Опоље

Опоље је једна од жупа у Србији која се налази у околини Призрена, уз Средачку Жупу, Сиринићку Жупу, Гору и Призренски Подгор. Иван Јастребов је доста писао о Опољу. У његово вријеме ту има 985 кућа. Сви су муслимани арнаутског језика. Не спори да међу њима има незнатан број правих, ако се тако може рећи, Арнаута, тј. поарнаућених прије неколико стољећа и овамо пресељених из гора Мата и Дукађина, али већина житеља се поарнаутила тек недавно. Близу села Заплужја се виде остаци старих цигала за којесу житељи тврдили да је ту била велика црква. О њој нема помена у Душановој хрисовуљи. У селу Бљач су три махале. У Поповој махали (Махала прифтај) су се и тада видјели остаци мале (сеоске) порушене цркве. Опољци су му сами потврдили да нису старосједиоци. Једни су доселили из Подримља (нпр. мјештани села Зрце и Заплужја), други из Љуме и Тетовског округа. Зато нису сачували називе ни потока ни гора планине Шаре, за разлику од житеља Средске жупе. О опољском властелину Мехмед Кукли-бегу су сачуване најмрачније приче. Његов дворац је срушио 1793. Махмуд-паша Бушатлија. Надимак Кукли је добио по селу Кукли [1] поред којег је себи саградио дворац, на десет инута хода од села Бродосана. Житељи су Јастребову говорили да је он родом из Мале Азије а да је те посједе добио од султана због покоравања Тетова и Призрена. Његове двије џамије у Призрену и селу Бродосан служе као његов увјерљиви споменик. Муслимани га убрајају у свеце. Његов посљедњи потомак, Малић-бег, је убијен на ријеци Морачи у рату против Црне Горе. Опољци, поред муслиманских празника, нису се одрекли да празнују дан св. Ђорђа (Хурелес), св. Димитрија (Касим) и св. Николе 9. маја и то по православном, а не римокатоличком календару. Опољци су причали Јастребову да су до прије 30 година палили бадњаке (палибожић). По њему нема сумње да су се Опољци потурчили у вријеме Кукли-бега почетком 16. вијека. Потурчивши се, промијенили су и језик. Арнаућењу Опољаца умногоме су помогли колонисти Арнаути који су у вријеме Кукли-бега заузели мјеста хришћана који су бјежали од зулума. Хришћани који су остали су поред вјере промијенили и језик. [2]

PrizrenCollection2 2010 IMG 0695
Кукли-бегова џамија у Призрену
Kosovo3
Област опоље на карти покрајине Косово и Метохија

Референце

  1. ^ Гугл мапе, Куклибег.
  2. ^ Јастребов, Иван (2018). Стара Србија и Албанија, pp. 181. - 199. Београд: Службени гласник.

Литература

Спољашње везе

Белоброд

Белоброд или Белобрад (алб. Bellobradë) је насељено место у општини Призрен, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 948 становника, од чега омладина чини око 50% становништва.

Бичина

Бичина (пољ. Byczyna, лат. Bicina, Bicinium, нем. Pitschen) град је у Пољској. Налази се у Војводству Опоље (пољ. opolskie), спада у повјат клучборски (пољ. kluczborski) у општину Бичина. Град је 2008. године имао око 3.900 становника, а густина насељености износи 640,4 становника по km². Град се простире на површини од 5,79 km², а просечна надморска висина износи 197 m. Градоначелник града је Ришард Гринер (пољ. Ryszard Grüner). Град се налази на северозападном крају Шлеске висоравни, око 15 km северно од Клучборка (пољ. Kluczbork). Бичина је локални трговачко-услужни центар. У граду се налази ситна индустрија грађевинских материјала, дрвна и текстилна индустрија.

Бјала (Војводство Опоље)

Бјала (пољ. Biała) град је у Пољској, седиште истоимене општине у прудницком повјату и у Опољском војводству.

Војводства Пољске

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa):

Војводства су груписана у веће области које се користе за статистичке извештаје.

