Општина Бела Црква

Општина Бела Црква је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Јужнобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 353 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 27652 ha, а на шумску 2.730 ha). Центар општине је град Бела Црква. Општина Бела Црква се састоји од 14 насеља[1]. По подацима из 2011. године у општини је живело 17.367 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -5,2‰, а број запослених у општини износи 3237 људи. У општини се налази 13 основних и 4 средње школе.

Општина Бела Црква
Зграда општине Беле Цркве

Зграда скупштине општине Бела Црква
Грб општине Бела Црква

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округ Јужнобанатски округ
Седиште Бела Црква
Становништво
Становништво Пад 17.367
Географске карактеристике
Површина 353 km2

Serbia Bela Crkva

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Дарко Богосављевић (СНС)
Bela crkva mun
Мапа општине Бела Црква

Службени језици

У општини Бела Црква, службени језици поред српског су још и мађарски, румунски и чешки језик. (Ово је уједно једина општина у Војводини и Србији у којој је чешки језик у службеној употреби.)

Насељена места

Општину Бела Црква чини 14 насеља:

Етничка структура

Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
12.715 73,21 %
Румуни
  
842 4,85 %
Роми
  
791 4,55 %
Мађари
  
425 2,44 %
остали
  
1.111 6,39 %
Регионална припадност
  
238 1,37 %
неизјашњено
  
747 4,30 %
непознато
  
498 2,86 %
укупно: 17.367

Извори

  1. ^ Статут општине Бела Црква Архивирано на сајту Wayback Machine (април 20, 2008) (на језику: енглески), 6. јун 2002. године
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Јужнобанатски управни округ

Јужнобанатски управни округ са простире у северном делу Србије односно у југоисточном делу северне српске покрајине, Војводине на 4.245 km². Пољопривредне површине чине 80,9%, а под шумом је 5,4% укупне површине. Обухвата градове и општине:

Град Панчево - градска насеља: Панчево (седиште), Старчево и Качарево,

Град Вршац - седиште градско насеље Вршац,

Општина Пландиште - седиште сеоско насеље Пландиште,

Општина Опово - седиште градско насеље Опово,

Општина Ковачица - седиште градско насеље Ковачица,

Општина Алибунар - градска насеља: Алибунар (седиште) и Банатски Карловац,

Општина Бела Црква - седиште градско насеље Бела Црква,

Општина Ковин - седиште градско насеље Ковин.Седиште округа је градско насеље Панчево. Има укупно 293.370 становника (попис 2011).

Банатска Суботица

Банатска Суботица је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу.

Налази се на левој обали реке Караш, између села Добричева, Војводинаца, Страже, Јасенова и Чешког Села-Фабијана. До њега води пут који се одваја од пута Бела Црква — Вршац. Површина његовог ширег подручја износи 98,8 хектара и становништво се бави искључиво пољопривредом.

Према попису из 2011. било је 169 становника.

Бела Црква

Бела Црква је градско насеље и седиште истоимене општине у Јужнобанатском округу, у АП Војводини, у Републици Србији. Према попису из 2011. живело је 9080 становника (према попису из 2002. било је 10675 становника).

Бела Црква у јабукама

Бела Црква у јабукама је традиционална туристичко-привредна манифестација која се одржава сваке године почетком октобру у Белој Цркви. Централни програм ове манифестације је Сајам јабуке и других врста воћа на отвореном у центру града.

Дугогодишња традиција неговања винограда и воћњака начинило је Белу Цркву највећим воћарским крајем у Србији и на Балкану. Произвођачи из Беле Цркве познати су по квалитетној јабуци, грожђу, крушкама, брескама, шљиви, домаћем вину и ракији. Произвођачи воћа, домаћих воћних сокова, вина и ракије промовишу на сајму своје производе који је изложбено-продајног карактера. За време сајма организује се такмичење у берби јабуке. Главна атракција на сајму је Ракијада на којој се бирају најбоље домаће воћне ракије. Градски пекари обарају рекорд сваке године у припремању „Највеће пите од јабуке“.

У граду се приређује културно-уметнички програм, продаја сувенира и народних рукотворина. Од спортског садржаја организује се улични турнир у баскету „Златна јабука“.

