Озрен Боначић

Озрен Боначић (рођен 5. јануара 1942. у Загребу) је бивши југословенски и хрватски ватерполиста и ватерполо тренер. За репрезентацију СФРЈ је играо 96 пута[1]. На Олимпијским играма је учествовао 4 пута и освајао: сребрну медаљу на Олимпијским играма 1964. године у Токију, златну медаљу на Олимпијским играма 1968. године у Мексику и два пута 5. место (на Олимпијским играма 1972. у Минхену и на Олимпијским играма 1976. у Монтреалу).[2]

Док је играо био је висок је 196 cm, а тежак 110 kg[2].

Са репрезентацијом СФРЈ је освојио још четири бронзане медаље на шампионатима света и Европе[1].

Највећи део каријере играо је за ХАВК Младост из Загреба.

Године 1964. је играо на позајмици у Партизану на утакмици против Динама из Москве. Тада је Партизан освојио Куп шампиона (данашња ЛЕН Евролига). Боначић је на позајмицу у Партизан дошао из Младости, након што се сазнало да за Динамо Москву играју и играчи из ВК Динамо Тбилиси.[3]

Након завршетка играчке каријере 1978. године Боначић постаје ватерполо тренера. Тренирао је италијанску Брешу, загребачки Медвешчак, загребачку Младост, ријечко Приморје и словеначки АВК Триглав Крањ[1].

Тренер ХАВК Младости је био дуги низ година, а у сезони 1995/96. је са њом освојио ЛЕН Евролигу. Међутим већ наредне сезоне Боначић је смењен и на његово место је постављен Божа Вулетић. У сезони 1997/98. Озрен Боначић поново постаје тренер Младости, а клуб је водио и у сезони 1998/99. када осваја ЛЕН Куп победника купова. Младост је водио и у: сезони 2002/03. када осваја 3 место на ЛЕН Евролиги, сезони 2004/05. у којој Младост није освајала трофеје, 2005/06. када осваја Куп Хрватске, 2007/08. када Младост осваја првенство Хрватске и заузима 4. место у Евролиги и 2008/09. у којој Младост није освајала трофеје.[4]

Озрен Боначић
Личне информације
Датум рођења 5. јануар 1942.(77 год.)
Место рођења Загреб
СФРЈ
Држављанство  Хрватска
Висина 196
Сениорска каријера
Клубови
ХАВК Младост
Репрезентативна каријера
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФРЈ

Извори

  1. 1,0 1,1 1,2 Вест „Озрен Боначић преузео младост“ (www.b92.net), Приступљено 17. 4. 2013.
  2. 2,0 2,1 Озрен Боначић на сајту (www.sports-reference.com) (на језику: енглески)
  3. ^ Политика:Кад је Партизан био домаћин у Загребу (25.03.2008), Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ Чланак о историји клуба на званичној страница ХАВК Младост (www.havk-mladost.hr), Приступљено 17. 4. 2013.
Југославија на Летњим олимпијским играма 1964.

Спортистима Југославије је ово били десето учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1964. у Токију била заступљена са 76 учесника који су учествовали у 9 спортских дисциплина (атлетици, ватерполу, веслању, гимнастици, кајаку и кануу, кошарци, пливању, ватерполу, фудбалу).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још пет медаља, две златне, једну сребрну и две бронзе. Златне медаље су освојене у рвању (Бранислав Симић) и гимнастици (Мирослав Церар).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1968.

Спортистима Југославије је ово били једанаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1968. у Мексику била заступљена са 69 учесника који су учествовали у 11 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, гимнастика, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, стрељаштво).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили укупно осам медаља, три златне, три сребрну и две бронзане. Медаље су освојили: Ђурђа Бједов (златна и сребрна), Мирослав Церар (златна), ватерполисти (златна), кошаркаши (сребрна), Стеван Хорват (сребрна), Бранислав Симић (бронзана) и Звонимир Вујин (бронзана).

Југославија на Летњим олимпијским играма 1972.

Спортистима Југославије је ово били дванаесто учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1972. у Минхену била заступљена са 128 учесника који су учествовали у 15 спортских дисциплина (атлетика, бициклизам, бокс, ватерполо, веслање, гимнастика, дизање тегова, једрење, кајак и кану, кошарка, пливање, рвање, рукомет, стрељаштво и џудо).

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још пет медаља, две златне, једну сребрну и две бронзе. Златне медаље су освојене у боксу (Мате Парлов) и рукомету (Рукометна репрезентација Југославије).

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

ВК Партизан

ВК Партизан је српски ватерполо клуб из Београда и део је ЈСД Партизан. Током свог постојања остварио је много импресивних резултата, освојивши све домаће и интернационалне титуле које је могао да освоји.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1964.

Четрнаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан од 11. до 18. октобра 1964. у Токију, Јапан. За олимпијски турнир се пријавила укупно 13 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион је постала репрезентација Мађарске, што јој је била пета титула, друга је била репрезентација Југославије а на треће место се пласирала репрезентација Совјетског Савеза.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1968.

Петнаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1968. у Мексико ситију, Мексико. За олимпијски турнир се пријавила укупно 16 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по први пут је постала репрезентација Југославије, друга је била репрезентација Совјетског Савеза а на треће место се пласирала репрезентација Мађарске.

Озрен (име)

Озрен је мушко име словенског поријекла, у употреби нарочито код Срба и Хрвата.

Настало је од данас застарјелог глагола „озрети се“ (са значењем „погледати“), па има више тумачења. Једно од њих је „онај који има оштар поглед“. Ово име носи и више планина у Србији и Босни, па се као мушко име надијева и дјеци у смислу „да буде снажан и велик као планина Озрен“, што се нарочито примијети у околини Добоја, у Републици Српској, гдје је учесталост овог имена релативно чешћа него на другим подручјима, због близине планине Озрен.

Из овог имена изведена имена су Озренко и Озренка.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

ХАВК Младост

Хрватски академски ватерполо клуб Младост (ХАВК Младост) је ватерполо клуб из Загреба, Хрватска. Основан је 1946., а тренутно се такмичи у Првој лиги Хрватске.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.