Општина

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа. Образује се за једно или више насељених места, односно катастарских општина и по правилу има минимум 10.000 становника.

Општина остварује своје надлежности на основу Устава, закона и статута општине и има право да се бави свим питањима од локалног интереса, осим оних питања која су додељена у надлежност неком другом нивоу власти.

Општине су у Србији дефинисане Законом о територијалној организацији Републике Србије.[1]

Осим у Србији, општине је основна територијална јединица и у осталим државама насталим распадом бивше Југославије: Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији, као и у другим земљама (Бугарској, Румунији...).

Gradovi i opštine Srbije.pdf
Градови и општине у Републици Србији

Послови општине

Послови општине су послови самосталне надлежности и пренесени послови државне управе.

Послови из самосталне надлежности општина обухватају послове на плану регулаторних радњи и управљања општином и послове пружања услуга. У послове регулаторних радњи и управљања општином спада доношење развојних, просторних и других планова и програма, буџета и завршног рачуна буџета, управљање општинском имовином, образовање општинске административне службе и др. У послове пружања услуга уређење и обезбеђење обављања комуналних делатности, обављање специфичних услуга у области културе, образовања, спорта, здравства, социјалне заштите, туризма, угоститељства, заштите животне околине и у другим областима привреде и друштвене делатности.

Пренесени послови државне управе су послови које Република преноси на општину кад је то по закону уз претходно обављене консултације са општинама. Приликом преношења послова државне управе на општине, Република је дужна општинама доделити и финансијска средства и обезбедити друге потребне услове за њихово ефикасно извршавање.

Органи општине

Органи општине су: скупштина општине, председник општине, општинско веће и општинска управа.

Види још

Референце

  1. ^ Закон о територијалној организацији Републике Србије, Службени гласник 129-07, 29. децембар 2007.

Литература

Административна подела Северне Македоније

Северна Македонија је подручно подељена на 80 општина и град Скопље, као посебну јединицу локалне самоуправе. Последња територијална реорганизација локалне самоуправе је направљена Законом за територијалну организацију локалне самоуправе у Северној Македонији, донесеном 11. августа 2004. године. Све општине припале су и новообразованим статистичким областима или регионима Северне Македоније (укупно 8).

По броју становника, највећа општина у Македонији је општина Куманово са 105.484 становника, а најмања општина Вранештица са 1.322 становника.

По површини, највећа општина је општина Прилеп са површином од 1.194 km2, а најмања општина је општина Чаир са површином од 3,5 km2.

Административна подјела Босне и Херцеговине

Босна и Херцеговина има неколико нивоа политичких структура након државног нивоа. Најважнија од ових подјела је организација државе по ентитетима (Република Српска (РС) и Федерација Босне и Херцеговине (ФБиХ)) и посебном територијалном јединицом, дистриктом (Брчко дистрикт). Федерација Босне и Херцеговине располаже са 51% површине Босне и Херцеговине, а Република Српска са 49%. Ентитети су признати Дејтонским мировним споразумом 1995. године, као резултат компромиса представника три конститутивна народа уз посредовање великих сила. Ратна разарања (1992—1995) су довела до великих промена у етничкој слици земље. Ово је већином било због насилног етничког чишћења локалног становништва (у РС муслиманског и хрватског, а у ФБиХ сва три народа).

Од 1996. године овлашћења влада оба ентитета се у односу на државни ниво значајно смањују. Трећи ниво политичке подјеле, након ентитета у Федерацији БиХ су кантони. Федерација Босне и Херцеговине се састоји од десет кантона. Сви они имају своју кантоналну скупштину и владу, која се налази под законом Федерације. Херцеговачко-неретвански и Средњобосански кантони су етнички мјешовити и имају специјалне системе, како би се очувала права свих народа.

Последњи ниво политичке подјеле Босне и Херцеговине су општине. Земља се састоји од 137 општина, од којих су 79 у Федерацији Босне и Херцеговине, а 58 у Републици Српској, док је град Брчко засебна административна јединица — дистрикт. И општине такође имају своју скупштину (у ФБиХ вијеће), управу и службе, и углавном су образоване око најзначајнијег града или мјеста у подручју. Сваки кантон се састоји од неколико општина.

Осим ентитета, кантона, и општина, Босна и Херцеговина такође има и двaнaeст градова. То су: Сарајево, Бања Лука, Мостар, Источно Сарајево, Приједор, Бијељина, Добој, Требиње, Тузла, Зеница, Бихаћ и Широки Бријег. Градови Сарајево и Источно Сарајево имају више градских општина, док се остали градови налазе на територији бивших општина. Градови такође имају своју градску скупштину (у ФБиХ вијеће) и градску управу, чија моћ је између општина и владе кантона или владе ентитета у Републици Српској.

Административна подјела Србије

Административна подјела Србије одређена је Уредбом о управним окрузима Владе Републике Србије из 2006. године и Законом о територијалној организаацији Народне скупштине Републике Србије из 2007. године.Република Србија је подијељена Уредбом на двадесет девет управних округа, док су јединице територијалне организације према Закону општине и градови и аутономне покрајине.

Градска општина Звездара

Општина Звездара је градска општина Града Београда. Налази се у југоисточном делу града и спада у централне општине Београда. Општина заузима површину од 3.165 ha, на којој према попису из 2011. живи 151.808 становника. Слава општине Звездара је Сретење Господње, 15. фебруар.

