Обућа

Обућа је део одевног предмета који се носи ради заштитне ногу или ради моде. Обућу носе људи широм света било да су то чизме, јапанке, сандале, патике, папуче. Оне могу да се праве од коже, тканине, гуме, платна. Постоји зимска и летња колекција обуће. Летња колекција је су сандале, јапанке и папуче, a зимску колекцију углавном чине чизме, дубоке патике и друга топлија обућа.[1]

Creepers shoes
ципеле

Етимологија

Лубор Нидерле, чешки антрополог, археолог, етнограф и историчар је на основу историеких извора, археолошких података, иконографског материјала, најстаријих црквених илустрованих рукописа и других словенских и туђих рукописа закључио да је Обувь опште словенски назив за обућу и да је код старих Словена била у виду најстаријих опанака, какве су касније носили карпатски и балкански Словени.[2]

Референце

  1. ^ Shoes : a history from sandals to sneakers. Riello, Giorgio., McNeil, Peter, 1966- (English ed изд.). Oxford: Berg. 2006. ISBN 1845204433. OCLC 69734493.
  2. ^ Шобић 1955, стр. 21

Литература

Obuća Bata

Cipele Bata (engl. Bata Shoes, češ. Baťovy závody) je ime velike, nekada porodične obućarske fabrike, koju je osnovao čuveni predratni češki industrijalac Tomaš Batja (češ. Tomáš Baťa).

Danas je Bata ogromna multinacionala firma, sa sedištem u Švajcarskoj u Lozani. Zapošljava preko 40 000 ljudi i deluje u 68 zemalja, na svim kontinentima osim Australije. Ima proizvodnju u 26 zemalja. Od osnivanje je prodala 14 milijardi pari obuće. Deluje preko 4 divizije:

Bata Europe,

Bata Asia Pacific-Africa,

Bata Latin America i

Bata North America

Ђон

Ђон (тур. gön — штављена кожа) доњи је део сваке ципеле, који долази у контакт са подлогом. Служи да заштите ногу од хладноће, топлоте, неравних површина, оштрих објеката и других утицаја подлоге. Постоје различити типови ђонова:

кожни ђон - потамњује у контакту са сунцем. Користе се за плесну обућу. Хаба се услед честе употребе и захтева поправке и често се врши пенџетирање гуменим додацима

гумени ђон је флексибилан водоотпоран и лак за одржавање.

синтетички ђон је савитљив, лак за одржавање, али клизави

дрвени ђон (нануле и кломпе)Постоји више начина да се горњи део ципеле повеже са ђоном: лепљењем, ушивањем, код савитљиве, најчешће кућне обуће и пресовањем или стапањем, код спортске обуће.Удобне ципеле за ношење најчешће имају савитљив ђон, који најбоље амортизује ударце стопала о подлогу и најбоље прати покрете стопала. С друге стране, ако је ђон исувише мекан, он дозвољава претеране бочне покрете, који временом могу изазвати кривљење стопала према унутра или споља. Ђонови показују какав је ход, после неколико месеци ношења, одређени делови ђонова се тање. Ти делови откривају тачке ослонца и неправилности у распореду тежине при ходању.

Јапанке

Јапанке су врста обуће које се носе у неформалним приликама. Састоје се од равног ђона и траке у облику латиничног слова Y која напред раздваја палац од осталих прстију на нози, а позади је причвршћена са обе стране.

Данас се носе широм света, а сматра се да потичу из античког Египта. Израз „јапанке” су добиле јер се носе у Јапану, а у тој држави су наследник обуће зване „зори”. У 20. веку су постале неизоставна и популарна обућа за лето.Једна од мани јапанки је да, уколико се носе превише дуго, могу да проузрокују болове у стопалима, ногама и зглобовима.

