Овчарско-кабларска клисура

Овчарско-кабларска клисура представља јединствену морфолошку целину. Удаљена је 18 km од Чачка. Усечена је између планинских масива Овчара и Каблара. Дугачка је око 20 km и одликује се стрмим странама и укљештеним меандрима Западне Мораве. Морава је преграђена бранама па су формирана два вештачка језера на хидроцентралама Овчар бања и Међувршје. Највећа дубина клисуре је 710 m. Клисура је под заштитом државе као предео изузетних одлика I категорије. О клисури се стара Туристичка организација Чачка.

Клисура је позната и по многобројним Овчарско-кабларским манастирима који су смештени на левој и десној обали реке. Постоји десет средњовековних мананастира који представљају изузетно атрактиван и значајан споменички комплекс, јединствен по месту на коме се налази, али и времену у коме је настао. Уз реку се налази и Овчар бања, позната по својим лековитим термалним изворима и прелепим бигреним слаповима.

Овчарско-кабларска клисура
Ovčarsko-kablarska klisura, meandri Zapadne Morave
Поглед са Овчара
Локација Србија
Дужина20 km
Дубина710 m
Географија
НасељаОвчар Бања
ВодотокЗападне Мораве

Рељеф

Рељеф је изграђен од тектонских и ерозивних облика рељефа. Планине Овчар и Каблар и целокупна Овчарско-кабларска клисура непосредно делују и на климу, хидрографске објекте и живи свет. Западна Морава протиче кроз композитну долину коју чине четири котлине, једна већа клисура, једно сужење и две сутеске. Овчарско-кабларска клисура је најузводније сужење у долини Западне Мораве. Налази се између Пожешке котлине на западу и Чачанске котлине на истоку. Дуга је око 20 км и одликује се стрмим странама и укљештеним меандрима.

Усечена је до дубине од 550 m у шкриљцима и кречњацима. Почевши од Пожешке котлине низводно, према северо-истоку, Овчарско-кабларска клисура је усечена у палеозојским шкриљцима. Клисура је дубока и, меандарска и антецедентна, што значи да се паралелно са усецањем клисуре вршило и издизање некада јединствене планинске масе Овчара и Каблара, у коју се она усекла. Планина Овчар растављена је од Јелице Паковраћском преседлином. Према Јовану Цвијићу, можда је гротло старог кратера, који је однесен као и еруптивне стене што су се из њега изливале. Од денудације би био сачуван само дубоки део кратерског канала, испуњен еруптивном масом.

Са Паковраћске преседлине се веома стрмо диже купасти врх Овчара, чију основу чине црвенкасти, црнкасти, а понегде и зеленкасти шкриљци са примесом жица зеленкасте еруптивне стене.

Преко њих долазе дебели слојеви модрикастог кречњака и беличастог доломита. Према Западној Морави стране су му доста стрме, градећи са наспрамним Кабларом, Обчарско-кабларску клисуру. На стрмој, кречњачкој страни, према Западној Морави, падине су прекривене деградираном шумом и оскудном травом. Планина Каблар изграђена је од дијабаза, рожнаца, кречњака и серпентина. Са висином од 885 m наставља се северно од Овчара према планинама Маљену и Сувобору. Подножје планине је под ораницама, воћњацима и пашњацима. На ппланинама Каблара, као и Овчара, високо су неогени пескови и глине, који су наталожили некадашња језера чачанске и пожешке котлине. У кречњацима Овчара и Каблара налазе се отвори пећина.

