Општина Владимирци

Општина Владимирци су једна од осам општина Мачванског округа, која се налази у плодном и питомом делу северозападне Србије, уз десну обалу реке Саве, удаљена од града Шапца 18 км, Ваљева 43, Обреновца 45 км и Београда 74 км. Територија општине Владимирци која обухвата површину од 338 km, омеђена је са североистока реком Савом у дужини од 28 км, са истока општином Обреновац, јужно се граничи са територијом општина Коцељева и Уб, а на западу са подручјем општине Шабац. Јужни део општине додирује огранке Влашића. Административно седиште општине је варошица Владимирци са 1879 становника, према попису становништва из 2002. године. У општини постоји укупно 29 насељених места која су организована у 31 месној заједници. Указом његовог величанства краља Александра Карађорђевића 11.12.1924 године, средиште општине Владимирци су проглашени варошицом.

Општина Владимирци
Зграда општине у Владимирцима.jpeg

Зграда скупштине општине Владимирци
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Мачвански округ
Седиште Владимирци
Становништво
Становништво Пад 17.462
Географске карактеристике
Површина 338 km2

Serbia Vladimirci

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Клима

Географски положај подручја општине Владимирци условљава умерено континтално подручје, са извесним специфичностима, које се манифестују као елементи субхумидне и микротермалне климе. Лета су умерено топла, а зиме умерено хладне, најтоплији је јули месец , а најхладнији јануар месец. Касни пролећни мразеви (мајски) и рани јесењи мразеви (октобар), наносе велику штету пољопривредној производњи, нарочито повртарској. Годишња просечна вредност падавина је 662мм, највећа месечна вредност утврђена је у јулу 69мм а најмања месечна вредност у фебруару 39мм. Просечна годишња учесталост снежних дана износи 22.1 дан у години, односно 17,4 % од укупног броја падавинских дана. Падавине су неравномерно распоређене у току године.

Историја

Територија општине Владимирци је захваљујући свом географском положају насељавана од најстаријих времена. О томе сведоче археолошка налазишта насеља из неолита у Бељину, Дебрцу, Јаловику као и насеља из металног доба у Прову, Дебрцу, Риђакама , Јаловику... Од краја 1. и почетка 2. века, територија данашње општине се налази у саставу Римске империје у административној јединици-провинцији „Панонија“, чије је седиште било у Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици. Падом Римског царства 475. године ове територије улазе у сатав Византије.

О бурној средњовековној историји овог краја сведоче остаци темеља летње резиденције — двора краља Драгутина као и манастир Каона основан средином 14 века. У том периоду данашња територија је углавном у саставу средњовековних српских држава, повремено улазећи у сатав Угарске, као и у каснијем периоду када је била у саставу Османског царства. У периоду I и II српског устанка, територија општине је поприште најсветлијих тренутака борбе српског народа за ослобођење од Турака. Бој на Свилеуви, Гомилици, Бељину, погибија Јанка Катића, припрема за Мишарску битку, само су неки од фрагмената по којима је остало упамћено то бурно време на овим просторима.

Током борбе за ослобођење Србије од Турака и стварање савремене државе Србије ове територије се укључују у административну поделу новостворене државе прво као општина Владимирци, одмах по доношењу Сретењског устава, а касније и као центар среза Посавотамнавског. Током I светског рата, неке од најзначајнијих битака и операција попут Церске и Колубарске битке, припремане су и изведене на територији наше Општине. Припреме за устанак током Другог светског рата у оба идеолошки супротстављена покрета, партизанском и четничком, везани су делом и за територију наше општине, мада као најкрупнији догађај у том периоду, ипак можемо означити заједнички неуспео покушај четника и партизана да ослободе Шабац 1941. године.

У послератном периоду општина Владимирци у административном погледу следи предратни континуитет као административно средиште среза Посавотамнавског до укидања срезова да би до данашњих дана са мање више истом територијом остала по административној подели општина. Економски развој у тим временима је следио опште планове и пратио успехе и неуспехе социјалистиче планске производње. Транзициони период и почетак вишестраначја значио је за овај крај поделу свих недаћа које су задесиле ондашњу Југославију у њеној дезинтеграцији.

