Олимпијска свечаност

Свечано отварање

2010 Opening Ceremony - Greece entering
Грчки спортисти предводе дефиле на церемонији свечаног отварања Зимских Олимпијских игара у Ванкуверу 2010. године
2002 Winter Olympics flame
Церемонија отварања достиже свој врхинац паљењем Олимпијског пламена. У последње време, ради атрактивности и оригиналности, пламен се пали на различите начине. На слици: паљење Олимпијског пламена у Солт Лејк Ситију, 8. фебруара 2002.

Свечаност отварања Олимпијских игара проткана је многим обичајима који су постали традиционални. По таквој традицији свечаност отварања почиње изласком представника држава на начин да спортисти улазе на стадион по абецедном реду имена својих земаља. Увек прва излази делегација Грчке, домовине Олимпијских игара, а последња делегација државе која организује Игре. На челу репрезентације сваке државе иде спортиста или спортисткиња који имају част ношења заставе своје земље.

Након што су спортисти – представници свих држава ушли на Олимпијски стадион Игре проглашава отвореним сам шеф државе домаћина. Тада се свира Олимпијска химна и у стадион се уноси Олимпијска застава. За то време бакља с Олимпијским пламеном је на улазу у стадион, где је на крају, преузима последњи носач бакље. Ово је можда највећа част која се може пружити некој особи, а за последњег носача пламена обично се бира истакнути спорттиста, бивши или садашњи, наравно земље домаћина. Последњи носач бакље приноси Олимпијски пламен пламенику који је смештен на доминантном месту Олимпијског стадиона. Ускоро Олимпијски пламен почиње горети свом снагом, уз истовремено пуштање голубова, симбола мира.

На крају, сви носиоци застава земаља учесница окружују говорницу на коју долази један спортиста и један судија. Први, у име свих спортиста, учесника Игара, а други у име судија који ће судити такмичења на Играма, полажу свечану Олимпијску заклетву да ће се витешки часно и поштено борити и такмичити, односно праведно и непристрано судити.

Уз традиционалне елементе отварања Олимпијских игара, свака земља домаћин у ту свечаност уноси и делове своје културе, традиције и обичаја.

Свечано затварање

Birdsclosing
Спортисти свих земаља на церемонији затварања Летњих Олимпијских игара 2008. у Пекингу

Затварање Олимпијских игара није проткано тако строгим правилима као свечано отварање. Спортисти свих земаља улазе на стадион, али не, као приликом отварања, строго иза свог националног стега, него сви помешани, да би се тиме симболизовало јединство спортске младости света. Олимпијски пламен полако се гаси, Олимпијска застава полако се спушта низ јарбол, скида се, слаже и предаје градоначелнику града-домаћина следећих Олимпијских игара.

Председник МОК-а проглашава Олимпијске игре затвореним.

Види још

Олимпијске игре

Олимпијске игре (грч. Ολυμπιακοί Αγώνες, енгл. Olympic Games, франц. Jeux olympiques) су водећи интернационални спортски догађај и садрже летња и зимска спортска такмичења, у којима се такмичи хиљаде спортиста широм света. Олимпијске игре сматрају се највећим светским спортским такмичењем, са више од 200 земаља учесника. Одржавају се сваке четири године, са Летњим и Зимским играма које су се одржавале исте године до 1992, а од тада се одржавају наизменично, у размаку од две године.

Креирање Олимпијских игара инспирисано је Античким олимпијским играма, које су се одржавале у Гимназијуму у Грчкој, од 8. века прије нове ере, до 4. века нове ере. Барон Пјер де Кубертен основао је Међународни олимпијски комитет (МОК) 1894 године, који је довео до одржавања првих модерних игара 1896. МОК је владајуће тело Олимпијског покрета и Олимпијске повеље.

