Општина Жагубица

Општина Жагубица је општина у Браничевском округу у централној Србији.

Општина захвата горњи део долине Млаве и раздвојена на два дела, побрђе и планински обод. Главни и средишњи део представља Жагубичка котлина чији је нижи део просечне надморске висине око 300 метара. Други, мањи и нижи део је Крепољинско-крупајска котлина, са нижим делом око 220 метара надморске висине. Између котлина је побрђе. Највећи део котлинског обода са западне, северне и североисточне стране лучно затварају ниже Горњачке (до 825м) и Хомољске планине (до 940 м) до Омана (963 м), док јој јужни и источни обод чине виши и стрмији делови Бељанице (1339 m) и масив Црног врха (1043 m).

Граница општине води највишим венцима ових планина. Има облик развученог правоугаоника, дужине око 35 и ширине око 26 km. У тим оквирима захвата површину од 760 km², те спада, по површини међу веће општине у Србији.

Општина Жагубица
Дом културе у Жагубици

Дом културе у Жагубици

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски округ
Седиште Жагубица
Становништво
Становништво Пад 12.737
Географске карактеристике
Површина 760 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Сафет Павловић (Српска напредна странка)
Веб-сајт http://www.zagubica.org.rs/}-

Демографија

Општина је ретко насељена. По попису становништва из 2002. године имала је укупно 16919 становника, или 22 становника на 1 km², те спада међу најређе насељене општине у Србији. За становништво ове општине још карактеристичнија је депопулација, јер је по попису из 1991. године имала 17775, а по попису из 1981. године 20275 становника. То је у односу на 1981. пад за 16,6%, а у односу на 1991. за 4,8%. Ова тенденција се, нажалост, наставља и присутна је у свим насељима, па и у самој вароши Жагубици. Становништво је доста равномерно размештено и груписано, већим делом, у већа збијена насеља, јер су 4 насеља до 500 становника, а 13 преко 500 становника. Међу њима су највећа Жагубица са 3215, Лазница са 2442, Крепољин са 1969, Суви До са 1365 становника и Осаница са 1282.

Према националном саставу, најбројнији су Срби, затим следе Власи, Роми и остали. Насеља са апсолутном српском већином су Жагубица, Вуковац, Изварица, Јошаница, Крупаја, Липе, Милатовац, Рибаре и Суви До. Насеља са апсолутном влашком већином су Брезница, Лазница, Медвеђица, Милановац, Осаница, Селиште и Сиге. Насеља са релативном српском већином су Крепољин и Близнак.

Насељена места

У општини је највеће насеље и седиште општине

•  Жагубица 3215

а постоји још и 18 сеоских насеља[a]

Браничевски управни округ
Општина Жагубица у Браничевском округу

Становништво

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 22.015
1953. 23.012
1961. 22.602
1971. 21.055
1981. 20.275
1991. 17.777 16.698
2002. 14.823 16.892
2011. 12.737
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
  
10.985 74,11 %
Власи
  
3.268 22,05 %
Румуни
  
54 0,36 %
Југословени
  
21 0,14 %
Црногорци
  
11 0,07 %
Хрвати
  
11 0,07 %
Роми
  
8 0,05 %
Македонци
  
4 0,03 %
Албанци
  
2 0,01 %
Мађари
  
2 0,01 %
Горанци
  
2 0,01 %
Словенци
  
2 0,01 %
Украјинци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
остали
  
3 0,02 %
регионално
  
1 0,01 %
неизјашњено
  
368 2,48 %
непознато
  
77 0,52 %

Споменици природе

На територији општине Жагубица налазе се следећи споменици природе[5]:

  • Врело Млаве односно Жагубичко врело - хидролошки природни споменик прве категорије заштите, у југоисточном делу Жагубичке котлине, удаљен 1 километар од Жагубице, на надморској висини од 314 м. Врело Млаве избија испод кречњачког одсека висине око 40 метара, из вртачастог удубљења
  • Хомољска потајница хидролошки споменик природе прве категорије. Налази се у Жагубикчој котлини, на југоисточним падинама Хомољских планина, на брду Мала Шкљова. Издигнута је 9 м изнад речног корита, на 412 мнв
  • Крупајско врело - крашки извор, на западној страни планине Бељанице у атару села Милановца
  • Прераст Самар - геоморфолошки природни споменик у долини реке Прераста, на делу где је река усечена у кречњачким стенама
  • Природни резерват „Бусовата“ - ботанички резерват природе у средњем делу планине Бељанице
  • Специјални резерват природе „Клисура Осаничке реке“ - клисура дуга око 1,5 km и дубока око 250 м, између узвишења Велико брдо и Велика Шетаћа у Осаници

Напомене

  1. ^ Мали камен издвојен је од Сувог Дола, а Изварици је промењен назив у Новарица од 2007. године [1][2]

Референце

  1. ^ Службени гласник Републике Србије: Закон о Територијалној организацији Републике Србије, бр. 129/2007, стр. 36-37, Приступљено 22. 12. 2012.
  2. ^ Порекло: Жагубица и околна села, Приступљено 22. 12. 2012.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  5. ^ Општина Жагубица: Заштићени споменици природе Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 9, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 22. 12. 2012.

