Општина Медвеђа

Општина Медвеђа је територијална јединица која се налази на југу Србије и припада Јабланичком управном округу. Средиште је градско насеље Медвеђа. Према попису из 2011. године на подручју општине било је 7.438 становника.[1] Граничи се са општинама Бојник, Лебане, Куршумлија, Косовска Каменица, Подујево и градом Приштина.

Општина Медвеђа
Varošica Medveđa 29

Црвени трг и зграда скупштине општине Медвеђа (жута боја)
Грб

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Седиште Медвеђа
Становништво
Становништво (2011) Пад 7.438
Географске карактеристике
Површина 524 km2

Serbia Medveđa

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Небојша Арсић (СНС)
Поштански број 16240
Позивни број 016
Регистарска ознака LE
Веб-сајт www.medvedja.org.rs

Географија

Јабланички управни округ, коме општина Медвеђа припада, се налази у центру јужног дела Балканског полуострва. Граничи се са Пчињским округом на југу, Косметом на западу и Бугарском на истоку. Округ се на северу граничи са Нишким, Топличким и Пиротским округом.

Општина припада групи брдско-планинских општина са 95% таквог терена. Већина насеља на територији општине није повезана адекватном путном мрежом са седиштем општине. Кроз Медвеђу пролази магистрални пут ЛесковацПриштина, а асфалтним путем са општинским местом су повезана насеља: Сијаринска Бања, Газдаре, Леце, Горњи Гајтан, Доњи Гајтан, Туларе, Реткоцер, Спонце, Тупале, Боровац, Горњи Бучумет, Средњи Бучумет, Доњи Бучумет и Стубла.

Историја

Налазишта са остацима праисторијске културе из разних периода налазе се у Медвеђи, Петриљу, Лапаштици, Дренцу (Вртоп), Лецу, Лисавцу и Расовачи, Гајтану, Тулару, Горњем Бучумету, Шишинцу, Боровцу, Брвенику, и у другим насељима.

Кроз Горњу Јабланицу водио је значајан римски пут преко Тулара, Медвеђе, Лебана и Лесковца према Приштини и Пироту.

У документима средњег века налазимо поред Дубочице и географске појмове Гољак и Подгор, као и мале жупе Бања, Медвеђа и Туларе, затим Брвеник, Лапаштица, Маћедонце, Медвеђа, Петриље, Прпоре, Спонце, Тупале, Медевце, Стара Бања, Стубла и Црни Врх. На простору Горње Јабланице видљиви су остаци некадашњих насеља из Немањићке Дубочице – у Рујковцу, Медвеђи, Газдару, Лецу, Гајтану, Дренцу, Стубли, Реткоцеру, Великој Брајини (Брвеник), Тулару, Грбавцу, Медевцу, Врапцу, Свирцу, Боровцу, Сијарини, Сијаринској Бањи, Тупалу и другим.

По ослобођењу јужне Србије почиње насељавање Горње Јабланице у јесен 1879 године. Српске избеглице са Косова (Крива река, Лаб) и Метохије (Пећ, Исток, Клина и Кијево), Затим источне Србије, Бучја и Зебитинца код Књажевца, са ширег јужноморавског подручја (Власотинце, Добро Поље, Црна Трава, Власина, Пчиља), потом из старе Херцеговине и Црне Горе - Мораче, Добриловине, Дробњака, Жупе, Затраја, Пиве, Језера, Шарана, Ускока, Бјелопавлића, Глухог Дола, са Голије, Гусиња Банања и других крајева. Херцеговци и Црногорци населили су се у Горњу Јабланицу у таласима 1880, 1882, 1886, 1889, 1890, 1892 и 1904—1906. из племена Брда (Ровчани, Маричани, Пипери, Бјелопавлићи, Кучи, Братоножићи, Васојевићи са Величанима) из старе Херцеговине (Ускоци, Дробњаци, Шаранци, Пивљани, Бањани), затим из катунске нахије (Чевљани, Цуце, Бјелице, Пјешивци), али и из ријечке нахије. Поменуто становништво населило је насеља дуж српско-турске границе и било је пограничних стража 16 српских караула.

Краљ Александар Карађорђевић је, на предлог министра унутрашњих дела, "решио да село Медвеђа, у срезу јабланичком, а по изјављеној жељи грађана, прогласи за варошицу под истим именом". Овај краљевски "новогодишњи поклон" Горњојабланичанима је стигао тек после четвртог покушаја да њихово место добије виши статус.

