Обреновићи

Обреновићи су били српска владарска породица у периоду 1815—1903. изузев 1842—1858. По једном предању преци Обреновића су доселили из Бањана у Брусницу око 1700. године, а потичу од Копривица.

Њен родоначелник био је Милош Обреновић, а последњи владар Александар Обреновић. За време владавине Обреновића Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878. Затим 7. марта 1882. од кнежевине је постала краљевина.

Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње Љубица и Јулија, краљице Наталија и Драга, затим браћа кнеза Милоша Јован и Јеврем и Милан. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила.

Обреновић
Coat of Arms of the Obrenovic Royal Family
ДржаваУстаничка Србија (1815—1817)
 Кнежевина Србија (1817—1842, 1858—1882)
 Краљевина Србија (1882—1903)
Владарска титулаКнез Србије
Краљ Србије
Племићка титулакнез, краљ
ОснивачМилош Обреновић
Посљедњи владарАлександар Обреновић
Актуелни старјешинаПредраг Јаковљевић
Владавина1815—1842. 1858—1903.
Смјенаубиство Краља Александра Обреновића
НационалностСрпска
ВјераПравославна
ОгранакЈаковљевићи
Веб-сајтЗванични веб-сајт

Династија Обреновић

Miloš Obrenović pečat.jpeg
Печат Милоша Обреновића, кнеза Кнежевине Србије.
Grb kneza Milana Obrenovica IV
Грб кнеза Милана Обреновића

Династија Обреновића данас званично нема директних мушких потомака. Међутим, постоје потомци Јакова Обреновића (полубрата Милоша Обреновића по мајци) по мушкој линији, који су од 1851. презиме променили у Јаковљевић због династичких сукоба са Карађорђевићима. Пред општинским судом у Горњем Милановцу Србољуб и Слободан Јаковљевић доказали су да су директни потомци по правој мушкој линији Јакова Обреновића, Милошевог брата. Број решења је П1 бр.355/03.[1]

Владари

Владар Титула Владао Живео
MilosObrenovic 1848 Милош Обреновић Кнез 1815—1839, 1858—1860 18. март 1780. или 1783. — 26. септембар 1860)
Milan Obrenović II, Prince of Serbia Милан Обреновић Кнез Србије 1839—1839 21. октобар 1819 — Београд, 8. јул 1839
Knez Mihajlo III Obrenovic Михаило Обреновић Кнез Србије 1839—1842, 1860—1868 4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1868
KraljMilanObrenovic Милан Обреновић Кнез Србије
Краљ Србије од 1882.
1868—1889 22. августа 1854 — 29. јануар 1901
AleksandarObrenovic Александар Обреновић Краљ Србије 1889—1903 2/14. август 1876 — 29. мај/11. јун 1903

Родослов

Родослов Обреновића почиње са Обреном Мартиновићем (?-1777) и Вишњом (?-1817), који су склопили брак 1765. године и имали синове Јакова и Милана и ћерку Стану. Обрен је био из Бруснице, а Вишња из Доње Трепче. После Обренове смрти, Вишња се преудаје за Теодора Михаиловића (?-1802) у Горњу Добрињу и са њим добија синове Милоша, Јована и Јеврема. После неког времена, Јаков и Милан су позвали себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају презиме своје полубраће по мајци Обреновић, с тим да се њима на презиме Обреновић додаје и Теодоровић, по њиховом оцу.

GroboviObrenovicaBrusnica
Гробови Обреновића у Брусници

Тодор Михаиловић је сахрањен у Горњој Добрињи у порти цркве светих апостола Петра и Павла коју је на месту старе сазидао кнез Милош 1822. године.[1] Јаков Обреновић са супругом Ђурђијом и Милан Обреновић са супругом Стојом, сахрањени су у порти цркве Светог Николе у Брусници. Јован Обреновић је сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду, Милош Обреновић је сахрањен у Саборном храму у Београду.

