Општина Велико Градиште

Општина Велико Градиште је општина у Браничевском округу на североистоку Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 344 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 26688 ha, а на шумску 3369 ha).

Центар општине је град Велико Градиште и представља адмиистративни, привредни и културни центар општине. Општина Велико Градиште се састоји од 26 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 17610 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,5‰, a број запослених у општини износи 2767 људи. У општини се налази 25 основних и 1 средња школа.

Велико Градиште се на западу граничи са општином Мало Црниће, на југоистоку са општином Кучево, а на истоку са општином Голубац. На северу је Дунавом омеђена од суседне Румуније.

Општина Велико Градиште
Zgrada opštine, Veliko Gradište

Грб општине Велико Градиште

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Управни округ Браничевски округ
Становништво
Становништво Пад 17.610
Географске карактеристике
Површина 344 km2
Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Насеља

У општини Велико градиште постоји једно градско насеље

и 25 сеоских насеља

Ђураково

Ђураково је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 235 становника.

Браничевски управни округ

Браничевски управни округ се налази у источном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Пожаревац - градска насеља: Костолац и Пожаревац (седиште)

Општина Велико Градиште - седиште градско насеље Велико Градиште

Општина Голубац - седиште сеоско насеље Голубац

Општина Мало Црниће - седиште сеоско насеље Мало Црниће

Општина Жабари - седиште сеоско насеље Жабари

Општина Петровац на Млави - седиште градско насеље Петровац на Млави

Општина Кучево - седиште градско насеље Кучево

Општина Жагубица - седиште сеоско насеље ЖагубицаСедиште округа је градско насеље Пожаревац, позната раскрсница путева, кроз који и данас воде бројне саобраћајнице. Има укупно 183.625 становника (попис 2011).

Средином XIX века, у време осамостаљивања српске државе, Пожаревац постаје, поред Крагујевца, друга престоница кнеза Милоша Обреновића. Кнез Милош Обреновић је још за живота подигао себи, у Пожаревцу, споменике:

Саборну цркву (1819. године), конак - дворац (1825. Године)

нову чаршију (1827. Године) и

ергелу Љубичево (1860. године).Културне знаменитости Браничевског округа су:

Виминацијум, Костолац

Народни музеј у Пожаревцу (први саграђен након београдског)

Етно парк Тулба (јединствени музеј у природи)

Галерија слика Милене Павловић-Барили (познате сликарке и песникиње надреализма)

Манастири Рукумија, Сестрољин. Туман, Брадача, Заова, Горњак, Витовница, Нимник

Голубачки Град, СО Голубац

Краку лу Јордан, с. Волуја СО КучевоПриродне знаменитости Браничевског округа су:

пећине у СО Кучево: пећина Церемошња, пећина Равништарка, Дубочка пећина, Шевичка пећина

врело реке Млаве, Жагубица

Крупајско врело, Крепољин

Горњачка клисураПривредни капацитети овог округа концентрисани су у близини градова Пожаревац и Костолац.

Начелник округа је био Горан С. Петровић (одлуком Владе Републике Србије од 28. јуна 2007. године).

Садашњи начелник округа је Александар Ђокић (постављен Решењем Владе РС број 119-8806/2013 од 16.10.2013. године)

Велико Градиште

Велико Градиште је градско насеље и седиште истоимене општине у Браничевском округу, Србија. Према попису из 2011. било је 5.825 становника.

Градиште се први пут помиње у Раваничкој повељи од 1381. године, којом кнез Лазар оставља 13 села у Пеку манастиру Раваници, међу којима и Градиште.

Овде се одржавају Царевчеви дани. Овде постоји Народни музеј Велико Градиште.

Воденица Војислава Стефановића у Кусићу

Воденица Војислава Стефановића у Кусићу, месту у општини Велико Градиште, налази се на реци Пек. Саграђена је почетком 20. векa на остацима старе воденице. Данашњи облик добила је темељним поправкама 1934. године, када су од шест камена избачена два и дограђена бочна соба. Воденица представља непокретно културно добро као споменик културе.

Гарево

Гарево је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 201 становника.

