Операција Планинска бура

Операција Планинска бура је велика акција коју је извела специјална јединица Тигри полиције Македоније 7. новембра 2007. године против албанских терориста у селима Бродец, Весала и Вејце у близини Тетова, на подручју Шар планине. У акцији је убијено 7 и ухапшено 69 албанских терориста. Акција је спроведена да би се ликвидирала терористичка група са Косова која је угрожавала безбедности Републике Македоније и вршила провокације ка македонским снагама у претходних неколико месеци.[1]

Операција Планинска бура
MK Tetovo

Место сукоба између албанских терориста и македонске полиције
Време:7. новембар 2007.
Место:Македонија, Тетово
Узрок:Провокације албанских терориста
Резултат: Победа македонске полиције
Сукобљене стране
Flag of North Macedonia
Република Македонија
AKSh logo.svg
Албанска национална армија
Команданти и вође
Flag of North Macedonia.svg Бранко Црвенковски
Flag of North Macedonia.svg Никола Груевски
Flag of North Macedonia.svg Гордана Јанкуловска
AKSh logo.svg Љирим Јакупи
Жртве и губици
Без губитака 7 убијено
69 ухапшено

Позадина

Један очевидац је тврдио да је видео људе у униформама АНА, како патролирају селом Бродец дан пре сукоба. Такође, у октобру је један полицајац убијен и још два рањена када су се сукобили са терористима у селу Танушевци где су и започели Сукоби у Македонији 2001. Наоружану групу терориста водио је Љирим Јакупи. Јакупи је оптужени криминалац који је са још неколико других особа побегао из затвора Дубрава у Србији, августа 2007. године. Крио се у околини Тетова. Са Јакупијем се крио и Рамадан Шити и још тридесетак терориста АНА. Џавид Морина, који је такође побегао из затвора у Дубрави, је нађен мртав близу Одрија, села близу Тетова, недељу дана касније.

Операција

Акција је према полицијским изворима, отпочела у 04.00 сата ујутро жестоким сукобом македонске полиције и албанских терориста у селу Бродец. Сукоб је трајао пуних 10 сати, до 14.00 часова, када је терористичка група у потпуности разбијена и поражена. Акција је спроведена уз логистичку подршку 3 хеликоптера Војске Македоније и оклопних возила. Екстремисти који су се у том тренутку налазили у брдима изнад села, уплашени жестоким нападом, склонили су се у сеоску џамију а потом су шумом побегли преко Шар-планине на Косово. Међу терористима који су побегли био је и Љирим Јакупи, вођа групе. У току операције КФОР је пласирао информацију да је оборен један македонски војни хеликоптер што је македонски МУП оштро демантовао.

Рамадан Шити (1983) извршио је самоубиство активирањем бомбе, да не би пао у руке македонске полиције. Поред њега, према тврдњама Министарства унутрашњих послова Републике Македоније, погинули су следећи терористи: Фисник Ахмети-командант Челик из села Бродец, Беким Мехмети (1986) из Тетова, Шахиљи Ферат (1987) из села Бродец, Фидан Фејзулаху (1983) из Приштине и Гавази Имер (1965) са Косова. Погинуо је још један терориста који није идентификован. Током саме операције ухапшено је 12 терориста. Међу њима је био и Хабит Ахмети, један од вођа криминалних група у Македонији. Пре операције су у Скопљу ухапшена још четворица. Македонска полиција је запленила много оружја, муниције и минобацача током операције.

КФОР, и НАТО су повећали број трупа на граници између јужне Србије (Косова и Метохије) након 7. новембра 2007. године, док је Џезаир Хоџа, један од команданата АНА, запретио одмаздом због погибије 7 припадника АНА. Одговорност за сукоб на Шар планини преузела је организација Политичко-војни савет ослободилачких војски албанских простора са седиштем у Тетову која је саопштила да је присиљена да организује војне јединице како би заштитила угрожени албански народ и сваки педаљ албанске територије.

Заплењена оружја

Међу заплењеним оружјима је: 3 минобацача са 111 граната, 58 ручних бомби, 31 експлозив ТНТ, 29 противтенковских мина, 9 противтенковских бацача граната М80 Зоља, 9 митраљеза, 6 тромблона са 132 гранате, 4 снајпера, 4 ракете земља-ваздух, 2 хаубице М79 Оса са 7 граната, 2 комплета пластичног експлозива, бестрзајни топови, аутоматске пушке и још многа друга. Заплењено оружје било је довољно да наоружа 650 људи који би тада могли месецима да пружају отпор македонским снагама безбедности.

