Општина Босилеград

Општина Босилеград је део Пчињског округа чије седиште је Врање. Састоји се од градског насеља Босилеграда и околних села. У 1991. у општини је живело 11.644 људи (чија етничка структура је била: Бугари 89,8%, Срби 5%, Роми 3%, Црногорци 0,2%, Муслимани 0,01% и остали 1,99%). Према попису становништва 2011. у општини је живело 8.129 људи.

Municipalité de Bosilegrad (Serbie)
Насеља општине Босилеград
Општина Босилеград
Bosilegrad5

Зграда скупштине општине Босилеград

Грб општине Босилеград
Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Јужна и источна Србија
Управни округ Пчињски округ
Седиште Босилеград
Становништво
Становништво Пад 8.129
Географске карактеристике
Површина 570 km2

Serbia Bosilegrad

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Владимир Захаријев (листа „То смо ми - Владимир Захаријев”)
Веб-сајт www.bosilegrad.org

Демографија

Етнички састав према попису из 2002.[1]
Бугари
  
0 70,86 %
Срби
  
0 13,17 %
неизјашњено
  
0 11,3 %
Југословени
  
0 2,9 %
Етнички састав према попису из 2011.‍[2]
Бугари
  
5.839 71,82 %
Срби
  
895 11,00 %
неизјашњено
  
1.110 13,65 %
остали
  
285 3,50 %

Образовање

На територији општине се налази једна градска основна школа: „Георги Димитров“. Такође постоји и једна средња: Гимназија.

Култура

  • Центар за културу – Босилеград
  • Културно-информативни центар „Босилеград“ бугарске националне мањине у Србији
  • Библиотека Крајиште – Босилеград

Православне цркве

На територији општине Босилеград постоји много православних храмова, део Архијерејског намесништва Босилеградског Епархије Врањске.[3]

  • Храм „Св. Тројица“, село Извор

Прекрасни храм је украшен иконама, дело мајстора Самоковске иконописне школе Димитра Зографа, сина Христа Димитрова и старији брат и учитељ Захарија Зографа. 1835. и 1854. године је изографисао 58 икона са иконостаса. Овај храм је изграђен у време реформи у Османској империји, када је било дозвољено да се граде нове цркве једино на основама старих, тако да 21. јула 1833. султан Махмуд Хан II издаје ферман о изградњи овог храма. Овде је отворена и прва килијна школа а ова црква постаје централна нахијска или „вилајетна“ црква целог краја. Зграда је била импресивне величине за то време: 36 m дужине, 19.5 m ширине и око 720 m² површине. Изградња је трајала три године, а добровољни труд су уложили мештани. Мајстори зидари су дошли шак из Дебра. Уз помоћ ове цркве село Извор постаје средиште Ђустендилског крајишта (сада већим делом територије Општине Босилеград). У време „Комунизма“ црква је претрпела велике штете, већи део спољашњих мурала је окречен, а најцењеније иконе су украдене. Потребно је доста напора како би се реконструисала која је уједно и један вредан културно историјски споменик овог краја.

  • Храм „Рождество Пресвете Богородице“, Босилеград, изграђен 1895. године
  • Храм „Света Параскева“, село Рибарци
  • Храм „Св. апостол Филип“, село Бистар, изграђен 1872. године
  • Храм „Св. апостоли Петар и Павле“, село Божица, изграђен 1904. год.
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Горња Лисина, изграђен 1889. год.
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Бресница
  • Храм „Св. пророк Илија“, село Зли Дол
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Љубата изграђен 1875.
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Рајчиловци
  • Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Лисина
  • Храм „Св. архангел Михаил“, село Горња Љубата, изграђен 1920.
  • Храм „Св. Јован Рилски“, село Паралово, изграђен 2009.
  • Храм „Свети Харалампије“, село Бранковци
  • Храм „Пресвета Богородица“, село Ресен
  • Храм „Свети Никола“, село Божица
  • Храм „Свети Никола“, село Кострешевци
  • Храм „Свети Никола“, село Црноштица
  • Храм „Архангел Гаврило“, село Колуница
  • Храм „Архангел Михаило“, село Стрезимировци
  • Храм „Великомученик Георгије“, село Топли Дол
  • Храм „Св. Тројица“, село Клисура
  • Ловачко удружење
  • Фолклорни састав
  • АК Младост Босилеград

Медији

  • Радио Кодал
  • Радио Босилеград
  • Кабловска ТВ Кодал

Види још

Референце

  1. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  3. ^ Епархија Врањска

Спољашње везе

Јарешник

Јарешник (буг. Ярешник) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 50 становника.

