Оливера Јевтић

Оливера Јевтић (24. јул 1977) српска је атлетичарка — тркачица на велике удаљености. Представљала је своју земљу пет пута, на Олимпијским играма 2000, 2004, 2008, 2012. и 2016. године.

Оливера Јевтић
Olivera Jevtić
Личне информације
Пуно имеОливера Јевтић
НадимакОља
ДржављанствоСрбија
Датум рођења24. јул 1977.(42 год.)
Место рођењаУжице
СФРЈ
Висина1,74 м
Маса52 кг
Спортске информације
СпортМаратон
Полумаратон
10.000 метара
5.000 метара
Крос
Достигнућа и титуле
НаградеНајбоља млада спортисткиња Југославије (1996)
Спортисткиња године по озбору Олимпијског комитета Југославије, СЦГ, Србије (1998, 1999, 2006)
Златна значка Спорта (2006)
Мајска награда (2007)

Каријера

Рођена је 24. јула 1977. у Ужицу, где и сада живи. Од почетка каријере је у ужичком Атлетском клубу „Младост”. Њен тренер је Славко Кузмановић, који и сам има запажене резултате у атлетици. Више пута је проглашавана за најбољу атлетичарку Југославије, Србије и Црне Горе, Србије. Дневни лист Спорт је 1996. прогласио Оливеру за младог спортисту године, а 2006. јој је додељена награда „Златна значка”, награда за најбољег спортисту у Србији. Исте године, као и 1998. и 1999. је проглашена за најбољу спортисткињу од стране Олимпијског комитета Србије, односно Југославије.[1]

Резултати

Међународна такмичења

Olivera Jevtic 23 Belgrade Marathon
Оливера Јевтић на 23 београдском маратону, победница полумаратонске трке.
Година Такмичење Место Позиција Дисциплина
1996. Светско јуниорско првенство Сидни, Аустралија 2. место 5.000 м
1998. Европско првенство Будимпешта, Мађарска 4. место 5.000 м
1998. Европско првенство Будимпешта, Мађарска 4. место 10.000 м
2003. Светско првенство Сен Дени, Француска 8. место Маратон
2004. Олимпијске игре Атина, Грчка 6. место Маратон
2006. Европско првенство Гетеборг, Шведска 2. место Маратон
2010. Европско првенство Барселона, Шпанија 4. место Маратон
2011 Европско првенство у кросу Велење, Словенија 21. место
2012 Европско првенство у кросу Сентандреја, Мађарска 26. место
2013. Европски куп 3. место 10.000 м
2013. Европско екипно првенство Гејтсхед, УК 1. место 5.000 м

Види још

Референце

  1. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 20. 08. 2010. Приступљено 25. 08. 2010.
  2. 2,0 2,1 Оливера Јевтић победница полумаратона у Сарајеву, Дарко Живановић други — СПОРТСКИ ЖУРНАЛ
  3. ^ „Kenijac pobednik KG polumaratona – Radio Televizija Kragujevac – Javni servis Šumadije[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала на датум 06. 10. 2015. Приступљено 04. 10. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  4. ^ Оливера Јевтић остварила норму за ОИ у Рију — СПОРТСКИ ЖУРНАЛ

Спољашње везе

24. јул

24. јул (24.7.) је 205. дан године по грегоријанском календару (206. у преступној години). До краја године има још 160 дана.

Јасминка Губер

Јасминка Губер (Тузла, СФРЈ 10. август 1986) је босанскохерцеговачка атлетичарка специјалиста за трчање на 1.500 метара.