Спољашње везе

Јошаница (Жагубица)

Јошаница је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 539 становника.

Овде се налази Стара кућа Здравка Стојадиновића у Јошаници.

Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Брезница (Жагубица)

Брезница је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 158 становника.

Вуковац

Вуковац је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 389 становника.

Жагубица

Жагубица је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 2590 становника.

Изварица

Изварица или Новарица (од 2007. године) је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Сматра се најстаријим насељем Хомоља и постоји у свим пописима од најстаријих писаних докумената прво као „ИСВОР“, на које нису имали утицај досељени народи са севера Молдавије и Влашке низије

Крепољин

Крепољин је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1542 становника. До 1965, године је ово насеље седиште Општине Крепољин коју су чинила насељена места: Близнак, Брезница, Крепољин, Крупаја, Медвеђица, Милановац, Осаница и Сиге. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав Општине Жагубица.

Крупаја

Крупаја је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 534 становника.

Лазница

Лазница је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. године у Лазници је живело 1881 становника.

Овде се налазе Зграда механе у Лазници и Родна кућа народног хероја Јована Шербановића.

Овде се налазио Запис врба (Лазница село).

Овде се налази Запис Панкалујића храст (Лазница село).

Медвеђица

Медвеђица је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 33 становника.

Милановац (Жагубица)

Милановац је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 365 становника. Стари назив насеља је Магудица.

Милатовац (Жагубица)

Милатовац је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 680 становника.

Овде се налази Стара кућа Ненада Стојадиновића у Милатовцу.

Овде се налазе Запис Јокића храст (Милатовац) и Запис Јокића крст (Милатовац).

Осаница (Жагубица)

Осаница је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1048 становника.

Прераст Самар

Прераст Самар је природни камени мост лучног облика који се налази у југоисточном делу Хомоља, на територији општине Жагубица. Од насеља Жагубице прераст је удаљена око 20 km у правцу према Бору.

Сматра се да је прераст настала на активном раседу, на месту понирања речице Пераст. На активност овог раседа указује нагла промена пада речног корита речице Пераст. Прераст Самар је полигенетског (флувијално-крашког) порекла. Она представља остатак пећине у долини речице Пераст, кроз коју је некад ова речица протицала. Данас речица протиче испод прерасти. Дужина прерасти износи 10 m, ширина 14 m, а висина 15 m. Њен свод лежи на 2 стуба дебљине 18 и 20 m. До прерасти води макадамски пут који се одваја од регионалног пута Жагубица — Бор. Прераст Самар је под заштитом државе и СО Жагубица као геоморфолошки споменик природе треће категорије.

Рибаре (Жагубица)

Рибаре је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу.

Сиге

Сиге је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 496 становника.

Суви До (Жагубица)

Суви До, Сухдол или Суходол је насеље у Србији у општини Жагубица у Браничевском округу. Датира још од 1467. године. Населиле су га породице са Сјенице, због чега је сачуван говор са зетско-сјеничког подручја. Име је добило по речици Долу, која је стално сува.

Тршка црква

Тршка црква се налази у некадашњем селу Тргу,4.5 километра северозападно од Жагубице и посвећена је Рођењу Пресвете Богородице (раније светом Николи), а данас је средиште истоименог женског манастира епархије Браничевске Српске православне цркве.

Не зна се ко јој је ктитор, нити када је подигнута, пошто први писани податак потиче из 1734. године, када је забележено да је подигнута 460 година раније тј. 1274. године Стилска анализа саме цркве сведочи да потиче са краја XIII века и да припада Рашком стилу. Према натпису са једне камене плоче, црква је обнављана 1430. године, током отоманског периода се на дефтеру из 1572. године се помиње као активан манастир, након чега порушена, да би крајем XVIII века, била поново обновљена. Последње преправке и доградње, црква је доживела 1860. године, када је радове финансирао трговац из Жагубице Ламбра Ђорђевић, а током '80 година XX века су на њој обављени конзерваторско-рестаураторски радови, којима је црква попримила свој вероватан првобитан изглед.

Тршка црква се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја. Значајна је по томе што представља редак споменик Рашке школе, који је подигнут у периферним областима тадашње државе Немањића, а од 1985. године је поново средиште активног женског манастира.

Хомољска потајница

Хомољска потајница или у народу позната као „Стојање” је интермитентно врело у кршу источне Србије. Налази се у атару Селишта, удаљена 12 km од Жагубице, на југоисточним падинама Хомоља а испод брда Мала Шкоља. Вода потајнице избија из отвора неправилног облика пречника 20 до 25 cm и то у интервалима неједнаке дужине. Овај тип извора функционише тако што вода отиче извесно време па пресахне, а затим после неког времена поново потече. Налази се у троуглу три дрвета: букве, храста и обичног граба.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.