Општина Ковин

Општина Ковин је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 730 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 47.753 ha, а на шумску 10.266 ha). Центар општине је град Ковин. Општина Ковин се састоји од 10 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 33.722 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,3‰, а број запослених у општини износи 7.483 људи. У општини се налази 13 основних и 2 средње школе.

На западу се граничи с општином Панчево, на северу с општинама Алибунар и Вршац, на истоку с општином Бела Црква и на југу са Дунавом. Ковинска општина има облик неправилног троугла. Простире се највећим делом на лесној тераси и алувијалној равни Дунава. Јужним делом општине протиче река Дунав. Земљиште је плодно, а најзаступљеније су ритске црнице, ливадске црнице и чернозем. Природни резерват Делиблатска пешчара се највећим делом своје територије управо налази на територији општине Ковин.

У саобраћајном погледу општина Ковин има добар положај. После изградње друмског моста на Дунаву и асфалтног пута према Белој Цркви, постала је значајна раскрсница путева. Најразвијенија привредна грана је пољопривреда.

Општина Ковин
Dunavac2

Поглед на Дунавац, ка шећерани
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Јужнобанатски округ
Седиште Ковин
Становништво
Становништво Пад 33.722
Географске карактеристике
Површина 730 km2

Serbia Kovin

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Регистарска ознака КО

Географија

Јужну границу општине чини река Дунав у дужини од 46 километара. Поред Дунава, 15 километара југозападно од Ковина је језеро Провалија настало великом поплавом Дунава када је пробио насип и издубио корито будућег језера.

На територији општине се налази највећи део Делиблатске пешчаре, 63% или 227,15 км2.

Насељена места

Kovin mun
Мапа општине Ковин

У општини Ковин постоје следећа насеља:

и један град:

Постоји и већи број салаша, нарочито у атарима села Плочице и Гаја. Некада омладинско, а данас избегличко насеље Чардак се налази у Делиблатској пешчари. Викенд-насеље, насеље на Дунаву на коме се налази негде око 300 викендица, викендаша из целе Србије, налази се на путу Ковин-Мало Баваниште, на око 10 км од града. Насеље Ибрифор се налази, такође на Дунаву, код Ковинско-Смедеревског моста. Броји око 50-ак кућа. На Ибрифору се налази и пристаниште, које је још увек у изградњи и експанзији.

Демографија

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
25.150 74,58 %
Мађари
  
3.001 8,90 %
Роми
  
1.516 4,49 %
Румуни
  
1.170 3,47 %
остали
  
1.306 3,87 %
неизјашњено
  
951 2,82 %
непознато
  
628 1,86 %
укупно: 33.722

Сва насеља осим Скореновца и Шумарка имају већинско српско становништво. Скореновац има мађарску већину, а Шумарак релативну мађарску већину.

Демографски трендови етничког састава становништва
Година Становника Срби Немци Румуни Мађари Хрвати Роми Словаци Остали
1910. 34034 45,52% 19,30% 16,65% 15,64% 0,09% 1,28% 0,12% 1,70%
1930. 35600 50,66% 20,68% н. п. 13,00% н. п. н. п. н. п. 15,64%
1960. 39994 73,10% н. п. 17,60% 13,59% н. п. 0,04% 0,14% 5,27%
1990. 38263 73,53% 0,20% 4,54% 10,28% 0,39% 2,47% 0,05% 8,54%
2000. 36802 76,75% 0,13% 3,70% 9,26% 0,30% 3,10% 0,11% 7,44%
2011. 33722 74,58% 0,14% 3,47% 8,90% 0,19% 4,49% 0,04% 8,22%

Остали

Поред наведених у Ковинској општини још живе и Албанци, Бошњаци, Бугари, Буњевци, Власи, Муслимани, Немци, Руси, Словаци, Словенци, Украјинци, Хрвати, Црногорци и Чеси.

Познате личности

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  2. ^ Попис из 2011., Приступљено 17. 4. 2013.

Спољашње везе

Јужнобанатски управни округ

Јужнобанатски управни округ са простире у северном делу Србије односно у југоисточном делу северне српске покрајине, Војводине на 4.245 km². Пољопривредне површине чине 80,9%, а под шумом је 5,4% укупне површине. Обухвата градове и општине:

Град Панчево - градска насеља: Панчево (седиште), Старчево и Качарево,

Град Вршац - седиште градско насеље Вршац,

Општина Пландиште - седиште сеоско насеље Пландиште,

Општина Опово - седиште градско насеље Опово,

Општина Ковачица - седиште градско насеље Ковачица,

Општина Алибунар - градска насеља: Алибунар (седиште) и Банатски Карловац,

Општина Бела Црква - седиште градско насеље Бела Црква,

Општина Ковин - седиште градско насеље Ковин.Седиште округа је градско насеље Панчево. Има укупно 293.370 становника (попис 2011).

