Општина Ћићевац

Општина Ћићевац је општина у Расинском округу у средишњој Србији. По подацима из 2011. општина заузима површину од 124 km2 и има 9.476 становника. Највеће и главно насеље у општини је Ћићевац који има око 5000 становника.

Општина Ћићевац
GradStalac

Поглед на Град Сталаћ са обале Јужне Мораве
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Регион Шумадија и западна Србија
Управни округ Расински округ
Седиште Ћићевац
Становништво
Становништво Пад 9.476
Географске карактеристике
Површина 124 km2

Serbia Ćićevac

Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине Златан Кркић (ДС)
Веб-сајт www.cicevac.rs

Насеља

Ћићевац

Ћићевац је градско насеље и седиште истоимене општине која се налази у Расинском округу. Према попису из 2011. било је 4667 становника.

Град Сталаћ

Град Сталаћ је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 800 становника (према попису из 1991. било је 888 становника).

Грб општине Ћићевац

Грб општине Ћићевац представља псеудохералдички амблем. Штит је раздељен у четвртине. У горњој десној се на црвеној подлози налази бело гушчије перо за писање и развијен свитак папира. У горњем левом пољу је на сребрној позадини плава силуета цркве. Доње лево су поља која симболизују реку Мораву, а доње десно поље представља пољопривредна поља. Доњи део грба је оивичен стилизацијом железничке пруге и ауто-пута који пролазе кроз општину. Изнад штита је нека врста бедемске круне у два нивоа. Изнад грба стоји лента са натписом Општина Ћићевац.

Железничка станица Ћићевац

Железничка станица Ћићевац је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Ћићевац у општини Ћићевац. Пруга се наставља у једном смеру ка Сталаћу и у другом према према Параћину. Железничка станица Ћићевац састоји се из 6 колосека.

Железничка станица Сталаћ

Железничка станица Сталаћ је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Сталаћ у општини Ћићевац. Пруга се наставља у једном смеру ка Стеванцу и у другом према према Ћићевцу. Железничка станица Сталаћ састоји се из 8 колосека.

Железничка станица Старо Трубарево

Железничка станица Старо Трубарево је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Трубарево у општини Ћићевац. Пруга се наставља у једном смеру ка Ђунису и у другом према према Браљини. Железничка станица Старо Трубарево састоји се из 2 колосека.

Железничка станица Стеванац

Железничка станица Стеванац је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Сталаћ у општини Ћићевац. Пруга се наставља у једном смеру ка Браљини и у другом према према Сталаћу. Железничка станица Стеванац састоји се из 2 колосека.

Манастир Мрзеница

Манастир Мрзеница припада Епархији крушевачкој Српске православне цркве. Налази се и истоименом селу, на територији општине Ћићевац.

Мојсиње (Ћићевац)

Мојсиње је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 36 становника (према попису из 1991. било је 51 становника).

До 1904. године Мојсиње је било заселак у браљинској општини, Расинском срезу, Крушевачком округу. Одлуком краља Петра I Карађорђевића, на предлог министра унутрашњих дела, а по изјављеној жељи становника, овај заселак је издвојен у засебно село.Овде се налази Мојсињска планина.

Мојсињска планина

Мојсињска планина је планина која се налази у источној Србији, са леве стране Јужне Мораве, код села Мојсиње, по којем су и добиле име. Највиши врх је Шиљегарник, са надморском висином од 493 метар, те је морфолошки, због висине ово брдо, а не планина. Венац се пружа правцем запад-исток, на дужини од око 10 km. Припадају групи Родопских планина.

Мрзеница

Мрзеница је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 221 становника (према попису из 1991. било је 280 становника).

Појате

Појате је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 986 становника (према попису из 1991. било је 1056 становника).

Налази се поред ауто-пута Београд-Ниш. Село лежи на плодној равници, поред Јовановачке реке, на надморској висини од 141 метар.

На садашњој локацији село је основано почетком 19. века. Село Појате има око 1.100 становника, који се осим пољопривредом баве и другим делатностима у индустријској зони села или који раде у Ћићевцу, Крушевцу и Параћину. Село има основну школу са 4 разреда, дом културе и црква Светог Томе који се слави као сеоска слава, а која је завршена са изградњом 2010. године и освештена руком Српског Патријарха и поглавара Иринеја.

У Појату се налази и прва и једина приватна радио-станица на територији Општине Ћићевац, „ТОП Радио“, основана 2000. године, која свој програм емитује 24 часа дневно од 2010. године на фреквенцији 105.1 MHz.

Овде се налазе Запис орах код дома (Појате) и Запис храст код цркве (Појате).

Расински управни округ

Расински управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Крушевац градско насеље Крушевац,

Општина Варварин градско насеље Варварин,

Општина Трстеник градско насеље Трстеник,

Општина Ћићевац градско насеље Ћићевац,

Општина Александровац градско насеље Александровац и

Општина Брус градско насеље Брус.Има укупно 240.463 становника (Попис 2011.). Седиште округа је у граду Крушевцу.