Извори

  1. ^ B92 - News - Eight Albanians dead in clash with Macedonian police Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 17, 2014) (на језику: енглески), Приступљено 1. 4. 2013.

Види још

Атиф Дудаковић

Атиф Дудаковић (Орахова, 2. децембар 1954) бивши је генерал и командант 5. корпуса Армије Републике БиХ.

Борисав Јовић

Борисав Јовић (Никшић, код Баточине, 19. октобар 1928) је друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србија, бивши српски политичар, председник Председништва СФРЈ у периоду 1990—1991.

Европска економска заједница

Европска економска заједница (ЕЕЗ; енгл. European Economic Community (EEC)) била је регионална организација која је за циљ имала економску интеграцију међу својим државама чланицама. Створена је 1957. године Римским уговором. Након формирања Европске уније 1993. године, ЕЕЗ је постала њен дио и преименована у Европску заједницу (ЕЗ; енгл. European Community (EC)). Институције Европске заједнице су 2009. године апсорбоване у шири оквир ЕУ, чиме је Заједница престала да постоји.

Почетни циљ Заједнице је била економска интеграција, укључујући јединствено тржиште и царинску унију, међу својих шест оснивача: Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Њемачка.

Живота Панић

Живота Панић (Горња Црнишава, 3. новембар 1933 — Београд, Србија, 19. новембар 2003) је био генерал-пуковник ЈНА. Био је последњи вршилац дужности Савезног секретара за народну одбрану СФРЈ и последњи начелник генералштаба ЈНА.

Збор народне гарде

Збор народне гарде (ЗНГ- зенге је био колоквијални назив за припаднике ЗНГ-а) је име прве модерне хрватске војске. Основао ју је Фрањо Туђман 20. августа 1991. године. Због законских и политичких разлога била је у оквиру Министарства унутрашњих послова Републике Хрватске, али јединицама ЗНГ-а наређивало је Министарство одбране.

Зелене беретке (БиХ)

Зелене беретке су паравојна формација Странке демократске акције пре, током и након грађанског рата у Босни и Херцеговини.Уз Патриотску лигу и неке друге мање паравојне формације, чинили су претечу будуће про-муслиманске Армије БиХ. Познати су по бројним злочинима над заробљеним припадницима ЈНА и над српским цивилима.

Зелене беретке су одговорне за масакр у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, за који још нико није одговарао пред судом.

Ибрахим Ругова

Ибрахим Ругова (алб. Ibrahim Rugova; Црнце, Исток, 2. децембар 1944 — Приштина, 21. јануар 2006) био је албански сепаратиста, интелектуалац и политичар, први председник Демократске лиге Косова и самопроглашене „Републике Косово”.

Отац Ибрахима Ругове, Ук Ругова, и деда по оцу Рустем Ругова били су нацистички колаборационисти. Јануара 1945. године обојица су стрељана од стране комунистичких власти.

Логор Челебићи

Концентрациони логор Челебићи био је сабирни логор који су формирали припадници Армије БиХ Алије Изетбеговића током Рата у Босни и Херцеговини и у којем су мучени и убијани Срби са територије општине Коњиц и околине. Међународни Црвени крст регистровао је преко 400 лица која су страдала у овом логору.Тужилаштво БиХ за ратне злочине подигло је оптужницу против Есе Мацића званог Макарон из Јабланице, припадника Армије БиХ, који се терети за ратне злочине над заробљеним Србима током рата у Босни, за нечовечно поступање према заточеним цивилима и ратним заробљеницима српске националности у логору „Челебићи“, као и у спортској дворани Мусала у Коњицу, током 1992. и 1993. године.

Масакр у Зеници

Масакр цивила у Зеници се догодио 19. априла 1993. око поднева, када је од граната испаљених на центар Зенице са положаја ХВО-а позиционираним у Путичеву, 16 километара западно од Зенице погинуло и рањено више цивила у тренутку велике гужве.У то доба дана одвијала се велика трговачка активност у самом центру града, а у географској зони која је била гранатирана налазило око две до три хиљаде људи.Тачан број граната испаљених на центар Зенице остао је неутврђен, иако се помиње бројка од девет граната испаљених из хаубице.

Мате Бобан

Мате Бобан (Совићи, 12. фебруар 1940 — Совићи, 7. јул 1997) био је хрватски политичар из Босне и Херцеговине.