Пре него се почела бавити атлетиком тренирала је тенис, кошарку, пливање итд. Чланица је Атлетског клуба Слобода Техноград из Тузле и репрезентативка Босне и Херцеговине. Узори су јој маратонка Оливера Јевтић (Србија) и 800-метрашица Јоланда Чеплак (Словенија).Највећи успех као јуниорка постигла је пласманом у олимпијску репрезентацију Босне и Херцеговине у Атини 2004.. Била је најмлађи члан репрезентације. са 19 година и 15 дана . Такмичила се у дисциплини трчања на 1.500 метара. Није се пласирала у полуфинале, али је својим резултатом 4:17,75 поставила лични рекорд и оборила 20 година стар национални јуниорски рекорд Мирсаде Бурић. Њен резултат је био једина светла тачка у олимпијској репрезентацији те године, јер су сви остали подбацили.

Следеће године учествовала је на Балканском атлетском првенству у дворани одржаном у Атини. Такмичила се у дисциплини трчања на 3.000 метара и резултатом 9:34,32 освојила друго место и сребрну медаљу.

Јевтић

Јевтић (Гајица: Jevtić) је српско презиме. Може се односи на:

Александар Јевтић (рођ. 1985), српски фудбалер

Атанасије Јевтић (рођ. 1938), српски православни теолог

Биљана Јевтић (рођ. 1959), српска фолк певачица

Богољуб Јевтић (1886–1960), српски дипломата

Богосав Јевтић (1892–1969), земљорадник и учесник Првог светског рата

Боривоје Јевтић (1894–1959), српски књижевник

Вуле Јевтић (1913–1981), српски певач и композитор

Горан Јевтић (рођ. 1978), српски позоришни, телевизијски и филмски глумац

Горан Јевтић (Јоца) (рођ. 19??), српски телевизијски глумац

Далибор Јевтић (рођ. 1978), српски политичар

Десимир Јевтић (рођ. 1938), бивши српски и југословенски политичар

Миодраг Јевтић (рођ. 1956), српски лекар

Мирољуб Јевтић (рођ. 1955), српски политолог

Михаило Јевтић (рођ. 1975), српски глумац, писац и музичар

Оливера Јевтић (рођ. 1977), српска атлетичарка

Атлетика на Летњим олимпијским играма 2000 — 10.000 метара за жене

Такмичење у трчању на 10.000 метара за жене на Олимпијским играма 2000. је одржано на Олимпијском стадиону у Сиднеју. Квалификације су одржане у среду 27. септембра а финална трка у суботу 30. септембра 2000. године.

За ову дисциплину биле су пријављене 44 атлетичарке из 27 земаља, које су биле подељене у две квалификационе групе по 22. Првих осам из сваке групе директно су се пласирале у финале (КВ) и још укупно четири према резултату (кв.).

На такмичењу у финалној трци постављен је нови олимпијски рекорд, 5 националних, 4 лична и пет личних рекорда сезоне.

Атлетски рекорди Србије на отвореном за жене

Ово је списак атлетских рекорда Србије на отвореном за жене у свим дисциплинама, које воде Међународна асоцијација атлетских федерација ИААФ, Европска атлетска асоцијација ЕАА и Атлетски савез Србије АСС. Приказано је стање рекорда на дан 18. јануар 2018.

^ Резултат постигнут као пролазно време трке на дужој дистанци

Београдски маратон

Београдски маратон је највећа и најмасовнија спортска манифестација у Србији. Почео је као идеја групе ентузијаста да се обнови трка која се још давне 1910. трчала од Обреновца до Београда. Први маратон је одржан 8. маја 1988. године на иницијативу Ђока Вјештице, новинара радио-станице „Студио Б” и атлетског радника Бране Радовића, брата Душка Радовића и првог уредника „Студија Б“, у организацији града Београда, а дужина стазе је износила 23. km са неколико пролазних циљева. У првој трци су учествовали само домаћи такмичари.

Стаза Другог маратона износила је 46,7 km, са стартом и циљем испред Дома Народне скупштине Републике Србије. Те године се по први пут пријавило неколико маратонаца из других држава.

Сматрајући да је маратон једна од препознатљивости великих светских метропола, Југословенско спортско друштво „Партизан“ 1990. године преузима организацију маратона уз помоћ Града Београда и његових служби, комуналних предузећа и извршних органа, Југословенске народне армије, МУП-а Србије, и бројних спонзора.

