Општина Врњачка Бања

Општина Врњачка Бања је општина у Републици Србији у Рашком округу. Највиша тачка општине је врх Љуктен на надморској висини од 1216 метара. По подацима из 2004. општина заузима површину од 239 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 10.273 ha). По подацима из 2008. године територија под шумом у општини Врњачка Бања износи 12.949 ha (од тога је 9.078 ha у државном и 3.871 ha у приватном власништву)[1].

Седиште општине је градско насеље Врњачка Бања. Општина Врњачка Бања поред града Врњачка Бања обухвата још 13 села. По подацима из 2011. године у општини је живело 27.27 становника. По подацима из 2002. године у општини је живело 26.492 становника, а по попису, из 1991. године 25.275 становника. По подацима из 2004. пораст броја становника је износио 4,3‰, а број запослених у општини износи 8.685 људи. У општини се налази 12 основних и 2 средње школе.

Општина Врњачка Бања
Opština Vrnjacke Banje

Зграда скупштине општине Врњачка Бања
Грб општине Врњачка Бања

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Рашки округ
Седиште Врњачка Бања
Становништво
Становништво Раст 27.527
Географске карактеристике
Површина 239 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Веб-сајт vrnjackabanja.gov.rs

Насељена места

У општини Врњачка Бања има једно градско насеље:

и 13 сеоских:

Становништво

У општини Врњачка Бања живи 26.492 становника, од којих је велика већина српске националности. Од укупног броја становника 37,3% чини градско становништво док 62,7% чини сеоско становништво[2]. Густина насељености у општини износи 111 становника по квадратном километру[2]. У последњих 40 година приметно је повећање броја становника у општини[2]. Општина Врњачка бања постаје моноцентрична општина (1961. године у центру општине живело је 26% од укупног броја становника, док је 2002. године у центру општине живело 37% становништва)[2].

За општину Врњачка Бања је карактеристично да има механички прилив становништва са простора ван општине, негативан природни прираштај и да се становништво исељава са брдско-планинских простора[2]. Природни прираштај је негативан почев од 1991. године са изузетком 1992. (1,8 промила) и 1996 (0,1 промил) године, док је 2000. године природни прираштај износио чак -4,2 промила[2]. У општини је приметан пораст броја становника у појединим насељима (највише у самој Врњачкој Бањи са 2.335 становника 1948. на 9.877 становника 2002. године), док је у неким другим насељима приметан пад броја становника. Тако је од 1971. до 2002. године забележен пад броја становника у селима Гоч (за 70%), Станишинци (за 49%), Отроци (за 29%) и Врњци (за 26%)[2]. Од укупно 22.374 становника општине који имају преко 15 година 10.716 су мушкарци, а 11.658 жене[2].

Национална и верска припадност

Општина је према попису из 2011. године има 27527 становника и углавном је насељена Србима.

Етнички састав према попису из 2011.[3]
Срби
  
26.482 96,20 %
остали
  
1.045 3,79 %

Према народности велика већина становништва су Срби (95,52%) а затим следе Роми (0,79%), Црногорци (0,61%) и Југословени (0,30%). Између пописа из 1991. и 2002. године, број неких етничких група се смањио.

Према језичкој структури 97% становништва се изјаснило да им је матерњи српски језик, а после српског највећи број становника се изјаснио да говори ромским језиком (163 становника)[2]. (попис 2002)

Према вероисповести око 95% становништва су православци, затим следе атеисти са око 4,7%, потом римокатолици са 69 становника, верници исламске вероисповести са 15 становника, протестанти са 13 становника и један припадник Хари Кришне[2].

Образовна структура

У општини Врњачка Бања се налази 12 основних и 2 средње школе. Према степену образовања становништва највише је становника са завршеном средњом школом (43%), потом следе они са завршеном основном школом (23%, углавном старије становништво) и на крају са вишом и високом стручном спремом (10%)[2]. На територији општине има 709 неписмених становника старијих од 10 година, посебно женског пола[2].

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 15.916
1953. 17.394
1961. 18.820
1971. 21.940
1981. 24.768
1991. 25.875 25.275
2002. 26.492 27.592

Туризам

У 2007. години у Врњачкој Бањи је забележено 162.452 туриста, од чега је било 151.569 туриста из Србије и 10.883 из иностранства. Ови туристи су остварили 607.603 ноћења, од чега су туристи са подручја Србије остварили 572.273, а инострани туристи 35.330 ноћења. У односу на 2006. годину број посетилаца је порастао за 8% (12.329 посетилаца), а број ноћења за 6% (34.482 ноћења више)[5]. Просечна дужина боравка у Врњачкој бањи је износила 3,8 дана за госте из Србије, а 2,6 дана за госте из иностранства[5].

