Операција Маестрал

Операција Маестрал је назив заједничке војне операције хрватских и бошњачких снага у којој су исте убиле 655 и прогнале око 125.000 српских становника Републике Српске.[1] Ова војна операција ја била наставак операције Олуја и претходница операцији Јужни потез. Трајала је од 8. септембра до 17. септембра 1995. године. Операција Маестрал је била прва већа војна операција удружених снага ХВ-а, ХВО-а и Армије Р. БиХ, у којој су окупирани већи простори Републике Српске укључујући градове Дрвар, Шипово, Јајце, Босански Петровац, Босанска Крупа и Кључ. Операција Маестрал се састојала од две повезане офанзиве.

Операција Маестрал
Део Рата у Босни и Херцеговини
Време:8. септембар17. септембар 1995.
Место:Република Српска (Висока Крајина)
Резултат:

Победа Републике Хрватске и Републике Босне и Херцеговине

  • Прогон становништва једног дијела Републике Српске
Сукобљене стране
Хрватска
Република Хрватска
Босна и Херцеговина
Република Босна и Херцеговина
Flag of the Croatian Republic of Herzeg-Bosnia.svg
Херцег-Босна
НАТО
НАТО
Република Српска
Република Српска
Команданти и вође
Хрватска Анте Готовина
Босна и Херцеговина Атиф Дудаковић
Босна и Херцеговина Мехмед Алагић
Република Српска Радивоје Томанић

Ток операције

Заједничка хрватско-бошњачка операција је почела у петак, 8. септембра из правца Гламоча и Купреса - прве српске линије су биле разбијене и у руке 7. и 4. хрватској гардијској бригади пада планински врх Велики Виторог, висок 1.906 мнм, одакле се контролише широко подручје од Купрешког поља и Гламоча све до Шипова, Јајца и Мркоњић Града. Насупрот хрватским снагама било је 7 лаких пешадијских слабо попуњених српских бригада, једна моторизована бригада и два оклопна батаљона 2. Крајишког корпуса ВРС.

У исто време крећу нападне операције 5. корпуса Армије Р. БиХ под заповедништвом генерала Атифа Дудаковића из правца Бихаћа према планинама Грмеч и Босанском Петровцу те према Босанској Крупи. 7. корпус Армије Р. БиХ под заповедништвом генерала Мехмеда Алагића покреће жесток напад на Доњи Вакуф.

Упоредно с тим, Армија Р. БиХ покреће и операције према другим стратешким подручјима, па тако у понедељак 11. септембра 1995. освајају место Возућа, а наредних дана и део планине Озрен. У нападу на Возућу је у саставу Армије Р. БиХ учествовао одред Ел Муџахедин, који су чинили углавном добровољци из исламских земаља.

Сутрадан, у уторак, 12. септембра, снаге 4. гардијске бригаде ХВ-а заузимају градић Шипово.

Следећег дана, 13. септембра, 7. гардијска бригада заузима Дрвар, док 4. гардијска бригада заузима град Јајце. Истог дана пада и Доњи Вакуф у руке 7. корпуса Армије Р. БиХ.

На јужном ратишту, ХВ и ХВО су освојили неколико брда с којих се могао надзирати град Требиње.

15. септембра 1995. јединице 5. корпуса Армије Р. БиХ заузимају Босански Петровац, а идућег дана и градић Кључ.

Наредног дана, 17. септембра, 5. корпус Армије Р. БиХ окупира и Босанску Крупу.

Након седам дана борби, операција се завршава. Заузето је подручје широко 100 и дубоко 25 километара на којем су били важни превоји Оштрељ и Млиниште, а између ХВ-а и Бање Луке остао је још само градић Мркоњић Град, који је заузет у акцији Јужни потез. Витално српско упориште, Бања Лука, сада је постао реални следећи циљ, чије заузимање би значило тотални пораз српских снага у Републици Српској.

Ратни злочини и разарања

Агресија хрватско-муслиманских снага је Републици Српској одломио комад по комад територије и покренуо хиљаде избеглица које су се у колонама сливале према Приједору и Бањој Луци.