Скупштина града Београда септембра 2003. доноси одлуку којим се Београдски маратон проглашава догађајем од посебног значаја за Град Београд.

Београдски маратон је прилагођен свим узрастима и зато се одржава неколико трка:

Дечји маратон, трка намењена најмлађима

Трка задовољства, догађај са највећим бројем учесника

Полумаратон, урађен је по свим светским стандардима, а намењен је озбиљнијој тркачкој популацији

Маратон, главна трка манифестације, намењен најспремнијим тркачима.

Европско првенство у атлетици за млађе сениоре 2009 — 10.000 метара за жене

Такмичење у трчању на 10.000 метара у женској конкуренцији на 7. Европском првенству у атлетици за млађе сениоре 2009. у Каунасу одржано је 17. јула 2009. на Darius and Girėnas Stadium.

Титулу освојену у Дебрецину 2007, није бранила Волга Минина из Белорусије јер је прешла у сениоре.

Европско првенство у атлетици за млађе сениоре 2017 — 10.000 метара за жене

Такмичење у трчању на 10.000 метара у женској конкуренцији на 11. Европском првенству у атлетици за млађе сениоре 2017. у Бидгошћу одржано је 14. јула 2017. на стадиону Жђислав Кшишковјак.

Титулу освојену у Талину 2015, није бранила Јип Вастенбург из Холандије јер је прешла у сениоре.

Европско првенство у атлетици за млађе сениоре 2017 — 10.000 метара за мушкарце

Такмичење у трчању на 10.000 метара у мушкој конкуренцији на 11. Европском првенству у атлетици за млађе сениоре 2017. у Бидгошћу одржано је 13. јула 2017. на стадиону Жђислав Кшишковјак.

Титулу освојену у Талину 2015, није бранио Али Каја из Турске јер је прешао у сениоре.

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Рекорди Србије у атлетици

Рекорди Србије у атлетици су најбољи постигнути резултати српских атлетичара у појединим атлетским дисциплинама, потврђени од Атлетског савеза Србије.

Светско првенство у атлетици на отвореном 2009 — 10.000 метара за жене

Дисциплина 10.000 метара за жене на Светском првенству у атлетици 2009. у Берлину одржана је у 15. августа на Олимпијском стадиону.

За трку су биле пријављене 22 такмичарке. На старту се није појавила Српкиња Оливера Јевтић, па је стартовала 21 такмичарка из 9 земаља.

Постинуто је пет личних и 4 рекорда сезоне појединих такмичарки.

Спорт (дневни лист)

„Спорт“ је био српски дневни спортски лист дуге традиције. Основан је као „Фискултура“ и први број изашао 5. маја 1945. године. Касније носио име Југословенски спортски лист „Спорт“, а потом Дневни спортски лист „Спорт“.

Издаван је обично ћириличним писмом, на 24-32 странице, објављујући вести, резултате, извештаје, репротаже, интервјуе из земље и света, пратећи више од 60 спортских грана и дисциплина.

Србија на Европском првенству у атлетици на отвореном 2006.

Србији је ово било прво учествовање на Европским првенствима у атлетици на отвореном под овим именом. На Европском првенству 2006. одржаном у Гетеборгу, Шведска, 7. до 13. августа. Србију је представљало 9 спортиста (5 мушкараца и 4 жене), који су се такмичили у 8 дисциплина.

Најуспешнија су биле Оливера Јевтић која је у својој дисциплини освојила сребну медаљу, што је и прва медаља за Србију на европским првенствима у атлетици. Овом медаљом Србија је у укупном пласману на овом првенству поделила 23. место од укупно 40 земаља које су освојиле медаље. У табели успешности земаља према бодовима које је освојило осам првопласираних (финалиста) у свим дисциплинама Србија је заузела 30. место са 2 пласмана и 8 бодова.

