Одбојка

Одбојка је врста тимског и олимпијског спорта где се лопта удара руком преко мреже на противничку страну.[1] Тим чине шест играча где свако има своју функцију. Тим се састоји од техничара, коректора, два примача, средњег блокера и либера. Техничар је мозак екипе и он увек стоји у близини мреже. Блокери такође стоје код мреже и њихова улога је да блокирају противнички смеч. Коректор смечује, а примачи и либеро примају сервис. Модерна одбојка се игра на три добијена сета, до 25 поена. Када и једна и друга екипа имају по два добијена сета, игра се пети сет, тзв. ТАЈ-БРЕJК до 15 поена. У тиму је 12 играча, али је само 6 на терену. Остали су на клупи, они су замене. Либеро никада не сервира.[2][3]

Volleyball game
Одбојкашице у блоку

Историја

Вилијам Морган је записан као створитељ одбојке, коју је оригинално назвао „минтонет“.[4][5] Морган је дипломирао на Колеџу Спрингфилд где је упознао Џејмса Нејсмита, који је 1891. године измислио кошарку. Годину дана након што је дипломирао, Морган је отишао у Холјок, где је добио место директора физичког васпитања. То место му је омогућило директан утицај на вежбе за рекреацију и развој спорта.[6]

Његово вођство је одлично прихваћено и његови разреди су се свакодневно повећавали. Схватио је да би било добро да измисли неку рекреацијску такмичарску игру како би свој програм учинио разноврснијим. Кошарка му се учинила као добар избор, али само за млађе чланове, за оне мало старије му је била потребна нека мање насилна.

У то време Морган није нигде могао наћи игру која је личила на одбојку, па ју је он створио из својих особних метода тренирања и рекреације. Описујући своје прве експерименте, Морган је рекао: „У потрази за одговарајућом игром, прво ми је тенис пао на памет, али за њега су нам биле потребне лоптице, рекети, мрежа и остала опрема па сам од њега одустао, но идеја мреже ми се учинила згодном. Подигли смо мрежу на висину од 1,98 метар, изнад главе просечног мушкарца. Уз то нам је била потребна и лопта. Прво ми је пала на памет кошаркашка, али та је била превелика и претешка."

На крају, Морган је замолио да у фабрици А. Г. Спалдинг и Брос. направе одговарајућу лопту, што су ови и учинили. Направили су кожну лопту, чији је обим био око 65 cm, а тежина око 300 грама. Након тога, Морган, с још два пријатеља, написао прва правила одбојке.

Почетком 1896. године у Спрингфилду на Колеџу YMCA организована је конференција где су се окупили сви директори физичког васпитања YMCA. На тој конференцији је Морган први пут демонстрирао новостворену игру. Саставио је две екипе од по пет играча који су пре саме конференције одиграли „минтонет“. Морган је присутнима објаснио да се је ова игра предвиђена за дворану, али да се може играти и на отвореноме. У игри је могао учествовати неограничен број играча, а главни циљ је био одржавати лопту у ваздуху, изнад мреже, с једне стране на другу. [7]

Игра је на конференцији врло добро прихваћена само је промијењено име у „волибол“. Морган је још порадио на правилима игре и 1897. године је изашао први приручник с главним подацима о игри и као додатак су изашла и прва правила одбојке.

Историја одбојке у Србији

У нашу земљу одбојку је 1924. године донео г. Вилијам Вајланд, професор фолклора и народних спортова из Оукленда (Калифорнија), када је у организацији Црвеног крста одржао низ предавања и демонстрације америчких спортова у Београду и Новом Саду. Верује да је његов долазак означио почетак одбојке на овим просторима, а 1924. се сматра за годину када је први пут дошао одбојкашка лопта дошла у Србију. Одбојкашки спорт је био познат нашој јавности и пре овог догађаја, али јавна утакмица са званичним одбојкашким правилима није могла бити одржана раније. Ипак, пре Другог светског рата није постојало организовано такмичење у нашој земљи. Одбојка је представљала једну од вежби и допунски спорт у оквиру Соколских друштава, која је у то време једина практиковала. Одбојкашка такмичења соколских друштава играна су по жупама, као Жупска првенства. Незванично, одбојку су играли студенти на факултетима, ученици по вишим школама и гимназијама, као и чланови разних гимнастичких друштава. У време, одбојка није захтевала скупе реквизите и посебне услове за прављење терена, тако да је овај спорт био доста развијен и играо се по летовалиштима, плажама, парковима итд.

