Општина Прибој

Општина Прибој се налази у Републици Србији, на тромеђи са Црном Гором и Републиком Српском, БиХ. према попису становништва из 2011. има 27133 становника. У општини се налазе 33 насељена места.

Општина Прибој
ŽS 441 in Priboj

Воз на прузи Београд—Бар код Прибоја
Грб општине Прибој

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Златиборски округ
Седиште Прибој
Становништво
Становништво Пад 27.133
Густина становништва 49.15 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 552 km2

Serbia Priboj

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Лазар Рвовић (СНС)
Веб-сајт Општина Прибој

Географски положај

Општина Прибој се налази у југозападној Србији, у шумовитој области Старог Влаха, у плодној долини реке Лим. Прибој је смештен на тромеђи Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине (односно Републике Српске), а граничи се са општинама: Чајетина, Нова Варош, Пријепоље, Пљевља, Чајниче и Рудо.

Прибој захвата површину од 552 km².

Општина Прибој има изразито планински карактер, а најнижа надморска висина је 392 м, док је највиша 1.500 м.

Месне заједнице

На подручју општине Прибој образовано је по одлуци Скупштине општине Прибој 14 месних заједница: МЗ Стари град, МЗ Нови Прибој, МЗ Бања, МЗ Кратово, МЗ Рача, МЗ Саставци, МЗ Бучје, МЗ Крајчиновићи, МЗ Забрњица, МЗ Сјеверин, МЗ Стрмац, МЗ Прибојска Голеша, МЗ Мажићи и МЗ Калафати

МЗ Саставци окружује насељено место Међуречје екстериторију Босне и Херцеговине (општина Рудо, Република Српска)[1].

Демографија

Општина Прибој је 1991. године имала око 35.000 становника. Од тога је било 62% православаца, 33% муслимана и 5% осталих вероисповести. По попису из 2011. године, број становника је био 14.920 у самом граду и 27.133 у општини као целини. Према резултатима пописа, а у складу са законским прописима, право на заступљеност у прибојском општинском Савету за међунационалне односе имају представници Срба, етничких Бошњака и етничких Муслимана.[2]

Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
20.582 75,85 %
Бошњаци
  
3.811 14,04 %
Муслимани
  
1.944 7,16 %
остали
  
796 2,93 %
укупно: 27.133

Историја

Током средњег века, целокупно Доње Полимље је припадалао српској жупи званој Дабар. Не зна се тачно како је и када Прибој настао, али се сматра да су га подигли средњовековни српски феудалци као четвороугаони зидани град Јагат на падинама планине Бић.

Сматра се да Прибој постоји још много пре 1418. године када се помиње први пут у историји и када га је освојио Исак-бег. Касније се помиње у Повељи краља Фридриха III из 1448. године, затим 1463. године у једном путопису помиње се Прибој у нахији Добрун, а други пут 1485. као седиште истоимене нахије. Потпуније податке о Прибоју, као граду, дали су Бенедикт Курипешић, словеначки путописац који је пролазио кроз Прибој 1530. године, и Евлија Челебија који је боравио у Прибоју 1662. године.

Дан када је Прибој први пут споменут као утврђење на Бићу у Повељи краља Фридриха III из 1448. године (20. јануар) узет је као дан општине Прибој.

Пре овог датума, дан општине Прибој је био 12. јануар.

Повољан стратешки положај доносио је Прибоју брз привредни развој, али и велика рушења и разарања: рушен је у време турских освајања, рушили су га Аустријанци у 17. веку, горео је 1809. године, а страдао је у време Балканских ратова, као и у Првом и Другом светском рату.

Култура

Прибој је један од ретких градова у унутрашњости Србије који има континуирану позоришну традицију дужу од једног столећа. Прва позоришна представа припремљена је и изведена 1900. године. Редитељ Василије Марић је поставио на сцену Два цванцика по тексту познатог српског писца тога времена Милована Глишића. (Аутор исцрпне монографије о овој теми је Фарук Диздаревић: ТАЛИЈА У ПРИБОЈУ, Прибој 1994. и 2002. — два издања).

Између два светска рата Прибој је имао прлично развијен културно-забавни живот — активно ради драмска секција, два Културно — уметничка друштва: Просвета и Гајрет, Градска читаоница (библиотека), Тамбурашки оркестар итд. Пошто није постојала наменска зграда за културу програми се реализују у Хотелу Стевовића, згради Основне школе, а тридесетих година прошлога века у новосаграђеној сали Соколског дома која је имала позорницу.

Након завршетка Другог светског рата реновира се зграда Соколског дома и ту се до 1959. године одвија културни живот. Те године довршена је изградња данашње зграде Дома културе у којој ће се, од тада, одвијати скоро сви културни програми града. Данашњи Дом културе је најважнија адреса из области културе у граду и општини. При њему активно ради Аматерско позориште са две сцене — дечја и за одрасле, Клуб писаца (са богатом издавачком делатношћу), Рецитаторска секција; Дом културе је организатор и реализатор две угледне савезне књижевне манифестације — ЛИМСКЕ ВЕЧЕРИ ПОЕЗИЈЕ (књижевни фестивал намењен песницима средњошколцима) и ЛИМСКЕ ВЕЧЕРИ ДЕЧЈЕ ПОЕЗИЈЕ (учествују основношколци од 5. до 8. разреда). Сваке године се у Дому културе реализује Регионални фестивал дечјих позоришта. Поред овога Дом културе је организатор ликовних изложби, позоришних представа, промоција књига, концерата, трибина и округлих столова итд.

