Олимпијски комитет Србије

Олимпијски комитет Србије (ОКС) је национални олимпијски комитет Србије који организује спортисте за такмичење на Олипијским играма и осталим мањим спортским догађајима. Чланови Комитета су 47 спортских савеза, који бирају Извршни одбор у саставу председника и седамнаест чланова.

OKS
Грб Олимпијског комитета Србије

Историја

Светомир Ђукић споменик
Споменик Светомиру Ђукићу, оснивачу Олимпијског комитета Србије, у Ваљеву.

Олимпијски комитет Србије је основан 23. фебруара 1910. године под именом Српски олимпијски клуб на иницијативу младих официра школованих у Француској, међу којима је водећу улогу имао Светомир Ђукић.[1] Основан је у редакцији листа Ново време на четвртом спрату хотела Москва у Београду, као прва званична олимпијска организација код Јужних Словена. 1911. године је променио име у Централни олимпијски клуб па је 17. јула 1912. добио име Олимпијски комитет Србије. На конгресу у Стокхолму, који је трајао од 4. до 17. јула 1912, примљен је у Међународни олимпијски комитет, а и Светомир Ђукић је постао члан МОК. Први пут на играма спортисти из Србије појавили су се на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године. Први олимпијци су били Душан Милошевић, трећи у квалификационој групи на 100 м (11,6) и маратонац Драгутин Томашевић, који је заузео 37. место.

Стварањем нове државе, 1919. године настаје и Југословенски олимпијски одбор са седиштем у Загребу. Југославија дебитује на првим Зимским олимпијским играма 1924. године са четворицом представника у скијашком трчању. Најбољи пласман остварио је Зденко Швигељ 32. местом на 50 км. Назив организације се мења у Југословенски олимпијски комитет, а 1927. се седиште враћа у Београд.

ЈОК је био организатор Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандитат за организацију летњих игара 1992. и 1996.

Од 1994. године се награђују најуспешнији спортисти и спортистикиње у појединачним спортовима, а од наредне године се проглашавају и најбоље екипе.

Како и држава мења име у Србија и Црна Гора, тако настаје и Олимпијски комитет Србије и Црне Горе. Након референдума о независности Црне Горе 2006., поново настаје Олимпијски комитет Србије, који наставља традицију претходних, а самостална Србија поново учествује, након 96 година, на Олимпијским играма у Пекингу 2008.

Председници

Име и презиме Период
Никодије Стевановић 1910 – 1919
Фрањо Бучар 1919 – 1927
Душан Стефановић 1927 – 1931
Стефан Хаџи 1931 – 1941
Станко Блоудек 1948 – 1950
Душан Кораћ 1950 – 1951
Густав Влахов 1951 – 1952
Борис Бакрач 1952 – 1960
Милијан Неоричић 1960 – 1964
Зоран Полич 1964 – 1973
Гојко Секуловски 1973 – 1977
Ђорђе Пеклић 1977 – 1981
Слободан Филиповић 1981 – 1982
Азем Власи 1982 – 1983
Здравко Мутин 1983 – 1986
Иван Мецановић 1986 – 1989
Александар Бакочевић 1989 – 1996
Драган Кићановић 1996 – 2005
Филип Цептер
2005
Иван Ћурковић 2005 – 2009
Владе Дивац 2009 – 2017
Божидар Маљковић 2017 –

Чланови МОК

Име и презиме Период
Светомир Ђукић 1912 – 1948
Фрањо Бучар 1920 – 1947
Станко Блоудек 1948 – 1959
Борис Бакрач 1960 – 1986
Слободан Филиповић 1987 – 1995
Борислав Станковић 1988 – 2005
Ненад Лаловић 2015 –

Извршни одбор

Извршни одбор за циклус 2017-2020 чине:

  • Председник: Божидар Маљковић
  • Члан МОК: Ненад Лаловић
  • Почасни члан МОК: Борислав Станковић
  • Председник Спортске комисије ОКС: Иван Миљковић
  • Чланови:
  • 10 чланова из спортских федерација: Мирко Нишовић (председник Кајакашког савеза), Жељко Трајковић (председник Рвачког савеза), Веселин Јевросимовић (председник Атлетског савеза), Зоран Гајић (председник Одбојкашког савеза), Предраг Даниловић (председник Кошаркашког савеза), Снежана Жугић (председник Савеза за скокове у воду), Ненад Петковић (председник Стрељачког савеза), Ива Поповић (председник Савеза за синхроно пливање), Милорад Кривокапић (председник Ватерполо савеза), Владета Радивојевић (председник Скијашког савеза)
  • 3 члана бирана од стране ОКС: Жарко Зечевић, Богдан Обрадовић, Милица Мандић
  • Члан Спортског савеза Србије: Александар Шоштар

