Општина Власотинце

Општина Власотинце се налази у југоисточној Србији и део је Јабланичког округа чије седиште је Лесковац.

Општина Власотинце
Opstina Vlasotince 01

Зграда скупштине општине Власотинце

Грб општине Власотинце
Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Управни округ Јабланички округ
Седиште Власотинце
Становништво
Становништво Пад 29.893
Географске карактеристике
Површина 308 km2

Serbia Vlasotince

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Зоран Тодоровић (СНС)
Регистарска ознака ВЛ
Веб-сајт www.vlasotince.rs

Координате: 42°57′48″N 22°7′43″E / 42.96333° СГШ; 22.12861° ИГД

Географија

Пољопривредна површина од 170 km² је распоређена: 73 km² оранице и њиве, 49 km² жито, 38 km² пашњаци, 26 km² ливаде, 18 km² воћњаци и 15km² виногради.

Урбанизам

Територија општине Власотинце се граничи на западу са лесковачком, на југу са црнотравском, на истоку са бабушничком и на северу са гаџинханском општином. Власотинце је највеће насеље (град) и уједно административни и економски центар општине. Некад је Власотинце било варошица. За варошицу је проглашено 1878. године по ослобођењу југа Србије од Турака. Године 1893. добило је урбанистички план, који је израдио инжењер Бартос. План је реализован тек 1922. и 1923. године.

Топографија

Власотиначки крај се простире на подручју доњег и средњег слива Власине, у југоисточној Србији. Горњи део окружења општине Власотинце (бивши власотиначки срез) је претежно брдско-планински са врховима:

Vlasotince-relief
Топографија: Власотинце у окружењу
Црквена плана 1721m
Чемерник 1638m
Острозуб 1545m
Тумба 1377m
Букова глава 1339m
Вита крушка 913m
Морич 877m
Крушевица 800m
Липовица 645m
Косовица 476m
Brdo Moric
Брдо Морич


У доњем делу овог подручја простире се Власотиначко виногорје. Брдско-планински (=горњи) део затвара север, исток и југ општине, а према западу је поље (лесковачко-власотиначка котлина) које дели пут за Лесковац. Тај доњи део слива Власине има још две значајне саобраћајнице: Власотинце-Грделица и Власотинце-Комарица-Равна Дубрава. У власотиначком пољу се гаје житарице и поврће, на блажим падинама винова лоза и воће, а на стрмим падинама се простиру букове шуме и пашњаци. Река Власина тече средином територије општине Власотинце. У долини реке Власине (средњи слив) је пут према истоку који повезује Власотинце са Пиротом. Варош Власотинце се налази на месту где Власина напушта брдско-планински део и улази у моравску раван.

Бивши власотиначки срез био је шири него садашња територија општине Власотинце. Обухватао је део Лужнице, Црну Траву, Грделицу и још неколицину поморавских села.

Vla-brana2
Брана у Власотинцу, поглед ка југу

На југоистоку града Власотинца, на Власини саграђено је почетком осамдесетих мало акумулационо језеро са браном код старог млина. Акумулација се 1988. године након тешких киша (пала је историјски незапамћена количина воде) излила и већи део Власотинца је тада био поплављен. У међувремену је корито Власине санирано, а језеро се користи у рекреационе сврхе лети а и служило је напајању некадашњих бунара градског водовода.

Насељена места

Jablanicki district
Положај општине Власотинце у Јабланичком округу

Општина Власотнице се састоји од града Власотинца и околних села:

Становништво

Етнички састав према попису из 2002.‍[1]
Срби
  
33.826 98,61 %
Југословени
  
152 0,44 %
Роми
  
128 0,37 %
Црногорци
  
36 0,10 %
Хрвати
  
14 0,04 %
Муслимани
  
7 0,02 %
Мађари
  
5 0,01 %
Албанци
  
2 0,006 %
Словаци
  
1 0,003 %
непознато
  
131 0,38 %
Етнички састав према попису из 2011.‍[2]
Срби
  
28.613 95,72 %
Роми
  
691 2,31 %
остали
  
589 1,97 %


Мештани Власотинца и околине су претежно занатлије, трговци, земљорадници и виноградари. Из оближних винограда се производе вина Гром, Племенка и друга. У давним временима су се становници бавили претежно сточарством.

Поред становништва из ближих крајева досељеници су долазили из динарске, косовске, вардарске, жнепољске и власинске области.