Грб општине Велико Градиште

Велико Градиште користи нехералдички амблем.

Зграда СО Велико Градиште

Зграда СО Велико Градиште или зграда Старог среског начелства је подигнута 1892. године на тадашњем Житном тргу, у чијим просторијама били су смештени још и пошта и телеграф. Зграда је на списку непокретних културних добара као споменик културе.

Кисиљево

Кисиљево је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 552 становника. Налази се на обали Сребрног језера.

У селу се налази православни храм посвећен преносу моштију Светог оца Николаја (Свети Никола летњи) из 1825. године који је иконописао Живко Павловић. Занимљиво је и то да је храм један од најстаријих парохијских храмова у Србији. Зидан је од набијане земље(набијаче), те је из наведених разлога, а има их још неколико, стављен под заштиту републике Србије као споменика културе.

Кусиће

Кусиће је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 686 становника.

Овде се налази Воденица Војислава Стефановића у Кусићу.

Ледерата

Ледерата (лат. Lederata) је била римски кастел подигнут крајем 1. века н.е. Њени остаци налазе се на стеновитом платоу на десној обали Дунава, низводно од Рама на територији општине Велико Градиште. Спада у категорију споменика културе од великог значаја. Уписана је у централни регистар 1992. године.

Ледерата је један од највећих ауксилијарних кастела на овом делу дунавског лимеса. Основна функција утврђења била је заштита прелаза преко реке. Претпоставља се да је у време Првог дачког рата, 101. године, један део Трајанових трупа овде прешао преко понтонског моста на непријатељску територију.

Кастел је димензија око 200x145 m, са квадратним кулама на угловима и капијама. Остаци рова су сачувани и могу се и данас видети. У другој половини 2. и током 3. века, утврђење је запуштено, а у време Диоклецијанових војних реформи је смањено (када су димензије биле 50x50 m) на утврђење типа quadriburgium, који се налазио у североисточном углу старог утврђења.

У доба Јустинијана Ледерата поново добија на значају. Бедеми старијег кастела уклопљени у ново утврђење са кружним кулама, капијама и двоструким бедемом на јужној страни, на којој се налазила и главна капија.

Макце

Макце је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 820 становника.

Манастир Нимник

Манастир Нимник, познат и под именом Маријански манастир је манастир Српске православне цркве, припада Епархији браничевској. Манастир са црквом посвећеној Преносу моштију Светог Николаја Мирликијског представљају као целина непокретно културно добро као споменик културе.

Рам (Велико Градиште)

Рам је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу које се развило око истоимене утврде. Према попису из 2011. било је 255 становника.

Овде је пронађено келтско светилиште старо око 3 хиљаде година.

Стара електрана, управна зграда и канали на реци Пеку

Стара електрана, управна зграда и канали на реци Пеку су изграђени у периоду од 1909. до 1914. године. По редоследу изградње, ово је била тринаеста електрана која је подигнута у Србији тога доба. По завршеној изградњи имала је снагу од 120 hp. Комплекс електране на Пеку у Великом Градишту је споменик културе.

Стара кућа Светомира Миладиновића у Острову

Стара кућа Светомира Миладиновића у Острову, месту у општини Велико Градиште, подигнута је у првој половини 19. векa. Проглашена је за непокретно културно добро у категорији споменика културе.

Тврђава Рам

Рам је тврђава на обали Дунава у истоименом селу, удаљена 25 км од Пожаревца односно 15 км од Великог Градишта. Смештен је на стени која се са североисточне стране спушта ка Дунаву, а претпоставља се да је град подигнут насупрот тврђави Харам која се налазила на другој страни реке од које данас није ништа остало. Данас су остаци града у доста добром стању.

Царевац

Царевац је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 744 становника. Стари назив насеља је Влашки Дол.

Црква Светог арханђела Гаврила у Великом Градишту

Црква Светог арханђела Гаврила у Великом Градишту подигнута је у периоду од 1852-1854. године, на месту старијег храма, представља непокретно културно добро као споменик културе.

Читаоница Велико Градиште

Читалиште Велико Градиште основано је у Великом Градишту 27. јануара 1848. године.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.