Развој Олимпијског покрета током 20. и 21. века узроковао је промене у Олимпијским играма. Неке од њих су покретање Зимских олимпијских игара за зимске и спортове на леду, Параолимпијских игара за спортисте са инвалидитетом и Олимпијске игре младих за спортисте од 14 до 18 година. Олимпијске игре глувих и Специјалне олимпијске игре такође су под надзором МОК-а; игре глувих одржавају се од 1924, док се Специјалне олимпијске игре одржавају од 1968 и намењене су ментално заосталим особама. МОК мора да се прилагоди различитом економском, политичком и технолошком напретку. Појава појма "аматерски спортиста све време" који су заступале државе Источног блока, додатно је пољуљао идеологију чистог аматеризма. Совјетски Савез учествовао је са спортистима који су били студенти, војници или радници у професији, али многима од њих је држава плаћала да тренирају и одраде пуне припреме. Као резултат, Олимпијске игре су са чистог аматеризма, како је предвидео Кубертен, дозволиле учествовање професионалним спортистима. Растући значај медија створио је питање о корпорацијским спонзорима и комерцијализацији игара. Први и Други светски рат узроковали су отказивање Игара 1916, 1940 и 1944. Велики бојкот током Хладног рата лимитирао је број учесника на Играма 1980 и 1984. Иако је бојкот предвођен од стране Совјетског Савеза осиромашио такмичење у свим спортовимс, 140 националних олимпијских комитета учествовало је на Летњим олимпијским играма 1984, што је био рекорд у то доба.Олимпијски покрет састоји се од међународних спортских федерација, Националног олимпијског комитета и организованог комитета за сваке Олимпијске игре посебно. Као владајуће тело, Међународни олимпијски комитет задужен је за избор града домаћина за све Олимпијске игре, као и за организацију игара, према Олимпијској повељи. МОК такође одређује олимпијски програм и спортове који ће се наћи на играма. Постоји неколико олимпијских ритуала и симбола, као што су Олимпијска застава и Олимпијски пламен, као и церемонија отварања и затварања игара.

Око 13.000 спортиста учествује на Летњим и Зимским олимпијским играма, у 33 спорта и скоро 44 догађаја. Првопласирани, другопласирани и трећепласирани добијају олимпијске медаље: златну, сребрну и бронзану.

Игре су напредовале толико да је сада готово свака држава заступљена. Овај раст проузроковао је бројне изазове и контроверзе, укључујући и бојкот, допинг, подмићивање, као и терористички напад 1972. Сваке две године, Олимпијске игре и медији омогућавају непознатим спортистима да стекну националну и интернационалну славу. Игре омогућавају граду и држави домаћину да се прикаже свету.

Олимпијске игре младих

Олимпијске игре младих (ОИМ) су скуп међународних спортских такмичења у различитим дисциплинама које су подељене на летње и зимске, на којима учествују такмичари од 14 до 18 година. И зимске и летње игре одржавају се сваке четири године, као и класичне Олимпијске игре.

Идеја за настанак овог такмичења је настала 1998. године, када су одржане једине Светске игре мадих у Москви, а Међународни олимпијски комитет је на 119. заседању у Гватемали изгласао одлуку о одржавању Олимпијских игара младих. Прво је одржано летње издање августа 2010. године у Сингапуру.

Олимпијски симболи

Међународни олимпијски комитет (МОК) и модерне олимпијске игре имају симболе и иконографију као што су имале и античке олимпијске игре. Модерно доба донело је нове симболе, којима се не одаје почаст боговима или величају олимпијци као што се чинило у античко доба. Они се првенствено користе у пропагандне сврхе и олимпијској породици и организаторима игара доносе незанемарљив приход.

Формирањем, олимпијски комитет није се превише бавио иконографијом и симболима Олимпијских игара за 1. Летње олимпијске игре 1896. у Атини, будући да је био заузет многобројнијим важнијим проблемима, јер су због недостатка финансијских средстава Игре доведене у питање.

Домаћину је било препуштено да се позабави тиме, а тек од Игара 1908. у Лондону МОК почиње да води рачуна о сопстевеним симболима и симболима игара.

Олимпијски стадион

Олимпијски стадион је име које се даје за велики централни стадион коришћен на Летњим олимпијским играма. Традиционално, Олимпијска свечаност, односно отварање и затварање, као и атлетика су делови игара које се одржавају на олимпијском стадиону. Доста њих, иако не сви, у свом имену садрже реч „олимпијски стадион“. Зимске олимпијске игре немају централни олимпијски стадион, иако се неке грађевине називају олимпијским стадионом, већином грађевине на којима се одржава отварање и затварање олимпијских игара.

Летње игре
Зимске игре

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.