  1. Јаков Обреновић (1767—1811[2][3]). Био ожењен Ђурђијом (?-1847) [4]
    1. Петар Јаковљевић (погинуо 1812. - без потомака)
    2. Ђорђе Јаковљевић
      1. Милоје Јаковљевић (1826—1888)
        1. Антоније Јаковљевић (1847—1880)
        2. Марко Јаковљевић (1852—1924)
          1. Милан Јаковљевић (1887—1956)
            1. Драгољуб Јаковљевић (1934—2003)
          2. Милован Јаковљевић (?-1966)
          3. Станимир Јаковљевић (1904—1976)
            1. Живојин Јаковљевић (1924—1998)
            2. Живомир Јаковљевић (1926—2011)
            3. Радоје Јаковљевић (1936—1997)
              1. Зоран Јаковљевић
                1. Слободан Јаковљевић
                2. Александар Јаковљевић
            4. Радослав Јаковљевић (1941—1996)
              1. Предраг Јаковљевић
                1. Јаков Јаковљевић
            5. Хранислав Јаковљевић (1944—1999)
              1. Жељко Јаковљевић
      2. Грујица Јаковљевић [5]
        1. Петар Јаковљевић
          1. Милош Јаковљевић
            1. Станимир Јаковљевић
              1. Србољуб Јаковљевић (1941-)
                1. Александар Јаковљевић (1973—2009)
                2. Стефан Јаковљевић (1992-)
              2. Слободан Јаковљевић [1][6]
    3. Мирјана, удата за Стевчу Михаиловића, имали су три ћерке, в. Михаиловићи
    4. Ружа
    5. Дмитра (1818—1878), удата за Тривуна Новаковића у Брусницу [7][8]
      1. Михаило Новаковић (1849—1929)
        1. Милорад Новаковић (1901—1967)
          1. Милутин Новаковић (1925-)
  2. Милан Обреновић (?-1810), војвода рудничке нахије. Био ожењен Стојом (?-1813)
    1. Христифор Обреновић (?-1825)
  3. Стана Обреновић, удата за Саву Николића у Добрињу.
  4. Милош Обреновић (1780—1860), кнез Србије. Био ожењен Љубицом Вукомановић (1788—1843).
    1. Петрија Обреновић (1808—1871), удата 1824. за Теодора Бајића од Варадије.
    2. Савка (Јелисавета) Обреновић (1814—1848), удата 1831. за Јована Николића од Рудне (1810—1880).
    3. Милан Обреновић (1819—1839), кнез Србије
    4. Михаило Обреновић (1823—1868), кнез Србије. Био ожењен Јулијом Хуњади (1831—1919), грофицом.
      1. Велимир Михаило Теодоровић (1849—1898), Михаилов ванбрачни син са Маријом Бергхаус.
    5. Тодор Обреновић (умрло као дете)
    6. Марија Обреновић (умрло као дете)
    7. Габријела Обреновић (умрло као дете)
  5. Јован Теодоровић Обреновић (1787—1850), гувернер дисктрикта рудничког и пожешког. Био ожењен Круном Михаиловић (?-1835) па Аном Јоксић (1818—1880).
    1. Обрен Обреновић (1818—1826)
    2. Јелисавета (Савка) Обреновић (1828—1834)
    3. Анастасија Обреновић (1839—1933), удата 1858. за Теодора Алексића од Мајне (1825—1891)
    4. Ермила Обреновић (1844—1918), удата 1860. за Николу Чупића, па 1867. за Тихомиља Тешу Николића (1832—1886)
  6. Јеврем Теодоровић Обреновић (1790—1856), обор-кнез шабачке нахије. Био ожењен Томанијом Богићевић (1796—1881).
    1. Милош Обреновић (1829—1861). Био ожењен Еленом Катарџи (?-1879).
      1. Милан Обреновић (1854—1901), кнез и краљ Србије. Био ожењен Наталијом Кешко (1859—1941).
        1. Александар Обреновић (1876—1903), краљ Србије. Био ожењен Драгом Луњевица (1867—1903).
        2. Сергије Обреновић (1878—1878)
        3. Ђорђе Обреновић (1889—1925), ванбрачни син краља Милана и Артемизе Христић.[9] (en:George_Obrenovic)
          1. Стефан Обреновић
            1. Панта Обреновић (?-2002), оснивач и председник „Фонда Обреновића“ у Паризу.[10][11]
      2. Томанија Обреновић (1852)
    2. Јелена (Јелка) Обреновић (1818-?), удата 1834. за Константина Хадију
    3. Симка Обреновић (1818—1837), удата 1834. за Јанаћа Германа
    4. Анка Обреновић (1821—1868), удата 1842. за Александра Константиновића.
      1. Александар Константиновић (1848—1914), пуковник.
        1. Наталија Константиновић, удата 1902. за принца Мирка Пертовића Његоша (1879—1918)
          1. Михаило Петровић Његош (1908—1986), принц из краљевског дома Петровића Његоша.
            1. Никола II Петровић Његош (рођ. 1944.), претендент на црногорски трон.
    5. Јекатарина Обреновић (1826—1848)
    6. Стана Обреновић (1828—1842)