Желели су Медвеђани да постану варошани још 1900. године. Тада је група најугледнијих Горњојабланичана први пут званично, али без успеха, покренула такву иницијативу, и то, занимљиво је, са захтевом да се промени и име места у Дубочица.

После завршетка Првог светског рата, упорни Горњојабланичани, пре свих кафеџија Димитрије Младеновић Митко, поново су, четврти пут, обновили поступак и, коначно, 31. децембра 1921. године краљ је потписао указ којим је Медвеђа постала варош.

Насељена места

Jablanicki district
Општина Медвеђа на карти Јабланичког управног округа

Демографија

Medvedja karta
Етничка карта насеља општине Медвеђа 2002. године

Према попису становништва из 2011. године на територији општине Медвеђа је живело 7.438 становника, док је према процени за исту годину у општини живело 7.442 становника.[2] У насељима Грбавце, Капит, Свирце и Тупале већину чине Албанци, у Малој Браини национални Црногорци, док у осталим су већина Срби. У бирачком списку за изборе за Национални савет Албанаца 2018. године било је уписано 1.563 становника албанске националности који имају право гласа.[3]

Национални састав према попису из 2011.‍[4]
Срби
  
6.429 86,4 %
Албанци
  
527 7,1 %
Роми
  
145 1,9 %
Црногорци
  
143 1,9 %
Укупно: 7.438
Верски састав према попису из 2011.[5]
Православци
  
6.546 88 %
Муслимани
  
581 7,8 %
Укупно: 7.438
Језички састав према попису из 2011.[5]
Српски
  
6.597 88,7 %
Албански
  
527 7,1 %
Ромски
  
140 1,9 %
Црногорски
  
37 0,5 %
Укупно: 7.438

Привреда

Општина Медвеђа је једна од најнеразвијенијих општина у Републици Србији. Поседује многе природне погодности за развој туризма, јер се у близини налази бањско лечилиште са више десетина минералних извора у Сијаринској Бањи, као и извори у Тулару. На подручју Медвеђе постоје многи минерални ресурси, који могу да се експлоатишу, као што су руда, мермер и полудраги камен оникс.

Најперспективнија грана индустрије је рударство у предузећу Рудник и флотација „Леце“, у склопу Концерна „Фармаком МБ“ из Шапца. Велике изгледе за развој има пољопривреда, пре свега у гранама као што су сточарство (овце, козе, краве) и воћарство (шљиве, крушке, јабуке, дуње). Осим примарне пољопривредне производње, јаку грану привређивања има и дрвна индустрија и прерада сировина. Потенцијали се нарочито огледају у преради сирових производа из природе (печурака, шумског биља, воћа и поврћа), као и прерада млека за сир, кајмак и јогурт.

Туризам

Носилац туризма у општини Медвеђа је Сијаринска Бања, која се налази на 10 km од Медвеђе, 50 km од Лесковца, 70 km од Приштине и око 320 km од Београда. Највећи потенцијали су минерални извори, којих је 18 у дужини од 800 м, а регистрованих извора има 26, а специфичну туристичку атракцију представља гејзер. Поред Сијаринске бање постоји и бања у Тулару која је интересантна само као излетничка дестинација, а близина Царичиног Града даје шансу за већу и разноврснију понуду туристима.

Туристички потенцијали

Corov vodopad 06
Ћоров водопад

Туристичке потенцијале општине Медвеђа чине:

Ћоров водопад

Ћоров водопад налази се на Ћоровом потоку у атару села Петриље. Дужина овог потока од његовог извора до ушћа у Туларску реку износи свега 500 м и чак ни најстарији мештани Петриља не памте да је пресушио. Водопад је удаљен 300 метара од магистралног пута М9 (који повезује Лесковац и Приштину), 8 km од Медвеђе и 7 km од Сијаринске Бање. У близини водопада налази се мало језеро на коме се лове караш, бабушка, кркуша и крупан клен.