У периоду окупације, између 1941. и 1944. године, одбојка се играла веома активно, одржавана је бројна такмичења, а све више спортских клубова је оснивач своје одбојкашке секције.

Одбојкашки савез је основан 1946. године у оквиру Савеза за физичку културу Југославије. Годину дана касније, 1947. године, основана је Светска одбојкашка федерација (ФИВБ), а тадашња Југославија је била један од 14 оснивача (уз Белгију, Бразил, Чехословачку, Египат, Француску, Холандију, Мађарску, Италију, Пољску, Португал, Румунију, Уругвај и САД).

Од 13. фебруара 1949. године, Одбојкашки савез је постао самостална спортска организација. Две године касније, на Европском првенству за сениорке одржаном у Паризу, стигла је прва медаља за наш спорт - женска одбојкашка репрезентација Југославије освојила је бронзану медаљу. Тај успех су поновили сениори 1975. године када је наша земља први пут у историји била домаћин највећег европског такмичења у мушкој и женској конкуренцији. Наши одбојкаши су у последњем мечу Финалне групе победили Бугарску са 3: 0 у препуној хали "Пионир" у Београду и окитили се бронзаном медаљом, украсивши тако беспрекорну организацију првенства у нашој земљи.

Упоредо са развојем одбојке у нашој земљи, овај спорт се развијао и у свету, а коначни потврду и признање добио је 1964. године уврштавањем у званични програм Олимпијских игара. Највећи успех наших одбојкаша везује се управо за Олимпијаду и освајање златне медаље 2000. године у Сиднеју. Након тога се ређале медаље, а све наше селекције су стигле у сам врх светске одбојке. Издвајамо кадете који су постали двоструки Светски шампиони, а затим сениорке које су окитиле бронзом на Светском првенству и постале Европске првакиње, као и сениоре, двоструке Европске шампионе.

Правила

VolleyballCourt

Одбојка је спорт који обилује брзином и свестраним покретима тела па се од играча очекују брзе реакције, сабраност и тренутна сналажљивост. Главна обележја данашњих националних селекција су снага и висина, али и способност екипе и тренера да развије нове тактике и стратегије игре је оно што доноси успех на утакмицама.

Карактеристике игре

Одбојка је тимска (колективна) игра у којој се две екипе од по шест играча боре на терену димензија 18x9 m. По средини игралишта разапета је мрежа широка 1 метар и дуга 9,5 m. Размак између горњег руба мреже и тла је различит: 243 cm за сениоре и 224 cm за сениорке.

Игралиште је средишњом линијом подељено на два поља; на 3 метра од ње теку са стране паралелне линије које означавају зону напада, а иза њих зону одбране.

Простор за сервирање је иза задње линије и може се слободно сервирати с било којег места дуж линије.

Почетни ударац (сервис) изводи десни играч последње линије, настојећи да пребаци лопту у противничко поље. Ако је сервис изведен неправилно или ако је противник у току надигравања био успешнији, противник стиче право сервирања.

Екипа сме лопту такнути три пута у једном поену, а исти играч не сме одиграти лопту двапут узастопце, осим ако је претходно изблокирао противничког играча, у ком случају се лопта може додирнути 4 пута (блок и 3 лопте).

Лопта остаје у игри док не додирне терен, зид или неки предмет, односно док неко од играча не направи грешку.

Правила бодовања

Године 2000. донесена су нова правила бодовања у одбојци. Према новим правилима поени се освајају после сваке завршене акције, без обзира на то која екипа је сервирала. Према некадашњим правилима, само она екипа која је сервирала је могла освојити поен.

Утакмице се играју на три добијена сета од по 25 поена, а највише се може одиграти пет сетова. За разлику од прва четири сета, пети (који се још зове и тај-брејк) се игра до 15 поена. У случају изједначеног резултата крајем сета, победнику су потребна два поена разлике да би завршио сет у своју корист.

Либеро

Након Олимпијских игара у Атланти 1996. ФИВБ је за предстојеће Олимпијске игре у Сиднеју 2000. године увео новог специјалног играча: либера. Либера је лако препознати на терену јер носи различиту боју дреса од својих саиграча и увек се налази у задњем делу терена где може заменити било ког играча. Либеро не сме сервирати, смечовати нити се ротирати са играчима на првој линији терена, али игра врло важну улогу у пријему противничког сервиса и одбрани поља. Либеро је уведен да би уз помоћ боље одбране поља поени дуже трајали и да би се дала прилика и нижим играчима који у данашње време немају велике шансе успети као нападачи или као играчи прве линије.

