Општина Кнић

Општина Кнић је општина у Шумадијском округу у средишту Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 413 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 27199 ha, а на шумску 10118 ha).

Седиште општине је сеоско насеље Кнић. Општина Кнић се састоји од 36 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 14237 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -13‰, а број запослених у општини износи 1492 људи. У општини се налази 28 основних и 3 средњих школа.

Општина Кнић
Borac kod Knica

Борач једно од 36 насеља у општини Кнић
Грб општине Кнић

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Шумадијски округ
Седиште Кнић
Становништво
Становништво Пад 14237
Географске карактеристике
Површина 413 km2

Serbia Knić

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Љубомир Ђурђевић (ЈС)
Положај општине Кнић у Шумадијском управном округу

Демографија

Општина је према попису из 2011. године углавном насељена Србима.

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
14.081 98,90 %
остали
  
156 1,09 %
укупно: 14.237

Насеља

Види још

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Љубић (Кнић)

Љубић је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2002. било је 389 становника.

Овде се налазе Запис Милутиновића орах (Љубић), Запис Зорнића крушка (Љубић), Запис Миловића јабука (Љубић), Запис Давинића шумар (Љубић), Запис храст у порти (Љубић), Запис Алексијевића храст (Љубић), Запис Симовића храст (Љубић), Запис Живковића крушка (Љубић), Запис Мијаиловића крушка (Љубић).

Љуљаци

Љуљаци су насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 338 становника.

Из овог села су Срејовићи, породица из које потиче и славни српски археолог, академик Драгослав Срејовић. Он је овде вршио ископавања праисторијских тумула из старијег гвозденог доба и дефинисао културну групу Рача-Љуљаци.

Баре (Кнић)

Баре је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 322 становника.

Бајчетина

Бајчетина је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 32 становника.

Борач (Кнић)

Борач је сеоско насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 590 становника.

Брњица (Кнић)

Брњица је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 290 становника.

Бумбарево Брдо

Бумбарево Брдо је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 453 становника.

Грабовац (Кнић)

Грабовац је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 779 становника.

Град Чачак

Град Чачак се налази у средишњем делу централне Србије у Моравичком округу, између општина Горњи Милановац на северу и општине Лучана на југозападу. На западу је општина Пожега која припада Златиборском округу, источно је општина Кнић која је саставу Шумадијског округа, а на југоистоку је град Краљево која припада Рашком округу.

Град Чачак заузима географски простор између 20°7'15“ и 20°38'30“ источне географске дужине и 43° 44' и 44° 00' 30“ северне географске ширине. Надморска висина је у распону од 204 m (ушће Бресничке реке у Западну Мораву) до 985 метара (планина Овчар).

Територија града заузима површину од 636 km2, и у погледу рељефа може се поделити на:

Чачанску котлину са надморском висином од 200 m до 300 m

Брежуљкасто — брдски предео од 300 m до 500 m надморске висине

Планински предео од 300 m до 985 m надморске висинеПланине Јелица са (929 m), Овчар (985 m), Каблар (885 m) и Вујан (857 m) окружују Чачанску котлину кроз коју протиче река Западна Морава чија је дужина 318 km. Површина котлине је преко 270 km2, дуга је око 40 km и пружа изванредне услове за пољопривреду.

Јединствену морфолошку целину представља Овчарско-Кабларска клисура која се одликује стрмим странама, укљештеним меандрима и налази се под заштитом државе као природно добро од изузетног значаја. У клисури се налази Овчар Бања као и Овчарско-кабларски манастири, што клисури и околини даје посебан значај.

Клима Чачка и његове ближе околине припада умерено-континенталном типу. Средња годишња температура ваздуха је 10,47 °C, а влажност ваздуха 80,7%. Чачак и околина нису изложени јаким ветровима и најчешће су северни и североисточни ветрови, а ређе западни. Просечна брзина ветрова је 2,3 m/s код северних, и 1,4 m/s код западних. Средња годишња висина падавина износи 692,9 mm.

Граду Чачку припада 58 насеља. По попису из 2002. године Општина Чачак има 117.072 становника.

Грб општине Кнић

Велики грб општине Кнић је ликовно изражен у четири кавадрата, које у доњем делу обједињује лента црвене боје са натписом Општина Кнић, која својом валовитошћу симболизује отменост и напредак, а са десне стране се налази копље које при врху носи барјак са четири стилизована слова С, који упућује на државу у којој се општина налази.

У горњем левом квадрату налази се стилизован приказ манастира Каменац, као духовно и културно- историјско обележје општине, и порука о претежној верској припадности грађана општине Кнић.

У горњем десном квадрату налази се стилизован приказ Борачког крша и средњевековног града Борач, као специфично природно обележје општине, природни феномен, који је као историјски споменик од изузетног значаја за културну баштину и представља својеврсну туристичку атракцију овог краја.

У доњем левом квадрату налази се приказ Гружанског језера, као географске и привредне посебности и потенцијала општине Кнић.

У доњем десном квадрату налази се сведен приказ свега садржаног у претходна три квадрата обједињен речју Кнић.

Зелени кругови који се преклапају у низу и који су садржани у квадратним пољима дају јасну асоцијацију на крошње дрвећа које се налазе у окружењу и шумовите пределе.

Таласасте линије зелене боје указују на ливаде и пашњаке који се налазе између сеоских домаћинстава, а валовите линије земљаних тонова на њиве, оранице и житна поља. Валовите, светло и тамно плаве линије које су присутне у горњем левом и десном квадрату и у доњем десном квадрату представљају небо, као симбол слободе и слободарског духа као карактеристике људи са овог подручја. Површина у доњем десном квадрату настала од жуто црних линија представља житна поља и асоцијацију на препознатљиве културе које мештани узгајају у овим крајевима: кукуруз, пшеница, јечам и сл.

Гривац

Гривац је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 371 становника.

Овде се налази Црква Рођења Пресвете Богородице.

Гружа

Гружа је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 153 становника.

Гунцати (Кнић)

Гунцати је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 844 становника.

Жуње (Кнић)

Жуње је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 220 становника.

Забојница

Забојница је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 377 становника.

Кнић

Кнић је варошица у Србији, у општини Кнић, у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 2181 становника.

Лесковац (Кнић)

Лесковац је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 255 становника.

Овде се налази Кућа Марка Станојевића у селу Лесковац.

Радмиловић

Радмиловић је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 230 становника.

Рашковић

Рашковић је насеље у Србији у општини Кнић у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 196 становника.

Општина Кнић
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.