Општина Нови Бечеј

Општина Нови Бечеј је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Средњобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 609 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 53.575 ha, а на шумску 478 ha). Седиште општине је градско насеље Нови Бечеј. Општина Нови Бечеј се састоји од 4 насеља: 1 градског и 3 сеоска насеља. По подацима из 2002. године у општини је живело 26.924 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -7,1‰, a број запослених у општини износи 4.727 људи. У општини се налази 5 основних и 2 средњих школа. У њен састав, поред градског насеља Нови Бечеј, улазе три мања насеља, села: Ново Милошево, Кумане и Бочар.

Општина је углавном аграрних карактеристика и становниство се углавном бави пољопривредом. Индустрија је слабо развијена, а једина фабрика која још увек опстаје је фабрика кровних црепова и зидне грађе „Полет“. У Новом Милошеву је донедавно радила и хемијска индустрија „Хином“, смештена у средњовековном замку Кастел, али је планирано да буде преуређена у бању.

Општина Нови Бечеј
Зграда општине у Новом Бечеју

Некадашња зграда општине
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски округ
Седиште Нови Бечеј
Становништво
Становништво Пад 23.925
Географске карактеристике
Површина 609 km2

Serbia Novi Bečej

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Насеља

Novi becej mun
Насеља у општини Нови Бечеј

Градска

# Име Статус
1 Нови Бечеј1 градско насеље

Напомене:
1 Седиште општине

Сеоска

# Име Статус
1 Бочар сеоско насеље
2 Кумане с. н.
3 Ново Милошево с. н.

Становништво

Према попису из 2011. године општина има 23.925 становника.

Етничка структура

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
16.132 67,43 %
Мађари
  
4.319 18,05 %
Роми
  
1.295 5,41 %
Југословени
  
83 0,35 %
Албанци
  
72 0,33 %
Хрвати
  
66 0,28 %
Румуни
  
59 0,25 %
Македонци
  
42 0,18 %
Црногорци
  
27 0,11 %
Словаци
  
15 0,06 %
Немци
  
14 0,06 %
Руси
  
14 0,06 %
Муслимани
  
11 0,05 %
Словенци
  
8 0,03 %
Бугари
  
4 0,02 %
Русини
  
4 0,02 %
Бошњаци
  
3 0,01 %
Буњевци
  
3 0,01 %
Украјинци
  
2 0,01 %
Власи
  
1 0,01 %
остали
  
29 0,12 %
Регионална припадност
  
306 1,28 %
неизјашњени
  
838 3,50 %
непознато
  
578 2,42 %
укупно: 23.925

Познате личности

Види још

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Арача

Арача је рушевина средњовековне романичке цркве које се налази између Новог Бечеја и Новог Милошева у Србији, тачније 12 km од Новог Бечеја. Године 1948, године је стављена под заштиту као културно добро.

Бочар

Бочар (мађ. Bocsár) је насеље у Србији у општини Нови Бечеј у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1488 становника (према попису из 2002. било је 1895 становника).

Овде се налази Српска православна црква Арханђела Гаврила у Бочару.

Галад град

Галад град у близини Кикинде, на територији општине Нови Бечеј је остатак бедема и шанаца земљаног утврђења (градишта) које је у IX. веку против надирућих Мађара подигао бугарски војвода Глад. Локација је регистрована и као археолошко налазиште, иако је врло мало територије систематски истражено. Комплекс на коме се могу видети трагови остатака лежи на подручју већем од 40 km² и није ничим заштићено, већим делом је под ораницама, чак укључује једну дивљу депонију и — пошто се налази на пешчаној подлози — неколико илегалних копова песка. Забележено је да орање редовно избацује остатке људских костију.

Дворац Карачоњи у Новом Милошеву

Дворац Карачоњи у Новом Милошеву је саграђен 1857. године у Беодри (данас спојено са Новим Милошевом) и убраја се у споменике културе од великог значаја.

