Општина Деспотовац

Општина Деспотовац се налази у Поморавском округу у Србији, око 130 km југоисточно од Београда. Према попису становништва из 2011. године, општина има 23.191 становника. На територији општине се налази Манастир Манасија.

Река Ресава протиче кроз овај крај па се и читав овај крај зове Ресава. Горњи ток Ресаве је живописан са кањонима и клисурама, а од села Двориште тече наредна 24 километра ка ушћу у Велику Мораву мирнијим током кроз плодну равницу.

Pomoravski district
Положај општине Деспотовац у Поморавском округу

Насељена места

У општини Деспотовац постоје градска насеља

и 31 сеоско насеље:

Општина Деспотовац
Despotovac Library

Библиотека у Деспотовцу

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Поморавски округ
Седиште Деспотовац
Становништво
Становништво Пад 23.191
Географске карактеристике
Површина 623 km2

Serbia Despotovac

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт www.despotovac.rs

Становништво

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 33.262
1953. 36.509
1961. 38.389
1971. 36.553
1981. 35.690
1991. 33.869 28.357
2002. 25.611 32.855
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
24.529 95,78 %
Власи
  
427 1,67 %
Роми
  
72 0,28 %
Црногорци
  
72 0,28 %
Југословени
  
63 0,25 %
Муслимани
  
41 0,16 %
Румуни
  
38 0,15 %
Хрвати
  
35 0,14 %
Македонци
  
30 0,12 %
Словенци
  
14 0,05 %
Албанци
  
13 0,05 %
Бугари
  
10 0,04 %
Мађари
  
3 0,01 %
Руси
  
3 0,01 %
Немци
  
2 0,01 %
Украјинци
  
1 0,00 %
Бошњаци
  
1 0,00 %
Горанци
  
1 0,00 %
остали
  
11 0,04 %
неизјашњено
  
124 0,48 %
непознато
  
121 0,47 %

Географија

Општина Деспотовац се простире на површини од 623 километра квадратна. Обједињује 3 геоморфолошке средине: Бељаницу, Кучај и Моравску долину. Граничи се са 8 општина: на северу са Петровцем на Млави и Жагубицом, на истоку са Бором и Бољевцем, на југу са Параћином и Ћупријом, и на западу са Свилајнцем и Јагодином. Источни део је брдовито-планински, док је западни претежно равничарски. Најнижу надморску висину има село Јасеново (143 м), док је врх Бељанице (1.339 м) највиша кота општине Деспотовац.

Историјат

Деспотовац се први пут помиње 1381. године као село Воинци (Војник) у повељи даровници кнеза Лазара, којом оснива манастир и властелинство Светог Успења Господњег у Раваници. У време турске владавине Деспотовац је обично село под именом Војник. По предању име је добио по великом броју војника који су из тог места отишлу у Косовски бој. Неки историчари везују име Војник за пребивалиште војске деспота Стефана Лазаревића. У аустријским списима из 1783. године Војник (Деспотовац) има 30, 1819. 45 хришћанских кућа. Краљ Милан 16. јуна 1882. године доноси одлуку да се село Војник убудуће зове Деспотовац, у знак сећања на деспота Стефана Лазаревића, који је ту од 1407. до 1418. подигао Манастир Манасију. Истовремено, Деспотовац је проглашен за варошицу и седиште новог, Деспотовачког среза.

Образовање

Основним образовањем око 1.600 деце у општини Деспотовац бави се 5 основних школа:

  • Основна школа „Деспот Стефан Високи” у Деспотовцу
  • Основна школа „Вук Караџић” у Ресавици
  • Основна школа „Стефан Немања” у Стењевцу
  • Основна школа „Стеван Синђелић” у Великом Поповићу
  • Основна школа „Ђура Јакшић” у Плажану.

Техничка школа Деспотовац је једина установа за средње образовање у Деспотовцу. Има образовне профиле: електротехничар рачунара, туристички техничар, конобар и кувар.