Србија на Европском првенству у атлетици на отвореном 2010.

Србији је ово било друго учествовање на 20. Европском првенству у атлетици на отвореном под овим именом. На Европском првенству 2010. одржаном у Барселони, Шпанија, од 27. јула до 1. августа Србију је представљало 12 спортиста (6 мушкараца и 6 жена), који су се такмичили у 10 дисциплина.

На свечаном отварању заставу Србије носио је средњопругаш Горан Нава.

Најуспешније су биле Оливера Јевтић (маратон) и Драгана Томашевић (бацање кугле) које су освојиле шеста места у својим дисциплинама.

Због дисквалификације победнице Живиле Балчунајте 2011. и другопласиране Наиље Јуламанове 2012. Оливера Јевтић се померила за два места и у коначном пласману заузела је четврто место са 9 секунди заостатка од трећепласиране и бронзане медаље.

Србија на Европском првенству у атлетици на отвореном 2016.

Србија је учествовала на 23. Европском првенству 2016. одржаном у Амстердаму, Холандија, од 6. до 19. јулa. Репрезентацију Србије на њеном петом учешћу на европским првенствима на отвореном од 2006. године од када Србија учествује самостално под овим именом, представљало је 11 спортиста (5 мушкараца и 6 жена), који су се такмичили у 9 дисциплина.

У укупном пласману Србија је са једном златном и једном бронзаном медаљом поделила 14. место са Хрватском и Грчком, што је најбољи пласман Србије на Европским првенствима на отвореном до данас. Ивана Шпановић је освојила златну медаљу након 26 година, а то је уједно и прва златна медаља за Србију на првенству од њене независности.

У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) Србија је са седам учесника у финалу заузела 20 место са 20 бодова, од 38 земаља које су имале представнике у финалу. Првопласирани је добијао 8 бодова, а последњи, осми 1 бод.

Србија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2009.

Србија је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2009. одржаном у Берлину од 15. до 23. августа, требало да учествује са 10 спортиста у осам дисциплина.

Дан пре поласка на пут од учешћа је после консултација са лекаром одустао Лука Рујевић који је требало да се такмичи у бацању кугле.

Најбољи резултат је постигла Биљана Топић у троскоку постигавши национални рекорд скоком од 14,52 метра.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Србија је са 1 учесником у финалу делила 49. место са 5 бодова.

Трка на 10.000 метара

Трка на 10.000 метара је атлетска дисциплина која са тркама на 3.000 и 5.000 метара спада у трчање на дуге стазе. Трчање у овој дисциплини се одржава на стадионима и износи 25 пуних кругова.

Трка на 10.000 метара је олимпијска дисциплина, која се налази на програму Летњих олимпијских игара у мушкој конкуренцији од 1912. у Сктокхолму, а у женској од Олимпијских игара 1988. у Сеулу.

Најбржи мушкарци претрче ову дистанцу за око 27 минута, што даје просечну брзину од 6,17 м/с или 22,22 км/ч. Најбрже жене постижу резултате око 30 минута, што даје просечну брзину од 5,55 м/с или 20 км/ч.

„Прва основна школа краља Петра II” Ужице

„Прва основна школа краља Петра II” Ужице је најстарија основна школа у ужичком крају. Бележи многе спортске успехе, како у индивидуалним тако и у тимским спортовима. Школски кошаркаши и кошаркашице труде се да школу представе у што бољем светлу. Прошле године друга награда на међурегионалном такмичењу отишла је кошаркашицама ове школе док су ове године, дечаци освојили другу награду на регионалним такмичењу.Атлетичари не заостају нимало, као ни рукометаши и рукометашице. Ова школа је од давнина центар спорта и одавде су изашли многи светски шампиони а најистакнутија је, без размишљања, чувена Оливера Јевтић.

Добитници „Златне значке” Спорта
Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године
Добитници награде за најбољег младог спортисту по избору Спорта

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.