Област I: 7.7 милоиона становника, Друштвени доходак (GDP) 50,5 % просека ЕУ

Мазовско (Mazowieckie, MA)

Лођ (Lodzkie, LD)

Област II: 8,0 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 39,5 % просека ЕУ

Шлеско (Śląskie, SL)

Малопољско (Malopolskie, MP)

Област III: 6,8 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 28,1 % просека ЕУ

Светокришко (Swietokrzyskie, SW)

Поткарпатје (Podkarpackie, PK)

Подласко (Podlaskie, PD)

Лублин (Lubelskie, LU)

Област IV: 6,1 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 39,5 % просека ЕУ

Великопољско (Wielkopolskie, WP)

Лубуш (Lubuskie, LB)

Западно Поморје (Zachodniopomorskie, ZP)

Област V: 4,0 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 38,3 % просека ЕУ

Доње Шлеско (Dolnoslaskie, DS)

Ополе (Opolskie, OP)

Област VI: 5,7 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 35,0 % просека ЕУ

Кујавско-Поморје (Kujawsko-Pomorskie, KP)

Поморје (Pomorskie, PM)

Варминско-Мазурско (Warminsko-Mazurskie, WM)

Војводство великопољско

Војводство Великопољско (пољ. Województwo wielkopolskie) је једно од 16 Пољских Војводства. Налази се у западном делу Пољске. Међу војводствима Пољске Заузима друго место по површини, а треће по броју становника. Војводство Великопољско не треба мешати са Великопољском јер се у војводству налазе неке територије које нису постојале у саставу Великопољске и брнуто.

Војводство лођско

Војводство Лођ (пољ. Województwo Łódzkie) је једно од 16 Пољских Војводства. Налази се у централном делу Пољске. Седиште војводства је град Лођ.

Војводство опољско

Војводство Опоље (пољ. Województwo opolskie) је једно од 16 Пољских Војводства. Основано је 1. јануара 1999. године. Налази се у јужном делу Пољске. Граничи се са Чешком, војводством Доња Шлеска, војводством Шлеска, војводством Лођ и војводством Великопољска.

Вроцлав

Вроцлав (пољ. Wrocław, Wrocław , латински Wratislavia или Vratislavia, чешки Vratislav, немачки Breslau , мађарски Boroszló) град је у југозападној Пољској.

Вроцлав је историјска престоница Шлеске. Град је четврти по величини у Пољској. Вроцлав се простире са обе стране реке Одре.

Кроз град протиче пет река: Одра и њене 4 притоке: Бистрица, Олава, Слеза и Видава. Пре Другог светског рата у граду је постојало 303 мостова, али сада се налази само око 220.

Вроцлав је и престоница Доње Шлеског војводства, град са статусом повјата као и седиште вроцлавског повјата у коме се налази и 9 суседних општина.

Домаћин Европско првенство у фудбалу 2012. и Европска престоница културе 2016.

Горанци

Горанци или Горани су етничка заједница у Србији, врло слична Србима у Средској и Торбешима у западном делу Северне Македоније. Насељавају регион Гора, који обухвата општину Гора, на крајњем југу Србије, затим део Албаније, и Северне Македоније. Исламске су вероисповести, а говоре дијалектом шире познатим као горански говор или нашенски како свој говор сами називају, односно српским језиком (призренско-тимочки дијалект), који се некада изучавао и у чувеној призренској Богословији, која је 1999. године спаљена до темеља. Школују се на српском језику према наставном плану и програму Министарства просвете Србије и припадају српској језичкој заједници, и српској националној заједници (Србију доживљавају као своју домовину). Према попису становништва из 2011. године, у Србији (без Косова и Метохије) је живело 7.767 Горанаца. Према проценама Горанаца има више од 60.000.Горанска насеља у Србији, којих има укупно 19 су: Баћка, Брод, Велики Крстац, Враниште, Глобочица, Горња Рапча, Диканце, Доња Рапча, Драгаш, Зли Поток, Крушево, Кукуљане, Лештане, Љубовиште, Мали Крстац, Млике, Орћуша, Радеша и Рестелица. У Албанији горанских насеља има 9: Борје, Запод, Кошариште, Оргоста, Орешек, Орчикле, Пакиша, Црнолево и Шиштавец. У Северној Македонији су 2 горанска насеља: Урвич и Јеловјане.У Албанији и Северној Македонији немају право да се изјасне као Горанци, док на Космету, привремене косовске институције само декларативно признају Горане. Држава Србија Горанцима како и због историјске конотације, због своје вишевековне посебности, као и због етничког, културног, говорног и верског идентитета, од 1991. даје могућност да се изјасне као Горанци, онако како сами себе декларишу и како се осећају и онако како их и чувени географ Јован Цвијић бележи. Горанци у формалном смислу у Србији себе не сматрају мањином јер сматрају да су аутохтон народ и да немају другу државу . Срби, признајући им све особености, Горанце сматрају делом свог националног бића, највише због уважавања и повластица које им великодушно даје Цар Душан у средњем веку, као и историјске улоге Горанаца. Године 1991, осим права на изјашњавање и статистичко уважавање, Горанци формирају општину Гора одлуком Народне Скупштине Србије, на много мањој површини него што је некада био Горски срез са административним центром у Драгашу. Велелепна зграда Среза, изграђена у доба Краљевине Југославије, постаје зграда општине Гора. Општина Гора осим политичку улогу учвршћивања државности Србије у Метохији, била је сатисфакција за дотад одузета права и одраз искреног поштовања државе према Горанцима. Данас постоји општина Драгаш, као и од 1956. до 1990. год, која обухвата осим Гору и област Опоља. Упоредо са систематским протеривањем горанског становништва, у Гори је на делу бошњакизација. Притисак на Горанце да се изјашњавају као Бошњаци је страховит и константан, а у ствари не долази само од Бошњака и бошњачких интелектуалаца, већ највише од аутохтоних Горанаца који су након рата 1999. године наводно схватили свој прави бошњачки идентитет.