Једна од њих јесте Турчиновац. Налази се на вертикалној литици Каблара на висини око 600 m, односно око 300 m изнад корита Западне Мораве. Дужина испитаних канала износи око 60 m. Пећина је проста и једноставна врелска. Врелска пећина такође се налази у Овчарско-кабларској клисури. Усечена је дуж западне подгорине Овчара у долини Бањске реке, десне притоке Западне Мораве. Улаз у пећину лежи на висини од 370 m, око 3 m изнад корита реке. Постоје још неке пећине, као нпр. Драгослављева пећина на северној страни Каблара у Рошцима, Чвркића пећина на северној падини Каблара у засеоку Чвркићи, пећина испод Греда, која се налази испод самог врха Каблара, непосредно изнад пећине Турчиновца. Недалеко од ње је и друга мања пећина испод Велике косе. Западна Морава је у Овчарско-кабларској клисури усекла четири укљештена меандра. Река је у овом делу епигенија, меандри су дубоко усечени испод стрмих литица Овчара и Каблара и то је управо један од највећих природних туристичких потенцијала клисуре.

Клима

Поднебље Овчарско-кабларске клисуре је умерено-континентално. Најутицајнији климатски фактори јесу планине Овчар и Каблар, вертикална дисекција рељефа и географски положај. Близина планине Јелице, Овчара и Каблара утичу на ммикроклиматске разлике клисуре у односу на њену околину. Услед тога, температуре у појединим деловима дана и године могу бити незнатно ниже од околине. Температура на врху Овчара и Каблара увек је за неколико степени нижа од температуре на обалама Западне Мораве, због висинске разлике од 700 m.

Метеоролошке станице постоје у Чачку и Пожеги, док у Овчар бањи постоји само падавинска станица. Високе средње температуре летњих месеци погодују развоју купалишног и рекреативног туризма на вештачким језерима у овој клисури. Такође повољно утичу и на продужење туристичке сезоне у лечилишту Овчар бање. Клисура је заштићена и од јаких ветрова.

Седња годишња количина падавина у метеоролошкој станици у оближњем Чачку износи 629,9мм. Најкишовитији месец је мај, а најмање падавина излучи се у фебруару.

Хидролошке вредности

Поглед са Овчара на клисуру

Западна Морава је лева саставница Велике Мораве. Настаје спајањем Моравице и Ђетиње и дуга је 210 km. Она протиче наизменично кроз котлине и клисуре. Између Пожешке и Чачанске клисуре прави Овчарско-кабларску клисуру. Ширина и дубина Западне Мораве зависи од водостања и креће се у близини града од 0,4 до 2 m, а у вировима низводнои од клисуре и до 6 m. По изласку из Овчарско-кабларске клисуре Западна Морава постаје равничарска река, са вировима и песковито-шљунковитим обалама. Неке од њих су преуређене у плаже, па привлаче велики број туриста, купача, спортских риболоваца и рекреативаца.

Преграђивањем тока Западне Мораве на три места настала су три језера: на улазу Овчарско језеро, Међувршје на излазу из клисуре и језеро Парменац, код насеља Парменац, надомак Чачка. Језера су настала за потребе производње електричне енергије и наводњавање обрадивих површина.

Бране заустављају брз ток Западне Мораве. Брана „Овчар Бања“ је настала 1951. године, а брана „Међувршје“ висине 30 метара и дужине 190 метара, код истоименог села је изграђема 1954. године. Језеро Међувршје је потопило велики део брзака у клисури. Оно је при великом водостају дубоко до 23 метра и дужине до 11 километара.

У клисурим, 18 km западно од Чачка се налази позната Овчар Бања, на путу Чачак-Ужице. Лековити минерални извори ове бање потичу из дубинских тектонских разлома, који се изливају у наносу бањске равни, вода има температуру 35 °C до 38 °C, по саставу је јодна и слабо сумпоровита. Захваљујући хемијском саставу воде, овде се лече многа обољења.

У клисури се налазе и културно значајни Овчарско-кабларски манастири.