Ватрогасни дом у Белој Цркви

Ватрогасни дом у Белој Цркви се налази у улици Првог октобра број 10. Подигнута је 1785. године и представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Зграда дома у Белој Цркви је саграђена по грађевинским прописима Војне границе. На почетку, у њој је била гостионица која се звала „Златни јелен“, па затим је коришћена као приватна трговачка и стамбена зграда, а потом као Ватрогасни дом. Грађена је као једноспратни објекат, правоугаоне основе, са дебелим и масивним зидовима, сводовима великих распона, снажним стубовима квадратног пресека, веома стрмим кровом и доксатом који се протеже дуж јужне и западне фасаде. Декоративном обрадом посебно је наглашен забат на главној фасади. Испод већег дела куће налази се велики, дубоко укопан подрум. По конструктивном склопу и декоративној обради фасада припада реду грађевина барокних стилских обележја, карактеристичних за област Војне границе с краја 18. века и једна је од малобројних сачуваних кућа из тог времена.Објекат је конзерваторски саниран 2001–2003. године.

Воденица поточара у Кусићу

Воденица поточара у Кусићу, месту у општини Бела Црква, изграђена је крајем 19. века и убраја се у споменике културе у категорији непокретних културних добара од великог значаја.

Воденица поточара се налазила на каналу-јарузи реке Нере у јужном Банату и једна заштићена од некад бројних воденица које су постојале. Унета је на ђенералштабну карту по подацима из 1912. и 1921. године. Тачно време њеног настанка није познато, али је на сандуку за брашно забележено 1891, што се може претпоставити да је настала те или ранијих година и име Петар, уписано поред године, указује на име једног од власника воденице.

Била је грађена мешовитим материјалом – набој, даске и опека – она сведочи о преправкама којима је током времена била изложена. Подужном страном је била постављена преко воденог тока, удаљена око два метра од јаза са којег је усмерена вода на три хоризонтално постављена воденична кола. Значајна као сведочанство народног техничког знања она као редак пример воденице у Војводини употпуњава типолошку слику градњи за млевење жита на том простору.

Воденица је срушена.

Град (Дупљаја)

Град је археолошки вишеслојни локалитет који се налази југозападно од места Дупљаја код Беле Цркве, на троугаоној узвишеној лесној основи. Локалитет је веома оштећен. Прва сондажна ископавања почела су 1972., а систематско археолошко истраживање 2001. године. На овом налазишту откривена су чувена Дупљајска колица.

Грб општине Бела Црква

Скупштина опшине Бела Црква на седници одржаној 6. јуна 2002. године, донела је Статут општине. У члану 5. се дефинише изглед грба и заставе:

"Општина Бела Црква има свој грб плаве боје и који је ликовно изражен штитом. У средишњем овалу штита налази се бела црквица на брежуљку. Са ове стране штита налази се по један грозд, а испод два класа жита. Поврх штита налази се тврђава са пет кула."

Добричево

Добричево је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу и спада у групу карашких насеља и има веома неповољан положај у односу на остатак насеља белоцркванске општине. Положај му је периферан и налази се на контакту са насељима у суседној Румунији. Слабо је повезано са околним насељима, јер постоји само једна линија из правца Вршца према Белој Цркви.

Према попису из 2011. било је 199 становника.

Карневал цвећа

Карневал цвећа је традиционална манифестација која се одржава сваке године у јуну у Белој Цркви. Градом пролази карневалска поворка, у центру града и том приликом се предестављају најлепше цветне баште, дворишта и балкони. Европска штампа је забележила да је белоцрквански карневал цвећа, после Канског и фестивала у Монте Карлу, био својевремено најпознатији у Европи.

Први писани помен о карневалу у Белој Цркви датира из 1852. године. Тада су се карневали одигравали поводом покладних верских свечаности. Трајао је читаву недељу и на Карневалу цвећа долазили су највиђенији Срби из Темишвара. Први карневалски одбор основан је 1911. године.

