Опсада Цариграда (626)

Авари су од 31. јула до 8. августа 626. године предводили словенска племена у нападу на Константинопољ. Истовремено, у договору са Аварима, са азијске стране до Босфора је била дошла војска персијског краља. Аварска коњица је била немоћна пред зидинама византијске престонице, а словенски бордови су били поражени од Византинаца. После пораза Словена и њихових бродова, дошло је до сукоба између Авара и Словена. Затим је уследио и сукоб међу самим Аварима. Аварски племенски савез се распао, а Словени су наставили самостално да упадају на Балканско полуострво.

Опсада Цариграда
Део Византијско-персијски рат (602—628)
Siege-constantinople626
Време:31. јул8. август 626.
Место:Константинопољ
Резултат: Византијска победа
Сукобљене стране
Авари
Словенска племена
Византија
Византијско-аварски ратови

Византијско-аварски ратови вођени су у другој половини 6. и првој половини 7. века између Византијског царства са једне и Аварског каганата са друге стране.

Историја Београда у средњем веку

Средњовековна историја Београда обухвата период од досељавања Словена на подручје око Београда до пада под турску власт 1521. године. У том периоду на територији некадашњег византијског Сингидунума никао је словенски град. На овој територији вођене су борбе између варварских племена и Византијског царства. Досељавање Словена био је догађај који је имао највећег утицаја на потоњи развој Београда. Превласт цариградског црквеног центра на овом подручју имао је за последицу чвршћу повезаност Београда са балканским залеђем. У највећем делу своје средњовековне историје Београд је представљао погранично утврђење различитих држава и то је умногоме одређивало његов изглед и развој. Само у оквирима Српске деспотовине деспота Стефана Лазаревића Београд је био престоница и центар једне државе и друштва. У том периоду је систематски изграђиван у складу са овом функцијом. Дуго времена он је био бедем Угарске и западног хришћанства пред експанзивним Османским царством. Османлије су више пута опседале Београд: 1440. и 1456. неуспешно да би га коначно освојили 1521. године.

Словенско насељавање Балканског полуострва

Словенско насељавање Балканског полуострва сматра се да се највећим делом одиграло у првим деценијама 7. века након серије ратова између Сасанидског царства (Персије) и Аварског каганата против Источног римског царства, односно Византије, која је током тих сукоба изгубила велики део територија у Египту, Леванту, Малој Азији и на Балкану. Осим сукоба за територију ови ратови имали су верску ноту јер је у основи био сукоб између зороастризма са хришћанским царством. Окосницу аварског каганата чинила су словенска племена, која су након неуспеле опсаде Цариграда у лето 626. године остала на ширем простору Балкана, претходно населивши византијске провинције јужно од Саве и Дунава, од Јадрана до Егеја па све до Црног мора. Исцрпљена ратовима, сведена на приморске делове Балкана, Византија није била у стању да води рат на два фронта и поврати изгубљене територије већ се помирила са чињеницом о успостављању Словенске паганије са којом је створила савез против Аварског каганата у Панонији. Своју главну војску усмерила је против Персије у Малој Азији. Персија је била поражена која никад више није постала озбиљан противник. У исто време, од 630. године Мухамед постаје неспоран вођа Арапа. Те године он је у триумфу ушао у Меку, коју је раније морао напуштати, и његова вера Ислам осваја нагло све веће кругове арапских племена. Данас се у стручној јавности води дебата о величини словенске сеобе, односно да ли је била масовна или мањег обима чија су ратничка племена преузела власт над руралним староседелачким становништвом које су словенизирали током два века постојања Словенске паганије или до њихове хришћанизације у другој половини 9. века. У прилог овоме иде и чињеница да су наши насељеници задржали од наших староседелаца називе за главне реке као што су Дрина (Дринус), Неретва (Наро), Морава (Маргус) и сл. Један од ретких материјалних предмета који данас подсећа на ове епске и судбоносне догађаје на нашим просторима је златни аварски појас који се чува у Музеју Срема у Сремској Митровици.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.