Више од 50 наследника претендује на богатство династије Обреновић.[12]

Појава претендената на престо Србије

Након 2004. године, појавили су се потомци Јакова Обреновића полубрата по мајци Милоша Обреновића који су судском одлуком и проглашени за потомке, тврде да су законски наследници имовине династије Обреновић тј. имовине Краљице Наталије Обреновић. [13] Неки од наследника имовине Краљице Наталије Обреновић су браћа Србољуб Јаковљевић и Слободан Јаковљевић који тврде да су једини наследници имовине династије Обреновића. [14] [15] као и Предраг Јаковљевић који је старешина обновљене Краљевске куће Обреновић коју чине један део потомака Јакова Обреновића. [16] [17] [18] [19]

Задужбине

Чланови династије Обреновић оставили су иза себе многобројна здања, данас сва заштићена као споменици српске културе у 19. веку. Најпознатији међу њима приказани су у галерији.

Галерија

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 Бошњак, Милорад; Јаковљевић, Слободан (2006). Обреновићи, сакривена историја. Горњи Милановац: ЛИО. ISBN 978-86-83697-33-5.
  2. ^ Ивић, Алекса (1928). Родословне таблице српских династија и властеле (3. издање изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. Таблица бр. 16. Приступљено 10. 9. 2016.
  3. ^ Marek, Miroslav. „Obrenovic family”. genealogy.euweb.cz (на језику: енглески). Приступљено 10. 9. 2016.
  4. ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. Arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 5. 12. 2010.
  5. ^ BOŠNJAK, Milorad. „Nasleđe umesto krune | Aktuelno | Novosti”. Novosti.rs. Приступљено 5. 12. 2010.
  6. ^ Наследник: Желим да повратим славу и углед Обреновића („Вечерње новости“, 13. јун 2013)
  7. ^ Ilić, V. „Sa krunom pred Miloša | Aktuelno | Novosti”. Novosti.rs. Приступљено 5. 12. 2010.
  8. ^ „Pregled štampe - Seljak postao princ - Internet, Radio i TV stanica; najnovije vesti iz Srbije”. B92. Приступљено 5. 12. 2010.
  9. ^ „Obrenovic family”. Genealogy.euweb.cz. Приступљено 5. 12. 2010.
  10. ^ Наслеђе уместо круне („Вечерње новости“, 11. јануар 2003.), Приступљено 8. 4. 2013.
  11. ^ „Панка Обреновић, унук краља Милана (Погледи, 1. фебруар 1998)”. Архивирано из оригинала на датум 2. 4. 2015. Приступљено 15. 3. 2015.
  12. ^ Обреновиће поделио тестамент („Вечерње новости“, 21. јун 2013)
  13. ^ www.politika.rs Потомци Обреновића
  14. ^ www.telegraf.rs Слободан Јаковљевић наследник Милошеве лозе
  15. ^ www.novosti.rs Наследник породице Обреновић жели да поврати славу и углед Обреновићима
  16. ^ www.czipm.org Хералдика Обреновића - Предраг Јаковљевић
  17. ^ www.prviprvinaskali.com Хералдика Обреновића од псеудохералдике до савремене европске хералдике
  18. ^ Маја Гојковић отворила изложбу панк портрета Обреновића
  19. ^ РТС 1 "Жикина шареница" Историјски сусрет два принца

Литература

Спољашње везе

Јеврем Обреновић

Јеврем Обреновић (Горња Добриња, 18. март 1790 — Марашешти, 8/20. септембар 1856) је био најмлађи брат Милоша Обреновића, дугогодишњи обор-кнез Шабачке нахије, генерал-дивизијар и један од најзнаменитијих Шапчана и деда кнеза и краља Србије Милана Обреновића.

Јован Обреновић

Јован Теодоровић Обреновић познат и као Господар Јован (Средња Добриња, 1787—Сремски Карловци, 22. јануар 1850) је био генерал-дивизијар, командант Моравско–подринске војне области, гувернер дисктрикта рудничког и пожешког. Био је рођени брат Милоша Обреновића и Јеврема Обреновића.

Љубица Обреновић

Љубица Обреновић (Срезојевци, 14. јануар 1785 — 14. мај 1843) је била српска кнегиња, жена кнеза Милоша Обреновића, и мајка кнеза Михаила Обреновића.