Биодиверзитет

Биљни и животињски свет

На стрмим, стеновитим странама Каблара, као и у великим шумским комплексима, налазе се бројне врсте очуване флоре често реликтног карактера. Врсте карактеристичне за ову клисуру су граб (лат. Carpinus betulus), грабић (лат. Carpinus orientalis), ситнолисна липа (лат. Tillia cordata), крупнолисна липа (лат. Tillia platyphillos), црни јасен (лат. Fraxinus ornus), руј (лат. Cotinus coggygria), хајдучка опута (лат. Daphne mesereum), ловоролисни јеремичак (лат. Daphne laureola), храст (лат. Quercus), буква (лат. Fagus), топола(лат. Populus), клен (лат. Acer campestre)... Фауна је такође богата. Често се могу видети шумска корњача (лат. Testudo hermanni), барска корњача (лат. Emys orbicularis), смук (лат. Elaphe longissima), шарени даждевњак (лат. Salamandra salamandra), сиви соко (лат. Falco peregrinus), сури орао (лат. Aquila chrysaetos), сива чапља (лат. Ardea cinerea), јаребица камењарка (лат. Alectoris graeca), куна златица (лат. Martes martes), куна белица (лат. Martes foina), јазавац (лат. Meles meles), као и друге ретке и угрожене врсте.

Један запис из старине

Кад се из питомога Чачка, под вече погледа к западу уз лепу Мораву, два сахата више затвара се поглед двама високим кликовима. Оба врха, врхасти Овчар с леве а зупчасти Каблар с десне стране, у модрој вечерњој светлости, стоје као огромни ступови на вратима воденим, одакле се ваља Морава, највећа српска вода
— М. Илић, 1875

Галерија

Ovčarsko-kablarska klisura 01

Овчарско-кабларска клисура

Ovčarsko-kablarska klisura 03

Овчарско-кабларска клисура

Ovčarsko-kablarska klisura 04

Овчарско-кабларска клисура

Ovčarsko-kablarska klisura 05

Овчарско-кабларска клисура

Ovčarsko-kablarska klisura 06

Овчарско-кабларска клисура

Ovčarsko-kablarska klisura 07

Овчарско-кабларска клисура

Ovčarsko-kablarska klisura 08

Овчарско-кабларска клисура виђена са видиковца на Каблару

Ovčarsko-kablarska klisura 09

Овчарско-кабларска клисура виђена са видиковца на Каблару

Литература

Спољашње везе

Град Чачак

Град Чачак се налази у средишњем делу централне Србије у Моравичком округу, између општина Горњи Милановац на северу и општине Лучана на југозападу. На западу је општина Пожега која припада Златиборском округу, источно је општина Кнић која је саставу Шумадијског округа, а на југоистоку је град Краљево која припада Рашком округу.

Град Чачак заузима географски простор између 20°7'15“ и 20°38'30“ источне географске дужине и 43° 44' и 44° 00' 30“ северне географске ширине. Надморска висина је у распону од 204 m (ушће Бресничке реке у Западну Мораву) до 985 метара (планина Овчар).

Територија града заузима површину од 636 km2, и у погледу рељефа може се поделити на:

Чачанску котлину са надморском висином од 200 m до 300 m

Брежуљкасто — брдски предео од 300 m до 500 m надморске висине

Планински предео од 300 m до 985 m надморске висинеПланине Јелица са (929 m), Овчар (985 m), Каблар (885 m) и Вујан (857 m) окружују Чачанску котлину кроз коју протиче река Западна Морава чија је дужина 318 km. Површина котлине је преко 270 km2, дуга је око 40 km и пружа изванредне услове за пољопривреду.

Јединствену морфолошку целину представља Овчарско-Кабларска клисура која се одликује стрмим странама, укљештеним меандрима и налази се под заштитом државе као природно добро од изузетног значаја. У клисури се налази Овчар Бања као и Овчарско-кабларски манастири, што клисури и околини даје посебан значај.