Порекло најстаријих Власотинчана датира у другој половини и последњој четрвртини XVIII века. Од најстаријих породица ту су Пурјаковићи (Пурјаковићи-данашњи Коцићи) Биџићи, Ђелићи, Прикићи, Бојаџије, Бајићи(Бајинци), Ђонићи, Валчићи, Бабастојанци, Ћукаловићи, Тевденићи, Сеизовићи, Шушулићи, Каруови (Каруовићи, Хаџиђокини, Митровићи, Пешићи), Давинићи, Динкићи, Марићи, Даскаловићи, Краинчанићи, Босићи, Бојкови, Горуновићи, Великићи, Куцуловићи, Марићи, Црниловићи, Ђуркићи и други. Валчићи су из Гариња у Грделичкој клисури, Шишавци из Шишаве, Горуновићи из Винарца, Шарићи из Црне Баре, Сабљинци и Видосављевић из Старог Влаха, Диманићи и Давинићи из Буковице код Задра, Шушулићи, Куцуловићи и Буђинци са Косова. Оно што је интересантно јесте да поједини делови вароши носе у народу и даље називе по старим фамилијама - "Пешкина мала", "Бучкино сокаче", потес "Давинићево браниште", "Бојаџијска мала", "Ђонинско сокаче", "Шушулинска мала","Динкићево сокаче".

Vla-pogled2
Поглед према североистоку на Бели Камен

У периоду између 1878. и 1894. године у Власотинце долазе и настањују се планинци из Доброг Поља, Гара, Рупља и других места. То су Длакарови, Пузинци, Ноцинци, Газибарци и други.


Од почетка XIX века до 1947. године доселили су се Великићи из Велике под Чакором, Ћукаловићи из Колашина (Црна Гора), Краинчанићи и Мрвићи са Косова, Ишљамовићи из Бистрице код Битоља, Петровићи из Охрида, Стоиљковићи из Драинца код Трна, Бајићи такође из околине Трна, Прикићи из Манојловца, а Каруовићи из Црне Баре. Време између 1878. године и 1947. године, карактеристично је по највећем броју досељеника из оближњих села: Пешкићи и Пљаскићи из Сејанице, Џуџини из Бојаџије код Косова, Таћини из околине Трна, Црниловићи из Кијева код Сурдулице, Даскаловићи из Островице, Филиповићи из Крчмира, Сејаничани и Зелећи из Сјенице, Поповићи из Трњана итд.

Vlasotince Nesicev Kej
Нешићев кеј, шетња са посетиоцима из Београда
Vlasotinčani
Власотинчани, слика из центра Власотинца
Vlasotince brana 01
Брана у Власотинцу

Миграције после Другог светског рата

Интересантно је да после Другог светског рата (после 1945. године), многи староседеоци Власотинчани су после завршетка школовања напустали Власотинце и одлазили ка већим центрима у Србији, а највише ка Београду. Има и оних који су се одселили у Америку, Енглеску и још неким земљама запада.

Због тешког социјалног стања сеоско становништво побрђа и планинског дела власинске области, није напустало села све до појаве цигларских и зидарских предузетника (предузимача)-почетком 1972. године. Насељавање Власотинца са околних села црнотравских и власотиначких села, почело је масовно од 1985. године и завршило се негде до 2000. године.

Тешко материјално стање, у годинама после 2000. године, условљава нагло миграцију школованих младих ка центрима у Србији, нарочито према Нишу и Београду, а сеоско становништво се селило према Шумадији, Војводини и Неготинској Крајини.

Грађани општине Власотинце проводе своје слободно време током лета на реци Власини, Морави или на оближњем Власинском језеру.

Познати Власотинчани

  • Илија Петровић Стреља — рођен у селу Градишту, вођа устаника Јужне Србије, војвода лесковачки и Карађорђев побратим;
  • Млађан Динкић — министар финансија и привреде Републике Србије, пореклом из Власотинца;
  • Влајко Н. Коцић — Пурјак- министар пошта и телеграфа Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца;
  • Драгутин Н. Коцић — Пурјак- учесник Првог и Другог Балканског рата, заставник у Првом светском рату и носилац бројних одликовања за храброст.
  • Првослав Давинић — бивши министар одбране СЦГ;
  • Александар Давинић — новинар Политике Експрес и Политике, хумориста и сатиричар, светски рекордер у дужину вођења диско програма;
  • Предраг Филиповић — првак Србије 2007. у ходању на путу (20 km - 1:28:33 h), учесник на Летњим олимпијским играма у Атини 2004;
  • Радомир Катић — професор историје, аматерски глумац, носилац лауреата „најдражи професор“ као и „заслужни грађанин“ града Власотинаца, један од оснивача гимназије и музичке школе у Власотинцу;
  • Милорад Диманић Милош — предратни синдикалац и вођа власотиначке чете у Другом светском рату;
  • Синиша Јанић Пера — учитељ и политички комесар Друге власотиначке чете у Другом светском рату;
  • Александар Коцић Крња — некадашњи голман Црвене звезде и репрезентације;
  • Михајло Михајловић — предратни уредник листа Власина;
  • Богољуб Митић Ђоша — глумац и хумориста;
  • Петар Спирић — учитељ, просветитељ, управитељ, надзорник, хуманиста и родољуб у борби за ослобођење од Турака, учесник Балканских и Првог светског рата;
  • Гаврило Д. Стојановић — учитељ и аутор;
  • Витомир Благојевић - Вита Бан учитељ, оснивач Народног музеја, директор бибилотеке и директор културног центра, председник ССРН;
  • Христифор Црниловић Кица — сликар и етнограф;
  • Предраг Смиљковић Шпиц — глумац и хумориста;
  • Саша Грујић — кошаркашки стручњак, пом. тренер ЦСК из Москве.