Савези

Олимпијски спортови

Савез Летње или Зимске Седиште
Атлетски савез Србије Летње Београд
Бадминтон савез Србије Летње Београд
Бејзбол савез Србије Летње Београд
Биатлон савез Србије Зимске Београд
Бициклистички савез Србије Летње Београд
Боб савез Србије Зимске Нови Београд
Боксерски савез Србије Летње Београд
Ватерполо савез Србије Летње Београд
Веслачки савез Србије Летње Београд
Гимнастички савез Србије Летње Београд
Голф асоцијација Србије Летње Београд
Једриличарски савез Србије Летње Београд
Кајакашки савез Србије Летње Београд
Карате савез Србије Летње Београд
Национални савез за карлинг Србије Зимске Београд
Клизачки савез Србије Зимске Београд
Кошаркашки савез Србије Летње Београд
Мачевачки савез Србије Летње Београд
Одбојкашки савез Србије Летње Београд
Пливачки савез Србије Летње Београд
Рагби савез Србије Летње Београд
Рвачки савез Србије Летње Београд
Рукометни савез Србије Летње Београд
Савез за коњички спорт Србије Летње Београд
Савез за синхроно пливање Србије Летње Београд
Савез за скокове у воду Србије Летње Београд
Савез Србије за дизање тегова Летње Београд
Савез хокеја на леду Србије Зимске Београд
Савез хокеја на трави Србије Летње Београд
Санкашки савез Србије Зимске Нови Београд
Скијашки савез Србије Зимске Београд
Софтбол савез Србије Летње Београд
Спортско пењачки савез Србије Летње Београд
Српска триатлонска унија Летње Нови Београд
Стонотениски савез Србије Летње Београд
Стреличарски савез Србије Летње Београд
Стрељачки савез Србије за летеће мете Летње Београд
Стрељачки савез Србије Летње Београд
Теквондо асоцијација Србије Летње Београд
Тениски савез Србије Летње Нови Београд
Фудбалски савез Србије Летње Београд
Џудо савез Србије Летње Београд

Неолимпијски спортови

Савез Седиште
Параолимпијски комитет Србије Београд
Спортски савез Србије Београд
Савез тренера Србије Београд
Удружење олимпијаца Србије Београд
Удружење за медицину спорта Србије Београд

Види још

Референце

  1. ^ Историја Олимпијског комитета Србије на званичном сајту

Спољашње везе

Југословенски олимпијски комитет

Југословенски олимпијски комитет (ЈОК) је био непрофитабилна организација која је представљала Југославију и њене спортисте код Међународног олимпијског комитета (МОК).

Југословенски олимпијски комитет је основан у Загребу у Хрватској, 1919. године под именом Југословенски олимпијски одбор (ЈОО). Од стране МОКа је признат 1920. године. Седиште је из Загреба у Београд пребачено 1927. године, када је и назив промењен у Југословенски олимпијски комитет. Седиште комитета је остало у Београду до распада Југославије.

Са распадом Југославије основано је пет нових комитета и обновљен један, Олимпијски комитет Србије, који је основан 1910.

Александар Николић (мачевалац)

Александар Николић (Велики Бечкерек, 12. мај 1919 — ?) бивши југословенски олимпијски репрезентативац у мачевању који се такмичио у борбама флоретом. Био је најмлађи учесних мачевалачког турнира на Летњи олимпијским играма 1936. у Берлину, са само 17 година и 83 дана.На Олимпијским играма учествовао је само у екипном делу такмичења у флорету.

У екипном такмичење Југославија је у првом колу била у групи 2 се Француском и Бразилом. Заузела је друго место групи и пласирала се у четврт финале опет у групи са Француском и Мађарском. У сваком мечу екипу су чинила четворица такмичара. Николић је био у екипи само у мечу против Француске у четвртфиналу, који је Југославија изгубила са 9 : 1. Николић није освојио ниједан бод, а два меча је изгубио са по 5 : 0.

ЗанимљивостОлимпијски комитет Србије на свом сајту међу учесницима Југославије у Берлину 1936. нема Александра Николића. .

Ватерполо репрезентација Србије

Ватерполо репрезентација Србије представља Србију у међународним такмичењима у ватерполу. Налази се под контролом Ватерполо савеза Србије.