Клима Чачка и његове ближе околине припада умерено-континенталном типу. Средња годишња температура ваздуха је 10,47 °C, а влажност ваздуха 80,7%. Чачак и околина нису изложени јаким ветровима и најчешће су северни и североисточни ветрови, а ређе западни. Просечна брзина ветрова је 2,3 m/s код северних, и 1,4 m/s код западних. Средња годишња висина падавина износи 692,9 mm.

Граду Чачку припада 58 насеља. По попису из 2002. године Општина Чачак има 117.072 становника.

Западно Поморавље

Западно Поморавље је део Перипанонске Србије и Панонског басена.

Значајна подручја за птице у Србији

Значајна подручја за птице у Србији, аутора Слободана Пузовића је књига настала у оквиру, и за потребе међународног пројекта изучавања птица IBA (енгл. Important Bird Areas). Пројекат води BirdLife International, светска кровна организација орнитолога.

Подручја од националног и међународног значаја за птице одређена су на основу IBA критеријума, прилагођених локалним биогеографским и еколошким условима. Успостављање мреже IBA подручја Србије пружа велике могућности и даје нови замах у проучавању и заштити птица. Инвентарисањем еколошки значајних подручја за птице попуњава се недостајућа карика у процесу заштите природе код нас. Књига у монографском смислу сажима тај рад.

Зорица Златић Ивковић

Зорица Златић Ивковић, рођена у Новом Пазару, 9. новембра 1949. године, српска је историчарка уметности.

Дипломирала је 1975. године на Филозофском факултету у Београду, на катедри за историју уметности – музеолошки смер. Дипломски рад Зидно сликарство XIV века у манастиру Зрзе, одбрањен код академика Војислава Ј. Ђурића. Као најбољи дипломски рад из области националне уметности 1975. године, награђен је Наградом Спомен збирке Павла Бељанског у Новом Саду. У периоду од 1975. до 1978. године похађала је постдипломске студије на катедри за националну уметност средњег века на Филозофском факултету.

Макарије Миловановић

Јермононах Макарије Миловановић (Закута код Шумадије 1894 — Манастир Јовање Овчарско-кабларска клисура 1949) био је православни монах и духовник женског манастира Јовање.

Манастир Јовање (Овчарско-кабларска клисура)

Манастир Јовање се налази на средини Овчарско-кабларске клисуре са леве стране језера, до кога се може доћи старим путем поред манастира Никоље.Не зна се са сигурношћу кад је и ко је саградио Јовање, према неким надгробним споменицима сматра се да је постојао и пре Косовске битке 1389. године.

Стара црква посвећена Светом Јовану Крститељу потопљена је приликом изградње хидроцентрале и језера Међувршје, 1954. године.

Према забелешкама Вука Караџића манастир Јовање је био лавра, из кога се управљало са осталим манастирима Српске Свете Горе, односно са манастирима у Овчарско-кабларској клисури.

Манастир Јовање је више пута било страдало и опустошено. У манастир Јовање 1936. године долазе монахиње из манастира калиште на Охридском језеру. Уз помоћ верног народа и домаћина монахиње су обновиле манастир Јовање, конаке и засадили воћ, и почее да збрињавају децу и остале незбринуте.

Данашњи манастир Јовање је подигнут 1957. године после изградње језера Међувршје, за време Епископа Германа. По стилу Јовањска црква је једна од најлепших у Српској Светој Гори.

У манастиру се налази чудотворна икона Мајке Божје Брзопомоћнице, коју је донео архимандрит Серафим Рус 1917. године.

Манастирска слава је Ивандан и празнује се 7. јула(27. јула по православном календару). Богослужења се врше недељом и празницима у 8 часова.

Манастир Јовање има свој метох у близини , Манастир Успење Пресвете Богородице.

Макарије Миловановић је био чувени духовник у Манастиру Јовањe од 1944. до свог упокојења у манастиру 1949.

Манастир Ваведење (Овчарско-кабларска клисура)

Манастир Ваведење се налази поред магистралног пута 8 km од Чачка, на уласку у Овчарско-кабларску клисуру. Манастир Ваведење припада групи Овчарско-кабларских манастира, познатих и као Српска Света Гора.