Горанци су под притиском да напусте школство на српском језику и почну да се школују на бошњачком или албанском. Притисци на Горанце не престају и долазе са свих страна, те и Северна Македонија и Бугарска, увиђајући сличност првенствено у језику, а затим користећи сличност Горанаца са Торбешима и Помацима, у циљу остварења националних интереса, дају Горанцима своја држављанства, али не уважавајући их као Горанце, већ само уколико се изјасне као Македонци, односно Бугари.

Жупа

Жупа може бити:

Жупа (административна област), административна област

Жупа у време Немањића, назив за управну област у држави Немањића

Жупан, старешина жупе, српска средњовековна титула

Жупа (парохија), назив за црквену јединицу (парохију)

Жупа (географска област), назив за географску целину која обухвата просторну долину са окружењемГеографија:

Жупа (област), област у Рашкој, Република Србија

Александровачка Жупа, област у Рашкој, Република Србија

Летничка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Сиринићка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Средачка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Жупа (Тутин), насеље у општини Тутин, Република Србија

Жупа (Требиње), насеље у општини Требиње, Република Српска, БиХ

Жупа (Даниловград), насеље у општини Даниловград, Република Црна Гора

Жупа (Дрвар), насеље у општини Дрвар, Федерација БиХ

Жупа (Загвозд), насеље у општини Загвозд, Република Хрватска

Жупа Средња, насеље у општини Загвозд, Република Хрватска

Добрска Жупа, насеље у општини Цетиње, Република Црна Гора

Жупа Никшићка, насеље у општини Никшић, Република Црна ГораЖупе у околини Призрена:

Средачка Жупа,

Сиринићка Жупа,

Гора (регион),

Опоље,

Призренски Подгор,Администрација:

Жупаније Хрватске,

Жупаније Мађарске,

Жупаније Румунске,

Жупа (римокатоличка), римокатоличка парохијаОстало:

Жупа Никшићка

Манастир Жупа Никшићка

ФК Жупа, фудбалски клуб из Александровца

Жупа (административна област)

Жупа је словенска реч која означава неку административна област, обично неку скупину села, "везану неком долином, пределом, ограниченим брдима".. Као и село и жупа је реч старијег словенског порекла. У Србији, пример оваквих административних области су жупе у околини Призрена: Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор. У средњем веку су Жупан и Велики жупан биле владарске титуле у рангу кнеза. Мађарска, Хрватска и многе друге државе су подељена на жупаније.

У Србији би тај термин, данас, највише одговарао речи Срез.

Жупна клима

Жупна клима је варијетет између умерно-континенталне и планинске климе. Јавља се у затвореним котлинама, које су заштићене од значајнијег утицаја и струјања ветра. Услед тога су овде лета и зиме топлије од околине. Оваква клима карактеристична је Александровачку Жупу, Врањску котлина и Метохијску котлину (Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље). Блиска је котлинској клими, али се разликују по температури и струјању ваздуха.

Општина Гора

Општина Гора је најјужнија општина у Републици Србији на Косову и Метохији, која припада Призренском управном округу. Површина општине је 385,6 km². Административни центар је у селу Враниште.

Општина Гора је међу општинама Заједнице српских општина, које треба да буду установљене будућим преговорима између Владе Републике Србије и привремених косовских институција.Након доласка УНМИК администрације формирана је општина Драгаш која обухавата Опоље и територију општине Гора. Иако су Горанци у Гори апсолутна већина, новоформираној општини Драгаш су припојена опољска насеља, насељена Албанцима, тако да Горанци чине мањину (око 33% становништва).

