Општина Мали Зворник

Општина Мали Зворник је општина у Мачванском округу, у западној Србији. По подацима из 2004. године општина заузима површину од 184 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 7.847 ha, а на шумску 9.612 ha) и представља најмању општину у округу, а уједно је и једна од најмањих и најмлађих општина у Србији.[1][2]

Дан општине се обележава 17. септембра, датум којим се чува успомена на ослобођење од окупатора у Другом светском рату.

Општина Мали Зворник
Mali Zvornik 246

Зграда скупштине општине Мали Зворник
Грб општине Мали Зворник

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Мачвански округ
Седиште Мали Зворник
Становништво
Становништво Пад 12.482
Географске карактеристике
Површина 184 km2

Serbia Mali Zvornik

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Зоран Јевтић
Веб-сајт Званична презентација

Административне одлике општине

Општина Мали Зворник има десет катастарских општина, дванаест насеља и једанаест месних заједница. Мали Зворник, као једино урбано насеље је административни, привредни и културни центар општине. По подацима из 2011. године у општини је живело 12.482 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -0,4‰, а број запослених у општини износи 2.766 људи.

Насеља

Оснивање општине

После Првог светског рата, Мали Зворник је био у саставу Рађевског среза, под управом Крупња, као једна од петнаест општина Подринског округа, насталих унутрашњом административном поделом среза, који је до тада имао 35 сеоских насеља. У саставу Рађевског среза биле су и Радаљска и Доњотрешњичка општина.

Указом Президијума народне скупштине Републике Србије, од 3. априла 1952. године, Општина Мали Зворник са још 25 општина и две градске општине у Подрињу припала је Јадранском срезу.

Три године касније 26. септембра 1955. године, на дан пуштања у рад хидроелектране „Зворник”, основана је данашња Општина Мали Зворник.

Прошлост

Рана прошлост

Најстарији пронађени трагови живота у средњем Подрињу везани су за бронзано доба, што потврђују налази више некропола, накита и других употребних предмета, на локалитетима са обе стране реке Дрине, као и налази који припадају каснијем историјском раздобљу, старијем гвозденом добу.

TabulaPeutingeriana - Gensis
Путна карта из времена Римске Империје

Почетком 1. века средње и горње Подриње се нашло у саставу Римске империје, као део римске провинције Илирик и из тог доба има највише материјалних остатака. Доказ тога је локалитет „Орловине”, изнад Малог Зворника, који се везује за 6. век и време владавине цара Јустијана. Положај виса Орловине се везује и за постојање караванске станице из римског доба Ad Drinum, која је уцртана у римске карте, али за коју се не зна поуздано где се налазила.

Средњи век

Kula grad Zvornik 210 (67)
Ђурђев град, Зворник

Данашње подручје општине у раном средњем веку припадало је најраспрострањенијој области насељеној Србима, која се протезала према северу до реке Саве. За то време историја је забележила догађаје које су битно утицале на збивања у Србији, тако да је за време владавине кнеза Вишеслава у 10. веку долази до поделе српске државе на Рашку и Босну, где је Дрина представљала границу. Краљ Драгутин Немањић је имао у Радаљу летњиковац и трудио се да учврсти границе својих земаља и за време његове владавине био је видан процват свих крајева под његовом управом. Губитком Београда, Ђурађ Бранковић се са подизањем Смедерева, у 15. веку, трудио да обнови што више утврђених градова, међу којима и Зворник.

Stari grad zvornik
Стари град Зворник

Становништво се, поред земљорадње, бавило трговином, занатством и рударством, када се у 15. веку отварају рудници у Бо(хо)рини, Крупњу и Зајачи, са топионицама које су се налазиле дуж тока Боринске реке.

Време Османлијске владавине

Mali Zvornik utorak 063
Ђурђев град

Око 1460. године, Турци су ушли у Ђурђев град изнад Зворника и касније освајају и преостале босанске краљевине и успостављају своју администрацију и територијалну управу. Горњи ток Дрине, по тој подели, припао је Херцеговачком санџаку, са седиштем у Фочи. У то време комплетна етичка и демографска структура становништва била је састављена од Срба православне вере. Системаском исламизацијом и прогонима хришћана православаца до 1533. године, мења се структура становништва и Зворник поприма оријентално-муслиманску физиономију. Спајањем новоформираног Зворничког и Херцеговачког санџака, 1850. године, настаје Босански пашалук који остаје до Бечког рата (1683—1699).