Ватерполисти Србије су учествовали у свим југословенским репрезентацијама од 1932. до 2003, као и Србије и Црне Горе од 2003. до 2006. Играло се под разним именима:

1932—1940. Краљевина Југославија

1945—1991. СФР Југославија

1992—2003. СР Југославија

2003—2006. Србија и Црна Гора

Од 2006. СрбијаВатерполо репрезентација Србије је науспешнија на Светским првенствима и једна од најуспешнијих рачунајући сва такмичењима. ФИНА и ЛЕН сматрају репрезентацију Србије наследницом резултата и успеха репрезентација СФР Југославије и Србије и Црне Горе., те је Србија са пет титула Светског првака најтрофејнија репрезентација у овом такмичењу, док се у билансу за Европско првенство и Олимпијски ватерполо турнир на листи медаља, налази на другом месту иза Мађарске репрезентације.

Свој први званични меч репрезентација је одиграла на Европском првенству 1927. године које је одржано у Италији против Белгије и поражена је резултатом 7:1.

Репрезентација држи и рекорд у најубедљивијој победи у мушкој конкуренцији пошто је на Универзијади у Јапану 1985.године савладана Гватемала са 62:0.

Такође, финале Европског првенства 2016.године, које је одржано у Београду, оборило је рекорд по посећености. Финале овог првенства између Србије и Хрватске пратило је 11 000 гледалаца у Београдској арениНајефикаснији стрелац у историји репрезентације је Александар Шапић са 981. постигнутим голом, док је рекордер по броју наступа за државни тим Дејан Савић са 444 одигране утакмице.

Ватерполисти Србије због своје атрактивности у игри, имају надимак "Делфини".

Олимпијски комитет Србије, СЦГ и Југославије је проглашавао ватерполо репрезентацију за најбољу мушку екипу десет пута, 2001. године, у периоду од 2003. до 2009. и 2012.

Вечна табела освојених медаља на олимпијским играма

Вечна табела свих олимпијских игара укључује све освајаче медаља на олимпијских игара од 1896. до 2012. године. Међународни Олимпијски комитет не издаје званичне табеле свих времена за све земље, али су дати резултати свих олимпијских игара.Земље у табели су поређане по азбучном реду, а по жељи се могу поређати по било ком критеријуму.

Пошто је у 20. веку било настајања и нестајања држава додате су појединачне напомене у фуснотама. (нпр. Медаље Совјетског Савеза укључују освајаче медаља на Олимпијским играма од 1952—1988)

Иако МОК одређене олимпијске комитете препознаје као правне наследнике неких претходних (нпр. Олимпијски комитет Србије је наследио све медаље Југославија и СЦГ) у табели нису урачунате те медаље за новонастале државе. Имена држава које више не постоје су написана болдираним словима.

Последња промена је извршена после Олимпијских игара у Лондону 2012.

Душан Мандић

Душан Мандић (Котор, 16. јун 1994) је српски ватерполиста. Играо је за Црну Гору пре него што се одлучио за Србију. Тренутно је члан Про Река. Са јуниорском репрезентацијом Србије освојио је златну медаљу на Светском јуниорском првенству у ватерполу 2011. у Волосу, а са сениорском бронзану медаљу на Олимпијским играма 2012. у Лондону. На Олимпијским играма у Рију 2016. са репрезентацијом Србије је освојио златну медаљу.

Мандић је ватерполо почео да тренира у Приморцу из Котора. 2010. године је прешао у Партизан и одлучио се да игра за репрезентацију Србије.

Олимпијски комитет Србије му је 2012. године доделио награду за најбољег младог спортисту.

Европски олимпијски комитети

Европски олимпијски комитет (ЕОК) је организација са седиштем у Риму (Италија). Његово европско чланство се састоји од 50 Националних олимпијских комитета.

Женска рукометна репрезентација Србије

Женска рукометна репрезентација Србије у организацији Рукометног савеза Србије представља Србију у рукомету на свим значајнијим светским и континенталним такмичењима одржаним после 2006. године.

ИХФ и ЕХФ сматра рукометну репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

од 2006. СрбијаЈугословенски олимпијски комитет је прогласио рукометну репрезентацију за најбољу женску екипу 2001, а Олимпијски комитет Србије за најбољу женску екипу 2013. године.

Мара Ковачевић

Мара Ковачевић (12. децембар 1975) је српска џудисткиња и учесница Олимпијских игара у Сиднеју.

На европском првенству 2001. године у Паризу освојила је бронзану медаљу, као и на Светском првенству 2003. године у Осаки.

На Медитеранским играма 1997. и 2001. освојила је бронзане медаље.

Олимпијски комитет Србије прогласио ју је најбољом спортисткињом за 2002. годину.