Баваниште

Баваниште је место у јужном Банату на територији општине Ковин, јужнобанатски округ, Војводина. Становника има 5.820 према попису из 2011. године. Надморска висина је 82 м. Основна привредна грана је пољопривреда. Најважнија делатност је ратарска производња укључујући и узгој лековитог биља.

Гај (Ковин)

Гај је насеље у Србији у општини Ковин у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2929 становника.

Делиблато

Делиблато је село на територији општине Ковин, у јужнобанатском округу, у Војводини, Србија. Надморска висина места је 94 м. Први подаци за ово насеље датирају из 1660. године. Налази се на ободу Делиблатске пешчаре. Село има 2939 становника према попису из 2011. године, а главна делатност је пољопривреда.

Овде се налази Црква Преноса моштију Светог Николе у Делиблату.

Дубовац (Ковин)

Дубовац је село у Србији у општини Ковин у Јужнобанатском округу насељено на јужном рубу Делиблатске пешчаре на месту где се она спушта у алувијалну раван Дунава. Надморска висина села је 59 м. Село је настало 1323. године и то на другој локацији од данашње, на самој обали Дунава. Становника, према попису из 2011. године има 1188, већином Срби, мада има и значајан број Рома.

Кроз Дубовац пролази регионални пут Ковин-Бела Црква. Поред Дубовца је познато викендашко насеље Слатина, на самој обали Дунава.

Ковин

Ковин је градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобанатском округу, у АП Војводина. Према попису из 2011. године живело је 13.515 становника. Налази се 3 километра удаљен од Дунава, а рукавац Дунава, Дунавац, долази до ивица града и на њему је пристаниште. Надморска висина лесне терасе на којој је Ковин саграђен је 79 метара. Налази се на 13 километара удаљености од Смедерева, 34 километара од Панчева и 50 километара од Београда. После Панчева је најзначајнији град у банатском Подунављу.

Контра Маргум

Контра Маргум (лат. Contra Margum) је био римски град на левој обали Дунава, код Ковина. Опека од које је сазидан град је носила жиг VII Клаудијеве легије. Постоје писани трагови да је град служио и царевима Флавијусу и Константину. Такође постоје и писани трагови да је град током времена имао назив Castra Augusto Flaviciusa и Constantin.

Насупрот града преко Дунава налазио се град Маргум (лат. Margum).

Мало Баваниште

Мало Баваниште је село у општини Ковин, у јужнобанатском округу, у Војводини, Србија. Налази се у непосредној близини Дунава, на лесно-пешчаном узвишењу Сигет. Локалним путем је спојено са селом Гај (дужине 8.3 км) а некатегорисаним али асфалтираним путем са Ковином.

Насељавање и изградња је почела 1947. године. Највећи број становника је досељен из источне Србије. Има, према попису из 2011. године, 332 становника који се баве искључиво пољопривредом.

У близини Малог Баваништа се налази јединствени рудник угља, лигнита, код кога се угаљ ископава из корита реке Дунав помоћу специјалног брода-багера. Цела ова област богата лигнитом у плитким слојевима се назива костолачко-ковински лигнитски басен.

Мраморак

Мраморак је село у општини Ковин, Јужнобанатски округ, у Војводини, Србија. Према попису из 2011. године има 2.690 становника. Надморска висина места је 109 м.

Остаци тврђаве у Ковину

Остаци тврђаве у Ковину се налазе на десној обали Дунава. Као средњовековни град Ковин подигнут је у 12. веку, а данас његови остаци се убрајају у споменике културе од великог значаја.

Подигнут на узвишењу које доминира ширим простором и уједно представља природну заштиту и мостобран преко реке, могло му се прићи само узвишеном лесном гредом којом се данас пружа урбано језгро савременог града. Значај Ковина за одбрану јужне границе угарске државе условио је да постане развијено градско насеље које помињу историјски извори и које је са мањим прекидима трајало током читавог средњег века. Око ковинског утврђења воде се чести сукоби између Угара, Византинаца и Турака, све до његовог рушења одредбом Београдског мира 1739. године.