Током 18. века у ратовима са аустроугарима, Турци губе део северне Србије са Београдом, Мачвом, Шапцем, Ваљевом и Аустија окупира десну обале Дрине, планирајући колонизацију Подриња римокатоличким становништвем. У тој борби велих царевина, Срби су пружили пуну подршку аустијској кампањи, што доводи до Друге велике сеобе Срба.

Насељавањем средњег и доњег тока Дрине придошлицама из Црне Горе и Херцеговине, крајем 18. века, расту и јачају православна насеља, бавећи се земљорадњом и трговином.

Први и Други српски устанак под вођствима Карађорђа и Милоша Обреновића сврстава целокупан српски живаљ у борбу против Османлија, тако да Дрина постаје једно од попришта многих борби. Опседа Соко-града, под непосредном командом Карађорђа и Бој на Равњу нису спречиле, после неуспеха Првог српског устанка, враћање муслиманских породица и прогон православног становништва. После победе на Дубљу 1815. године наставља се борба Милоша Обреновића да територија на десној обали Дрине припадне Србији. Предајом Соко-града, 1862. године, остају још само два муслиманска села, Мали Зворник и Сакар, који ће тек 1878. године припасти Србији.

Први и Други светски рат

На почетку Првог светског рата главни удар аустро-угарске војске упућен је преко Дрине ка планини Цер. На којој се од 11. до 18. августа 1914. године догодила Церска битка, у којој је забележена прва савезничка победа којом је непријатељ натеран на повлачење.

Капиталацијом Краљевине Југославије, у Другом светском рату, немачке окупационе снаге су разместиле своје снаге на десној обали Дрине, док су из Источне Босне „усташе” протерале око 23.000 Срба православне вере, који су спас нашли у Подрињу. Формирањем четничких и партизанских формацијама, све до краја рата наизменично су се водиле међусобне борбе.

Географски положај

Општина Мали Зворник налази се у западном делу Републике Србије, у средњем Подрињу. Својим западним делом, уз реку Дрину, у дужини од четрдесет километара, протеже се дуж државне границе са Босном и Херцеговином, односно са Републиком Српском. Са истока је надвисују Борања и Јагодња, дуж којих се граничи са општином Крупањ, са севера су планине Гучево и територија града Лознице, док југоисточну границу општине према Љубовији чине побрђа Крушковица, Гај, Подгај и Вишњица.[3]

Општина се пружа дуж магистралног пута Београд-Лозница-Бајина Башта која представља главни комуникациони правац Западне Србије, где је Лозница удаљена 26 km, Љубовија 43 km, Шабац 81 km, а Београд 170 km. Са суседним Зворником у Босни и Херцеговини је повезана преко реке Дрине, са три моста, данас пешачким мостом Краља Александра, Нови мост где је званични гранични прелаз и железнички мост у насељу Доња Борина.

Рељеф

Brasina 001 (56)
Поглед на Гучево из Брасине

Рељеф на територији општине Мали Зворник је брдско-планински, надморске висине од 200 до 856 метара, са изузетком насеља Брасина и Доња Борина која су брежуљкасто подручје, са надморском висином од 200 до 500 метара. Највиша кота општине је Црни врх, висине 856 метара. Природни рељеф општине модификован је изградњом бране на Дрини и стварањем вештачког Зворничког језера, које захвата 7% општинске територије.

Клима

Клима је умерено-континетална , где су лета топла између 20-22 °C, зиме су већином хладне, а током најхладнијег месеца јануара, температура се креће између 1 и 8 °C. Просечна годишња температура износи 12,1 °C, ваздушни притисак 1004,8mb, релативна влажност ваздуха 70%, просечне падавине 972,1mm. Магле су карактеристичне за долине поред реке Дрине, веома су честе и појављују се током целе године, са највећом израженошћу у пролеће и јесен. На климу знатан утицај има вештачка акумулација -Зворничко језеро са воденом површином од 13 km2.

Хидроенергетски потенцијал

На подручју општине има укупно 36 водотока, који су готово сви дубоко усечени у стенске масе, са великим падом долинских страна. Њихова корита имају векики пад, тако да се токови одликују великим хидроенергетским потенцијалом. На Радаљској реци је изграђена вештачка акумулација и електрана са годишњом производњом око 400 000 kW струје.

