Општина Мали Иђош

Општина Мали Иђош је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 181 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 16901 ha, а на шумску 44 ha. Седиште општине је град Мали Иђош. Општина Мали Иђош се састоји од 3 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живео 12031 становник. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -9,4‰, a број запослених у општини износи 2081 човек. У општини се налазе 3 основне школе.

Општина Мали Иђош
14.06.2008. Mali Idjos Kishegyes - panoramio - Sandor Bordas (1)

Зграда скупштине општине Мали Иђош (десно)
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Севернобачки округ
Седиште Мали Иђош
Становништво
Становништво Пад 12031
Густина становништва 66.47 ст./km2
Географске карактеристике
Површина 181 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Mali idjos mun
Мапа општине Мали Иђош

Насељена места

Општину Мали Иђош чине 3 насеља:

Демографија

Mali idjos ethnic
Етничка мапа општине Мали Иђош, са насељима у којима су Мађари и Црногорци већина (попис из 2002. године)

Према попису из 2011. године општина има 12.031 становника.

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Мађари
  
6.486 53,91 %
Срби
  
2.388 19,85 %
Црногорци
  
1.956 16,26 %
Роми
  
283 2,35 %
Хрвати
  
55 0,46 %
Албанци
  
43 0,40 %
Муслимани
  
33 0,27 %
Русини
  
30 0,25 %
Југословени
  
24 0,20 %
Македонци
  
20 0,17 %
Украјинци
  
15 0,12 %
Буњевци
  
13 0,11 %
Немци
  
13 0,11 %
Руси
  
8 0,07 %
Словенци
  
8 0,07 %
Бугари
  
4 0,03 %
Словаци
  
4 0,03 %
Бошњаци
  
3 0,02 %
Румуни
  
2 0,02 %
остали
  
123 1,02 %
Регионална припадност
  
64 0,53 %
неизјашњени
  
371 3,08 %
непознато
  
85 0,71 %
укупно: 12.031
Верски састав према попису из 2011.
Католици
  
4.478 37,22 %
Православци
  
4.257 35,38 %
Протестанти
  
2.086 17,34 %
Муслимани
  
232 1,93 %
Атеисти
  
181 1,50 %
остали
  
28 0,23 %
неизјашњени
  
604 5,02 %
непознато
  
142 1,18 %

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Logor za Nemce u Sekiću

Logor za Nemce u Sekiću bio je jedan od 41 logora širom Vojvodine u kojima je bilo zatočeno oko 140.000 uglavnom starijih osoba, žena, dece i bolesnih. Logor je osnovan na zahtev Organa Odeljenja zaštite naroda (OZN) koji je kontrolisao Sekić od 17. novembra 1944. godine, sve do preuzimanaja vlasti od strane Komanda sela, ili u punom nazivu „Komanda sela pod naročitim režimom“), kada je čitavo selo pretvoreno u logor. Gotovo sve kuće (oko 1.000) namenjene su za smeštaj Nemaca, u kojima se zatekao nameštaj i do preko 6.500 lica, koliko je i iznosio najveći broj logoraša. Pored domaćih, sekićkih Švaba, koje su se našle zatočene u svom selu još od 19. oktobra 1944. godine, u logor su pristizati i drugi, iz okoline, Bačke Topole, Subotice. Sekić se posle rata nazvan Lovćenac.

U ovu situaciju meštane Sekića dovelo je prihvatanje politike i prakse nacionalsocijalizma koji je bujao u Nemačkoj, i odredio im i posleratnu sudbinu. Kolektivno su stavljeni van zakona i naterani da prožive iskustva logora slično onom koje su iskusili milioni Jevreja, Slovena i Roma u doba Rajha.

U ovom slučaju logori za Nemce nisu bili sredstvo za „konačno rešenje", fizičko uništenje čitavih naroda, nego samo usputna stanica za iseljavanje većine vojvođanskih Nemaca. Time će Nemci iz Sekića, postati jedan od najizrazitijih primera u procesu nestajanja nemačke narodnosne grupe, odnosno izmena etničke strukture Vojvodine u periodu nakon rata.

Железничка станица Ловћенац

Железничка станица Ловћенац је једна од железничких станица на прузи Београд—Суботица. Налази се у насељу Мали Иђош у општини Мали Иђош. Пруга се наставља у једном смеру ка Мали Иђошу пољу и у другом према Врбасу. Железничка станица Ловћенац састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Мали Иђош поље

Железничка станица Мали Иђош поље је једна од железничких станица на прузи Београд—Суботица. Налази се у насељу Мали Иђош у општини Мали Иђош. Пруга се наставља у једном смеру ка Бачкој Тополи и у другом према Ловћенцу. Железничка станица Мали Иђош поље састоји се из 2 колосека.

