Општина Голубац

Општина Голубац је општина у Браничевском округу на североистоку Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 368 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 15083 ha, а на шумску 16554 ha).

Центар општине је град Голубац. Општина Голубац се састоји од 24 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 8331 становник. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -11,2‰, а број запослених у општини износи 1220 људи. У општини се налази 17 основних школа.

Општина Голубац
Zgrada opštine Golubac

Зграда скупштине општине Голубац
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски округ
Становништво
Становништво Пад 8331
Географске карактеристике
Површина 368 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт www.golubac.org.rs

Насељена места

У општини поред насеља Голубац има још 23 села,

Становништво

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 14.844
1953. 15.166
1961. 15.320
1971. 14.178
1981. 13.541
1991. 12.513 10.882
2002. 9.913 12.075
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
8.629 87,05 %
Власи
  
870 8,78 %
Румуни
  
65 0,66 %
Роми
  
41 0,41 %
Југословени
  
38 0,38 %
Црногорци
  
15 0,15 %
Македонци
  
9 0,09 %
Мађари
  
6 0,06 %
Муслимани
  
6 0,06 %
Украјинци
  
4 0,04 %
Хрвати
  
3 0,03 %
Руси
  
3 0,03 %
Бугари
  
3 0,03 %
Словенци
  
1 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Чеси
  
1 0,01 %
остали
  
2 0,02 %
неизјашњено
  
61 0,62 %
непознато
  
155 1,56 %
Браничевски управни округ
Положај општине Голубац у Браничевском округу

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
Барич (Голубац)

Барич је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 352 становника.

Бикиње

Бикиње је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 215 становника.

Браничево (Голубац)

Браничево је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 805 становника. Стари назив насеља је Бикотинце.

Овде се налази Црква Светог пророка Јеремије у Браничеву.

Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Војилово

Војилово је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 247 становника.

Голубац

Голубац је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 1.653 становника.

Насеље је смештено на обали Дунава, а недалеко од њега налази се позната Голубачка тврђава.

Голубачки Град

Голубачки град или Голубац је средњовековна тврђава, споменик културе од изузетног значаја. Налази се у Националном парку Ђердап, на десној обали Дунава, 4 km низводно од данашњег насеља. Смештена је на високим литицама, на месту на ком се река сужава, на самом улазу у Ђердапску клисуру.Тврђава је грађена лепезасто и састоји се од три дела: предњег, задњег и горњег града (са цитаделом). Чини га укупно 10 кула и две велике колске капије. Испред тврђаве је било цивилно насеље, о чему данас сведоче само неки делимично истражени објекти.

Голубац је имао бурну историју. Током средњег века, водиле су се многе битке око њега, нарочито између Османског царства и Краљевине Мађарске. Од 1867. године, предат је српском кнезу Михаилу Обреновићу. У савремено доба Голубац је популарна туристичка атракција на Дунаву. Током 2012. године је започет пројекат ревитализације тврђаве у оквиру којег је изграђена обилазница и тунел, а до краја 2017. се првобитно очекивала комплетна обнова.Голубачком тврђавом управља Јавно предузеће „Голубачки град-тврђава”. Тврђава је потпуно обновљена и свечано отворена 29. марта 2019. године.

Голубовачка клисура

Голубовачка клисура, Голубачка клисура или Горња клисура (рум. Defileul Golubac) је прво сужење на почетку композитне долине Ђердапа. Почиње код града Голупца, по коме је добила и име, а завршава се Љупковском котлином код града Љупкова у Румунији. Корито јој је широко око 200 метара, а дубина Дунава овде достиже 14-45 метара. Посебну одлику представљају бројњи остењаци који се издижу са речног дна и избијају изнад водене површине. На уласку у клисуру је стена „Бабакај“, а на њеном изласку је стена „Стењке“.

Двориште (Голубац)

Двориште је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 245 становника.

Добра (Голубац)

Добра је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 540 становника.

Овде се налази Локалитет Салдум.

Житковица

Житковица је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 96 становника.

Кудреш

Кудреш је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 154 становника.

Малешево (Голубац)

Малешево је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 226 становника.

Овде се налази Стара кућа Милана Гајића у Малешеву.

Манастир Туман

Манастир Тумане је православни манастир Епархије браничевске Српске православне цркве. Налази у Голубачкој долини на самој обали истоименог потока, 12 km удаљен од Голупца.

Миљевић

Миљевић је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 466 становника.

Мрчковац

Мрчковац је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 239 становника.

Сладинац

Сладинац је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 169 становника.

Снеготин

Снеготин је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 148 становника.

Шувајић

Шувајић је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 260 становника.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.