Општина Драгаш

Општина Драгаш по законима привремених институција Косова, се налази на крајњем југу Косова и Метохије а настала је од некадашње општине Гора и некадашње општине Опоље и обухвата 35 насељених места.

Према резултатима пописа становништва 2011. године у општини је живело 33.997 становника од тога је било 20.287 Албанаца (59,67%), 8.957 Горанаца (26,35%) и 4.100 Бошњака (12,06 %). Српски језик

као матерњи језик је навело 1.795 становника на истом попису.

Горанско становништво средње образовање завршава по наставним програмима Републике Србије у средњој школи у насељу Млике.

Општина Опоље

Општина Опоље је формирана 26. јула 1990. године поделом дотадашње општине Драгаш на општину Опоље и општину Гора. Седиште општине је било у насељу Бродосавце. Ова општина је постојала до 3. новембра 1992. године када је припојена општини Призрен. Након окончања НАТО агресије на СРЈ и доласка УНМИК-а на простор АП Косово и Метохија, њен простор је припојен општини Гора са којом је формирао нову општину под називом Драгаш.

Призренски Подгор

Призренски Подгор је једна од жупа у Србији која се налази у околини Призрена, уз Средачку Жупу, Сиринићку Жупу, Гору и Опоље.

Чине је насеља: Љубижда, Грнчаре, Скоробиште и Ново Село.

Призренски управни округ

Призренски округ се налази у јужном делу Републике Србије. Обухвата општине:

Општина Сува Река место Сува Река

Општина Ораховац место Ораховац

Општина Призрен место Призрен

Општина Гора место ВраништеИма укупно 376.085 становника.

Седиште округа је у граду Призрену.

У саставу Призренског округа се налазе жупе: Средачка Жупа, Сиринићка Жупа, Гора, Опоље и Призренски Подгор.

Цркву Богородицу Љевишку, у Призрену, подигао је 1307. године, као своју прву задуџбину, краљ Милутин, заједно са архиепископом Савом III. Остале цркве у околини Призрена су: Црква светог Спаса из 1348. године, Црква светог Николе из 1332. године, Црква Краљевића Марка из 1371. године., Саборна црква Светог Ђорђа из друге половине XIX века.

У XVI и XVII веку, за време турске окупације, у Призрену и околини ничу џамије, хамами и медресе.

Бајракли Гази Мехмед - пашина џамија представља најстарији споменик исламске уметности у Призрену. Саграђена је 1561. године, а у њој се и данас чувају књиге на арапском и турском језику, као на пример Коран из 1312. године.

Становништво овог региона углавном се бави пољопривредом, а развијена је и прехрамбена, текстилна, фармацеутска и метална грана индустрије.

Сиринићка жупа

Сиринићка жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Средачку жупу, Гору, Опоље и Призренски Подгор. Налази се у котлини горњег тока реке Лепенац североисточно од Шар планине у АП Косово и Метохија, Република Србија. Јужно је територија Северне Македоније.

Средачка жупа

Средачка жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Сиринићку жупу, Гору, Опоље и Призренски Подгор. То је котлина између Призрена и ски-центра Брезовица. Површина јој је 163 квадратна километра. Административно, део је АП Косово и Метохија.

У Средачкој жупи доминирају планински пашњаци (56,7% површина), шуме (24,6%), њиве оранице (10,4%) и ливаде (4,9%). Мање површине се користе за гајење воћа и виноградарство.

У Средачкој жупи се налазе многе средњовековне цркве које датирају из доба Династије Немањића.

Средачка жупа је у периоду 1918—1940. представљала административну област Краљевине Југославије са центром у селу Средска. У послератној ФНР Југославији насеља Средачке Жупе су прикључена Општини Призрен као месне заједнице.

Насеља Средачке жупе су: Средска (по коме је и добила име), Поуско, Јабланица, Локвица, Речане, Живињане, Плањане, Небрегоште, Манастирица, Стружје, Доње Љубиње, Горње Љубиње, Драјчићи, Мушниково, Горње Село. Жупа је добила име по месту Средска у коме данас има око 100 становника. Највеће је место Горње Љубиње са око 2000 становника.

Становници жупе данас су највећим делом Бошњаци, као и мали број Срба (већина Срба је протерана од доласка НАТО-а). Становништво је услед изолованости задржало архаичне народне обичаје, фолклор и језик.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.