Водени ресурси знатно су изнад просека тако да на 184 km2 површине долази 205 km река, тако да је идентификовано 27 могућих локација за изградњу минихидроцентрала, чија би инсталисана снага износила 3.325 kW.

Термо-минералне воде

Због специфичног хемијског састава и лековитих својстава која је одликују, термо-минералне воде масива Борање познате су још од деветнаестог века. Коришћење воде са природног извора у Радаљској Бањи у лековите сврхе започето је у првој половини 19. века. Вода са „главног” изворауглавном се користила за лечење костобоље и реуматских обољења, бода тзв. „очног извора” коришћена је за умивање, ради побољшањавида и благотворног дејства.

У Радаљској бањи наочито су присутне и појаве геотермалне енергије, која је највише акумулирана у подземним водама и то до 100 °C.

Земљиште и шуме

Donja Trešnjica 160
Доља Трешњица

Према подацима Републичког завода за статистику из 2014. године, шумско земљиште захвата 9.323,46ha или 50,7% укупне површине општине, од чега 53% у друштвеном ЈП Србијашуме-Шумско газдинство Борања) и 47% у приватном власништву. На 80% шумских површина се простире листопадно дрвеће, а доминирају букове шуме.

Богатство шумом омогућило је присуство 5различитих животињских врста и добре услове за ловни туризам у општини. Шуме су богате срнећом дивљачи, дивљим свињама, зечевима, фазанима, дивљим паткама и јаребицама. Ловиште се простире на 16 496ha и њиме управља Ловачко удружење „Црни врх” Мали Зворник и ЈП „Србијашуме”. Додатно богатство шума представљају шумски плодови и печурке, док је целокупно подручје богато лековитим биљем.

Пољопривредно земљиште у општини износи 5 913ha или 32,13% површине општине, од чега оранице и баште 938ha, воћнаци 306ha и ливаде и пашњаци 1 372ha.

Привреда

Mali Zvornik sreda 292
Некадашњи погон „Равнаје”

Општина располаже вредним водним, шумским, минералним и другим ресурсима, чији значај превазилази локалне оквире и чији потенцијал није искоришћен у пуној мери. У процесу приватизације бројни привредни субјекти су престали са радом или су знатно умањили капацитет. Гашење и приватизација су довеле до пораста незапослености која чини 26,27% радно способног становништва у општини.

Индустрија

Носилац развоја индустрије у општини је Хидроелектрана „Зворник”, која је почела са радом 1955. године. Припада привредном друштву Дринско — Лимске хидроелектране. Тренутно има 80 запослених. За својих 50 година непрекидног рада произвела је преко 22 милијарде кWh електричне енергије и пребацује план производње сваке године. Годишњи план производње струје је 452 милиона кWh и углавном се тај план остварује а некад пребацује очекивану производњу, зависно од хидролошких услова. Хидроелектрана лети производи 10 МWh струје и са том производњом снабдева електричном енергијом читаво подручје Малог Зворника, до Лознице. У периоду великих вода производња је и до 96-100 МWh.

Култура

Mali Zvornik utorak 022
Дом културе

Носилац свих културних манифестација у општини Мали Зворник је Библиотека „17. септембар”, која је на себе преузела улогу некадашњег Дома културе. Библиотека располаже значајним фондом књига — преко 33.000 наслова. У оквиру библиотеке смештена је Завичајна збрика, која чува библиотечки материјал везан за историју културно-просветног живота Малог Зворника и његове околине у прошлости.

Библиотека организује гостовања професионалних и аматерских културно-уметничких друштава, позоришта, песника, ликовне изложбе и бројне друге смотре, сусрете и такмичења.