Манастир Успење Пресвете Богородице (Каблар)

Манастир Успење је најмлађи од десет светиња у клисури између Овчара и Каблара из групе Овчарско-кабларских манастира, припада Епархији жичкој Српске православне цркве.

Мардарије Шишовић

Архимандрит Мардарије (световно Миленко Шишовић; Гојна Гора, 28. јула 1919 — Манастир Режевићи, 13. јули 2006) био је православни монах и игуман Манастира Режевићи.

Међувршје (језеро)

Међувршје је највеће вештачко језеро на Западној Морави, налази се на изласку из Овчарско-кабларске клисуре.

Овчарско-кабларска регата

Овчарско-кабларска регата је туристичко-рекреативна манифестација која се одржава сваког трећег викенда јула од 2005. године на језеру Међувршје.

Овчарско-кабларски манастири

Овчарско-кабларски манастири су манастири који се налазе у овчарско-кабларској клисури.

Једна од најлепших клисура у Србији налази се на Западној Морави, недалеко од Чачка између планина Овчара и Каблара. Она је усечена у планински масив састављен од шкриљаца, али има и благе нагибе са шумовитим заравнима. Њеној лепоти доприносе и два вештачка језера настала после Другог светског рата хидроцентралама Овчар Бања и Међувршје. Под Кабларом уз реку, налази се и лековита бања која од давнина привлачи многе болеснике. Од осталих крајева Србије ову клисуру издвајају и њени многобројни манастири на левој и десној обали Мораве. По њима и по самој природи цео крај добио је у народу име Српска Света гора.

Ретко је где на тако малом простору саграђено толико манастира. Сада их има десет и два света места и то:

На десној страни Мораве су:Манастир Ваведење, на изласку из клисуре, (данас парохијска црква)

Манастир Вазнесење, спрам Јовања на другој страни реке, пар стотина метара удаљен,

Манастир Преображење, некад се налазило на левој обали 2 километра узводно од Никоља, наспрам старог манастира,

Манастир Свете Тројице, на брду, наспрам Благовештења,

Манастир Сретење, недалеко од Св. Тројице, на подножју испод самог врха Овчара,На левој обали Мораве су:Манастир Благовештење, 2 километра од Преображења, изнад Овчар Бање,

Манастир Илиње, на брду над Благовештењским тунелом, сада метох манастира Благовештења,

Манастир Јовање, 6 километара узводно од Ваведења, некада најважнији манастир, „лавра“,

Манастир Никоље, 2 километра узводно од Јовања,

Манастир Успење Пресвете Богородице, црквица пронађена код рушевина Јовањске куле, метох манастира Јовање

и црква посвећена Светом Сави која се зове црква Савиње и црква-пећина Кађеница.

У литератури познат је још један Манастир Св. Георгија, који је вероватно био на југоистоку Овчара. Његов печат чува се у Народном музеју у Београду.

Сматра се да су први манастири изграђени после каталонске најезде 1307—1309. године када су страдали манастири на Светој гори Атонској. Бежећи у дубину Балканског полуострва српски калуђери су у овој клисури основали своје манастире. Следећи велики талас је уследио после Маричке битке, а доласком Турака ови манастири добијају нове улоге, чувара духовности и идентитета Срба, али и голих живота за збегове који су се скривали у клисури, пећинама или около манастира.

Овчарско-кабларско језеро

Овчарско-кабларско језеро је вештачко проточно језеро на територији града Чачка. Настало је подизањем бетонске бране дужине 45 m и висине 12 m, на Западној Морави, узводно од железничког моста (бивша пруга уског колосека Чачак - Ужице), код Благовештењског тунела. Хидроелектрана изграђена под земљом, пуштена је у погон 1954. године. Дужина језера је око 7 km, а ширина 40-100 m. Спада у мања вештачка језера, јер му је пројектована запремина око 3 милиона m3. Кота максималног успора је 295,20, а минималног је 291 мнм.Вода овог језера се тунелом одоводи до Хидроелектране Овчар Бања. После проласка кроз турбине, вода се бетонским каналом поред насеља Овчар Бања враћа у корито Западне Мораве, одакле почиње језеро Међувршје.