Култура

Центар за културу „Свети Стефан, деспот српски” основан је 1994. године с циљем да својим активностима задовољава интересе грађана Деспотовца у области културе. При Центру ради Театар „Ресава” са сценом за децу и одрасле, а 2004. је формирана и фолклорна секција. У галерији Центра за културу и Манастирској воденици током године се организују бројне изложбе. Од 1986. године активно ради Удружење ликовних уметника „Манасија”,а чији су чланови били и Мирољуб Обрадовић Моб, Војислав Јакић и Драгутин Алексић. Културно-уметничко друштво „Бранислав Нушић” основано је 1945. у Ресавици. Окупља око 150 чланова фолклорне, музичке и драмске секције. Осим редовних наступа широм Србије, КУД је имао велики број запажених гостовања у многим европским земљама.

Ресавска школа

Ресавска школа била је највећа и најбоље организована скрипторија српског средњег века и једна од истакнутих у Европи. Основао ју је деспот Стефан Лазаревић у својој задужбини Манасији,а руковођење поверио Константину Филозофу, свом биографу. Школа је основана с циљем да се изврши исправка погрешно преписаних и превођених текстова црквене књижевности и да се учини измена тадашњег правописа. Иако је постојала свега десетак година (1427. престаје да постоји) била је и остала угледан споменик српске културе.

Библиотека

Народна библиотека Ресавска школа Деспотовац основана је 1966. Библиотека је смештена у најстаријој и најлепшој згради у граду која је грађена од 1901. до 1905. за потребе срескоg начелства, а током своје историје била је и дом здравља, суд и банка. Библиотека данас има 60.000 књига, богату завичајну збирку и више од стотину књига у сопственом издању.

Манифестације

  • април - Ресавска џипијада
  • мај - Мајске аматерске позоришне свечаности (Плажане)
  • јун - Ликовна колонија „Ресава”
  • јул - Ресавска моторијада
  • 21. јул - Градски вашар (Свети Прокопије)
  • јул - Ресава еко фест
  • 6. август - Дан рудара (Ресавица)
  • 19-28. август - Дани српскога духовног преображења
  • август - Витешки фестивал „Just out”

Привреда

Пољопривреда и шумарство

Пољопривредна делатност се обавља на око 25.000 хектара обрадивог земљишта. У пољопривредној производњи доминантно место заузима сточарство. Последњих година развија се и воћарска и повртарска производња. Скоро половина општине Деспотовац налази се под шумом. Најпространије и најквалитетније су букове шуме, потом храстове, четинарске и др.

Рударство

Рударство је најстарија грана привреде овог краја. Покренуто је одлуком српског Правитељства 1853. године, како би се тополивница у Крагујевцу, иначе једина индустрија тадашње Србије снабдевала „горећим материјалом”. Данас се, под називом Рудник мрког угља „Рембас ” са 1.200 запослених, налази у саставу Јавног предузећа за експлоатацију угља са седиштем у Ресавици. Активне су јаме „Сењски рудник”, „Јеловац” и „Стрмостен”, које годишње дају од 150.000 тона угља, највише за потребе Термоелектране „Морава” у Свилајнцу.

Знаменитости

Природне лепоте

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
Јасеново (Деспотовац)

Јасеново је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 959 становника.

Налази се на 12. километру од Свилајнца према Деспотовцу. Током времена је село мењало позицију тако да се сада све више шири према главном путу.

Језеро (Деспотовац)

Језеро је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 366 становника.

Баре (Деспотовац)

Баре је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 19 становника .

Бељајка

Бељајка је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 251 становника.

Овде се налазе Црква Рођења Богородице у Бељајки и Запис Вануцића крушка (Бељајка).

Брестово (Деспотовац)

Брестово је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 334 становника.

Буковац (Деспотовац)

Буковац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 490 становника, исто као и на попису 2002. године.