Анијан Александријски

Свети Анијан је био други епископ Александријски. Када је Свети Марко изашао из лађе на суву земљу у Александрији, расцепила му се обућа на једној нози. Тада је видео једног обућара, коме је дао обућу на поправку. Шијући обућар је шилом пробоо себи леву руку. У хришћанској традицији се помиње да му је апостол Марко тада замесио прашину са својом пљувачком и помаза рањаву руку, и одједном је рука постала здрава. После овога Анијан је позвао Марка у свој дом. Када је чуо Маркову проповед Анијан се крстио са целом породицом. Показао је велику ревност за Христа па га је Марко рукоположио за епископа.

Српска православна црква слави га 25. априла по црквеном, а 8. маја по грегоријанском календару.

Босанско-подрињски кантон Горажде

Босанско-подрињски кантон Горажде (до 2001. године Горажданско-подрињски кантон) је пети од десет кантона Федерације Босне и Херцеговине. Кантон се налази у источној Босни поред кантона Сарајево. Центар Кантона је Горажде. Површина кантона је 504,6 km², а број укупног становништва 23.734. Кантон се састоји од општина Горажде, Пале-Прача, и Фоча-Устиколина. Премијер Кантона тренутно је Аида Обућа.

Индустрија коже и обуће

Индустрија коже и обуће је грана индустрије која се бави производњом сирове коже, обуће и других галантеријских производа. Данас се ова грана заснива на замени праве коже за вештачку и повећањем њене производње.

У Србији постоји неколико фабрика које се баве овом делатношћу:

производња коже

Гиљева-Сјеница, Кобра Бане, Алта и др.

производња обуће

Мубб, Батајница, Орландини, Борели, Обућа Експорт-Импорт, Тодор и др.

Киси (обућа)

Киси (рус. Кисы) је врста традиционалне зимске обуће коју носе номадска племена у Сибиру. Највише се везује за угро-фински народ Ханти. Кисе су и мушка и женска обућа, али се разликују по величини и шарама.

Ова обућа се шије од веома јаких трака које се праве од коже са ногу јелена. Ове траке су отпорне на хабање. Ђон киса се натапа масноћом да не би пропуштао воду приликом проласка кроз снег. Мушке и женске „кисе“ разликују се по величини и по шарама. Испод колена кисе се везују тракама како у њих не би упадао снег.

Традиционално израђен пар обуће кисе се прави од четири ноге јелена. Ханти кожу са ногу јелена од које се израђују кисе зову камуси (рус. камусы). Доњи део обуће се израђује од коже која се налази између великог и малог копита јелена и личи на четку. Оваква израда ђонова омогућава да се обућа не клиза по снегу. Традиционално израђене кисе се често уместо концем прошивају жилама јелена. Обућа се након израде дими, да се у њој не би настанили мољци.

Ручна израда једног пара киса траје до годину дана. Дужина израде зависи од сложености шара којима се кисе украшавају.

Испод киса се обувају чиже — чарапе од крзна.

Данас се модерније израђене кисе продају као сувенири или оригинална обућа. У сибирским градовима у аутономној области Хантија-Мансија се носи простија верзија ове обуће, од вештачког крзна, са ђоновима и непрошивене.

Копачке

Копачке (енгл. Football boots) су врста обуће која се носи приликом играња фудбала. Израђују се од коже или сродних материјала, а на ђону имају одређени број металних или пластичних крампона.

Лесник

Лесник или Лесовик је шумски демон у словенској митологији у чијој заштити су дивље животиње и шума. Лесовика или Лешиха је жена Лесника.

Обућарство

Обућарство је занат прављења и поправке обуће. Обућар је особа која се бави обућарством. Постоје две врсте обућара:

они који праве нове ципеле „по последњој моди“

они који се баве поправкама, такозвани „Крпе“ јер су крпили обућу.