Образовање

Vlasotince OS Sinisa Janic
ОШ „Синиша Јанић“

На територији општине има девет основних школа, од чега су две градске: "8. октобар“ и „Синиша Јанић“. Такође постоје и две средње школе: Техничка школа "1. октобар“ и гимназија „Стеван Јаковљевић“. Прва школа отворена је у Власотинцу и Конопници 1866. године, а средњошколска настава почиње 1929. године. Власотиначке школе учествују на разним националним и интернационалним такмичењима. Основци ОШ "8. октобар“ су 2005. у Украјини представљали Србију на фестивалу „Променимо свет на боље“.

Култура

Вински бал

Vlasotince vinski bal 28
Вински бал, Избор богиње вина

Шездесетих година се по први пут одржава манифестација посвећена виноградарству овог краја: Вински бал. Циљ манифестације је промоција културе и виноградарства за које је везан развој општине. Власотиначки виноградари се још 1923. године удружују у Виноградарску задругу. Познати виноградарски предели општине су поред самог Власотинца, Дадинце, Шишава, Доња Ломница, Скрапеж и други. Као и сваке године приликом манифестације, која се одржава на обали реке Власине, крај Нешићевог кеја, бира се “Богиња вина” у чију улогу ступа девојка из околине. За време трајања манифестације се прокламише Независна Кнежевина Власотинце са изабраним кнезом. Поред дегустације вина из локалних винограда следи и богати културно-уметнички програм, праћен дефилеом Кнеза главним улицама Власотинца, као и наступима разних музичких извођача. Заступљени су сви жанрови од трубачке музике па до рокенрола. Ту су и власотиначки сликари, који са њиховим колегама ван Власотинца, отварају ликовну колонију за време Винског бала. Тема њихових радова је грожђе и вино. Вински бал се одржава у августу или почетком септембра.

Културни центар

Zavicajni muzej vlasotince
Завичајни музеј - „Стара општина“

Културни центар је основан 1972. године и ослања се на материјалну помоћ Скупштине општине Власотинце. Као организатор разних манифестација у Власотинцу, Културни центар диприноси духовном животу општине. Изложбе разних уметности, вајарства, карикатуре, књижевности, ликовна колонија али и разни концерти као и музичке манифестације спадају у домен ове институције. Поред тога Културни центар одржава Завичајни музеј у Власотинцу.

Завичајни музеј је у ствари турска Кула саграђена у центру Власотинца у другој половини 18. века. Кула је служила као административно-управна зграда и као осигурање локалних трговачких путева, а у њој су боравили мудир, писац и седам сејмена. Претпоставља се да је изграђена на темељима римског кастела. На слици се може видети пушкарнице, које су користиле за одбрану зграде против хајдука. Садашњи музеј, као културно-историјки споменик, садржи разне експонате од предисторијског доба до данас. У то спада и стара српска графика, која обухвата дворезе, бакрорезе и литографију.

Спорт, лов и риболов

Paraglajder vlasotince
Параглајдер на власотиначком небу
  • Атлетски клуб „Власотинце“
  • Фудбалски клуб “Власина”
  • Кошаркашки клуб “Власотинце”
  • Кошаркашки клуб “Младост”
  • Ловачко удружење “Богиша Поповић – Гиша”, има 850 чланова и газдује ловиштем “Лужница”
  • Планинарско друштво “Чемерник”, организује планинарске успоне у околини и у Србији
  • Рукометни клуб “Власотинце” мушкарци
  • Удружење риболоваца “Власина”
  • Мото-крос клуб „ЈУНИОР“ Шишава-Власотинце
  • Планинарско друштво „Морич“