Туристички промет 2007. године[5]
- Јан. Феб. Март Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Укупно
број
посетилаца из
Србије
6.889 4.434 10.733 12.729 21.403 21.390 19.667 15.246 12.889 14.528 6.204 5.457 151.569
број ноћења
домаћих
посетилаца
26.115 16.491 29.952 46.717 58.507 74.102 78.878 83.240 58.144 52.796 26.590 20.743 572.273
број
иностраних
посетилаца
247 225 543 457 2.163 1.211 1.217 1.216 1.364 806 742 692 10.883
број ноћења
иностраних
посетилаца
2.631 933 1.326 1.070 4.417 3.678 4.973 5.442 4.058 3.161 1.842 1.799 35.330

Од 2000. до 2007. године сваке наредне године је растао број посетилаца из Србије, сем 2001. и 2004. године, када је број посетилаца опао[5].

Број туриста од 2000. до 2007. године[5]
- 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007.
број посетилаца
из Србије
87.286 81.975 96.370 125.630 93.394 97.368 142.223 151.569
број ноћења
посетилаца из
Србије
467.446 395.193 457.087 481.907 439.594 429.065 551.807 572.273
број посетилаца
из иностранства
4.236 3.680 3.690 6.397 5.396 4.983 7.969 10.883
број ноћења
посетилаца из
иностранства
14.422 14.898 12.256 17.656 14.405 15.226 21.426 35.330
Raski district
Положај општине Врњачке Бање у Рашком округу

Извори

  1. ^ Територија под шумом — Републички завод за статистику, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 *Врњачке новине, Број 12, Јул 2008, „Демографски потенцијали Врњачке Бање“, стр. 45, 46, 47. Аутор: Бојан Миладиновић; ISSN 0350-9966
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 *Врњачке новине, Број 6, Јануар 2008, „О туристичком промету за 2007. годину“, стр. 28, 29, 30; ISSN 0350-9966
Вранеши (Врњачка Бања)

Вранеши је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1400 становника.

Врњачка Бања

Врњачка Бања је градско насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Она је и највећа бања у Србији. Према попису из 2011. у самој Врњачкој Бањи било је 10.065 становника (према попису из 2002. било је 9.877 становника, док на простору општине која се простире на 239 km², у 14 насеља, према попису из 2011. године, живи 27.332 становника.

Овде се налази ОШ „Попински борци” Врњачка Бања.

Врњци

Врњци су насеље у долини Западног Поморавља у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 2268 становника.

Овде се налазе ОШ „Младост” Врњци и Неолитско насеље Лађариште.

Вукушица

Вукушица је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 226 становника.

Гоч (Врњачка Бања)

Гоч је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 59 становника.

Грачац (Врњачка Бања)

Грачац је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1833 становника.

Чине га две физиономске целине: Доњи и Горњи Грачац. Налази се у долини Западне Мораве, и пружа се до падина планине Гоч. Од Врњачке Бање је удаљено око 10 km.

Кроз атар села пролазе значајне саобраћајне комуникације, магистрални пут Краљево-Крушевац, као и железничка пруга Пожега-Сталаћ. Број задње поште је 36215, Подунавци, Србија. Површина сеоског атара износи 3411 хектара (34,11 km²).

Сеоска црква носи име Светог Саве, а сеоска слава је Света Тројица. Село је економски неразвијено и у фази демографске старости.

Грб општине Врњачка Бања

Грб Општине Врњачка Бања је у употреби од 2002. године и користи се у три нивоа, као Основни, Средњи и Велики грб.

