Општина Лапово

Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Општина Лапово
Lapovo City Hall

Зграда скупштине општине Лапово
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Шумадијски округ
Седиште Лапово
Становништво
Становништво Пад 7.837
Географске карактеристике
Површина 55 km2

Serbia Lapovo

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Бобан Миличић (СНС)
Веб-сајт http://www.lapovo.rs}-
Положај општине Аранђеловац у Шумадијском управном округу
Morava river2
Река Велика Морава

Географски положај

Лапово се налази у средишњем делу тока Велике Мораве. Насеље се пружа правцем север- југ које је са три стране окружено рекама. На северу река Рача, на југу Лепеница које теку у истом правцу паралелне једна на другу које се уливају у Велику Мораву , а са источне стране се налази брдо које представља последње обронке планине Рудник. Укупна површина Лапова износи 55 km2. Лапово је на надморској висини од 107 метара. Положај је одређен координатама између 440 08, 45” и 440 13, 30“ СГШ и 210 01, 20“ и 210 09, 30“ ИГД.

Лапово представља значајан саобраћајни чвор Србије због тога што кроз Лапово пролази ауто- пут Е- 75 који повезује средњу Европу и Блиски исток. Упоредо са ауто- путем налази се међународна железничка пруга Београд- Ниш- Скопље- Атина.

Клима

У Лапову влада умерено- континентална клима. Најтоплији месец је јул са просечном температуром 22,20С, а најхладнији јануар са просечном температуром -0,60С. Пследњих година примећују се велика одступања што је велика последица глобалног загревања планете.

Састав земљишта

У састав земљишта лаповског атара најзаступљенија су два типа земљишта. Гајњача прекрива највећи део пољоприврдних површина Лапова, док површине уз Велику Мораву највише прекривају алувијална земљишта, погодна за ратарску и повртарску производњу.

Биљни покривач и животињски свет

У прошлости, шуме су биле главни биљни покривач овог подручија. Оне су крчене да би се искористило плодно земљиште за гајење биљних култура. Од биљних врста најдоминантнији је багрем. Има још и врбе, тополе... Пашњака скоро и да нема, па тако биљни покривач углавном чине ратрске културе које се гаје на пољопривредним површинама.

Животињски свет чине инсекти (губар, мрав, биљне ваши...), водоземци и гмизавци (жабе, корњаче, гуштери, змије...), сисари (зец, јеж, твор, јазавац, лисица, шакал...) и птице (голуб, фазан, сова, орао, кобац, врабац...).

Историја

Повољан географски положај и природни услови Лапова и околине били су погодни за људски живот још од најстаријих времена. Сведок тога су археолошка налазишта која датирају из античког периода. Многи историчари сматрају да је археолошки локалитет „Шавац“ претеча данашњег Лапова. На месту римског насеља „Шавац“, у средњем веку спомиње се село „Шавче“ у повељи кнеза Лазара из 1381, године које он дарује манастиру Раваници. Године 1398. деспот Стефан Лазаревић наводи да му је у побуни која се водила против њега, највише помогао верни војвода Михајло, господар „Хлапове Пољане“(Лапово).

Из свега овога се може закључити да је Лапово насеље средњевековног порекла. Кроз историју је променило пуно назива, а данашњи назив је добило у 18. веку.

Grb-Lapovo
Грб Лапова

По ослобођењу од Турака, Лапово, због свог економско- геогрфског положаја је нагло почело да се развија. 1826, године је у Лапову саграђена црква, а 17, марта 1896, године краљевим указом је прогашено за варошицу. До тада је било највеће село у Србији које је занатлијске радње, механе, дућане у железничку станицу.Лапово наставља свој развој узлазном путањом, повећава се и број становника. 1912, године завршена је изградња цркве, која која је посвећена Преподобној Матери Параскеви.

Те 1912, почиње Први Балкански рат, недуго после Првог и Други,а после и Први светски рат или како су га у то време звали Велики рат, јер већег није било до тада. У свим тим ратовима многи Лаповци су дали животе за своју отаџбину. Уследило је ослобођење, а пошто је Лапово било место од стратешког значаја, непријатељ је уништио саобраћајне објекте.

Следи период благостања, обнова земље. Цена слободе била је превелика, много радно способних мушкараца је погинуло у ратовима. 1928, године, у време кризе из Лапова се иселило петнаестак породица, углавном сиромашних, без земље. Они су добили манастирско земљиште у околони Тетова, а многи од њих су се вратили у завичај.

У међуратном периоду основано је ловиште и обновљена је свилара.

