечањ

Сечањ је насељено место и седиште истоимене општине Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2107 становника.

Сечањ (слатинско станиште)

Слатине и слатинска станишта су веома заступљена у општини Сечањ, која је смештена је у централном делу Баната, у источном делу АП Војводине и територијално припада Средњебанатском округу. Лоцирана у поречју Бегеја, Тамиша и Брзаве.

Средњобанатски управни округ

Средњобанатски управни округ се налази у североисточном делу Србије. Има укупно 187.667 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Зрењанину.

Српска православна црква Вазнесења у Шурјану

Српска православна црква Вазнесења у Шурјану, месту у општини Сечањ, подигнута је 1940. године, на месту старијих храмова, једне из 1765. и друге из 1835. године, убраја се у ред заштићених објеката као споменик културе од великог значаја.

Српска православна црква Св. Николе у Јаши Томићу

Црква св. Николе подигнута је 1746. године у барокном маниру. Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду.

Најстарије сликарство из 1755. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга Недељка и Шербана Поповића. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе Павела Петровића из 1839. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XIX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је 1905. године Стеван Алексић у импресионистичком маниру минхенског круга. Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност.

Српска православна црква у Јарковцу

Српска православна црква у Јарковцу, месту у општини Сечањ, иако нема поузданих података, претпоставља се да је подигнута у другој половини 18. века, по поклонима из 1761. године, као и по запису на мермерном престолу из 1797. године, када је храм највероватније завршен. Црква је због својих вредности под заштитом и има статус споменика културе од великог значаја.

Храм је посвећена Светом Вазнесењу Господњем, грађена у духу барока као једнобродна црквена грађевина малих и складних пропорција, засведена полуобличастим сводом. Грађена од тврдог материјала, а после није дозиђивана нити дограђивана, једино су кров и кровна конструкција замењени 1911. године, када је зидне слике у своду над солејом осликао Стеван Алексић. Источном страном доминира полигонална олтарска апсида, док је западна фасада наглашена високим звоником и конструкцијом главног портала. Удвојени прислоњени пиластри на подужним зидовима прате унутрашњу поделу храма на три травеја. Олтарски простор од наоса дели ниски зидани иконостас. Иконе је радио Константин Данил у периоду од 1858. до 1861. године. Конзерваторски радови изведени су 1974–1975. и 1978. године.

Српска православна црква у Неузини

Српска православна црква у Неузини, насељу у општини Сечањ, подигнута је у периоду од 1812. до 1815. године, на месту старије цркве. Својим јасним констуктивним решењима, прецизним извођењем и уздржаном декорацијом, црква је вредан пример складне сеоске грађевине, а због своје старости и разнородности инвентара који чува, представља значајан документ духовног наслеђа српског народа, под заштитом је и има статус споменика културе.

Православна црква у Неузини је посвећена Светом Николи, изграђена је као једнобродна грађевина са полукружном апсидом на истоку, наглашеним певницама и хором са звоником на западу. Фасаде су сведене класицистичке декорације и чине је удвојени дорски пиластри између којих се налазе прозори надвишени наизменично постављеним лучним и троугаоним тимпанонима. Западна фасада је најдекоративније обрађена, изнад средишњег дела је троугаони тимпанон са прозором изнад кога је написана година изградње храма. На бочним пољима западне фасаде су уске полукружне нише са шкољкастим конхама.

Садашњи иконостас у храму је склопљен од икона различитих аутора из периода од краја 18. до краја 19. века. Најстарија икона „Богородице са Христом“ са Богородичиног трона потиче из 1770. године, а сликана је у византијској традицији са елементима барока у третману позлаћене позадине, круна и картуше. Ове иконе вероватно су остаци иконостаса из старије цркве која се помиње 1762. године. Престоне иконе са овог иконостаса потичу најраније из времена око половине 19. века и рад су мање вештог сликара, а вероватно су измењене каснијим интервенцијама.

У цркви се поред појединачних икона чувају и вредне боголужбене и црквено административне књиге. Посебно је вредан СЛУЖБЕНИК, издат у Лавову 1691. године, заштићен законом. У порти, јужно и југоисточно од цркве сачувана су три камена надгробна споменика из 1754, 1776, 1784. године.Конзерваторско-рестаураторски радови на санацији торња изведени су 2007. године, а на фасади 2009. године.

Сутјеска (Сечањ)

Сутјеска (рум. Sărcia, мађ. Szárcsa, срп. Сарча) је насеље у општини Сечањ, у Средњобанатском управном округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1478 становника.

Шурјан

Шурјан (мађ. Surján) је насеље у Србији у општини Сечањ у Средњобанатском управном округу. Према попису из 2011. било је 253 становника.

Шурјан је погранично место, на граници са Румунијом.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.