Медитеранске игре

Медитеранске игре су међународно спортско такмичење које се одржава сваке четири године. Државе које се такмиче морају имати излаз на Средоземно море (изузетак су Србија, Северна Македонија, Сан Марино и Андора које немају излаз на Средоземно море, док Израел који има излаз на Средоземно море, не учествује). Ово такмичење је иницирао Мухамед Тахер-паша, председник Египатског олимпијског комитета, за време Летњих олимпијских игара 1948.. Прве игре одржане су 1951. године у Александрији, једном од највећих градова Египта. Првих десет Медитеранских игара (1951—1991.) одржаване су годину пре Летњих Олимпијских игара. Од 1991. одлучено је да се Медитеранске игре одржавају годину после Олимпијских игара. Предлог да се у такмичење укључе и жене дат је 1959., али су жене укључене тек 1967. године.

Иако Србија нема излаз на Средоземно море, члан је Међународног комитета Медитеранских игара и учесник Медитеранских игара. То место заузима на основу оснивачких права и будући да је Југословенски олимпијски комитет, који је настао из Олимпијскиг комитета Србије, а који је наследио данашњи Олимпијски комитет Србије и био међу оснивачима тог такмичења.

Одбојкашка репрезентација Србије

Одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

2006— СрбијаЈугословенски олимпијски комитет је прогласио одбојкашку репрезентацију за најбољу мушку екипу 2000. године, када је постала олимпијски победник у Сиднеју. Олимпијски комитет Србије им је доделио исту награду 2010. и 2013. године.

Олимпијски комитет Србије и Црне Горе

Олимпијски комитет Србије и Црне Горе (ОКСЦГ) је био непрофитабилна организација која је представљала Србију и Црну Гору и њене спортисте код Међународног олимпијског комитета (МОК).

Олимпијски комитет Србије и Црне Горе настао је промјеном имена Југословенског олимпијског комитета априла 2003. године на сједници Скупштине Југословенског олимпијског комитета. До измјене назива дошло је у складу са промјенама које су настале усвајањем Уставне повеље и стварањем нове државне заједнице Србија и Црне Гора. Сједници је присуствовало 64 представника спортских савеза (од 81), а за промјену имена је гласало 63 члана Скупштине.Са распадом ДЗ Србија и Црна Гора основан је један нови комитет и обновљен један, Олимпијски комитет Србије, који је основан 1910.

СР Југославија на Зимским олимпијским играма 1998.

ЗОИ одржане у Нагану, Јапан су биле прво учешће спортиста из Србије и Црне Горе под заставом СР Југославије. Спортистима из тадашње СР Југославији је било одузето право учествовања на претходним ЗОИ услед санкција Уједињених нација које су биле на снази у време одржавања игара. На ове игре СР Југославија је послала своје спортисте захваљујући вајлд картама које је МОК дао југословенским спортистима.

Југославија је на ове игре послала два такмичара који су учествовали у алпском скијању, али су остали без освојене медаље.

СР Југославија на Зимским олимпијским играма 2002.

ЗОИ одржане у Солт Лејк Ситију, САД су биле друго учешће спортиста из Србије и Црне Горе под заставом СР Југославије. Ово су уједно биле и задње игре на којима су спортисти Србије и Црне Горе учествовали под именом Југославије, већ на наредним Летњим олимпијским играма су учествовали под именом Србија и Црна Гора.

Југославија је на ове игре овај пут послала шест такмичара који су учествовали у две спортске дисциплине у алпском скијању и бобу четвороседу, али и овај пут су остали без освојене медаље.

СР Југославија на Летњим олимпијским играма 1996.

ЛОИ одржане у Атланти, САД су биле прво учешће спортиста из СР Југославије на Летњим олимпијским играма.

СР Југославија је на ове игре овај пут послала 68 такмичара који су учествовали у 13 спортских дисциплина (атлетика, ватерполо, дизање тегова, кајак и кану, кошарка, мачевање, одбојка, пливање, рвање, скокови у воду, стони тенис, стрељаштво, џудо). Најуспешнији представник је била Александра Ивошев која је освојила две медаље, златну и бронзану, у стрељаштву.

Силвија Ердељи

Силвија Ердељи (Сента, СФРЈ, 28. мај 1979) је српска стонотенисерка и учесница Олимпијских игара у Атини 2004. године.

На Европском првенству 2003. године у Курмајору (Италија) је освојила бронзану медаљу у појединачној конкуренцији, као и бронзану медаљу у конкуренцији дублова заједно са сестром Анамаријом Ердељи.

На Медитеранским играма 2005. освојила је златну медаљу у женском дублу.