У Крушевцу и околини постоји више културно-историјских споменика: Лазарев град, са остацима средњовековног утврђења и црквом Лазарицом, епски је објекат у српском предању. Црква Лазарица посвећена Св. Стефану прототип је моравске школе, а саграђена је 1376. године поводом рођења Лазаревог сина Стефана.

Донжон кула, војно утврђење средњовековног града, сведочење је о великој културној и историјској баштини српског народа.

Манастир Љубостињу је основала кнегиња Милица, Лазарева жена, крајем XIV и почетком XV века, после Косовског боја када је одлучила да се повуче као владарка и окупи удовице српске властеле погинуле на Косову. Љубостиња је од првог дана имала културну улогу. Овде су довођени истакнути летописци, преписивачи, мајстори украсних књига и сликари.

Сталаћ

Сталаћ (до 1953. године Сталаћ Село) је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу које се налази на 140м надморске висине. Према попису из 2011. било је 1521 становника (према попису из 2002. било је 1828 становника).

Налази се на Јужној Морави, на путу за Крушевац, 9 километара југозападно од 171. километра ауто-пута Београд—Ниш (код Појата).

Сталаћка брда

Сталаћка брда су заједнички назив за некада јединствену морфолошку целину коју је Јужна Морава пробила и пресекла својом домном епигенијом. Сталаћка брда се деле на Мојсињску планину, са леве стране Јужне Мораве и Послонске планине, са њене десне стране. Грађена су од шкриљаца, махом гнајса и микашиста. Део су Родопског масива.

Сталаћка клисура

Сталаћка клисура је последње сужење у композитној долини Јужне Мораве, одакле према северу почиње Великоморавска удолина. Повезује Алексиначку котлину на југу и Параћинско-светозаревачку котлину Велике Мораве на северу. Усечена је шкриљце Сталаћких брда на дужини од 24 километра и дубини од око 350 метара. Специфичност ове клисуре је изразита домна епигенија. Име је добила по месту Сталаћ. У Сталаћкој клисури се сустичу Западна и Јужна Морава на 144 метра надморске висине и формирају Велику Мораву.

Тврђава Сталаћ

Сталаћ (Тодорова кула, Кула Тодора од Сталаћа) је средњовековно утврђење недалеко од Сталаћа, од кога је су данас опстали само остаци Донжона, због чега се цео локалитет обично назива "кулом".

Сматра се да је кулу подигао кнез Лазар Хребељановић на остацима античког града, као и цркву у близини, од које је данас остало само звоно у црквеној порти на коме пише да је направљено 1384. године у Милану. Сама Тодорова кула се налази на обронцима Мојсињских планина, на којој се некад налазило 70 српских манастира и цркава.

Трагичан крај Тодора од Сталаћа и његове љубе Јелице описан је у народној песми „Смрт војводе Пријезде“. Тодор је одлучио да са Јелицом скочи у Јужну Мораву, која је тада текла испод саме куле, како не би пали у руке Турцима. Према легенди Турци су ушли у град пратећи гуске које су кроз скривени отвор на бедему око куле излазиле на Мораву. Путописци из XV века су забележили да је подно града у то доба било усидрено преко 100 шајки. Од куле је данас остао само један добро очувани зид.

Удружење грађана Тодор од Сталаћа је покренуло иницијативу и прикупља средства за реконструкцију тврђаве која би се одвијала по фазама. Прва фаза је обнова донжон куле и постављање споменика војводи Пријезди и Јелици. Друга фаза је обнова Малог града који је повезан са кулом и трећа фаза је обнова тврђаве у целини која заузима површину од четири хектара. Више о активностима удружења везаним за тврђаву у Сталаћу можете сазнати на сајту удружења

Трубарево

Трубарево је насеље у Србији у општини Ћићевац у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 152 становника (према попису из 1991. било је 210 становника).

Налази се на левој обали Јужне Мораве, 19 километара од града Сталаћа и протеже дуж пруге Београд-Ниш. Налази се на надморској висини од 148 метара, а становништво се углавном бави пољопривредом. У близини села се налазе рушевине средњовековног утврђења (Тврђава Трубарево), које је вероватно припадало систему одбране сталаћке тврђаве.

Овде се налази Железничка станица Старо Трубарево.

Црква Светог Николе у Браљини

Црква Светог Николе у Браљини, насељеном месту пет километара удаљеним од Сталаћа, на територији општине Ћићевац. Црква се први пут спомиње у раваничкој повељи 1377. године, из чега би произашло да је била подигнута пре Раванице. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.

Град Београд
Војводина
Шумадија и
западна Србија
Јужна и
источна Србија
Косово и
Метохија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.