Због великог засипања наносом, услед изражених ерозивних процеса, запремина језера се смањује, те постаје мање значајно за производњу електричне енергије и потребе туризма.. Језеро је погодно за риболов. и друге активности уприроди. На његовим обалама налази се неколико ресторана, као и сплавова претворених у ресторане.На Западној Морави су подигнуте четири бране и исто толико вештачких језера. Највеће је Међувршје, које се исто као и Овчарско-кабларско језеро налази у близини Овчар Бање, затим Парменац у близини насеља Парменац, за наводњавање обрадивих површина у околини Чачка, као и језеро у самом центру града, у склопу Спортског центра „Младост“, намењено за купање и рекреацију.

Парменац (језеро)

Језеро Парменац је најмања акумулација на Западној Морави. Налази се недалеко од села Парменац, по коме је и добило име.

Предели изузетних одлика Србије

Предели изузетних одлика (скраћено ПИО), по дефиницији, су подручја препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко-еколошким, естетским и културно-историјским вредностима, која су се током времена развила као резултат интеракције природе, природних потенцијала подручја и традиционалног начина живота локалног становништва.

Туризам у Србији

Србија је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву) и у средњој Европи (Панонској низији). У саставу Републике Србије се налазе и две аутономне покрајине Војводина и Косово и Метохија. Република Србија је демократска држава свих грађана који живе на њеној територији.

Туристичка организација Чачка

Туристичка организација Чачка је једна од јавних установа Града Чачка. Основала је тадашња Скупштина општине Чачак, 26. децембра 1997. године. Основне делатности организације су унапређење и промоција туризма Чачка, подстицање изградње туристичке инфраструктуре, организовање и учешће у туристичким и другим манифестацијама и скуповима, као и друге активности које су непосредно везане за туризам.

Уредбом Владе Републике Србије, Туристичка организација Чачка је одређена за управљача заштићеног подручја-предела изузетних одлика Овчарско-кабларска клисура.

Туристичка организација посетиоцима пружа туристичке информације, организује туре разгледања града и његове околине, пловидбе катамаранима кроз заштићено подручје-предео изузетних одлика Овчарско-кабларска клисура, шетње градом у пратњи туристичких водича и сл.

У циљу што бољег презентовања туристичке понуде града Чачка и његове околине, организација своје активности усмерава на израду и штампање пропагандног материјала, проспеката, брошура, плаката, разгледница, снимање промотивних филмова и израду сувенира које дистрибуира у самом Чачку, али и на бројним домаћим и иностраним сајмовима, презентацијама и другим скуповима и догађајима.

Туристичка организација Чачка је организатор и суорганизатор бројних туристичких, културних и спортских манифестација, од којих су најпосећеније Купусијада у Мрчајевцима и Сабор фрулаша у Прислоници.

Чачак

Чачак се налази у средишњем делу централне Србије, у Шумадији, између општине Горњи Милановац на северу и општине Лучани на југозападу. Административно припада Моравичком управном округу, чији је административни центар. На западу је општина Пожега која припада Златиборском округу, источно је општина Кнић која је саставу Шумадијског округа, а на југоистоку је град Краљево која припада Рашком округу.

Град Чачак је административни, привредни и културни центар Моравичког управног округа. Град Чачак има 58 насеља. По попису из 2011. године Чачак има 73.331 становника.

Клисуре у Србији
Природни
  • предели изузетних одлика
Културни
  • предели изузетних одлика
Предели
  • нарочите природне лепоте

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.