Барје (Босилеград)

Барје (буг. Барие) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 11 становника (према попису из 2002. било је 7 становника).

Бистар

Бистар (буг. Бистър) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 107 становника (према попису из 2002. било је 174 становника).

Овде се налази Црква апостола Филипа у Бистару.

Босилеград

Босилеград или Босиљград (локални назив: Бусилиград) је седиште општине Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 2624 становника (према попису из 2002. било је 2702 становника).

Бранковци

Бранковци су насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 77 становника (према попису из 2002. било је 116 становника).

Овде се налази Црква Светог Харалампија у Бранковцима.

Бресница (Босилеград)

Бресница (буг. Брестница) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 45 становника.

Овде се налази Манастир Светог пророка Илије у Бресници.

Гимназија Босилеград

Гимназија Босилеград је гимназија општег типа која се налази Босилеграду. Једна је од најстаријих гимназија у Србији.

Гложје

Гложје (буг. Гложие) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 278 становника.

Горња Љубата

Горња Љубата (буг. Горна Любата) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 296 становника.

Горња Лисина

Горња Лисина (буг. Горна Лисина) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 328 становника.

Грб општине Босилеград

Блазон Грба Општине има: два симетрична лава који садржи српски средњовековни штит, а преко њега две зелене гранчице храста, између којих је приказана планина Бесна Кобила, а изнад исте стоји црква Свете тројице. У горњем делу на штиту приказана је књига са карактеристичним словима српске азбуке, а са друге стране карактеристична слова бугарске азбуке, што показује да бугарска национална мањина у Србији поред српске азбуке изучава и бугарску азбуку као и матерњи језик. Сам штит је приказан у бојама заставе Републике Србије, тако што је оивичен црвеном лентом, плаво поље и бела књига. Лавовски пар стоји на шареној подлози, који држе с једне стране заставу Србије и са друге стране заставу Босилеграда. Између самих копља налази се мали штит у коме је приказана зграда општине Босилеград, окружена са три жута храстова листа. Мали штит приказан је у плавој, белој и црвеној боји. У централном делу испод великог штита на шареној подлози стоји црвена трака са натписом «Босилеград». Грб општине Босилеград одражава историјска, географска, културна, етичка и традиционална обележја Босилеграда.

Доња Лисина

Доња Лисина (буг. Долна Лисина) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 195 становника.

Доња Ржана

Доња Ржана (буг. Долна Ръжна) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 49 становника.

Жеравино

Жеравино је подељено насеље између Бугарске и Србије. Српски део насеља се налази у општини Босилеград у Пчињском округу. Бугарски део насеља се налази у општини Ћустендил у Ћустендилској области. Према попису из 2011. у српском делу било је 16 становника (према попису из 2002. био је 21 становник), док је у бугарском делу насеља било 4 становника.

Милевска планина

Милевска планина је планина која се налази у југоисточној Србији, југоисточно од Власинског језера и северно од Босилеграда, на граници са Бугарском. Највиши врх је Бандера са висином од 1739 m. Припада групи Родопских планина.

Назарица

Назарица (буг. Назърица) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 28 становника (према попису из 2002. било је 76 становника).

Паралово (Босилеград)

Паралово је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 104 становника.

Плоча (Босилеград)

Плоча је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 49 становника.

Црноштица

Црноштица (буг. Църнощица) је насеље у Србији у општини Босилеград у Пчињском округу. Према попису из 2011. било је 144 становника.

Насељена места општине Босилеград
Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.