Ловћенац

Ловћенац (мађ. Szeghegy; нем. Sekitsch, Winkelsberg) насеље је у Србији у општини Мали Иђош у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 3161 становника.

Мали Иђош

Мали Иђош (мађ. Kishegyes) је насеље и седиште општине Мали Иђош у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 4890 становника.

Мађари у Србији

Мађари су трећа по величини етничка група у Србији. Према попису из 2011. године, 253.899 Мађари живи у Србији, што је 3,53% популације Србије, од чега 251.136 живи у Аутономној Покрајини Војводини, што је 13,00% од укупног становништва покрајине. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у АП Војводини.

ПФЛ Суботица

Подручна лига Суботица је једна од 31 Окружних лига у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Војођанска лига Север, a нижи Потиска међуопштинска лига, Међуопштинска лига Бачка Топола-Мали Иђош-Врбас-Бечеј-Србобран и Градска лига Суботица. Лига је основана 2007. године и тренутно броји 16 клубова.

Раде Ћалдовић

Раде „Ћента“ Ћалдовић (Београд, 6. октобар 1950 — Београд, 15. фебруар 1997), био је српски криминалац, један од најближих сарадника Љубомира Магаша. Осуђиван је за изнуду новца, уцене, тешко разбојништво и крађу, а био је оптуживан и за кривично дело силовања.

Реални број становника општина и градова Републике Србије 2008. године

Следи списак општина и градова Републике Србије са реалним бројем становника 2008. године. Ова табела није по правилима међународне статистике, јер обухвата и интерно расељена лица са територије Косова и Метохије, која по правилу не улазе у стално становништво. Подаци нису дати за градске општине градова Србије, осим за градске општине Града Београда, при чему је број становнка општине Сурчин урачунат у број становника општине Земун. Такође, није исти критични моменат за све категорије. Број интерно расељених лица је урађен према стању септембар 2008. године док се подаци виталне и миграционе статистике воде на годишњем нивоу.

Севернобачки управни округ

Севернобачки округ се налази на северу Републике Србије. Има 186.906 становника (Попис из 2011.), а седиште округа је у граду Суботици.

Списак грбова и амблема градова и општина Србије

Ово је списак грбова и амблема градова и општина Републике Србије.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Фекетић

Фекетић (мађ. Bácsfeketehegy; нем. Feketitsch, Schwarzberg) је село у општини Мали Иђош у Севернобачком округу у Војводини. Према попису из 2011. било је 3980 становника.

Црногорски језик

Црногорски језик (аут. crnogorski jezik) је ендонимски, односно аутонимски назив за језик етничких Црногораца. Сврстава се у групу јужнословенских језика и припада дијасистему штокавског наречја. Почевши од 2007. године, црногорски језик има статус сужбеног језика у Црној Гори. Статус службеног језика има и у појединим општинама у Србији. Међународно је признат 2017. године, када је добио свој ISO код. Према резултатима пописа становништва у Црној Гори из 2011. године, 37% становника те државе (нешто мање од 230,000 људи) изјаснило да говори црногорским језиком као матерњим.Пре 2007. године, посебан црногорски језик није имао званичан статус, пошто је службени језик у Црној Гори до тада био српски језик (ијекавског изговора), што је било назначено у 9. члану Устава Републике Црне Горе из 1992. године, који је гласио: У Црној Гори у службеној употреби је српски језик ијекавског изговора. Усвајањем новог Устава Црне Горе од 19. октобра 2007. године, црногорски језик је озваничен као службени језик (чл. 13). Први захтев за додељивање међународног кода је достављен техничком одбору ISO 639 у јулу 2008. године, а потпуна документација је прослеђена у Вашингтон у септембру 2015. године. Током разматрања овог питања, међу стручњацима ISO дуго је преовладавао став да црногорски језик представља варијанту српског језика, а сличне ставове су заступали и други страни стручњаци. Међутим, црногорски захтев је на крају ипак одобрен, што је учињено 8. децембра 2017. године, када је црногорском језику званично додељен ISO код [cnr]. У српској јавности, ова одлука је била оцењена као политичка.

Насељена места општине Мали Иђош
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.