Изглед основе утврђења, односно његове најмлађе фазе, сачуван је на Марсиљијевом цртежу из 18. века. Чинила су га два дела одвојена одбрамбеним јарком. Јужни део, који је скоро уништен, имао је основу неправилног троугаоног облика. Данас се још једино виде темељи зидова куле са пиластрима и мањи део бедема. Северни део утврђења је правоугаони простор димензија 130x150 m, чији се остаци бедема могу пратити на западној и северној ивици платоа. Улаз у овај део утврђења налазио се на средини северног бедема.

Мања заштитна и сондажна истраживања вршена су 1968, 1986. и 2003. године.

Плочица (Ковин)

Плочица (мађ. Kevepallós) је село у општини Ковину општини Ковин, у Јужнобанатском округу аутономне покрајине Војводине Републике Србије. Према попису из 2011. године има 1794 становника. Насеље је настало 1690. године за време сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Становништво се бави претежно пољопривредом.

Рудник Ковин

Рудник Ковин налази се у Јужном Банату, 8 км јужно од села Гај, непосредно поред насеља Мало Баваниште, општина Ковин, регионални центар – Панчево, најближи град – Смедерево, на свега 11 км од Ковина, повезан мостом преко Дунава.

Скореновац

Скореновац (мађ. Székelykeve, нем. Skorenowatz) је село у општини Ковин, у Јужнобанатском округу, у Републици Србији. Налази се у Аутономној Покрајини Војводини и спада у Јужнобанатски управни округ. Географски најближи већи градови су Ковин (6 km), Смедерево (16 km), Панчево (30 km) и Београд (46 km).

Специјални резерват природе Краљевац

Специјални резерват природе Краљевац је резерват природе и представља истоимено језеро које се налази у Делиблатској пешчари, Општина Ковин, Република Србија.

ФК Плави Дунав

ФК Плави Дунав (мађ. Kék Duna LE) је фудбалски клуб из Скореновца. Основан је 1932. године.

ФК Пролетер Мраморак

Фудбалски клуб Пролетер је српски фудбалски клуб из Мраморка. Основан је 1913. године. Клуб тренутно наступа у Другој јужнобанатској лиги Запад, шестом такмичарском нивоу српског фудбала.

ФК Раднички Ковин

Фудбалски клуб Раднички Ковин је фудбалски клуб из Ковина, Србија, и тренутно се такмичи у Војвођанској лиги Исток, четвртом такмичарском рангу српског фудбала. Клуб је основан 1904. године и четврти је најстарији клуб у Србији који је активан. Боја клуба су црна и бела.

Клуб је у сезони 2011/12. заузео прво место у Подручној фудбалској лиги Панчево и пласирао се у виши ранг, Војвођанску лигу Исток.

Црква Преноса моштију Светог Николе у Делиблату

Црква Преноса моштију Светог Николе у Делиблату припада Епархији банатској српске православне цркве. Подигнута је у 18. веку и представља споменик културе од великог значаја.

Црква у Делиблату посвећена Преносу моштију Светог Николе, саграђена је у време Војне границе у Банату, на брежуљку са кога доминира селом. Градња делиблатске богомоље је трајала 1778-1779. године. Храм је једноставна, типизирана грађевина, обновљена у барокном стилу, са невеликим торњем на западној страни, чији је иконостас 1778. (или 1788?) године осликао Јаков Орфелин који је, уз Теодора Крачуна, наш најзначајнији представник барока у сликарству, што иконостасу ове цркве даје посебну вредност.

Најуспелије иконе у цркви припадају циклусу Мука Христових, док престоне иконе понављају решења са иконостаса из Саборне цркве у Сремским Карловцима. У цркви се чува и „Христов гроб“, рад сликара Живка Петровића из Руме и дрворезбара Михаила Костића из Великог Бечкерека из 1861. године. На стубовима у припрати храма налазе се иконе Христа и Богородице које стилски припадају ранобарокном периоду. Оне су могле украшавати иконостас старије цркве. Зидно сликарство је дело руку сликара Дејановића из 1906. године.

Шумарак (Ковин)

Шумарак (до 1947. Емануеловац; мађ. Emánueltelep) је село у општини Ковин, Јужнобанатски округ, у Војводини, Србија. Према попису становништва из 2011. има 161 становника.

Смештено је на ивици Делиблатске пешчаре и представља велико викендашко насеље уз релативно малу староседелачку популацију. Налази се на путу између Гаја и Дубовца. Пораст броја становника последњих година је настао променом пребивалишта људи који су отишли у пензију и напустили неки од великих градова, најчешће Београд.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.