Приближава се Други светски рат, а Југославија поново бива нападнута и улази у рат. Уследио је муњевити пораз и окупација од нацистичке Немачке. Немцима је било важна тачка у даљем продору према Грчкој, зато су највише бранили пругу која је била најчешћа мета борцима Партизанског покрета. Много Лаповаца је погинуло у тим акцијама против окупатора. После четири година рата долази ослобођење. Немачка је поражена, а у Југославији власт преузимају комунисти. Следи обнова земље, оснивају се предузећа, задруге итд. Доласком нове власти, Лапово губи статус општине који је добило 1955. године и од 1. јануара 1960. године налази се у оквиру општине Баточина све до 1991. године када опет добија статус општине.

Демографија

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
7.613 97,14 %
Роми
  
56 0,71 %
Хрвати
  
8 0,10 %
Македонци
  
7 0,09 %
Црногорци
  
7 0,09 %
Бугари
  
6 0,07 %
Албанци
  
5 0,06 %
Бошњаци
  
2 0,02 %
Мађари
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
остали
  
6 0,07 %
регионална припадност
  
1 0,01 %
неизјашњени
  
39 0,49 %
непознато
  
84 1,07 %
укупно: 7.837

Привреда

Основне привредне гране у општини Лапово су: пољопривреда, индустрија, занатство, трговина, саобраћај, угоститељство и туризам.

Пољопривреда

Због свог географског положаја, Лапово има одличне предуслове за бављење пољопривредом. Заступљени су сви типови пољопривредне производње али су најпопуларнији сточарство и ратарство. У мањој мери су заступљени воћарство, виноградарство и повтрарство.

Сточарство

Лаповци имају дугу традицију узгајања домаћух животиња. Највише су се гајиле музне краве и свиње, док остала ситна стока и живина угавном за сопствене потребе домаћина.

У Лапову, говедарство је била најразвијенија грана сточарства. Да би дошли до жељене производње млека, тридесетих година прошлога века, лаповачка задруга је масовно увозила грла сименталске расе ради оплемењавања домаћег шареног говечета. Резултати планског одгоја дошли су педесетих година прошлога века када су лаповачка грла редовно побеђивала на Новосадском пољопривредном сајму. Остаје забележено да је крава „Булка“ на сајму побеђивала у периоду од 1954, до 1957, године са призводњом од 8834 литара млека у лактацији, што је за то време апсолутни рекорд.

Представља другу грану сточарства која је навише заступљена. Највише се узгајају меснате беле свиње.

Представља грану пољопривреде која условљава сточарску производњу. Пошто се налази у сливу Велике Мораве, Лапово има пуно обрадивог земљишта на коме се узгајају ратарске културе које се углавном користе за исхрану стоке. Од ратарских култура најзаступљеније су: кукуруз, пшеница, јечам, луцерка.

Ове гране пољопривреде нису значајно развијене иако има добрих предуслова за производњу. Све се углавном своди на задовољавање сопствених потреба.

Индустрија

Индустрија Лапова била је заснована на грађевинско индустријском комбинату „ 1. мај“. Данас је та фирма у стечају, а данас индустријску производњу чини фабрика за прераду дрвета.

Саобраћај

Кроз Лапово пролаи део међинародног ауто- пута и железничке пруге коридора 10. Лапово представља битан чвор у друмском и железничком саобраћају.

Школство

Основна школа у Лапову носи назив „Светозар Марковић“. Основана је давне 1840, године. Састоји се од централне школе и два истурена одељка да четвртог разреда.

Средња школа која нуди наставу за неколико професија.

Предсколска установа „Наша младост“, основана је 1978, године.

Култура

Дом културе „Стефан Немања“ је главни покретач и организатор културних акција. У оквиру дома културе ради биоскоп, КУД, организују се представе аматерских глумаца итд. Општинска библиотека „Слово“, основана је 15, августа 1995, године и има књижни фонд од 22000 књига.

Спорт

Šumadijska liga, Sloga Batočina - Lokomotiva Lapovo
Утакмица Шумадијске лиге Слога Баточина - Локомотива Лапово у сезони 2016/17

Најпопуларнији спортови у Лапову су рукомет и фудбал. Та два спорта имају јако дугу традицију. Рукометни клуб и фудбалски клуб су део Железничког спортског друштва „Локомотива“. Поред рукомета и фудбала ту су још кошарка, шах, а посебно месо заузима коњички спорт који Лаповци највише воле, па су тако поред радних коња одгајани они који су се користили само за коњичке трке.

