Општина Ариље

Општина Ариље се налази у западном делу Србије, у Златиборском округу, у сливу река Рзава и Моравице.

Удаљено је од Београда 195 km, Чачка 46 km и Ужица 36 km. Смештено је у живописној равници на надморској висини од 330 m, а села горњег подручја општине су и до 800 m. Највиши врх општине је планина Кукутница са 1.382 m надморске висине. Површина општине је 349 km2 на чијем подручју живи 19.784 становника (према попису становништва из 2002. године), у једном градском и 21 сеоском насељу (организовано у 15 месних заједница). У општинском центру и приградским насељима број становника од краја Другог светског рата непрекидно расте док се у осталим селима непрестано смањује. Око 58% становништва је староседелачко, око 23% интерних миграната а око 19% из других општина.

Око 13.000 становника је радно активно у државном или приватном сектору. Железнице нема а путну мрежу у општини чини око 705 km путева, од чега је 160 km асфалтираних. Главни пут је магистрални М21/2 у дужини 12,6 km и регионални Р228 у дужини 43 km. Густина путне мреже је 0,87 км/км2. Сва места у општини су електрифицирана и покривена телефонском мрежом.

Природа је ово подручје наградила богатим и атрактивним шумским пределима, бистрим планинским изворима, потоцима и рекама, тако да се овај крај убраја у најчистије и најздравије средине у Србији. Тако очувана природа пружа изванредне услове за производњу здраве хране. Од 1970. године, Ариље представља центар производње малине познат широм света. Производњом малине се у овом крају бави готово целокупно становништво, и тренутно се малина плантажно гаји на око 1.300 ha.

Општина Ариље
Arilje 17

Зграда скупштине општине Ариље

Грб

Застава
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Златиборски округ
Седиште Ариље
Становништво
Становништво Пад 18.792
Географске карактеристике
Површина 349 km2

Serbia Arilje

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)

Географија

Општина Ариље је географски подељена на три макрозоне[1]. Брдско-планинска зона је у западном делу општине и обухвата села разбијеног типа (Радобуђа, Гривска, Северово, Крушчица, Радошево, Висока, Бјелуша, Бреково и Добраче). У овом делу доминира воћарство (малине), гајење кромпира и говедарство. Села у овом подручју су под утицајем депопулације и старења. Зона магистралног пута и реке Моравице (Драгојевац, Миросаљци, Трешњевица, Ступчевићи, Латвица и Богојевићи) у југоисточном делу општине је под утицајем згушњавања и урбанизације, а има и индустријских и прерађивачких погона. Зона насеља Ариље обухвата и Поглед, Вигоште, Церова, Вране, Грдовићи и Вирово и овде су присутни секундарни и терцијарни сектор делатности.

Од укупне површине, 33.438 ha (96,8%) заузимају оранице и шуме, а непродуктивна земљишта 1.462 ha (3,2%). Од пољопривредног земљишта оранице, баште, воћњаци и ливаде заузимају 14.393 ha. Шуме заузимају 13.312 ha, али од тога високих шума има свега око 26%. Преовлађују састојине тврдих лишћара букве, храста и граба. У нижим деловима има меких лишћара тополе и врбе. Од четинара преовлађује аутохтона смрча.

Природне вредности на територији општине су Височка бања, Споменик природе Бјелушка потајница, Водена пећина, кањони Великог Рзава (Орловача и Височка клисура).

Хидрологија

Главни водотокови су Голијска Моравица, Велики Рзав и Мали Рзав. Мали Рзав се улива у Велики Рзав између Радобуђе и Ариља, а Велики Рзав у Голијску Моравицу 2 km низводно од Ариља. Правац пружања водотокова је углавном северозапад-југоисток. Мање реке су Пањица, Трешњевачка река, Гривска река, Новитовића река, Латвичка река, Биљевачка река и Миросаљачка река.

Од око четрдесетак извора најобилнији су Велика и Мала бања у Клисури а има и врела, као што су Зијача и Мукавица у Бјелуши, Млавско врело у Миросаљцима и Топалско врело у Вигошту. Неки од извора су каптирани за водоснабдевање. У Церови, Крушчици и Високој постоје издани минералне воде. Водена пећина код Добрача је позната јер из ње извире река.

На територији општине је изграђен регионални систем за снабдевање водом „Рзав“ који већ водом снабдева општине Ариље, Пожега, Лучани, Чачак и Горњи Милановац. Тренутно је капацитета 1300 л/с, а предвиђено је да буде 2300 л/с пијаће воде.

Планским документима је предвиђен развој туризма, риболова, мале акумулације па и минихидроелектрана.

Култура

У општини има четири непокретна културна добра. Црква светог Ахилија (задужбина краља Драгутина) из XIII века у центру Ариља је културно добро од изузетног значаја. Црква светог Николе из XIII века у селу Бреково је културно добро од великог значаја, манастир Клисура у Добрачи и кућа Перке Крчевинац у Радобуђи су културна добра. Постоји још десет културних добара под претходном заштитом, од којих су седам археолошка налазишта.

Природа

На локацији Зеленика у Радошеву се налази природна реткост, природно станиште биљне врсте зеленика (Ilex aquifolium) и то је заштићено природно добро као и крашки извор Бјелушка потајница, споменик природе на месту Луке у селу Бјелуша.

Демографија

Општина је према попису из 2011. године углавном насељена Србима.

Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
18.407 97,95 %
остали
  
385 2,04 %
укупно: 18.792

Насељена места

Zlatiborski district
Општина Ариље у Златиборском округу

Општина Ариље је административно организована у 22 месне заједнице. То су:

  • МЗ Ариље,
  • МЗ Бјелуша,
  • МЗ Богојевићи,
  • МЗ Бреково,
  • МЗ Вигоште,
  • МЗ Висока,
  • МЗ Вирово,
  • МЗ Вране,
  • МЗ Висока,
  • МЗ Грдовићи,
  • МЗ Гривска,
  • МЗ Добраче,
  • МЗ Драгојевац,
  • МЗ Крушчица,
  • МЗ Латвица,
  • МЗ Миросаљци,
  • МЗ Поглед,
  • МЗ Радобуђа,
  • МЗ Радошево,
  • МЗ Северово,
  • МЗ Трешњевица и
  • МЗ Церова.

У општини је једно градско насеље Ариље, које је и седиште општине и 21 сеоско насеље:

Референце

  1. ^ Стратегија развоја планског подручја, Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Ариље

Ариље је градско насеље и седиште општине Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 6763 становника.

Ариље је најпознатије по Цркви светог Ахилија коју је подигао за своју задужбину краљ Драгутин 1296. године.

Бреково

Бреково је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 504 становника.

У центру села се налази црква Св. Николе, задужбина Стефана Немање, која потиче из XI—XII векa. Црква је подигнута у византијском стилу, са старинским живописима и дуборезом. Помиње се у Крушевском и у Пећком поменику.

Височка бања

Височка бања је бања у селу Висока код Ариља. Налази се на реци Великом Рзаву и то у његовом горњем току, четрдесетак километара југозападно од Ариља.

Вране (Ариље)

Вране је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 738 становника.

Грб општине Ариље

На штиту је насликан крст Светог Ахилија, заштитника овог града. Плаво рудо представља две реке које теку кроз град, Рзав и Моравицу. Држачи грба су краљ Стефан Урош Драгутин (канонизован као Свети Теохрист, погигао цркву у Ариљу) који држи стару ариљску цркву, и свети Ахилије. На барјацима су застава Србије и градска застава.

Грдовићи (Ариље)

Грдовићи су насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 519 становника.

Добраче

Добраче је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 646 становника (према попису из 2002. био је 821 становник).

Златиборски управни округ

Златиборски управни округ се налази у западном делу Републике Србије и простире се на 6142 km² и тиме чини највећи округ у Србији. Обухвата град и општине:

Град Ужице - градска насеља: Севојно и Ужице (седиште),

Општина Бајина Башта - седиште градско насеље Бајина Башта,

Општина Косјерић - седиште градско насеље Косјерић,

Општина Пожега - седиште градско насеље Пожега,

Општина Чајетина - седиште насеље Чајетина,

Општина Ариље - седиште градско насеље Ариље,

Општина Прибој - седиште градско насеље Прибој,

Општина Нова Варош - седиште градско насеље Нова Варош,

Општина Пријепоље - седиште градско насеље Пријепоље и

Општина Сјеница - седиште градско насеље Сјеница.Укупно има 284.929 становника (Попис 2011). Седиште округа је Ужице.

Крушчица (Ариље)

Крушчица је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 360 становника.

У насељу се налази ОШ „Ратко Јовановић”

Латвица

Латвица је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 293 становника.

Манастир Клисура

Манастир Клисура или раније познат као Манастир Добрача је активан женски манастир који потиче из средњег века и припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Налази се у атару села Добраче, 13 километара јужно од Ариља, у клисури Моравице, по којој је добила назив. Манастирска црква, посвећена светим архангелима Михајлу и Гаврилу, подигнута је крајем 13. века у Рашком стилу, по угледу на оближњу цркву светог Ахилија, у данашњем Ариљу, у којој се тада налазило седиште Моравичке епископије.

Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Миросаљци (Ариље)

Миросаљци су насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 792 становника.

Певање из вика

Певање из вика је традиционално двогласно певање које спада у певачке традиције које се испољавају као хетерофоно бордунски вокални облик. Евидентирано је као елеменат нематеријалног културног наслеђа Србије. Овај начин певања карактеристичан је за локалне заједнице српског становништва на подручју Златиборског округа у западној Србији.

Певање из вика се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије.

Поглед

Поглед је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 659 становника.

Радобуђа

Радобуђа је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 307 становника.

Северово

Северово је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 226 становника. У насељу се налази осморазредна школа као издвојено одељење ОШ „Ратко Јовановић” из Крушчице.

Споменик природе Бјелушка потајница

Споменик природе Бјелушка потајница је крашки извор интермитентног типа (са прекидима у истицању воде), који се налази на месту званом Луке, у селу Бјелуша, на територији општине Ариље. Овај интерминентни крашки извор представља други крашки извор овог типа у Србији.

Извор је стављен је под заштиту државе као споменик природе, површине 245,17ha. Сврстан је у III категорију заштите, као значајно природно добро, а о њему се стара Општинска управа општине Ариље. Извор је први пут стављен под заштиту 1964. године, као природни споменик геоморфолошког карактера. Скупштина општине Ариље је 6. октобра 2006. године донела Одлуку о заштити споменика природе Бјелушка потајница, број 01 број 501-15/06.

Ступчевићи

Ступчевићи су насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 968 становника.

Церова (Ариље)

Церова је насеље у Србији у општини Ариље у Златиборском округу. Према попису из 2011. било је 1175 становника.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.