Био је један од оснивача и први предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне, као и оснивач и врховни заповједник Хрватског вијећа одбране, те један од предсједника Хрватске демократске заједнице Босне и Херцеговине.

Миле Новаковић

Миле Новаковић (Кирин, 29. април 1950 — Београд, 14. септембар 2015) био је ратни официр, генерал, командант Српске Војске Крајине.

Момчило Перишић

Момчило Перишић (Коштунићи, 22. мај 1944) је генерал-пуковник ВЈ, бивши начелник Генералштаба Војске Југославије.

Операција Врбас 92

Операција Врбас 92 је била војна операција Војске Републике Српске, која је била покренута током јула 1992. године. Борбе за Јајце су трајале до краја октобра, када је 30. лака пјешадијска дивизија ВРС заузела сам град и протерала хрватске и муслиманске снаге.

Операција ОУН за враћање поверења

Операција Уједињених нација за враћање поверења, познатије као УНКРО је завршена мисије Уједињених нација. Заменила је Заштитне снаге Уједињених нација (УНПРОФОР) у Хрватској.

СФОР

СФОР (енгл. The Stabilisation Force) су биле међународне војне снаге под командом НАТО-а, чији је глави задатак био заштита Дејтонског мировног споразума.

СФОР је спроводио операције под именом Операција заједничка стража (енгл. Operation Joint Guard) у периоду од 21. децембра 1996. до 19. јуна 1998. и под именом Операција заједничко ковање (енгл. Operation Joint Forge) у периоду од 20. јуна 1998. до 2. децембра 2004.

Земље које су имале војне трупе у склопу СФОР-а су биле: Белгија, Канада, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Исланд, Италија, Холандија, Норвешка, Пољска, Португалија, Шпанија, Турска, Уједињено Краљевство, САД. Од земаља изван НАТО-а, учествовале су: Албанија, Аустрија, Аргентина, Бугарска, Естонија, Финска, Ирска, Летонија, Литванија, Малезија, Мароко, Румунија, Русија, Словачка, Словенија, Шведска и Аустралија.

Број трупа је 2002. године смањен на 12.000 војника, потом двије године касније (2004.) на свега 7.000.

СФОР је наследио ИФОР, а замењен је ЕУФОР-ом, снагама Европске уније 2. децембра 2004.

СФОР је био подјељен у три операционе зоне:

Мостар МНБ(С) - италијанска, фрацуска и шпанска зона

Бања Лука МНД(W)- британска, канадска и холандска зона

Тузла МНД(Н)- америчка, пољска, руска и шведска зона.

Српска добровољачка гарда

Српска добровољачка гарда је била паравојна формација коју је основао и предводио Жељко Ражнатовић Аркан, услед чега је била позната и под именом Арканови тигрови или Аркановци.

Сукоби у Републици Македонији (2001)

Сукоб у Републици Македонији 2001. године је био оружани сукоб који је трајао од јануара до новембра 2001. Сукоб је отпочео када су припадници албанске паравојне Ослободилачке националне армије (ОНА) напали на снаге безбедности Северне Македоније. Сукоб се одвијао више месеци са повременим прекидима, а окончан је потписивањем Охридског споразума у августу исте године.

Сукоби у Републици Македонији (2015)

Сукоб у Северној Македонији 2015. је с једне стране политички конфликт између владе премијера Николе Груевског и лидера опозиционог Социјалдемократског савеза Македоније Зорана Заева који је прерастао у уличне сукобе између демонстраната и полиције, а с' друге стране оружани конфликт између македонских снага безбедности и албанских паравојних група са обележјима Ослободилачке националне армије када је група од 40 терориста 21. априла напала полицијску караулу у селу Гошинце и заробила три македонска полицајца, а потом 9. маја покушала да заузме град Куманово па је дошло до жестоких уличних борби између албанских терориста и македонских снага безбедности.

Унпрофор

Унпрофор (енгл. UNPROFOR) је акроним за "United Nations PROtection FORces" (Заштитне Снаге Уједињених нација) и представља ознаку за интернационални војни мандат, основан 21. фебруара 1992, Резолуцијом 743 Савета безбедности, а трансформисан 31. марта 1995.

Војне снаге Унпрофора су биле под контролом Савета безбедности, а од око 39.000 Унпрофових војника из земаља учесница у том подухвату, у мисији их је погинуло 320.

Унпрофор је временом добијао проширења мандата дефинисаним Резолуцијом 743. Тако су долазила проширења дефинисана резолуцијама 762, 769, 779, 758 и 770.

Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.