Овај водопад препознат је као туристички локалитет од стране запослених у Туристичкој организацији општине Медвеђа крајем 2016. године. Дуго су за његово постојање знали само мештани села Петриље. У пролеће 2017. године кренуло се са акцијом уређења локалитета. Добровољним радом и материјалним средствима запослених израђени су пешачки мостови и уређене стазе које воде до водопада при чему се водило рачуна да се не наруши природни амбијент који окружује водопад. На пар десетина метара од водопада изграђени су летњиковац и мини парк. Ове радове пратила је и изградња путне сигнализације од самог уласка на територију општине Медвеђа те нема потешкоћа да се пронађе.[7]

Политика

Од 1999. до 2001. године, албански терористи су извршавали војне операције у области, са циљем да се област општина Прешева, Медвеђе и Бујановца припоји Косову и Метохији које је требало да се одвоји од Републике Србије и припоји Републици Албанији, као део идеје о Великој Албанији. За разлику од општина Прешево и Бујановац, Медвеђа има српску већину и удаљена је од њих око 50 km ваздушном линијом.[8]

Види још

Референце

  1. ^ Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011. (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
  2. ^ „Процењен број становника у општинама на југу Србије”. srbija.gov.rs.
  3. ^ „Muharem Salihu odneo pobedu u Medveđi”. jugmedia.rs. Приступљено 1. 5. 2019.
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. 5,0 5,1 Вероисповест, матерњи језик и национална припадност (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2013.
  6. ^ „Наши потенцијали”. Туристичка организација општине Медвеђа.
  7. ^ „Ћоров водопад”. Туристичка организација општине Медвеђа.
  8. ^ Медвеђа није део прешевске долине („Политика”, 2. август 2018)

Спољашње везе

Ђулекаре

Ђулекаре је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 68 становника (према попису из 2002. било је 117 становника).

Богуновац

Богуновац је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 77 становника (према попису из 2002. било је 89 становника).

Варадин

Варадин је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 70 становника (према попису из 2002. било је 105 становника).

Велика Браина

Велика Браина је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 28 становника (према попису из 2002. би0 је 21 становник).

Горња Јабланица

Горња Јабланица је брдско-планинска регија које се простире југозападно од Лесковца и Лебана. Кружног је облика и са три стране ограничена високим развођем. За разлику од Горње, Доња Јабланица представља изразиту низију спојену са Лесковачком котлином, покривену речним наносима, веома плодну и густо насељену. Читав слив Јабланице простире се на 894 квадратних метара, од чега на Горњу Јабланицу отпада 79,7 %, односно 713 квадратних километара. Граница између ове две суседне регије представљена је сутеском Јабланице код Лебана и огранцима планине Радан који се пружају дуж западног обода Лескоачке котлине.

Горња Јабланица спада у најсиромашније српске регије, иако се испод атара појединих села протежу лежишта разних руда метала са знатним садржајем злата и сребра и на више места из велике дубине избијају обилне термоминералне воде.

Горњи Гајтан

Горњи Гајтан је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 55 становника (према попису из 2002. било је 87 становника).

Овде се налази заселак Путиново, који је се пре него што су мештани изгласали да промене назив 2017. године у част руском председнику Владимиру Путину звао Аџинци. Место се састоји од 12 кућа.

Губавце

Губавце је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 21 становник (према попису из 2002. било је 36 становника).

Доњи Гајтан

Доњи Гајтан је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 81 становник (према попису из 2002. било је 142 становника).

Дренце

Дренце је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 117 становника (према попису из 2002. било је 149 становника).

Леце

Леце је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 283 становника (према попису из 2002. било је 347 становника). Надомак насеља налази се и истоимени рудник.

Манастир Брајина

Манастир Брајина припада Епархији нишкој Српске православне цркве. Налази се код села Туларе, на територији општине Медвеђа. Посвећен је икони Пресвете Богородице Пећке.

Медвеђа

Медвеђа (алб. Medvegjë или Medvegja) је градско насеље и седиште истоимене општине у Јабланичком округу. Према попису из 2011. у овом месту је живело 2.860 становника.

Овде се налазе Споменик ослободиоцима у Медвеђи, Културно уметничко друштво Вез Медвеђа, као и ФК Јабланица Медвеђа.

Медевце

Медевце је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 54 становника (према попису из 2002. било је 82 становника).

Мркоње

Мркоње је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 41 становник (према попису из 2002. било је 44 становника).

Пороштица (Медвеђа)

Пороштица је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 33 становника (према попису из 2002. био је 41 становник).

Реткоцер

Реткоцер је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 94 становника (према попису из 2002. било је 96 становника).

Овде се налази Запис Голубовића цер (Реткоцер).

Спонце

Спонце је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 69 становника (према попису из 2002. било је 179 становника).

Туларска бања

Туларска бања је бања која носи назив по селу Туларе, а налази се на 15 km западно од Сијаринске бање у Јабланичком округу на југу Србије

Тупале

Тупале је насеље у Србији у општини Медвеђа у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 64 становника (према попису из 2002. било је 725 становника).

Насељена места општине Медвеђа
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.