Споменичко наслеђе

Од културно историјских знаменитости постоје:

Најстарији споменик културе Посавине, ако се не рачунају трагови насеља из антике и средњег века је Манастир Каона.

Trbušac 007

Карађорђеви храстови, Трбушац

Skupljen03. jun 2016. 146

Биста Диши Атићу, Скупљен

Jalovik 001

Споменик Вуку Караџићу, Јаловик

Krnić 004

Споменик Јанку Катићу, Крнић

Mehovine 006

Споменик 17. пуку, Меховине

Насељена места

У општини Владимирци постоји укупно 29 насеља:

Спољашње везе

Јаловик

Јаловик је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1600 становника.

У селу постоји четворазредна школа, која ради као издвојено одељење ОШ „Жика Поповић” из Владимираца и од 2016. године предшколска установа (у склопу ПУ „Сунцокрети”) као донација „Фондације Ђоковић”. Деца и наставници из школе и предшколске установе активно учествују у културним активностима у селу и општини.

Од 1978. године у селу постоји интернационална Јаловичка ликовна колонија, као једна од познатијих колонија у Србији. Кроз њу је до сада прошло преко 200 познатих уметника из Србије и иностранства, који су у раније били гости села и домаћина по кућама. Радови ових уметника налазе се делом код јаловичких домаћина, као и у галерији Дома културе Јаловик. Данас колонија егзитира у оквиру Библиотеке у Владимирцима.

Овде се налазе црква Св. апостола Луке и Борачко гробље.

Белотић (Владимирци)

Белотић је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 477 становника.

Владимирци

Владимирци су насеље и седиште општине Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1662 становника.

Власаница

Власаница је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 418 становника. До 2008. године насеље је имало званичан назив Власеница.

Вукошић

Вукошић је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 675 становника.

У атару села се налази Вукошићка бара.

Вучевица (Владимирци)

Вучевица је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 106 становника.

Дебрц

Дебрц је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 809 пописаних лица, а према попису из 2002. укупно 875 становника (према попису из 1991. било је 890 становника).

Месна заједница Дебрц је једна од највећих и најзначајнијих у општини Владимирци. У овој заједници постоје многобројни инфраструктурни објекти значајни за живот њених грађана, као што су: Месна канцеларија, Дом здравља са апотеком, Осмогодишња школа са фискултурном салом и савременом библиотеком, предшколска установа, ветеринарска станица, Дом културе итд. Овде се налази Црква Св. цара Константина и царице Јелене у Дебрцу.

Звезд

Звезд је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 817 становника.

Каона (Владимирци)

Каона је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 277 становника.

У непосредној близини села налази се истоимени манастир из 14. века. Народно предање каже да је манастир Каона задужбина Иконије, сестре Милоша Обилића.

Крнуле

Крнуле је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 921 становника. У селу се налази четвороразредна школа која ради у оквиру матичне основне школе „Жика Поповић” из Владимираца.

Кујавица

Кујавица је рурално насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 198 становника. Кујавица се налази на локалном путу који спаја две магистрале Ваљевску и Обреновачку. Од Шапца је удаљена око 15 километара, а од Ваљева око 58 километара. Кујавица је мало село, где се људи углавном баве пољопривредом. У Кујавици се налазе: терен ФК "Петровац 74" Кујавица, издвојено одељење ОШ "Жика Поповић" Владимирци, водоторањ, зграда месне заједница у центру села.

Лојанице

Лојанице је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 527 становника.

Матијевац

Матијевац је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 666 становника. Стари назив насеља је Муратовац.

Месарци

Месарци су насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 485 становника.

Ново Село (Владимирци)

Ново Село је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 95 становника.

Пејиновић

Пејиновић је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 203 становника.

Прово (Владимирци)

Прово је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 2041 становника.

У селу постоји фудбалски клуб Прово који се такмичи у Српској лиги Запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала.

Риђаке

Риђаке је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 357 становника.

Суво Село

Суво Село је насеље у Србији у општини Владимирци у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 352 становника.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.