Хашка пресуда генералима Анти Готовини и Младену Маркачу иницирала је оптужницу од стране тужилаштва Босне и Херцеговине против високих официра Војске Републике Хрватске и Хрватског већа одбране који су 1995. учествовали у операцијама Маестрал и Јужни потез у Републици Српској. На попису осумњичених, осим генерала Готовине, налазе се и Рахим Адеми, Дамир Крстичевић, Миљенко Филиповић, Љубо Ћесић Ројс, Станко Сопта, Златан Мијо Јелић, Жељко Гласновић, Слободан Матенда и други.[2]

Референце

  1. ^ „Сјећање на жртве „Олује. РТРС. 4. 8. 2011.
  2. ^ Moguće optužnice protiv hrvatskih generala zbog zločina u BiH - Vesti | Kurir Архивирано на сајту Wayback Machine (април 27, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 1. 4. 2013.

Спољашње везе

16. крајишка моторизована бригада

16. Крајишка моторизована бригада из Бање Луке је била јединица Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске. Ово је била најјача јединица ВРС.

Војска Републике Српске

Војска Републике Српске, скраћено ВРС, била је оружана сила Републике Српске. Основана је под називом Војска Српске Републике Босне и Херцеговине 12. маја 1992. године одлуком Народне скупштине Српске Републике Босне и Херцеговине. Постојала је од 12. маја 1992. до 1. јануара 2006. године, након чега је ушла у састав Оружаних снага Босне и Херцеговине. Војно насљеђе и индентитет Војске Републике Српске његује Трећи пјешадијски (Република Српска) пук.Крсна слава ВРС био је Видовдан, док се 12. мај прославља као Дан Војске Републике Српске и 3. пјешадијског (Република Српска) пука.

Операција Јужни потез

Операција „Јужни потез” била је посљедња офанзива Хрватске војске (ХВ) и Хрватског вијећа одбране (ХВО) у рату у Босни и Херцеговини. Операција се одвијала од 8. до 11. октобра 1995. године. Циљ операције је било пружање помоћи Армији Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) чије су позиције око града Кључа, заузете током операција „Операција Маестрал”, биле угрожене контраофанзивом Војске Републике Српске (ВРС). Циљеви операције „Јужни потез” су укључивали заузимање Мркоњић Града и позиција на планини Мањачи што би омогућило ХВ и ХВО да директно угрозе Бања Луку. Коначно, офанзива је за циљ такође имала заузимање хидроелектране Бочац, посљедњег значајног извора електричне енергије под контролом ВРС у западном дијелу Босне и Херцеговине. Комбиноване снаге ХВ и ХВО биле су под командом генерал-мајора ХВ Анте Готовине.

Офанзива се одвијала истовремено са операцијом Армије РБиХ „Сана '95”, и допринијела је приморавању руководства Републике Српске на озбиљне мировне преговоре. Примирје је широм земље ступило на снагу 12. октобра, дан након што је офанзива окончана, а ускоро су услиједили преговори који су довели до Дејтонског мировног споразума, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини.

Сплитски споразум

Сплитски споразум, или Сплитска декларација, био је споразум о узајамној одбрани између Републике Хрватске, Републике Босне и Херцеговине и Федерације Босне и Херцеговине, потписан у Сплиту 22. јула 1995. године. Споразумом је позвана Хрватска војска (ХВ) да војно интервенише у Босни и Херцеговини, посебно у олакшавању опсаде Бихаћа.

Сплитски споразум је прекретница у рату у Босни и Херцеговини, као и важан фактор у рату у Хрватској. То је довело до распоређивања великог броја припадника ХВ у Босни и Херцеговини и заузимању стратешких позиција у операцији Љето ’95. Ово је заузврат довело до брзог освајања Книна, главног града Републике Српске Крајине (РСК), као и до заузимања Бихаћа убрзо након тога, у операцији Олуја. Накнадне офанзиве ХВ у Босни и Херцеговини, уз подршку Армије Републике Босне и Херцеговине (АРБиХ) и Хрватског вијећа одбране (ХВО), као и НАТО бомбардовање Републике Српске, промијенило је равнотежу у рату у Босни и Херцеговини, довело до почетка мировних преговора, што је резултирало Дејтонским мировним споразумом.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.