Опсада Солуна (586)

Опсада Солуна 586. године, дело је Авара и Словена и описано је солунској легенди о чудима св. Димитрија. Аварски каган затражио је нешто од византијског цара Маврикија што је овај одбио. Каган је потом позвао Словене да му придруже у нападу на Солун. Са великом војском Авара и Словена почела је опсада Солуна. Солунски митрополит наводио је цифру од 100.000 варвара. Грађани Солуна субили изузетно уплашени када су ускоро Авари и Словени запосели околину града. Међутим, и поред напада са хелиполима (вишеспратне куле са точковима), гвозденим овновима и бацачима камења град се није предавао. Ускоро су Словени почели да беже Ромејима. Критичан тренутак опседе за Ромеје је био када је аварско-словенска војска покушала да пробије Касандријска врата. Том приликом врата су заглавила после испада ромејске војске која је отерала аварско-словенску војска била. Аварско-словенска војска повукла се седмог дана.

Опсада Солуна
Део [[]]
Време:586.
Место:Солун
Резултат: Византијска победа
Сукобљене стране
Јужни Словени и Авари Византија

Последице

После седмодневне опсаде Солуна у граду се појавила глад пошто су Словени попљачкали и спалили целу околину Солуна. Храна није долазила морским путем јер се прочуло да је град пао у руке аварско-словенске војске.

Литература

  • Група аутора, Византијски извори за историју народа Југославије I, Београд 1955.

Види још

Битка код Солуна

Појам Битка код Солуна може да се односи на:

Битка код Солуна (380) — Готи наносе пораз Римљанима

Опсада Солуна (586) — Словенска

Опсада Солуна (611) — Словенска

Опсада Солуна (617) — Словенска

Опсада Солуна (676-678) — Словенска

Пљачка Солуна (904) — Византијско-арапски ратови

Битка код Солуна (995) — Византијско-бугарски ратови

Битка код Солуна (1004) — Византијско-бугарски ратови

Битка код Солуна (1014) — Византијско-бугарски ратови

Битка код Солуна (1040) — Византијско-бугарски ратови

Друга битка код Солуна (1040) — Византијско-бугарски ратови

Пљачка Солуна (1185) — Нормани

Опсада Солуна (1224) — Латинско царство

Опсада Солуна (1264) — Епирска деспотовина

Опсада Солуна (1422—1430) — Османско освајање град

Опсада Солуна (611)

Опсада Солуна 611. године, а касније и Опсада Цариграда, је заправо кулминација геополитчких прилика на Балкану током VII века, изазвана врло бројним и агресивним ширењем словенских племена у времену када је Византија била заузета својим тешким и напорним кризама и борбама на истоку.

Словенско насељавање Балканског полуострва

Словенско насељавање Балканског полуострва сматра се да се највећим делом одиграло у првим деценијама 7. века након серије ратова између Сасанидског царства (Персије) и Аварског каганата против Источног римског царства, односно Византије, која је током тих сукоба изгубила велики део територија у Египту, Леванту, Малој Азији и на Балкану. Осим сукоба за територију ови ратови имали су верску ноту јер је у основи био сукоб између зороастризма са хришћанским царством. Окосницу аварског каганата чинила су словенска племена, која су након неуспеле опсаде Цариграда у лето 626. године остала на ширем простору Балкана, претходно населивши византијске провинције јужно од Саве и Дунава, од Јадрана до Егеја па све до Црног мора. Исцрпљена ратовима, сведена на приморске делове Балкана, Византија није била у стању да води рат на два фронта и поврати изгубљене територије већ се помирила са чињеницом о успостављању Словенске паганије са којом је створила савез против Аварског каганата у Панонији. Своју главну војску усмерила је против Персије у Малој Азији. Персија је била поражена која никад више није постала озбиљан противник. У исто време, од 630. године Мухамед постаје неспоран вођа Арапа. Те године он је у триумфу ушао у Меку, коју је раније морао напуштати, и његова вера Ислам осваја нагло све веће кругове арапских племена. Данас се у стручној јавности води дебата о величини словенске сеобе, односно да ли је била масовна или мањег обима чија су ратничка племена преузела власт над руралним староседелачким становништвом које су словенизирали током два века постојања Словенске паганије или до њихове хришћанизације у другој половини 9. века. У прилог овоме иде и чињеница да су наши насељеници задржали од наших староседелаца називе за главне реке као што су Дрина (Дринус), Неретва (Наро), Морава (Маргус) и сл. Један од ретких материјалних предмета који данас подсећа на ове епске и судбоносне догађаје на нашим просторима је златни аварски појас који се чува у Музеју Срема у Сремској Митровици.

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.