Општина Аранђеловац

Општина Аранђеловац је општина у Шумадијском округу у средишту Србије. По подацима из 2004. општина заузима површину од 376 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 25603 ha, а на шумску 8.918 ha).

Центар општине је град Аранђеловац. Општина Аранђеловац поред града Аранђеловца обухвата још 18 села. По подацима из 2011. године у општини је живело 46225 становника. По претходном попису, из 1991. године, је у општини живело 46.324 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 0,3‰, а број запослених у општини износи 14.082 људи. У општини се налазе 22 основне и 3 средње школе.

Положај општине Аранђеловац у Шумадијском управном округу
Општина Аранђеловац
Wiki Šumadija V Aranđelovac 085

Зграда СО Аранђеловац
Грб општине Аранђеловац

Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Шумадијски округ
Седиште Аранђеловац
Становништво
Становништво Пад 46.225
Географске карактеристике
Површина 376 km2

Serbia Aranđelovac

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Бојан Радовић (СНС)
Веб-сајт www.arandjelovac.rs

Насеља

Поред града Аранђеловца, који је и седиште општине, општини припадају и следећа сеоска насеља:

Становништво

Према попису из 2011. године општина има 51.863 становника.

Национални састав становништва општине по попису 2011. године

Етнички састав према попису из 2011.[1]
Срби
  
44.581 96,44 %
Роми
  
382 0,83 %
Црногорци
  
186 0,40 %
Македонци
  
60 0,13 %
Југословени
  
49 0,11 %
Хрвати
  
38 0,08 %
Румуни
  
25 0,05 %
Муслимани
  
18 0,04 %
Мађари
  
17 0,04 %
Бугари
  
15 0,03 %
Руси
  
14 0,03 %
Руси
  
8 0,02 %
Немци
  
6 0,01 %
Украјинци
  
4 0,01 %
Албанци
  
3 0,01 %
Русини
  
3 0,01 %
Словаци
  
3 0,01 %
Власи
  
2 0,01 %
Бошњаци
  
1 0,01 %
Буњевци
  
1 0,01 %
Горанци
  
1 0,01 %
остали
  
36 0,08 %
регионална припадност
  
32 0,07 %
неизјашњени
  
286 0,62 %
непознато
  
454 0,98 %
укупно: 46.225

Верски састав становништва општине по попису 2011. године

Верски састав‍
Православци
  
44.493 92,47 %
Католици
  
78 0,17 %
Муслимани
  
35 0,08 %
Протестанти
  
20 0,04 %
Атеисти
  
179 0,39 %
Агностици
  
5 0,01 %
остали
  
12 0,02 %
неизјашњени
  
389 0,84 %
непознато
  
518 1,12 %

Види још

Референце

  1. ^ Етничка структура након пописа 2011.

Спољашње везе

Аранђеловац

Аранђеловац је градско насеље и седиште општине Аранђеловац у Шумадијском округу. Налази се у подножју планина Букуља и Венчац на око 255 m надморске висине, на 76 km од Београда.

Према попису из 2011. било је 24.797 становника.

Аранђеловац је познат као место у чијој је околини Карађорђе подигао Први српски устанак, затим и као монденска бања Србије и Југославије 19. века, основана на изворима воде Књаз Милош. У Аранђеловцу се такође налази Старо здање — летњи дворац династије Обреновић.

Брезовац (Аранђеловац)

Брезовац је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 688 становника. У селу се налази Манастир Светог Архангела Михаила.

Буковик (Аранђеловац)

Буковик је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 2622 становника.

Овде се налазе Црква Светог арханђела Гаврила са спомен чесмом у Буковику и Вила „Караџић” у Буковику.

Буковичка Бања

Буковичка бања је бања у Србији. Налази се у самом граду Аранђеловцу који је 76 km удаљен од Београда. Бања је лоцирана у самом подножју планине Букуља. По попису из 2011. Бања је имала 2.151 становника, који су живели у 664 домаћинстава.

Врбица (Аранђеловац)

Врбица је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 3418 становника.

Овде се налази Окућница Илије Милошевића.

Гараши

Гараши је село на северозападним обронцима планине Букуље у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 482 становника. Од центра села до Аранђеловца има 11 km.

Горња Трешњевица

Горња Трешњевица је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 410 становника.

Овде се налази Запис јасен код цркве (Горња Трешњевица).

Грб општине Аранђеловац

Грб Аранђеловца је званични симбол српске општине Аранђеловац.