На свом имању дворац је саградио Ласло Карачоњи као репрезентативну резиденцијалну грађевину која својом просторном диспозицијом, волуменом и архитектонским решењем заузима доминантан положај у пространом парку. Подигнута у класицистичком стилу издужене је правоугаоне основе и има приземље и спрат. На средишњем делу фасаде се налази наглашен дубоки трем, а на угловима симетрично плитки ризалити који завршавају тимпанонима. Средишњи трем у приземном делу носе ступци правоугаоног пресека, а на спратном делу коринтски стубови са архитравом, голим фризом и троугаоним тимпаноном. Прозори су смештени у пољима између пиластера који у приземном делу имају јонске капителе и полукружне степенасте фронтоне, а на спратном коринтске капителе. У непосредној околини дворца, у склопу имања, налазе се помоћни економски објекти: коњушнице, магацини, штале и одељења за послугу, који заједно са главном зградом дворца чине архитектонски и стилски јединствен и добро усклађен комплекс.

Конзерваторски радови рађени су 1980, 1985. и 1991. године.

Иконостас у Српској православној цркви у Беодри - Ново Милошево

Иконостас у православној цркви посвећеној Светом Стефану у Беодри приписује се Теодору Поповићу, иконописцу бечкеречке сликарске породице Поповић, који је као сликар био до скоро потпуно непознат и непроучен. Овим делом он се показује као стваралац великог значаја и улоге у развоју сликарске уметности у Срба, посебно у XVIII веку на тлу Војводине. Исти значај има и позлаћена, дрворезбарена орнаментика око сликарских површина, барокно-рокајне стилизације чији аутор није познат. Иконостас је сликан 1778. године. Натпис о томе и о преношењу иконостаса из старије цркве у ову садашњу, 1874. године, као и о његовом обнављању 1904. године, стоји на картуши на царским дверима.

Карлово (Нови Бечеј)

Карлово (мађ. Karlova) је некадашње село, данас у саставу Новог Милошева у општини Нови Бечеј, Средњобанатски округ, Војводина, Србија.

У периоду од краја Првог до краја Другог светског рата је имало назив Драгутиново, по Драгутину Ристићу, генералу српске војске.

Кумане (Нови Бечеј)

Кумане (мађ. Kumán) је насеље у Србији у општини Нови Бечеј у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. године било је 3284 становника (Према попису из 2002. године 3814, а према попису из 1991. године било је 4068 становника).

Матејски брод

Матејски брод је археолошки локалитет који се налази на обали некадашњег речног корита Малог Бегеја у општини Нови Бечеј. Припада категорији археолошких споменика од великог значаја, уписан у централни регистар 1995. године. Локалитет се датује у Винчанско-Плочничка фазу, односно на налазишту се може пратити континуирани развој насеља Старчевачке културе преко Рановинчанске културе до позне Протопотиске и Потиске културе.

Прво археолошко ископавање започело је 1949. и трајало је до 1952. године. Истраживања су настављена 1962. године.

Музеј Жеравица

Музеј Жеравица је музеј трактора, пољопривредних машина и старих заната који се налази у Новом Милошеву између Новог Бечеја и Кикинде. Основан је 1991. године када је у наменском објекту отворена прва стална поставка. У музеју се чува најстарији исправан трактор у Србији и Балкану амерички трактор „Харт-пар” 30 из 1920. године

Нови Бечеј

Нови Бечеј је градско насеље у Србији, у општини Нови Бечеј, у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 13133 становника.

Ново Милошево

Ново Милошево (мађ. Beodra) је насеље у Србији у општини Нови Бечеј у Средњобанатском округу, на путу између Новог Бечеја и Кикинде. Настало је после Другог светског рата уједињењем два села: Карлово (Драгутиново) и Беодра. Становника је некада било скоро 10.000, док је данас број опао на мало више од 6000.

Према попису из 2011. било је 6020 становника.

Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва

Парк природе Стара Тиса код Бисерног острва налази се у Србији, на територији Војводине у оквиру општина Нови Бечеј, Бечеј и Жабаљ.

Родна кућа народног хероја Јована Веселинова Жарка

Родна кућа народног хероја Јована Веселинова Жарка била је типична панонска кућа, ужом страном постављеном на регулациону линију улице, са отвореним гонгом и двосливним кровом. Распоред просторија био је: соба-кухиња-соба.

Улична фасада имала је два прозора и била је без орнаментике. Данас, иако је кућа обновљена и привлачи пажњу својим новим изгледом, девастирана са становишта споменичке вредности.

Специјални резерват природе Окањ бара

Специјални резерват природе Окањ бара је резерват природе у Србији у Војводина. Налази се између насеља Елемир и Нови Бечеј, на територији града Зрењанина и општине Нови Бечеј.

