Општина Богатић

Општина Богатић је општина у Мачванском округу, на западу Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 384 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 3.651 ha, а на шумску 2.948 ha).

Центар општине је насеље Богатић. Општина Богатић се састоји од 14 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 32.990 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -6,4‰, а број запослених у општини износи 4.689 људи. У општини се налази 14 основних и 1 средња школа.

Општина Богатић
Богатић3

Зграда скупштине општине Богатић
Грб општине Богатић

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Мачвански округ
Седиште Богатић
Становништво
Становништво Пад 28.883
Географске карактеристике

Serbia Bogatić

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Ненад Бесеровац (Социјалистичка партија Србије)

Историја

Околина Богатића била је насељена још пре почетка наше ере. За време римске владавине у овој области развила су се многа насеља, а изгледа, и на подручју где се налази данашњи Богатић, јер су овде пронађени фрагменти римских цигала и црепова.

Богатић се први пут помиње за време аустријске окупације Србије 1718—1739. године, са 44 породице. Када су Аустријанци 1718. године основали у овој области шабачки дистрикт, који је бројао 75 насељених места, Богатић је међу њима био највеће место. За време првог српског устанка Богатић је био средиште Мачве. Године 1818. имао је 201 кућу. За време кнеза Милоша почела су да се уређују села у Мачви. Тада је и Богатић добио тип ушореног мачванског друмског насеља. Градом је проглашен 1924. године. Становништво Богатића претрпело је велике губитке у балканским ратовима 1912-1913. а нарочито за време Првог светског рата 1914—1918. године. При упаду у Мачву 1914. године аустро-угарски војници вршили су велика зверства у Богатићу и околини. У току народне револуције Богатић с околином био је поприште жестоких борби. Град је неколико пута ослобађана у 1941. години. Средином јула 1941. године на Бубањи, у непосредној близини Богатића, формиран је Мачвански народноослободилачки одред који је 7. августа исте године напао и заузео Богатић. Тог дана био је у Богатићу пазарни дан. Поред сељака и великог броја сељачких кола ушла су у град и троја партизанска сељачка кола натоварена оружјем и муницијом. У исто време су и борци одреда пошли за Богатић, помешани с народом. Кад су стигли на одређено место, борци су се одмах нашли код кола, збацили кукурузовину, испод које је било оружје, и зачас су сви борци одреда били под оружјем. Изненадна појава наоружаних људи усред Богатића запрепастила је жандарме који су се без отпора предали. Богатић је ослобођен, а из затвора су пуштени сви политички затвореници. Одмах је у центру града одржан збор на коме је говорио командант одреда. После збора у одред је добровољно ступило неколико десетина бораца. Ослобођење Богатића представљало је велики политички успех о коме се одмах разнео глас по целој Мачви. Град са околином постао је центар ослобођене територије са које је успешно дејствовао Мачвански партизански одред.

У центру града подигнут је споменик Мики Митровићу и палим борцима у народноослободилачком рату.

Географија

Macvanski district
Положај општине Богатић у Мачванском округу

Насеља

Bogatic mun
Мапа општине Богатић

Становништво

Према попису из 2011. године општина има 28.883 становника.

Национални састав становништва општине по попису 2011. године

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
27.517 95,27 %
Роми
  
514 1,78 %
Хрвати
  
33 0,11 %
Југословени
  
27 0,09 %
Муслимани
  
18 0,06 %
Македонци
  
11 0,04 %
Украјинци
  
11 0,04 %
Мађари
  
7 0,02 %
Црногорци
  
7 0,02 %
Бугари
  
5 0,02 %
Румуни
  
4 0,01 %
Словаци
  
4 0,01 %
Албанци
  
3 0,01 %
Руси
  
3 0,1 %
Словенци
  
3 0,01 %
Немци
  
2 0,01 %
Русини
  
1 0,01 %
остали
  
14 0,05 %
Регионално опредељени
  
7 0,02 %
неизјашњени
  
322 1,12 %
непознато
  
370 1,28 %
укупно: 28.883

Верски састав становништва општине по попису 2011. године

Верски састав‍
Православци
  
27.822 96,33 %
Католици
  
45 0,16 %
Протестанти
  
35 0,12 %
Атеисти
  
35 0,12 %
Муслимани
  
19 0,07 %
Агностици
  
1 0,01 %
остали
  
12 0,04 %
неизјашњени
  
378 1,31 %
непознато
  
433 1,50 %

Види још

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Бадовинци

Бадовинци су насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 4817 становника.

Баново Поље

Баново Поље је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1362 становника.

Насеље лежи у алувијалној равни (81 м), источно од савске мртваје Засавице и дринске мртваје Батра.