Библиотека има салу са 250 места, а у својим просторијама организује курсеве енглеског језика, као и различите секције: фолклорна, драмска, музичка и рецитаторска. Као посебно интересантне културне манифестације организоване од стране Библиотеке у Малом Зворнику издвајају се следеће:

  • Месец књиге — октобар, који се обележава најразноврснијим програмима (прикупљање књига за поклон Библиотеци, награђивање најактивнијих читалаца у протеклој години, избор најчитаније књиге, бесплатно учлањивање ђака-првака, организовање књижевних сусрета, изложби књига, позоришних представа и сл.)
  • „Осмомартовска изложба народне радиности зворничког краја” (већ се традиционално организује, а жене тада излажу ручне радове и друге експонате старе и преко 150 година. Ова манифестација окупља и жене из околних општина)
  • Ликовна колонија се организује у јуну већ другу годину за редом (ова манифестација ће прећи у традиционалну)
  • Ликовна секција Дома културе организује 2-3 пута годишње изложбе слика
  • Традиционална смотра рецитатора, под називом „Песниче народа мог”, која је општинског и међуопштинског карактера, организује се сваког маја
  • Риболовачко-културна манифестација „Сомовијада”, традиционално се одржава крајем сваког јула, а три вечери узастопно заступљен је разноврстан културни програм

Од децембра 2006. године у оквиру Библиотеке уторком и четвртком од 11 часова ради Дечје одељење. Што се тиче садржаја, деци се овде нуди читање и причање бајки, гледање дечјих филмова путем ДВД уређаја и након тога илустровање доживљеног. Тако настале илустрације Библиотека касније користи у изложбама.

Образовање

У општини Мали Зворник мрежу школских установа чини пет осмогодишњих матичних школа, једна средњошколска установа у средишту општине и једна предшколска установа

Предшколска установа

Предшколска установа „Црвенкапа” има зграду површине 880m2, крај саме обале Дрине. У ову, релативно нову, зграду вртић је пресељен половином осамдесетих година. Вртић поседује пространо двориште (око 40 ари), сву потребну опрему за рад васпитача, кухињу дневног капацитета од 150 оброка.

Основне школе

Средња школа

  • „Средња школа” Мали Зворник у свом саставу поред гимназије општег смера садржи пет образовних профила.[5]
Mali Zvornik utorak 069

Предшколска установа

Mali Zvornik utorak 038

ОШ „Бранко Радичевић” Мали Зворник

Donja Borina 001

ОШ „Браћа Рибар” Доња Борина

Amajić 239

ОШ „Милош Гајић” Амајић

Velika Reka 101

ОШ „Никола Тесла” Велика Река

Mali Zvornik utorak 031

Средња школа

Здравствене установе

Здравствену заштиту становништва у општинии организује и спроводи Дом здравља „Мали Зворник”, који има у свом саставу шест здравствених амбуланти смештених у насељима: Велика Река, Доња Трешница, Радаљ, Доња Борина, Брасина и Цулине. У овим амбулантама ради по једна медицинска сестра, а лекар опште праксе долази једном седмично.

Туризам

Дрина са Зворничким језером и комплекс Радаљска бања са језером, уз објекте културно-историјског наслеђа и богату флору и фауну, главна су потврда да је туризам најперспективнија грана привреде општине. У Малом Зворнику се налази Подземни град који уз залагање локалне управе је отворен за посете туриста.

Манифестације које се традиционално одржавају у току године су:

  • Сомовијада, последњег викенда у јулу,
  • Дани спортско-рекреативног и културног туризма — Дрина је смисао живота, манифестација прерасла из Сомовијада и траје више дана,
  • Пливање за богојављенски крст
  • Дочек првомајске кајак-кану регате
  • Дринска регата
  • Скобољијада и Гурманијада
  • Људи и мостови
  • Јесен у Радаљској бањи
  • Крсна Слава Општине
  • Дан општине

Галерија

Budišić 298 (27)

Плажа на језеру, Сакар

Podzemni grad Mali Zvornik 187

Подземни град

Podzemni grad Mali Zvornik 209

Подземни град

Vidikovac Zbir 256

Поглед са видиковца Збир

Vidikovac Zbir 260

Поглед са видиковца Збир

Sakar 303 (5)

Влашке њиве, Будишић

Sakar 303 (8)

Влашке њиве, Будишић

Voljevci 154

Поглед на Дрину, Вољевци

Drina

Верски објекти

У оквиру Епархије шабачке, на територији општине се налазе следеће цркве:

Crkva Sv. Ilije, Donja Borina 083 (19)