Овде се налазе Запис код дома културе (Буковац) и Запис Нешића храст (Буковац).

Војник (Деспотовац)

Војник је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 880 становника. До скора се ово насеље звало Деспотовац (село).

Грб општине Деспотовац

Грб Деспотовца је штит подељен на два поља по хоризонтали: горње поље подељено на три једнака дела, у првом и трећем црвени крин на белој позадини, а у другом сребрни грчки крст на црвеној позадини; у доњој половини су на жутој позадини укрштени црвени мач и перо, а у њиховом подножју је обрис црне тврђаве преко које су укрштена два бела чекића. Над штитом је златна бедемска круна са три видљива мерлона а испод су брежуљци и планина, испод којих је лента беле боје са натписом црним ћириличним словима „Деспотовац“.

Деспотовац

Деспотовац је градско насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 4197 становника. У близини се налази Ресавска пећина као и Манастир Манасија.

У Деспотовцу се сваке године одржавају „Дани српског духовног преображења“, 2013. године су одржани 21. пут.Овде се налази Народна библиотека Ресавска школа Деспотовац.

Маквиште

Маквиште је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 30 становника.

Манастир Манасија

Манастир Манасија или Ресава, је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи“. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве.

Налази се на територији Поморавског округа, на око 30 km од ауто-пута Београд-Ниш, близу Деспотовца.

Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића почео је да се зида 1407, а градња је окончана 1418. године. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици, а освештена је о празнику Светог духа. Цео комплекс је опасан великим зидовима који су служили за одбрану. То је била утврђена целина која се састојала од укупно 11 кула, од којих се истицала донжон кула, познатија као Деспотова кула. Иако је сачувана тек трећина фресака у манастиру, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства.

Током радова на реконструкцији манастирске цркве у Манасији почетком XXI века, откривени су земни остаци, за које руководилац тих радова, археолог Марин Брмболић, сматра да припадају деспоту Стефану. ДНК анализа тих остатака је са 99,9378% тачности потврдила да се ради о сину кнеза Лазара.

Манастирски комплекс представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Медвеђа (Деспотовац)

Медвеђа је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 838 становника.

Овде се налазе Археолошко налазиште Идумум, Запис Јовановића храст (Медвеђа), Запис дуд код цркве (Медвеђа) и ОФК Братство Медвеђа.

Пањевац (Деспотовац)

Пањевац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 518 становника.

Овде се налазе Запис храст код цркве (Пањевац), Запис дуд код чесме (Пањевац) и Запис храст код школе (Пањевац).

Поповњак

Поповњак је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 305 становника.

Овде се налазе Запис липа код школе (Поповњак), Запис Комненовића липа (Поповњак) и Запис Милорадовића храст (Поповњак).

Равна Река (Деспотовац)

Равна река је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 276 становника.

Ресавица (село)

Ресавица (село), познато и по називу железничког стајалишта Дутово, је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 132 становника.

Сладаја

Сладаја је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 691 становника.

Овде се налазе Запис стари орах код моста (Сладаја), Запис млади орах код моста (Сладаја), Запис Маринковића крушка (Сладаја) и Запис орах код школе (Сладаја).

Стењевац

Стењевац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Налази се у горњем току реке Ресаве, на падинама планине Бељанице. У селу се налази Основна школа „Стеван Немања“, раније „Иво Лола Рибар“, за ученике од првог до осмог разреда, поштанска јединица, сеоска амбуланта и Парк добрих комшија. У селу делује Културно-уметничко друштво „Милосав Миљковић“, основано је 70-их година прошлог века и Фудбалски клуб „Рудар“, основан 1958.

Овде се налази Запис Јовановића храст (Стењевац).

Стрмостен

Стрмостен је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 783 становника.

Овде се налазе Запис Рацин орах (Стрмостен), Запис липа код цркве (Стрмостен) и Запис Миловановића крушка (Стрмостен).

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.