Знамење је усвојено 2007. године. Оно прати стандарде нове српске хералдике, па тако постоје основни, средњи и велики грб, као и застава (хералдички стег). Аутор грба и заставе је Српско хералдичко друштво.

Даросава

Даросава је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1813 становника.

Село је после Другог светског рата носило име Партизани, а 29.03.2002. године је враћено старо име Даросава.

Запис липа код цркве (Аранђеловац)

Запис липа код цркве (Аранђеловац) се налази на парцели чији је власник Српска православна црква.

Качер (област)

Качер (или Качерски крај) је област у Шумадији, која обухвата басен реке Качер. Некада је чинио срез у оквиру Рудничког округа.Најзначајнија насеље у Качеру су Љиг, Белановица и Рудник. На југу је ограничена Рудником, а на северу допире до Вагана. На истоку се граничи са Јарменовцима и Босутом, а на западу са Кадином Луком, Славковицом и Цветановцима.Качер се дели на: високи, са селима око Рудника; горњи, са Белановицом и околином и доњи, где је Љиг.

Народни музеј Аранђеловац

Народни музеј Аранђеловац је основан 1981. године и смештен у наменски грађено здање чија се архитектура ослања на традиције народног градитељства Шумадије. Изложбена делатност Музеја одвија се у два простора: партерном (актуелна стална поставка Миленијуми) и галеријском (изложба експоната савремене уметничке керамике из музејске збирке). Део изложбеног простора у партеру намењен је организовању тематских и гостујућих изложби.

Орашац (Аранђеловац)

Орашац је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1484 становника.

Орашац је на магистралном путу Младеновац-Аранђеловац, удаљено 6 km од Аранђеловца где се одиграо један од најзначајних догађаја у историји српског народа – подизање Првог српског устанка.

Раниловић

Раниловић је насеље у Србији у општини Аранђеловац у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 1462 становника.

Рисовача

Пећина Рисовача налази се на улазу у Аранђеловац из правца Тополе. Представља станиште човека из леденог доба и једно од најпознатијих налазишта палеолита у Европи. Као природан објекат права је реткост не само за науку него и за посетиоце који желе да сазнају нешто о човековој прошлости.

Мештанима је пећина била позната и пре 1937/1938. године када је почео рад каменолома, али су постојала само два узана улаза у подземну просторију. Године 1953. почела су археолошка испитивања и откривени су фосили пећинског медведа, мамута, рунастог носорога, бизона, пећинског лава, леопарда, пећинске хијене, јелена итд. Откопана је пећина у дужини од 187 метара са дворанама од корала разних облика и боја и са предметима и украсима којима се служио прачовек.

Због природне вредности, као и великог археолошког и палеонтолошког значаја, пећина је 1983. проглашена културним добром од великог значаја, а 1995. са околним простором (око 13 хектара) стављена је под заштиту као споменик природе I категорије.

Старо здање

Старо здање се налази у Аранђеловцу. Градњу је започео кнез Михаило Обреновић 1868. године, по пројекту минхенског ученика, архитекте Косте Шрепловића. Двор Старо здање је својеврстан споменик културе, током 19. века уз Капетан Мишино здање у Београду предстваљао је једну од најлепших и највећих зграда у Србији.

ФК Шумадија Аранђеловац

ФК Шумадија је српски фудбалски клуб из Аранђеловца. Tренутно се такмичи у Српској лиги запад, трећем такмичарском нивоу српског фудбала. Клуб је основан 1929. године.

Црква Светог Архангела Михаила у Брезовцу

Црква Светог Архангела Михаила је манастирска црква манастира Брезовац, који се налази у истоименом селу код Аранђеловца. Припада епархији шумадијској Српске православне цркве.Црква представља непокретно културно добро као споменик културе, решењем Завода за заштиту споменика културе у Крагујевцу бр.94/1 од 24. марта 1969. године.

Шумадијски управни округ

Шумадијски управни округ се налази у централном делу Републике Србије и простире се на 2.387 km2. Обухвата један град и шест општина са укупно 293.308 становника (попис 2011). Седиште управног округа је у Крагујевцу. На северу се граничи Градом Београдом, на североистоку са Подунавским округом, на истоку са Поморавским округом, на југу са Рашким округом, на западу са Моравичким округом и нна северозападу са Колубарским округом. Име је добио по географској регији Шумадија. Међутим, Шумадијски округ обухвата само мали део Шумадије, која се иначе простире на 5.796 km2.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.