Једна битна личност из света спорта је родом из Лапова. То је Данило Стојановић- Чика Дача, човек који је по повратку са студија, из Немачке први донео фудбалску лопту у Србију 1903, године.

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Бобан Миличић

Бобан Миличић (Смедеревска Паланка, 3. фебруар 1987.) је председник општине Лапово.

Грб општине Лапово

На средини штита је приказана Света Параскева, заштитник Лапова. Крст Светог Андрије указује на чињеницу да је Лапово било једна од најважнијих раскрсница путева и железничких пруга у Србији. Пшеница на штиту представља земљорадњу, лист храста шуме, а поље реку Мораву.

Рањени дивљи вепар је апокрифни грб Србије, касније додељен Шумадији (шумовитој земљи), где се Лапово налази. Плава боја коња, држача штита, поново симболише име реке Мораве (стара реч морав значи тамно плав).

Железничка станица Лапово

Железничка станица Лапово је једна од железничких станица и железнички чвор на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Лапово (село) у општини Лапово. Пруга се наставља у једном смеру ка Багрдану, у другом према према Лапово ражирној и у трећем према Баточини. Железничка станица Лапово састоји се из 7 колосека.

Железничка станица Лапово Варош

Железничка станица Лапово Варош је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Лапово у општини Лапово. Пруга се наставља у једном смеру, у скретање ка Лапово ранжирној, у другом према према стајалишту Лапово Ранжирна у правац које је у саставу станице, и у трећем према Лапову. Железничка станица Лапово Варош састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Лапово ранжирна

Железничка станица Лапово ранжирна је ранжирна станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Лапово у општини Лапово. Пруга се наставља у једном смеру ка Лапову и у другом према према Лапово Вароши. Железничка станица Лапово ранжирна састоји се из 22 колосека 2 пролазна колосека који обилазе станицу.

Културно-туристички центар „Стефан Немања” Лапово

Културно-туристички центар „Стефан Немања” Лапово је основан 1991. године, а под овим именом постоји од 2005. године.Центар поседује биоскопску салу са 250 места за седење са грејањем и биоскопским стерео системом „Dolby”, галеријски простор опремљен „Brilux” расветом, као и учионички простор за извођење едукације страних језика и информатичких наука.

Под окриљем Културног центра делују Ликовни клуб „Светлост”, затим, Удружење жена „Моравске шаренице”.

Лапово

Лапово је градско насеље у Србији у општини Лапово у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 7143 становника (према попису из 2002. било је 7422 становника).

Лапово (село)

Лапово је насеље у Србији у општини Лапово у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 694 становника.

Реални број становника општина и градова Републике Србије 2008. године

Следи списак општина и градова Републике Србије са реалним бројем становника 2008. године. Ова табела није по правилима међународне статистике, јер обухвата и интерно расељена лица са територије Косова и Метохије, која по правилу не улазе у стално становништво. Подаци нису дати за градске општине градова Србије, осим за градске општине Града Београда, при чему је број становнка општине Сурчин урачунат у број становника општине Земун. Такође, није исти критични моменат за све категорије. Број интерно расељених лица је урађен према стању септембар 2008. године док се подаци виталне и миграционе статистике воде на годишњем нивоу.

Списак грбова и амблема градова и општина Србије

Ово је списак грбова и амблема градова и општина Републике Србије.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Црква брвнара у Лапову

Црква брвнара у Лапову или храм Преподобне Мученице Параскеве саграђена је 1827. године а порушена 1930. године, након изградње нове цркве, била је једна од првих цркава у тадашњој капетанији Јасенице у Кнежевини Србији а затим Краљевини Србији, а данас градском насељу у Србији у општини Лапово у Шумадијском округу.

Шумадијска окружна лига у фудбалу

Шумадијска окружна лига је једна од 31 Oкружних лига у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига тренутно броји 16 клубова. Виши степен такмичења је Подунавско-шумадијска зона, a нижи Међуопштинска лига Рача - Кнић - Баточина и Аранђеловац - Топола.

Шумадијски управни округ

Шумадијски управни округ се налази у централном делу Републике Србије и простире се на 2.387 km2. Обухвата један град и шест општина са укупно 293.308 становника (попис 2011). Седиште управног округа је у Крагујевцу. На северу се граничи Градом Београдом, на североистоку са Подунавским округом, на истоку са Поморавским округом, на југу са Рашким округом, на западу са Моравичким округом и нна северозападу са Колубарским округом. Име је добио по географској регији Шумадија. Међутим, Шумадијски округ обухвата само мали део Шумадије, која се иначе простире на 5.796 km2.

Општина Лапово
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.