Правило ротације

Током игре свих шест играча се у пољу ротирају у смеру казаљке на сату, након освојеног сервиса. То је главни кључ дворанске одбојке - не може се све време играти с најбољим нападачима на мрежи или најбољим обрамбеним играчима у позадини. Пре сервиса играчи морају бити на местима које им редом припада, а након сервиса могу заменити места, али играчи из одбране не смеју мењати играче на мрежи. Они такође смеју учествовати у нападу, али могу смечирати само иза нападачке линије (линије три метра). Правило ротирања објашњава зашто техничар понекад изгледа као да се „скрива“ иза играча. Пре сервиса, као и остали, и он мора бити на свом месту, а након сервиса може трчати на мрежу како би организовао напад. Ако дотрчи на мрежу пре него што је противник одсервисирао, поен се даје противнику.

Лопта

Након тестирања многих боја за одбојкашку лопту ФИВБ је на Светском пренству у Јапану 1998. године представила лопту са жутим и плавим линијама. Њоме је замењена традиционална бела лопта.

У међувремену се призводе и нове зелено жуте лопте, ФИВБ, које се све више и више користе, у последње време.

Елементи одбојкашке технике

Сервис

Volleyball jump serve
Скок сервис

Сервис је почетни ударац којиме почиње сваки поен, изводи се на почетку сета и после сваке грешке. Играч мора ударити лопту тако да пређе мрежу и погоди унутар терена противника. Постоје две врсте сервиса - горњи и доњи, али данас у врхунској одбојци више нико не сервира доњи сервис. Најпопуларнији сервис је сервис у скоку који може бити веома тежак за пријем ако има велику брзину и ротацију.

Одбијање подлактицама (пријем сервиса, одбрана поља)

Volleyball reception
Пријем сервиса „чекићем“

Примењује се код примања противничког сервиса, одбране поља и према одбијених лопти од блока. Руке се спајају у тзв. „чекић“, подлактице су паралелне и унутрашњи део подлактица је окренут према горе. Овај начин одбијања се користи за први додир с лоптом код пријема сервиса и за ефикасну одбрану поља код смечирања противничких нападача. У данашње време када је уведен либеро као играч специјализован за ову технику, либеро преузима главни део одбране терена како у пријему сервиса тако и у одбрани од противничког смеча.

Дизање (одбијање прстима)

Дизање је вршно одбијање лопте изнад главе које се користи да би се променио смер лопте од примљеног сервиса и што боље позиционирало лопту нападачу. Техничар најчешће одиграва другу лопту у акцији. Дизање је главни тактички део одбојке јер техничар мора бити толико добар да својим нападачима омогући напад на местима где је блок противника најслабији. Зато мора уз своје играче стално пратити и противничке, поготово њихово кретање на мрежи. У правилу данас у постави игра један дизач, но постоје још и екипе које играју с два дизача.

Смечирање (смеч)

Ово је најефикаснији и најатрактивнији облик упућивања лопте у поље противника, а тиме и постизања поена. Лопта дигнута изнад нивоа мреже хвата се у скоку у највишој могућој тачки и што већом брзином и што стрмије упућује у противничко поље. Такође, прије ударања смеча потребно је урадити одговарајући залет (пуни залет за смеч-са 4. метра или брзи, кратки тзв. пенал са 3. метра).

Блок

Volleyball9 block
Блок од три играча

Блок је прва линија одбране у одбојци и најефикаснија одбрана од смеча. За блокирање су задужена три играча која се налазе на мрежи. Они могу поставити блок тако да прате противничког техничара и његово дизање, па се равнају по њему или да пре саме акције противника одлуче да ли ће покушати блокирати брзи напад са средине мреже. Главна карактеристика доброг блока је прелазак рукама на другу страну мреже у тренутку скока, јер ако руке блокера стоје равно на блоку добар смечер ће то знати искористити тако да ће блокер на крају изблокирати смеч, али на своју страну, најчешће сам себи под ноге. Блокер може изблокирати сваки напад, изузевши први односно сервис.