Они који су се бавили израдом нових ципела су обично у некој главној - прометној улици имали радњу. Овакви обућари су били "Газде". Они су комуницирали са муштеријом, која имала дубљи џеп, чим је куповала у главној улици. Газди је био посао да забављајући муштерију, са муштеријом из неког модног магазина одаберу модел и узму меру, стопала. Онда би се на основу величине купчевог стопала одабрао дрвени калуп око кога би се радила ципела. Сталне муштерије су имале „свој“ калуп, а на калуп, су се по потреби додавале лепљењем и додавањем аномалије стопала купца, на пример чукљеви. Ципелу је обично радио неки мајстор у задњем делу радње али још чешће у свом стану. Тај илегални рад у сопственом стану се звао „рад на сиц“ јер радник није био пријављен и на њега Газда није имао издатке за порез, осигурање и сл.Ципела се састојала од доњег дела званог „ђон“ и горњег дела по имену „лице“. Оба дела су се радила од чисте коже. Прво се шило лице а онда се зашивало, ручно за ђон. Тај тип ручно спојеног лица и ђона специјалним концем се звало „рам шивен ђон“.

Људи скромнијих могућности су на ђон стављали "блокеје“ комад метала закован на ђон на местима испод прстију и пете ципеле.

* „Крпе" су се бавиле поправкама ципела. Седели су на троношцу и испред себе имали низак сточић. Испод сточића је била посуда са водом, где су пре започињања поправке, на мах квасили ђон да се не би дизала прашина док по ђону ударају чекићем. Постоји посебан обућарски алат - Козлић, метално помагало на које се ставља ципела док се у њу нпр. закивају ексери.

Обућарски алат је обућарски чекић. Обућарски чекић има савијени, предњи део за вађење ексера и задњи прошрен да се теже промаши ексер код закуцавања. Ту је потом шило којим се разбушују рупе на ђону пре него што се у њега укуца дрвени ексер. Дрвени ексер, јер не рђа и боље подноси влагу. Ту је и лепак тзв. ћириш којим се лепила кожа. Еснафска болест „Крпа“ су биле стомачне болести због савијеног положаја током рада.

Ципеле су се чистиле „ималином“, а имати прљаве ципеле је била срамота. „Погледај му обућу, па га пусти у кућу“.

И овде је индустријска производња учинила своје. Производња ципела по мери више готово да не постоји а и „крпа“ је све мање јер су нови ђонови од синтетичких материјала веома издржљиви. Данас се још само ту и тамо залепи по нека потпетица јер је готово јефтиније купити нову ципелу него поправљати стару. А и те старе нису као оне ... некад. Тако да је трајност поправљене ципеле релативно кратка. Наравно ни блокеје више нико не ставља.

Обућа настала од тениских патика је умногоме потиснула класичну ципелу.

Одјећа у старом Египту

Шаблон:Стари Египат култура

Израз староегипатска одећа се односи на одећу која је ношена у старом Египту од краја неолитског периода (пре 3100. п. н. е.) до пропасти династије Птоломејида са смрћу Клеопатре VII у 30-ој год. п. н. е. Египатска одећа је била прошарана различитим бојама. Украшена драгим камењем и драгуљима, одећа старих Египћана била је направљена не само за лепоту већ и за удобност. Египатска одећа била је направљена да одржава хладовину у врућој пустињи.

Опанак

Опанци су сеоска лака, кожна обућа, која се притеже око ногу каишима или опутом. На Балканском полуострву је јако распрострањена у разним облицима, модним детаљима и бојама. Код Срба, опанак је традиционална српска обућа и њен национални симбол. Помиње се и у народној песми, која каже „Јелек, антерија и опанци, по томе се знају Србијанци...“

Опанци су такође део народне ношње на целом Балкану. Носили су се и у Северној Македонији, Босни, Хрватској, Херцеговини, Црној Гори, Бугарској, Румунији, Албанији. Израдом опанака се бави опанчар.