Блазон Основног грба гласи: На злату из стопе штита израстајући лик Богородице са Христом као живоносним источником, оба лика природно обојена, Богородица одевена у плаву хаљину и заогрнута црвеним огртачем, уздигнутих руку, са златним ореолом, а младенац Христос одевен у златну тунику, огрнут преко левог рамена и обавијен око струка плавим огртачем, са златним ореолом у који је уписан крст исписан грчким текстом О Ω Н. Христос је приказан како израста из златне посуде из које избија пет млазева природне воде. Глава штита је плава и раздељена од поља штита резом који емулира фасадни венац Дворца Белимарковића са три куле, бочне са по четири мерлона заобљених горњих страница, а средња нешто шира, са пет истих таквих мерлона од којих је средишњи шири и виши од осталих.Блазон Средњег грба гласи: Основни грб надвишен златном бедемском круном без мерлона. Штит је окружен природним венцем липе и букве. Испод свега исписан је назив места и општине.Блазон Великог грба гласи: Основни грб надвишен златном бедемском круном без мерлона. Чувари грба су два природна анђела у лету одевена у беле хаљине украшене златом, са истим таквим орарима и појасима и са ореолима. Иза штита постављена су два црвена копља окована златом, а са сваког се у поље вије златним ресама оперважени стег, и то десно стег Србије, а лево стег Титулара. Постамент је густим зеленим растињем обрастао планински мотив Гоча. У дну је сребрна трака исписана златним словима ВРЊАЧКА БАЊА.

Дворац Белимарковића у Врњачкој Бањи

Дворац Белимарковића је изграђен између 1882. и 1887. године, у Врњачкој Бањи према пројекту бечког архитекте Винтера, изграђен је за генерала Јована Белимарковића министра краља Милана Обреновића и намесника малолетног краља Александра Обреновића. Дворац данас представља културно добро од великог значаја.

Липова (Врњачка Бања)

Липова је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 985 становника.

Ново Село (Врњачка Бања)

Ново Село је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 4461 становника.

Овде постоји ФК Омладинац Ново Село. Овде се налази ОШ „Бане Миленковић” Ново Село.

Отроци (Врњачка Бања)

Отроци су насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 498 становника.

Подунавци

Подунавци су насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1502 становника.

Рашки управни округ

Рашки управни округ се налази у југозападном делу Републике Србије. Обухвата градове и општине:

Град Краљево градско насеље Краљево,

Град Нови Пазар градско насеље Нови Пазар,

Општина Тутин градско насеље Тутин,

Општина Рашка градско насеље Рашка и

Општина Врњачка Бања градско насеље Врњачка Бања.Има укупно 300.102 становника (Попис 2011.). Седиште је у граду Краљеву.

У околини Краљева налази се „мати свих цркава“ - манастир Жича. Овај духовни центар српске средњовековне државе изграђен је око 1220. године када је манастир Жича постао средиште новоосноване српске архиепископије.

Манастир Студеница саграђен је крајем XII века, као задужбина Стефана Немање, који га је богато опремио иконама и књигама. Када се он замонашио и отишао у Хиландар, бригу око манастира преузео је његов старији син Стефан, касније назван Првовенчани.

Недалеко од Новог Пазара, налази се манастир Сопоћани, настао као задужбина краља Стефана Уроша I, сина краља Стефана Првовенчаног. Сопоћани су грађени око 1260. године. Основна и највећа вредност Сопоћана су фреске, по којима се овај манастир убраја у најбоље примерке европског средњовековног сликарства.

Рсавци

Рсавци су насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 334 становника.

Руђинци

Руђинци су насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 2466 становника.

Спомен-парк Попина

Спомен-парк „Попина“ (код локалног становништва познат и под именом „Снајпер“) је меморијални парк на узвишењу поред Попинске реке у месту Штулац, општина Врњачка Бања. Комплекс заузима површину од 12 хектара, а грађен је од 1978. до 1980. године. Аутор споменика је архитекта Богдан Богдановић.

На овом су месту 13. октобра 1941. године Трстенички партизански одред и Драгосињачка чета Краљевачког одреда водили вишечасовну борбу против делова 171. немачке дивизије. Ова битка је остала позната као једна од првих фронталних борби партизана и окупаторских снага.

На спомен-плочи испред споменика стоји текст: „Овде је 13. октобра 1941. године бранећи границе Ужичке републике Врњачко-трстенички НОП одред водио жестоку борбу с петоструко надмоћнијим немачким колонама“.

Станишинци

Станишинци су насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 245 становника.

Чајкино брдо

Чајкино брдо је једно од просторно културно-историјских целина које се налази у Врњачкој Бањи. Настало је у XIX веку између Врњачке и Липовачке реке и законом је заштићено од 1990. године.

Штулац (Врњачка Бања)

Штулац је насеље у долини Западног Поморавља у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1185 становника.

Овде се налази Спомен-парк Попина.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.