Види још

Референце

  1. ^ „Volleyball”. International Olympic Committee. Приступљено 21. 03. 2007.
  2. ^ „Official Volleyball Rules, 2017–2020” (PDF). 35th FIVB World Congress, Buenos Aires, Argentina, 2016. Приступљено 11. 01. 2019.
  3. ^ Joel, Dearing (2003). Volleyball fundamentals. Champaign, IL: Human Kinetics. ISBN 9780736045087. OCLC 50643900.
  4. ^ „The International Association Training School Notes (vol. 4 no. 8), October, 1895”.
  5. ^ „In 1895, William Morgan Invents Mintonette”. New England Historical Society. Приступљено 2. 1. 2018. »Putting his mind to the challenge, Morgan examined the rules of sports such as baseball, basketball, handball and badminton. Taking pieces from each, he created a game he called Mintonette, deriving the name from badminton«
  6. ^ „Bet You Don't Know Where Volleyball Came From”. ThoughtCo. Приступљено 4. 08. 2018.
  7. ^ „Odbojka”. Оssrb. Приступљено 20. 1. 2019.

Спољашње везе

Stefana Veljković

Stefana Veljković (Jagodina, 9. januar 1990) je srpska odbojkašica, članica odbojkaške reprezentacije Srbije. Igra na poziciji srednjeg blokera. Član je poljskog kluba Čemik Polis .

Veliki uspeh s reprezentacijom je ostvarila na Olimpijadi u Riju kad je osvojena srebrna medalja.Osvojila je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu 2018. godine u Japanu, prvu u istoriji srpske odbojke.

Јована Бракочевић

Јована Бракочевић Канцијан (5. март 1988) је српска одбојкашица и репрезентативка из Зрењанина. Почела је да тренира одбојку у четвртом разреду основне школе „2. октобар“, да би већ у осмом као петнаестогодишњакиња дебитовала за сениорски тим Поштара. Исте године је дебитовала за кадетску репрезентацију СРЈ на квалификационом турниру за Европско првенство у Либерецу.

Прво велико такмичење на којем је наступала за сениорску репрезентацију је било светско првенство у Јапану 2006. године када је репрезентација Србије и Црне Горе (без играчица из Црне Горе) освојила 3. место и тиме постигла највећи успех у историји. Јована је мало играла, али је сваки минут искористила на најбољи могући начин, и већ у следећој сезони постала кључна играчица и на клупском и на репрезентативном нивоу.

Други наступ на великим такмичењима имала је на Европском првенству 2007. године, овога пута са репрезентацијом Србије и освојила су сребрну медаљу. Јована је била једна од најбољих играчица на првенству.

На Европском првенству 2011. одржаном у Италији и Србији са репрезентацијом Србије освојила је златну медаљу и проглашена за најкориснију играчицу првенства. Велики успех са репрезентацијом је остварила на Олимпијади у Рију кад је освојена сребрна медаља.Удата је за бившег италијанског одбојкаша, а садашњег бизнисмена, Марчела Канзијана са којим има сина Виктора.

Андрија Герић

Андрија Герић (Нови Сад, 24. јануар 1977) је бивши српски одбојкаш.

Европско првенство у одбојци 2005.

Европско првенство у одбојци 2005. је било 24. по реду. Одржано је у Италији и Србији и Црној Гори, и трајало је од 2. до 11. септембра 2005. године. Титулу је освојила репрезентација Италије

Женска одбојкашка репрезентација Србије

Женска одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоцем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

Од 2006 СрбијаОд стране Олимпијског комитета Србије проглашавана је за најбољу женску екипу године у периоду од 2006. до 2011. године.

Србија се према важећој ранг листи ФИВБ налази на првом месту.

Иван Миљковић

Иван Миљковић (13. септембар 1979, Ниш) је бивши српски одбојкаш и репрезентативац. Након завршетка играчке каријере обављао је функцију у Одбојкашком савезу Србије. На основу броја индивидуалних признања на најзначајнијим међународним такмичењима, сматра се једним од најбољих одбојкаша свих времена.

Летње олимпијске игре 1964.

XVIII Олимпијске игре су одржане 1964. године у Токију, у Јапану. МОК је изабрао Токио као град домаћина у конкуренцији Детроита, Буенос Ајреса и Беча. Тај јапански град је већ једном раније био одређен за домаћина, и то када је требало да буду одржане Олимпијске игре 1940. Међутим, због почетка Другог Кинеско-Јапанског рата 1937. године МОК је игре одузео Токију и доделио Хелсинкију, а касније су због почетка Другог светског рата и Игре потпуно одгођене.