Године 1874. забележено је као „хришћанско село“ на дринском путу. Назив Банско Поље потиче из времена мачванских банова (XIII век). Године 1822. имало је 77 кућа са 70 пореских и 179 харачких глава. Пострадало је у Првом светском рату од зверстава, при упаду аустроугарске војске у Мачву.

Белотић (Богатић)

Белотић је насеље у општини Богатић, у Мачванском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1.557 становника.

Богатић

Богатић је насеље у Србији. Седиште је истоимене општине Богатић, која има око 32.990 становника. Налази се у Мачванском округу и удаљено је 98 км западно од Београда. Према попису из 2002. било је 7.350 становника (према попису из 1991. било је 7.346 становника). Становници Богатића су Богатинци.

Глоговац (Богатић)

Глоговац је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 777 становника.

Глушци (Богатић)

Глушци су насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1975 становника.

Овде је рођен и живео песник Борисав Бора Симић (1929-2016). Овде се налази Спомен комплекс Бубања.

Грб општине Богатић

Амблем Богатића је усвојен 8. септембра 2009. године, заменивши претходни. На седници Скупштине општине истакнуто је:

"Усвојен је нови симбол општине, чија је основа грб који је важио до 2003. године. Штит са потковицом у зеленој боји која са пшеницом и кукурузом симболизује пољопривреду као претежну делатност становништва, уз препознатљиви споменик изгинулим борцима свих досадашњих ратова додати су коњи, вековна љубав и преокупација Мачвана и здање некадашњег мачванског среза сада општинске скупштине."

Дубље (Богатић)

Дубље је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Дубље је друго по величини село у Мачви.Према попису из 2011. било је 2900 становника.

Завод за заштиту споменика културе Ваљево

Завод за заштиту споменика културе „Ваљево” је установа културе са седиштем у Ваљеву, основана 1986. године, која је територијално надлежна за три града (Шабац, Ваљево и Лозница) и једанаест општина (Богатић, Владимирци, Коцељева, Крупањ, Љубовија, Мали Зворник, Лајковац, Љиг, Мионица, Осечина и Уб), који се налазе на територији Мачванског и Колубарског округа.

Основна делатност установе је заштита споменика културе, просторно културно историјских целина, археолошких налазишта и знаменитих места.

Клење (Богатић)

Клење је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 2935 становника.

Манастир Илиње (Очаге)

Манастир Илиње је мушки манастир Српске православне цркве посвећен Светом пророку Илији. Манастир се налази у Србији, у Мачви у селу Очаге, удаљен је око 12 километара југозападно од Богатића, а од Шапца око 30 километара западно.

Метковић (Богатић)

Метковић је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1092 становника.

Очаге

Очаге је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 399 становника.

Салаш Црнобарски

Салаш Црнобарски је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1134 становника.

Совљак (Богатић)

Совљак је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 554 становника.

Специјални резерват природе Засавица

Специјалан резерват природе Засавица је природни резерват стављен под заштиту државе 1977. године као природно добро I категорије од изузетног значаја. Резерват се простире у северној Мачви на територијама општина Сремска Митровица и Богатић. Ово је мочварно подручје са поплавним ливадама и шумама површине 1825 хектара уз речицу Засавицу дужине 33,1 km. Кроз овај резерват тече речица Засавица, поток Батар, канали Јовац и Прекопац и постоји веза са реком Савом.

Станиште је више стотина птица, животиња и риба. У овом резервату обитава риба умбра, а од 2004. године и породице даброва, који су уништени пре око стотинак година у целој држави. 2005. године Природњачки музеј из Минхена даровао је 16 породица даброва који су се добро прилагодили у новој средини – неке породице већ су добиле принове, а све су већ изградиле сопствени дом – на води и под водом – у који у просеку уграђују 25-30 m³ дрва. На Засавици је изграђен објекат за посетиоце – са више лежајева, а откако се дабар вратио одржавају се кампови природњака из Србије и више земаља Европе.

Засавица је и назив за напуштено речно корито, око доње Дрине, некада је била корито Саве, па Дрине, а данас је ван хидрографске функције, тако да је фосилно речно корито.

Узвеће

Узвеће је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 969 становника.

Овде се налази Црква Вазнесења Господњег у Узвећу.

ФК Мачва Богатић

ФК Мачва је фудбалски клуб из Богатића, и тренутно се такмичи у Српској лиги Запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1929. године.

Црна Бара (Богатић)

Црна Бара је насеље у Србији у општини Богатић у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 1924 становника.

Овде се налази Окућница Драгољуба Јуришића.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.