Олимпијски комитет Србије прогласио ју је најбољом спортисткињом за 2003. годину.

Од 2018. године је селектор женске стонотениске репрезентације Србије.

Србија и Црна Гора на олимпијским играма

Бивша државна заједница Србије и Црне Горе је учествовала је у шест наврата и једном као независни учесници на олимпијским играма између 1992. и 2006. године, када је заједница распуштена и када су и Србија и Црна Гора декларисали своју пуну независност.

На Олимпијским играма 1992. држави је забрањено учешће, али су наступали само спортисти у појединачним спортовима, док је 1994. потпуно забрањено учешће спортистима из ове земље. Од 1996. до 2002. спортисти су се такмичили под именом Савезна Република Југославија, а од 2003. до 2006. када је држава променила име као Србија и Црна Гора.

Овај чланак односи се на учешће спортиста у оквиру граница државе СРЈ, односно СЦГ иако Међународни олимпијски комитет води другачију статистику. Медаље 1992. збрајају се са свим освојеним медаљама независних учесника на било којим играма и без обзира из које државе долазе, медаље СРЈ се воде као заједничке медаље свих наступа под именом Југославија, пре и после распада земље, а медаље СЦГ засебно.

Србија на Зимским олимпијским играма 2018.

Србија је на Зимским олимпијским играма 2018, у Пјонгчангу, у Јужној Кореји учествовала по трећи пут као самостална држава.

Тим Србије чини четворо спортиста, три мушкарца и једна жена, у два спорта, алпском скијању и скијашком трчању. Био је ово најмањи зимски олимпијски тим који је Србија слала до сада под својом заставом.

На свечаном отварању заставу Србије носила је алпска скијашица Невена Игњатовић. Освајањем четрнаестог места у алпској комбинацији Игњатовићева је остварила најбољи резултат за наше олимпијце на ЗОИ под заставом Србије.

Србија на Летњим олимпијским играма 1912.

Историјске су околности учиниле да су атлетичари Србије, најдуже од свих других у Југославије повезани са светским олимпијским покретом, такорећи од његовог почетка. Самим постојањем Краљевине Србије као државе током 19. и почетком 20. века створени су услови за рано јављање атлетике као организованог спорта, па и прикључивање међународној атлетици.

У првом раздобљу олимпијског развитка, од Олимпијских игара 1896. до Првог светског рата од свих југословенски република само са Србија и Црна Гора имале самосталну државност и зато су спортисти Србије имали могућност да учествују на Олимпијским играма под својам заставом.

Олимпијска историја Србије почиње 1912. године. На Петим Летњим олимпијским игрма 1912. у Стокхолму учествовали су и спортисти Краљевине Србије.

На сатанку Међународног олимпијског комитета (МОК) Краљевина Србија је примљена у чланство, а за члана изабран је Светомир Ђукић. Екипу Краљевине Србије чинила су два атлетичара, обојица из Београда.

У трци на 100 m такмичио се Душан Милошевић, бивши фудбалер БСК-а.

Други представник у Стокхолму био је Драгутин Томашевић који се такмичио у маратону.

Србија на олимпијским играма

Србија је до сада самостално учествовала четири пута на Летњим и два пута на Зимским олимпијским играма. Први наступ Краљевине Србије био је на Олимпијским играма у Стокхолму 1912, а спортисти са данашње територије Војводине такмичили су се на играма још од 1896. као део олимпијског тима Мађарске. На првим играма у Атини Момчило Тапавица из Надаља освојио бронзану медаљу у тенису и постао први Србин учесник и освајач олимпијске медаље. Овим играма присуствовао је и краљ Александар Обреновић на позив грчког краља Ђорђа. Након Првог светског рата српски спортисти учествовали су као део неколико југословенских земаља, да би после 96 година Србија поново учествовала под својим именом именом и заставом на Олимпијским играма у Пекингу 2008. Године 2010. остварен је дебитантски наступ на Зимским олимпијским играма.

Стоту олимпијску медаљу за Србију освојила је на Олимпијским играма у Лондону 2012. године Ивана Максимовић у стрељаштву.

Olympic rings without rims.svg Председници JOK, ОКСЦГ и Олимпијског комитета Србије OKS.svg
Краљевина Србија (1910—1918)
Краљевина Југославија (1918—1945)
СФР Југославија (1948—1992)
СР Југославија (1992—2003)
Србија и Црна Гора (2003—2006)
Србија (од 2006)
Olympic rings without rims.svg Награде Олимпијског комитета Србије Србија
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године
Западна Европа
Централна Европа
Јужна Европа
Северна Европа
Источна Европа

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.