Игре у Токију су прве Игре у историји одржане у Азији. Олимпијски пламен је на церемонији отварања на стадиону упалио Јашинори Сакаи, младић који је рођен у Хирошими на дан 6. август 1945, исти онај дан када је на тај град пала атомска бомба.

У програм Игара убачена су два спорта која су била популарна управо у Јапану: били су то џудо и одбојка. У џуду су Јапанци освојили три титуле, иако их је шокирала победа Холанђана Антон Гесинка у апсолутној категорији. У одбојци су пак у женској конкуренцији триумфовали домаћини, дакле екипа Јапана. Најуспешнији по броју медаља су били спортисти из САД који су имали највише златних медаља, док је у укупном збиру више медаља, али слабијег сјаја, освојила екипа Совјетског Савеза.

У такмичарском програму истакнло се неколико спортиста:

Амерички пливач Дон Шоландер постао је јунак Игара, освојивши четири златне медаље.

Гимнастичарка Ларисса Латињина из Совјетског Савеза је освојила дви златне медаље, једну сребрну и две бронзане. Оне је у својој каријери освојила укупно 18 медаља (9 злата, 5 сребра и 4 бронзе) што је чини најуспешнијом олимпијком свих времена.

Двојица спортиста су освојила треће злато за редом на ОИ у појединачним спортовима. Били су то аустралијски пливач Даун Фрасер који је победио на 100 m слободним стилом, Вјачеслав Иванов, веслач из Совјетског Савеза који је победио у дисциплини самац.

Абебе Бикила из Етиопије је постао први маратонац у историји ОИ који је одбранио свој наслов са претходних Игара.

Летње олимпијске игре 1984.

XXIII Летње олимпијске игре су одржане 1984. године у Лос Анђелесу, Калифорнији, Сједињеним Америчким Државама. Лос Анђелес је селектован као домаћин 18. маја 1978. године на 80. митингу Међународног Олимпијског Комитета без гласања, јер је Лос Анђелес био једини довољно велик град да буде домаћин Летњих олимпијских игара 1984. године.

Због америчког бојкота Летњих олимпијских игара у Москви 1980. године, 14 комунистичких држава укључујући и Совјетски Савез, Источну Немачку и Кубу бојкотовали су ову Олимпијаду (СССР је објавио одлуку да не учествује 8. маја 1984. године).

Маја Огњеновић

Маја Огњеновић (Зрењанин, 6. август 1984) је српска одбојкашица, репрезентативка Србије. Игра на позицији техничара, а висока је 1,83 м.

Каријеру је почела у зрењанинском Поштару одакле је 2002. године прешла у ЖОК Црвена звезда. Касније је у иностранству променила мнгоборојне клубове.

Проглашена је за најбољу техничарку на Европској лиги 2010. као и на Европском првенству 2011.

Никола Грбић

Никола Грбић (6. септембар 1973) је бивши српски одбојкаш. Био је селектор репрезентације Србије у периоду од 2015—2019. године. Највећи успех постигао је на Олимпијским играма у Сиднеју 2000, када је освојио златну медаљу.

Одбојка на Летњим олимпијским играма

Одбојка се на Олимпијским играма први пут појавила у службеном програму на Олимпијским играма у Токију 1964. године, и то истовремено у мушкој и женској конкренцији. На Олимпијским играма у Атланти 1996. године у програм је укључена и одбојка на песку, за мушкарце и за жене.

Одбојка на песку

Одбојка на песку је популарни спорт који је настао као варијанта традиционалне дворанске одбојке. Као место игре користе се углавном пешчане плаже где је спорт и настао. Иако је одбојка на песку у почетку била углавном само забава, постепено је прерасла у прави такмичарски спорт, па је од 1996. године у програму Олимпијских игара.

Одбојкашка репрезентација Србије

Одбојкашка репрезентација Србије представља национални тим Србије у одбојци.

ФИВБ сматра репрезентацију Србије носиоицем континуитета свих репрезентација. Играло се под разним именима:

1945—1963 ФНР Југославија

1963—1992 СФР Југославија

1992—2003 СР Југославија

2003—2006 Србија и Црна Гора

2006— СрбијаЈугословенски олимпијски комитет је прогласио одбојкашку репрезентацију за најбољу мушку екипу 2000. године, када је постала олимпијски победник у Сиднеју. Олимпијски комитет Србије им је доделио исту награду 2010. и 2013. године.