Црква Светог пророка Илије у Доњој Борини

Crkva Sabora srpskih svetitelja, Mali Zvornik 227

Црква Сабора српских светитеља у Малом Зворнику

Crkva Sv. Trojice, Donja Trešnjica 092

Црква Свете Тројице у Доњој Трешњици

Kapela Sv. Trojice, Voljevci 134

Црква Свете Тројице у Вољевцима

Crkva Sv. Lazara, Velika Reka 109

Црква Светог цара Лазара у Великој Реци

Crkva Vaskrsenja Gospodnjeg, Culine 186

Црква Васкрсења Господњег у Цулинама

У оквиру Исламске заједнице Србије се налази

Спорт

Stadion Mali Zvornik
Стадион Мали Зворник
Mali Zvornik utorak 041
Спортски терени, Мали Зворник

На подручју општине Мали Зворник егзистирају четири фудбалска клуба и клуб малог фудбала:

  • ФК „Јединство”, Мали Зворник (Мачванска окружна лига)
  • ФК „Гранит”, Радаљ (Удружене општинске лиге, група Јадар)
  • ФК „Младост”, Доња Борина (Мачванска окружна лига)
  • ФК „Рудар”, Брасина (Удружена општинска лига, група Јадар)
  • КМФ „Мали Зворник” (Друга лига, група запад)

Успешно егзистира и женски одбојкашки клуб „Мали Зворник”, који је израстао из школе одбојке при Основној школи ”Бранко Радичевић”, основан 2002. године. Од 05. децембра 2005. године ради и мушки одбојкашки клуб „Јединство”.

Борилачке вештине заступљене су у три клуба:

  • Карате клуб „Српски Соко”
  • Карате клуб „Јединство”
  • Карате клуб „Младост”

Кајакашки клуб „Језеро” чека поновно активирање, а изузетно је активно удружење риболоваца са преко 500 чланова. Општинска организација спортских риболоваца „Дринско језеро” сваке године у јулу организује чувену спортску, али и културну манифестацију „Сомовијада”.

У области физичке културе у општини Мали Зворник евидентан је недостатак одговарајућих објеката (фискултурних сала и отворених терена за мале спортове). Фискултурну салу, са свим пратећим просторијама, имају само две школе, и то обе у градском насељу.

Види још

Литература

  • Шест деценија Општине Мали Зворник. Мали Зворник: СО Мали Зворник. 2015. ISBN 978-86-907361-2-6. |first1= захтева |last1= у Authors list (помоћ)

Извори

  1. ^ „Општина Мали Зворник”. Регионална развојна агенција Подриња, Подгорине и Рађевине доо Лозница. Архивирано из оригинала на датум 24. 10. 2016. Приступљено 23. 10. 2016.
  2. ^ „Мали Зворник”. Туристичка организација општине Зворник. Архивирано из оригинала на датум 14. 08. 2016. Приступљено 23. 10. 2016.
  3. ^ „Geografski položaj Mali Zvornik”. Royal Drina. Приступљено 23. 10. 2016.
  4. ^ „ОШ Бранко Радичевић Мали Зворник”. ОШ ,,Бранко Радичевић. Приступљено 23. 10. 2016.
  5. ^ „Средња школа Мали зворник”. Едукација. Приступљено 23. 10. 2016.

Спољашње везе

Азбуковица

Азбуковица је брдско-планинско подручје у западној Србији, на граници са Републиком Српском. Река Дрина одваја Азбуковицу од општина Сребреница и Братунац у дужини од 38 km. На северозападу је општина Мали Зворник, на северу општина Крупањ, на североистоку Осечина, на истоку Ваљево, а на југу Бајина Башта. Највећи врх је Торничка Бобија на планини Бобији, 1272 метра. Азбуковицу пресеца неколико бујичних река које се уливају у Дрину а најпознатије су Трешњица и Љубовиђа.

Амајић

Амајић је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 156 становника.

Брасина

Брасина је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1479 становника.

Брасина је тип разбијеног села, смештено подно Црног врха на Гучеву. Са севера је омеђено Вилиним потоком и Еминовим водама. Кроз средину села теку Брасинска река и потоци, који се данас одликују чистом водом и богати су речним раковима. Свим овим водотоцима село је испресецано. Слично Борини и Брасина је старо рударско насеље о чему сведоче ископине и сачуване зидине. Стари рударски родови не постоје у данашњој Брасини. Овде се налази Рудник Брасина.