Градска општина Нови Београд

Градска општина Нови Београд је градска општина, уједно и насељено место, града Београда и простире се на површини од 4.096 хектара. Према попису становништва из 2011. било је 214.506 становника.Градска општина Нови Београд је једна од седамнаест београдских општина. Три године након Другог светског рата, 1948. године, постављен је камен темељац Новог Београда, 1952. године основана је општина Нови Београд, која се развила у метрополу која и даље расте.

Градска општина Стари град (Београд)

Општина Стари град је градска општина Града Београда. Заузима површину од 698 ha, на којој живи 48.450 становника.

Име Старог града одражава историјско место и улогу старог градског средишта одакле се Београд даље развијао. Садашња општина је настала и понела данашњи назив 1957. спајањем општина Стари град, Скадарлије и дела Теразија.

Дан општине је слава Цвети, који се славе последње недеље пред Ускрс.

У општини се налази више месних заједница, једна од њих је Варош-капија.

Градска општина Чукарица

Општина Чукарица је градска општина Града Београда. Заузима површину од 15.650 ha, на којој живи око 160.000 становника.

Име је добила по Чукаревој механи и Чукар чесми које су се налазиле негде преко пута данашње Аде Циганлије. Указом краља Петра I од 30. децембра 1911. године, село Чукарица је издвојено из Општине жарковачке у посебну општину, па се данас тај датум слави као дан општине. Првих поратних година била је VII рејон, да би од 1950. године поново добила статус градске општине. Своју славу - Света Тројица, општина Чукарица прославља 50 дана по Васкрсу (покретан празник).

Општина Виља Корзо (Чијапас)

Виља Корзо (шп. Villa Corzo) општина је у Мексику у савезној држави Чијапас. Општина се налази на надморској висини од 581 м.

Општина Гвадалупе и Калво (Чивава)

Гвадалупе и Калво (шп. Guadalupe y Calvo) општина је у Мексику у савезној држави Чивава. Општина се налази на надморској висини од 2339 м.

Општина Гвачочи (Чивава)

Гвачочи (шп. Guachochi) општина је у Мексику у савезној држави Чивава. Општина се налази на надморској висини од 2398 м.

Општина Ермосиљо (Сонора)

Ермосиљо (шп. Hermosillo) општина је у Мексику у савезној држави Сонора. Општина се налази на надморској висини од 216 м.

Општина Кахеме (Сонора)

Кахеме (шп. Cajeme) општина је у Мексику у савезној држави Сонора. Општина се налази на надморској висини од 33 м.

Општина Кулијакан (Синалоа)

Кулијакан (шп. Culiacán) општина је у Мексику у савезној држави Синалоа. Општина се налази на надморској висини од 64 м.

Општина Ла Паз (Јужна Доња Калифорнија)

Ла Паз (шп. La Paz) општина је у Мексику у савезној држави Јужна Доња Калифорнија. Општина се налази на надморској висини од 27 м.

Општина Рибица (Хунедоара)

Рибица (рум. Ribiţa) општина је у Румунији у округу Хунедоара.Општина се налази на надморској висини од 524 m.

Општине Црне Горе

Списак јединица локалне самоуправе у Црној Гори:

Главни град Подгорица

Градска општина Голубовци

Пријестоница Цетиње

Општина Андријевица

Општина Бар

Општина Беране

Општина Бијело Поље

Општина Будва

Општина Гусиње

Општина Даниловград

Општина Жабљак

Општина Колашин

Општина Котор

Општина Мојковац

Општина Никшић

Општина Петњица

Општина Плав

Општина Плужине

Општина Пљевља

Општина Рожаје

Општина Тиват

Општина Тузи

Општина Улцињ

Општина Херцег Нови

Општина Шавник

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак општина у Хрватској

Република Хрватска има 429 општина.

Најмања општина по броју становника је општина Цивљане у Шибенско-книнској жупанији са 137 становника. Најмања општина по површини је општина Декановец у Међимурској жупанији са 6,1 км2.

Најређе насељене општине:

Општина Цивљане (1,7 ст/км2)

Удбина (2,4 ст/км2)

Ланишће (2,8 ст/км2)

Општина Ловинац (3,2 ст/км2)

Карлобаг (3,6 ст/км2)

Територијална организација Србије

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 145), градови (28) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине.

Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Федерација Босне и Херцеговине

Федерација Босне и Херцеговине је један од два конститутивна ентитета у Босни и Херцеговини, поред Републике Српске. Заузима 51 % територије БиХ. Основана је 18. марта 1994. године потписивањем Вашингтонског споразума, којим је прекинут Муслиманско-хрватски сукоб.

Законодавну власт врши дводоми Парламент Федерације Босне и Херцеговине, који се састоји од Дома народа који има 58 делегата и Представничког дома који има 98 посланика, који се као предсједник бирају на непосредним општим изборима. Влада Федерације Босне и Херцеговине и предсједник врше извршну власт. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Федерацији је пописано укупно 2.219.220 лица или 62,85% од укупног становништва Босне и Херцеговине. Прелиминарни резултати пописа показују и то да је у Федерацији укупан број домаћинстава 715.739, а станова 986.668. Сарајево је највећи град, сједиште већине институција Федерације Босне и Херцеговине и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.