Овај резерват природе је карактеристичан по заслањеном земљишту и сланим водама. Обухвата комплекс ливадско – степске вегетације, слатина и заслањених бара на којима су развијени јединствени панонски екосистеми типичним за заслањене, муљевите баре, слатине и ливаде са очуваним биљним врстама и животињским светом карактеристичним за слану подлогу. Специјалним резерватом природе Окањ бара управља Друштво за заштиту животне средине „ОКАЊ” из Елемира.

Српска православна црква у Куману

Црква у Куману саграђена је у периоду од 1822. до 1832. године. То је једнобродна грађевина са звоником на западној фасади, који се подиже из прочеља фасаде. На западној страни је плитки ризалит изнад кога је сегментни фронтон. На бочним фасадама су дубоке касетиране нише раздвојене пиластрима и надвишене покровним фризом на коме су триглифи и метопе. У решењу основе и обради декорације објекат носи одлике класицизма.

Иконостас и зидне слике су рад Николе Алексића из 1854. године. Олтарска преграда представља лепу целину својим конструктивним решењем, а нарочито колористичким. У архитектури иконостаса је наглашен класицизам, резбарени декоративни мотиви су биљне стилизације. На белу основу и беле канелиране стубове аплицирани су златни орнаменти и капители. Из истог времена су Богородичин и Архијерејски трон, певничке оплате и певнички столови. Сликарски рад је у свим елементима врло сличан Меленцима, Елемиру и осталим местима у којима је Алексић сликао цркве и иконостасе.

Радови на обнови цркви изведени су током 2016. (замену дотрајалог кровног покривача новим бибер црепом) и 2017. године (конзерваторско – рестаураторске радове на западној фасади и торњу – звоника).

Српска православна црква у Новом Милошеву

Српска православна црква у Новом Милошеву, тачније у делу села који је некада био посебно село под именом Драгутиново, подигнута је 1842. године и представља споменик културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.

Садашња црква је посвећена Арханђелима Михаилу и Гаврилу, подигнута је као грађевина под утицајем неокласицизма, са плитким пиластрима над којима је кровни венац и тимпанонско троугаоно поље. За разлику од готово плошно изведене западне фасаде, оне бочне су решене са дубоким полукружним нишама у којима су смештени прозори. Резбарија иконостаса је уздржан класицистички, бидермајерски рад непознатог мајстора. Никола Алексић сликао је 1855. године иконе, тронове и певнице, Христов гроб, као и зидне слике на своду над солеом. Остале зидне слике на своду и северном зиду извео је Јозеф Гојгнер. Сачувана је и једна икона такозване Арапске Богородице с почетка 19. века.

Хумка Томаш

На старим мапама недалеко банатског насеља Ново Милошево (општина Нови Бечеј) на коти обележеној са 91 m назначена је хумка са називом "Тамаш". На разним топографским картама на истој локацији (обележено са различитом надмосрком висином, рецимо 90,3 m или 89,3 m) хумка је означена и другим именима, на пример "Гладилова", то јест Гладова. Ово име недвосмислено указује на везу са Галад градом, земљаним утврђењем Глад-а из 9. века, чији остаци се налазе у близини.

Хумка више не постоји, њена тачна локација (са потенцијалним остацима) се вероватно не може одредити. Уништена је током изградње пута Милошево-Башаид.

Хумка Шолмош

Курган у атарима који се зову "Шолмош" и "Јаруге", у општини Нови Бечеј је хумка ниског типа. Налази се у близини Новог Бечеја, поред пута за Кумане, на слатини, уз руб некадашњег ширег меандра у коме данас тече омањи канал. Површина хумке се интензивно преорава, што наружава њен изглед.

Није познато да ли је хумка археолошки истраживана, иако су оранице у његовој околини пуне уломака древне грнчарије, урађене на спором витлу, без орнаментике (Сармати?).

Штрудлијада

Штрудлијада је традиционала туристичко-културна манифестација која се одржава јула сваке године у Новом Милошеву. На Штрудлијади се између осталог обара рекорд у дужини штрудле па је 2008. године направљена штрудла дужине 13,95 м. За ову џиновску штрудлу је употребљено 50 кила брашна, 12 килограма мака, 10 килограма шећера, 5 литара млека, колико воде и уља, као и 5 килограма рогача.

Одржава се и такмичење за најлепшу штрудлу као и такмичење у брзом једењу штрудли. Године 2008. на такмичењу је пријављено 240 појединачних штрудли.

Насељена места општине Нови Бечеј
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.