Од данашњних најстарије фамилије су Владићи досељени из Босне почетком 18. века. Временом су се изродили и носе презимена Гајићи, Ристићи, Пантелићи, Веселиновићи, Мишићи, Павловићи. Брасинци су немирног духа и често се селе, тако да данас село броји 1649 становника.

Будишић

Будишић је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 219 становника.

Велика Река (Мали Зворник)

Велика Река је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 373 становника. Овде се налазе ОШ „Никола Тесла” Велика Река и Црква Светог цара Лазара у Великој Реци.

Вољевци

Вољевци су насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 617 становника.

Овде се налази Црква Свете Тројице у Вољевцима.

Грб општине Мали Зворник

Грб Малог Зворника усвојен је у три нивоа. Усвојена је и застава општине. Аутор грба је Тихомир Ачански, члан Српског хералдичког друштва. Главни мотив бившег амблема општине Мали Зворник био је хидроелектрана „Зворник“. Амблем није пратио хералдичка правила, па је замењен 2011. године.

Доња Борина

Доња Борина је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. имала је 1523 становника.

Доња Трешњица

Доња Трешњица је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 575 становника. Овде је рођен сликар Милић Петровић (1941).

Овде се налази Црква Свете Тројице која је споменик културе.

Зворничко језеро

Зворничко језеро је вјештачко језеро на реци Дрини, на граници која се протеже старим током реке, између Републике Србије и Републике Српске у Босни и Херцеговини.

Мала хидроелектрана Радаљска бања

Мала хидроелектрана „Радаљска Бања” се налази на Радаљској реци, северним падинама Борање у општини Мали Зворник. Послује у саставу ХЕ Зворник.Хидроелектрана је започела са радом 1994. годину. Вода се до турбина транспортује системом цевовода из Радаљског језера, које је удаљено 1,5 km. Снаге је 160 КW, а просечна годишња производња износи 249,2 MWh. У хидроелектрани нема стално запослених радника, јер је производња аутоматизована.Електричном енергијом снабдева туристички комплекс у Радаљској бањи и део домаћинстава у Радаљу. Позитивно утиче на демографска и економска кретања у селу Радаљ.

Мали Зворник

Мали Зворник је градско насеље у Србији, у општини Мали Зворник, у Мачванском округу. Према попису из 2011, у Малом Зворнику је било 4.407 становника.

Овде се налази ОШ „Бранко Радичевић” Мали Зворник и Џамија у Малом Зворнику.

Мост краља Александра Првог Карађорђевића (Зворник)

Мост краља Александра Првог Карађорђевића или Стари мост је био саобраћајни мост преко реке Дрине, који спаја Зворник и Мали Зворник. Данас је он пешачки и служи као малогранични прелаз између Републике Српске у Босни и Херцеговини и Републике Србије. Код локалног становништва познатији је још и под именом Стари мост у Зворнику. Мост је дуг 150 m и широк 7,2 метра. Маса гвоздене конструкције износи 950 000 kg, а стајао је око 13,5 милиона тадашњих динара.

Радаљ

Радаљ је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 2211 становника.

Овде се налазе Радаљска бања и Радаљско језеро.

Радаљска бања

Радаљска бања (такође и Радаљ бања) је бања у западној Србији смештена на северним падинама планине Борање. Налази се у општини Мали Зворник, у долини реке Радаљ. Територијално припада насељеном месту Радаљ. Бања је позната као лечилиште за реуматизам и обољења очију.

Сакар

Сакар је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 452 становника.

Хидроелектрана „Зворник”

Хидроелектрана „Зворник” се налази, као прва подигнута, на реци Дрини, припада привредном друштву Дринско - Лимске хидроелектране, пуштена је у рад 1955 године. Радови су започети 1948. године на 93. километру од ушћа Дрине у Саву, данас на територији општине Мали Зворник. Изградњом бране, на Дрини се формирало вештачко Зворничко језеро, дугачко око 25 километара, од Малог Зворника до Велике Реке. Уз редовно одржавање и коришћење она је у овом периоду дала одговарајући допринос енергетском систему Србије. За својих 50 година непрекидног рада произвела је преко 22 милијарде кWh електричне енергије и пребацује план производње сваке године.

Цулине

Цулине је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 291 становника.

Овде се налази Црква Васкрсења Господњег у Цулинама.

Читлук (Мали Зворник)

Читлук је насеље у Србији у општини Мали Зворник у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 179 становника.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.