Медији

List vlasina-naslovna-v3
Власина

Невладине организације

Привреда

  • ГП „Црна Трава"- грађевинско предузеће које послује у Србији и бившој Југославији
  • „Беско“ - грађевинска фирма позната по монтажним кућама и столарији
  • Циглана „Рад“
  • „Подруми“ - настали из удружења виноградара послују више од 70 година као винари власотиначког виногорја
  • Цементни Производи
  • „Манифатура Еуропеа ДОО“ - предузеће за производњу одеће
  • „Групо Фиорентино“ - предузеће за производњу одеће
  • Елрад Сербиа ДОО

Галерија слика

Vlasotince, Vlasina i brana

Власотиначка брана

Desna obala Vlasotinca, panorama sa Starog groblja 2

Десна обала Власине, поглед са спомен парка Старо гробље

Vlasotince brana 05

Купалиште

TV Vlasotince

Зграда Народног дома где је смештена ТВ Власотинце

Zgrada policije, Vlasotince 01

Зграда полиције у Власотинцу

Zgrada internata, novembar 2017

Зграда Интерната у Власотинцу, данас Центар за социјални рад

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Јастребац (Власотинце)

Јастребац је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 390 становника (према попису из 2002. било је 423 становника).

Алексине

Алексине је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 36 становника (према попису из 2002. било је 66 становника).

Алексине се налазе 20 километара источно од Власотинца. Ближе веће насељено место је Свође. Становништво се претежно бави пољопривредом.

Батуловце

Батуловце је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 795 становника (према попису из 2002. било је 806 становника).

Село има дечји вртић, четвороразредну основну школу, дом културе као и фудбалски клуб и Стадион ФК Младост Батуловце.

Брезовица (Власотинце)

Брезовица је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 86 становника (према попису из 2002. било је 165 становника).

Власина

Власина је река у југоисточној Србији. Извор је испод бране Власинског језера. Најважније притоке су: Лужница, Тегошница и Пуста река. Остале притоке су Градска река и Бистрица. Дужина Власине је око 70 km после којих се она као десна притока улива у Јужну Мораву, 10 km низводно од Власотинца. Због свог планинског окружења, а и због мањка индустријских загађивача Власина се рачуна у једну од најчистијих река Србије. На пролеће, услед отапања снега у планинском пределу, који окружује корито реке Власине, долази чешће до повећаног водостаја. У кишним периодима током целе године догађа се исто, да се Власина на неким местима излије. У Власотинцу је корито реке санирано и насипом ограничено након поплаве 1988. године. Ту је исто изграђено и мало акумулационо језеро за потребе напајања градског водовода.

Због повећане ерозије које Власина и њене притоке доносе планиском крају, планиране су даље санационе мере у смислу изградње акумулације код Свођа. Крајем јесени 2005. године због великих киша срушио мост на Власини код Свођа, где се Љуберађа улива у Власину. Тако је једини пут у власинском кориту, који повезује Власинско језеро са Свођем и Власотинцем, био прекинут.

Власотинце

Власотинце је градско насеље, седиште општине Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2002. било је 16.212 становника (према попису из 1991. било је 14.552 становника), док према резултатима пописа из 2011. има 15.882 становника. Власотинце је поред Лесковца највећи град у Јабланичком округу (по броју становника). Овде се налази Запис крст Манастириште (Власотинце).

Гложане (Власотинце)

Гложане је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 643 становника (према попису из 2002. било је 660 становника).

Горњи Орах

Горњи Орах је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 242 становника (према попису из 2002. било је 330 становника).

Доња Лопушња

Доња Лопушња је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 121 становник (према попису из 2002. било је 184 становника).

Козило

Козило је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 6 становника (према попису из 2002. било је 8 становника).

Комарица (Власотинце)

Комарица је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 123 становника (према попису из 2002. било је 198 становника).

Конопница

Конопница је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 863 становника (према попису из 2002. било је 989 становника).

Кукавица (Власотинце)

Кукавица је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 458 становника (према попису из 2002. било је 535 становника).

Ладовица

Ладовица је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 806 становника (према попису из 2002. било је 904 становника).

Орашје (Власотинце)

Орашје је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 832 становника (према попису из 2002. било је 934 становника).

Острц

Острц је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. био је 81 становник (према попису из 2002. било је 128 становника).

Прилепац

Прилепац је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. године било је 429 становника (према попису из 2002. године било је 499 становника).

Равна Гора (Власотинце)

Равна Гора је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 62 становника (према попису из 2002. био је 151 становник).

Тегошница

Тегошница је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 3 становника (према попису из 2002. било је 3 становника).

Насељена места општине Власотинце
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.