Освајачи олимпијских медаља у одбојци на песку

Одбојка на песку на Летњим олимпијским играма дебитовао је 1996. на играма у Атланти. Следећа листа презентује све освајаче златних, сребрних и бронзаних медаља на Олимпијским играма у сиднеју.

СД Црвена звезда

Спортско друштво Црвена звезда из Београда је спортско друштво које обухвата велики број клубова који се такмиче у одређеним спортским дисциплинама. Клубови Црвене звезде су освојили 702 трофеја. Од тога 679 титула националног шампиона, националног купа или суперкупа, 8 титула европског првака, 12 титула регионалног шампиона и 3 титуле светског првака. Црвена звезда је најуспешније спортско друштво у Србији.Навијачи СД Црвена звезда називају се Делије север. Навијачка група је основана 1989. године. У оквиру спортског друштва постоје готово сви спортови, али најпознатији је ФК Црвена звезда.

Списак освајача олимпијских медаља за Бразил

'Бразил се први пут појавио на Олимпијским играма 1920. године и слао је своје спортисте на већину касније одржаних Летњих олимпијских игара.

На Зимским олимпијским играма Бразил је први пут учествовао 1992. године. Бразилски представници су закључно са Олимпијским играма одржаним 2016. године у Рио де Жанеиру освојили укупно 127 медаља, све на Летњим олимпијским играма и од тога 30 златних.

Национални олимпијски комитет Бразила (Comitê Olímpico Brasileiro) је основан 1914. а признат од стране МОКа 1935. године.

Спорт клуб

Спорт клуб је спортски канал који се емитује у Србији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Словенији, Мађарској и Пољској од 2006. године. У Хрватској се почео емитовати 2007. а у Македонији 2011. године.

Приказује различите врсте спортова као што су: фудбал, кошарка, тенис, мото-спорт, амерички фудбал, xокеј на леду, одбојка, рукомет, рагби, атлетика и голф. У власништву је Јунајтед групе. Доступан је у ХД технологији.

Спортски журнал

Спортски журнал је спортски дневни лист који се штампа у Београду. Излази сваког дана и доноси информације из фудбала, кошарке, атлетике, одбојке, ватерпола, рукомета, тениса, бокса, бициклизма и осталих спортова. Штампа се на обично 28, некада 32 стране, од којих су 16 у боји, ћирилицом. Почео је да излази 1990. године, уочи Светског првенства у фудбалу. Почетком 2007. изашао је јубиларни 6000. број.

Припада медијској кући Политика новине и магазини. Главни и одговорни уредник је Предраг Сарић (2011.), његови заменици су Зоран Стојадиновић и Душко Остојић, технички уредник Спортског журнала је Бранислав Степанов, уредник фотографије Милан Рашић. Уредници сектора су Бранко Спасојевић (фудбал), Предраг Миљуш (кошарка), Драгослав Вишњић(атлетика),Михајло Тодић (међународни фудбал), Игор Јагличић (одбојка), Светлана Вујчић (рукомет), Горан Богојевић (међународни спорт) и Душан Васиљевић (борилачки спортови).

Према свим релевантним истраживањима јавног мњења у Србији, Спортски журнал је најтиражнији и најцењенији спортски дневник у земљи. Одликује га велики број информација и извештаја са свих спортских борилишта у Србији, захваљујући широкој и густој дописничкој мрежи.

Тијана Бошковић

Тијана Бошковић (Требиње, 8. март 1997) српска је одбојкашица из Републике Српске, која игра на позицији коректора. Тренутно наступа за турски Еџзаџибаши. Стандардна је чланица сениорске репрезентације Србије, једна је од водећих играчица и са репрезентацијом је освајала медаље на такмичењима у јуниорској и сениорској конкуренцији. Тијана је проглашена за најкориснију играчицу (МВП) Европског првенства у Турској 2019. што је трећи пут заредом да бива изабрана за најбољу играчицу европског/свјетског првенства.Била је проглашена од стране ФИВБ и ЦЕВ за најкориснију одбојкашицу Свјетског првенства и Европског првенства.

Тимски спортови
Међународна клупска одбојкашка такмичења
ФИВБ такмичења
АВЦ такмичења
КАВБ такмичења
ЦЕВ такмичења
ЦВС такмичења
Bola de volei de quadra.svg Одбојка у Србији
Репрезентације
Лигашки систем
Куп

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.