У време одржавања Карневала цвећа, читав град је у знаку весеља и прославе. Улице и фасаде се дотерују, балкони и терасе се украшавају цвећем. У граду се одржавају бројни културно-уметнички програми, изложбе, концерти, књижевне вечери и спортска надметања.

Кајтасово

Кајтасово је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 262 становника.

Овде се налази ФК Партизан Кајтасово.

Крушчица (Бела Црква)

Крушчица (чеш. Kruščice) је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 864 становника.

Кусић

Кусић је насеље у Србији, у општини Бела Црква, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1.164 становника.

Овде се налазe Воденица поточара у Кусићу и ФК Шевац.

Лабудово окно

Лабудово окно је специјални резерват природе који се налази у Србији, општина Бела Црква у Јужнобанатском округу.

Лов на Бесија

Лов на Бесија је традиционална манифестација која се одржава сваке године у августу у Белој Цркви. Главна атракција је излов сома капиталца Бесија из Главног језера код Беле Цркве. Први пут манифестација је одржана 1988. године.

У дубинама белоцркванских језера постоје примерци изузетно крупне рибе. Сом-капиталац Беси је више пута виђен на језеру, тежак је више од 100 килограма и дужи је од два и по метра.

За време манифестације на Главном језеру, окупи се стотинак аласа и риболоваца у нади да ће упецати сома Бесија. Међутим, Беси сваки пут поцепа рибарске мреже и успе да се сакрије у муљу на дну језера. Ову манифестацију прати око 5.000 посетилаца, који поред културно-уметничког програма уживају и у кулинарском такмичењу у припремању рибље чорбе. У част поштовања према језерском сому-капиталцу, Бесију је дато почасно место маскоте града.

Општина Најдаш

Општина Најдаш (рум. Comuna Naidăș) је општина у округу Караш-Северин у југозападној Румунији. Према попису из 2011. године у општини је било 1.139 становника. Седиште општине је насеље Најдаш. Значајна је по присутној српској националној мањини у Румунији.

Општина Најдаш се налази у доњем току реке Нере, у крају који месни Срби називају Пољадијом. Општина је на западу погранична са Србијом (општина Бела Црква).

Пољадија

Пољадија или Белоцркванска котлина су два назива који се односе на исти географски појам, први месни и колоквијални („народски“), а други званични. Пољадија је котлина реке Нере на 100-200 метара надморске висине смештена између Банатских планина у данашњој Румунији и Вршачког брега у Србији. Највеће место ове котлине је град Бела Црква у Србији.

Пољадија је после Првог светског рата подељена на српски и румунски део. Међутим, и данас се са обе стране границе срећу и српска и румунска насеља, а постоје и заједнице Чеха и Мађара, некада и Немаца. Поделом је ова област постала гранична и изгубила је некадашњу живост и прометност.

Румунска православна црква Вазнесења Господњег у Гребенцу

Румунска православна црква Вазнесења Господњег у Гребенцу, месту у општини Бела Црква, на југу Баната, подигнута је пре 1769. године и као заштићено непокретно културно добро има статус споменика културе од великог значаја.

Вазнесењска црква у Гребенцу је правоугаони храм са плитким певницама, дрвеним, полуобличастим и омалтерисаним сводом и плитким отвореним тремом на западној страни, над којим је сазидан барокни забат са звоником. Црква је временом преграђивана, али је задржала неке занимљиве особине карактеристичне за старију сакралну архитектуру војвођанске равнице, попут ниског дрвеног малтерисаног свода сачуваног у само неколико банатских богомоља.

Резбарија иконостаса и тронова изведена је у барокно-класицистичком стилу. Аутор икона на иконостасу није познат, све су пресликане 1936. године, укључујући и оне на архијерејском и Богородичином трону, где је остала забележена година 1811. када се датује и иконостас. Сачуване су и три значајне иконе из 18. века конзервиране и рестаурисане 1976. године. Једна је зографска Света Тројице, а остале две барокне, Богородичина и Светог арханђела Гаврила.

У зидовима или поред цркве, уграђени су или постављени надгробни споменици, остаци старог гробља. Малтерисање и бојење фасада цркве изведено је 1997. године.

Чешко Село

Чешко Село (чеш. Česká ves — Чешка вес) је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 40 становника.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.