Слична обућа, направљена од једног или два комада меке коже која је затварала стопало, без додавања пете, среће се и код Америчких Индијанаца, под називом мокасина.Опанчарски занат се налази на листи нематеријалног културног наслеђа Србије, а техника израде опанака у Србији је кандидат и за Унескову листу нематеријалног наслеђа.

Папуче

Папуче су врста лаке обуће која се носи по кући. Најранији извори о постојању и коришћењу папуча датирају око 1478. године.Током историје правиле су се од разних материјала. Данас постоји неколико врста папуча као што су отворене папуче (прсти на ногама нису покривени) и затворене папуче (прсти су покривени имају штитник за пете који спречава проклизавање стопала).

Патике

Патике (плуралија тантум) врста су обуће која се најчешће користи приликом спортских активности. Међутим у скорије доба постале су и модни тренд те се често носе не само у спортске сврхе.

Потпетица

Потпетица или штикла (нем. die Stöckel) део је обуће која подиже пету особе која је носи на ниво знатно виши од нивоа на ком су прсти. Таква ципела се назива ципела на потпетицу. Када су и пета и прсти на истом повишеном нивоу, онда се за такву ципелу каже да је (ципела) платформа. Потпетице су веома популарне и могу бити разног облика, разних висина, боја и материјала. Када кажемо ципеле на потпетицу обично мислимо на обућу направљену искључиво за жене. Међутим, велики број креатора такође годишње производи и мушку обућу на потпетицама. Један од примера мушке обуће са потпетицама су каубојске чизме, у којима је пета оног ко је носи уздигнута у односу на прсте.

Потпетица, према висини може бити ниска, средња или висока:

Ниска потпетица је мања од 2,54 центиметара,

Средња потпетица је између 2,54 цм и 6 цм,

Висока потпетица је преко 6 центиметара.

Сандале

Сандале (лат. sandalia, грч. σανδαλιών, sandalió̱n) врста су отворене обуће која се најчешће производи од коже, дрвета и биљних влакана. Познате врсте сандала су сандалете (sandalette — сандале са потпетицом), опанци, јапанке (草履, zōri) и римљанке (caligae).

Користиле су се још у Месопотамији (средина другог миленијума пре нове ере). Неретка употреба такође је била и у Египту, Риму и старим америчким цивилизацијама. Још увек представљају свакодневну обућу мексичких староседелаца, где се називају вараче.Сандале су свечана обућа католичких бискупа која се носи током понтификалне мисе. Сем тога, у шестом веку нове ере помиње се кампагус, сандале за угледне људе укључујући папу и његове ђаконе. Према тим записима, кампагуси су прављени по узору на обућу коју су носили римски сенатори. Тек се у деветом веку почео користити назив сандалија, који се одржао до данас. Како су сандале почели користити и остали људи, оне које бискупи данас носе називају се калиге. Израђују се од свиле и имају кожни ђон.

Седефли нануле

Седефли нануле или високе нануле су врста дрвене обуће са платформом или дрвене, високе папуче, богато украшене, са две потпетице, необичног облика, можда највише налик мосту. Ова изразито оријентална врста обуће необичног изгледа и богате декорације, иако је била карактерични део обуће читавог подручје Османског царства, она се сматра и делом женског грађанског костима 19. века у срединама Балканског полуострва које су прихватиле оријентални начин живота и облаћења. Својим изгледом; висином и богатством украса одражавале су друштвени статус особе која их је носила. Сачувани примерци високих нанула нису старији од 19. века, али се по ликовним изворима употреба нанула може пратити уназад до 16. века.

Ципеле

Ципеле су врста обуће за заштиту људских стопала. Зависно од намене ципеле могу бити различитих дизајна и од различитих материјала. Основна намена је заштита стопала од спољних утицаја али није занемаљив ни декоративно својство.

Чизме

Чизме су одевни предмет који служи за заштиту стопала али и подклоленице од спољних утицаја. У суштини оне су врсте ципела чија је основна карактеристика већа дубљина.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.