Референце

  1. ^ Село три са три, а у две државе Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 4, 2014) (на језику: енглески), Ревија Б92, број 526
  2. ^ Службени лист Општине Прибој, год. 15 (2012), бр. 11, стр. 1-2.
  3. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Бања (Прибој)

Бања или Прибојска бања је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 3013 становника.

Брезна (Прибој)

Брезна је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 26 становника.

Бучје (Прибој)

Бучје је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 122 становника.

Грб општине Прибој

Мали грб се састоји од штита са следећим садржајем:

Плаво,таласаста хералдичка пруга између три потковице сребрно, у подножју два крина а у средини штита зупчаник златно.

Средњи грб се састоји од гореописаног штита на ком је сребрна

бедемска круна са три видљива мерлона а

окруженог златним полу

венцем од храстове гране у роду(хералдички) десно и буквине гране у роду лево увезан их врпцом у бојама српске тробојке

а испод свега сребрн свитак са натписом ПРИБОЈ.

Велики грб се састоји од гореописаног штита на

ком је сребрна бедемска круна са три видљива

мерлона

све

постављено

између два храста

истргнута

и

са пет жирова природно који

придржавају штит и иза њих два

копља природна

окована

златом са којих се у поље на десном вијори

стег у бојама српске тробојке

а на левом

хералдички стег Општине оба златно

оперважена

а

као постамент стоје две сребрне планине из којих

поменути храстови

расту са унутрашњих падина

између којих су травнати

бреж

уљци, на десном

горњем

представа

рудника из старине природно а

на левом горњем сребрн бедем са три мерлона

а

између брежуљака и испод штита на травнатој површини бањски извор

полукружни

природно између два

талаласаста

хералдичка

прута из којег истиче

вода у

језеро сребрно окружено брежуљцима у дну постамента. Испод свега је

сребрн

свитак са натписом ПРИБОЈ.

Железничка станица Прибој

Железничка станица Прибој је једна од железничких станица на прузи Београд—Бар. Налази се насељу Прибој у општина Прибој. Пруга се наставља у једном смеру ка Бистрици на Лиму и у другом према Штрпцима. Железничка станица Прибој састоји се из 8 колосека.

Заостро

Заостро је село у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 42 становника.

Златиборски управни округ

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

Град Ужице - градска насеља: Севојно и Ужице (седиште),

Општина Бајина Башта - седиште градско насеље Бајина Башта,

Општина Косјерић - седиште градско насеље Косјерић,

Општина Пожега - седиште градско насеље Пожега,

Општина Чајетина - седиште насеље Чајетина,

Општина Ариље - седиште градско насеље Ариље,

Општина Прибој - седиште градско насеље Прибој,

Општина Нова Варош - седиште градско насеље Нова Варош,

Општина Пријепоље - седиште градско насеље Пријепоље и

Општина Сјеница - седиште градско насеље Сјеница.Укупно има 284.929 становника (Попис 2011). Седиште округа је Ужице.

Мажићи

Мажићи су насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 203 становника. У насељу се налази средњовековни манастир Ораховица (Мажићи) из XII века, који се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја.

Манастир Бања

Манастир Бања је српски средњовековни манастир који припада Епархији милешевској Српске православне цркве, а налази недалеко од Прибоја, на подручју старе српске средњовековне жупе Дабар. Главни манастирски храм је посвећен светом Николи, уз чији је јужни зид дозидана мања црква Успења, а у склопу манастира је некада постојала још једна црква посвећена светом Николи, од које су данас остали само темељи.

Манастир се данас налази под заштитом државе Србије, представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Милијеш

Милијеш је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 568 становника.

Певање из вика

Певање из вика је традиционално двогласно певање које спада у певачке традиције које се испољавају као хетерофоно бордунски вокални облик. Евидентирано је као елеменат нематеријалног културног наслеђа Србије. Овај начин певања карактеристичан је за локалне заједнице српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији.

Певање из вика се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.

Прибој

Прибој је градско насеље у општини Прибој, у Златиборском округу, у Србији и највећи град Полимља. Према попису из 2011. у граду је живело 14.920 становника. Развио се из средњовековног трга, насталог испод тврђаве Јагат, чије се рушевине налазе изнад града, на планини Бић.

Прибојска Голеша

Прибојска Голеша је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 118 становника.

Прибојске Челице

Прибојске Челице је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 110 становника.

Рача (Прибој)

Рача је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 1904 становника .

Сјеверин

Сјеверин је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу, на ушћу речице Сутјеске у Лим. Према попису из 2011. било је 380 становникa. Током средњег века, постојала је тврђава Северин, која је контролисала пут долином Лима и њене рушевине, које народ назива Јеринин Град, налазе се око два километара јужно од данашњег места, над клисуром Сутјеске.

Херцеговачка Голеша

Херцеговачка Голеша је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 311 становника.

Овде се налази Црква Богородичиног покрова.

Црнуговићи

Црнуговићи су насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 66 становника.

Црнузи

Црнузи је насеље у Србији у општини Прибој у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 964 становника.

Насељена места општине Прибој
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.