Александар Обреновић

Александар Обреновић (Београд, 2/14. август 1876 — Београд, 29. мај/11. јун 1903) је био краљ Србије (1889—1903), последњи из династије Обреновић, који је, заједно са својом супругом краљицом Драгом Обреновић, убијен у Мајском преврату 1903. Краљ Александар је био син краља Милана и краљице Наталије Обреновић.

Након абдикације свог оца Милана Обреновића 1889, требало је да Србијом влада Намесништво до Александровог пунолетства. 1893. се прогласио пунолетним, укинуо Намесништво и преузео сву власт у своје руке. Овај потез га је начинио популарним. Друга одлука, која је дубоко озлоједила многе људе, је било укидање слободоумног устава из 1888. и враћање апсолутистичког устава из 1869. За време Александрове владавине, Србија је била у хаосу. 1897. године је довео свог оца Милана у Србију. Милан није остао само као краљев отац, већ је добио титулу врховног заповедника војске. Русија је била нарочито неповерљива због ове одлуке, пошто је Милан био познати аустрофил. Десет пута је мењао владу, три пута је мењао устав, а једном је накратко увео неуставно стање. Незадовољства је било и што се оженио удовицом Драгом Машин.

Незадовољство Александровом владавином је врхунац имало у мају 1903. када је група завереника предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом убила краљевски пар и бацила кроз прозор у двориште. Након смрти краља Александра, на трон Србије је дошла династија Карађорђевић.

Брусница (Горњи Милановац)

Брусница је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 742 становника.

Село је разбијеног типа и дели се на два велика краја у којима куће појединих родова образују разређене групе. У селу има свега 218 домаћинстава.

Сеоска црква је Покровица посвећена Светом Николи, до цркве је Порта. Сабори се скупљају на Богородичин Покров, Преображење и Младенце, а сеоска преслава је Бела Субота, прва после празника Духова. На Белу Суботу се литијом обилазе записи, којих има 45. Главни вашар у селу је у Белу Недељу пред Покладе.

Кроз Брусницу пролази локални пут Горњи Милановац-Прањани , а у близини је магистрални пут Београд-Чачак. Постоје и остаци некадашње железничке пруге Београд-Чачак. Овде се налазе Перов гроб у Брусници, Надгробни споменик-усамљеник у Брусници и Стари споменици на сеоском гробљу у Брусници.

Вила Златни брег у Смедереву

Вила Златни брег (позната и као Краљев виноград или вила/летњиковац династије Обреновић) смештена је на најлепшем делу града Смедерева, у насељу Плавинац, који је окренут ка северу према Дунаву и банатској равници. Кнез Милош је 1829. године у Смедереву купио виноград. Марта 1836. године кнез Милош шаље Јованчи 500 комада садница од најбољих врста смедеревске лозе за украс врта око новог здања.

Испред летњиковца налази се повећи обликовани камен, бињекташ, који је кнезу служио за лакше узјахивање коња, јер је био средњег раста и дежмекаст. Тек касније краљ Милан Обреновић уводи раскош и лакеје у овај летњиковац. Краљевски пар се ту често одмарао, па је изгледало да се двор преселио у Смедерево. Поред виле изграђено је игралиште за крикет и тенис, прво у Србији.

У том амбијенту Наталијин син, краљ Александар и краљица Драга Машин, проводили су најдуже време, склањајући се због свог необичног живота и брака, све до погибије 1903. године. За време њиховог боравка у летњиковцу су приређивана свакодневна весеља, гозбе, сусрети и игре. По убиству Александра и Драге, Наталија дарује летњиковац пуковнику Антонију Орешковићу, начелнику штаба дринске војске. Летњиковац има 30 хектара винограда и парка.

Драга Обреновић

Драгиња Обреновић — Драга (девојачко Луњевица, из првог брака Машин; Горњи Милановац, 11/23. септембар 1866 — Београд, 29. мај/11. јун 1903) била је краљица Србије и супруга краља Александра Обреновића, последњег краља из династије Обреновић.

Пре него што је постала краљица, Драга је била удовица инжењера Светозара Машина и дворска дама на двору краљице Наталије Обреновић. Убијена је заједно са својим супругом краљем Александром Обреновићем, током Мајског преврата 29. маја 1903. године по јулијанском календару, односно 11. јуна 1903. по грегоријанском.

Карађорђев парк

Карађорђев парк је аутентично историјско место логора главне устаничке војске и војничког гробља ослободилаца Београда под Карађорђем 1806. године. Споменик који је на овом гробљу подигао кнез Александар Карађорђевић 1848. године, први је споменик у Београду подигнут у славу једном историјском догађају, истовремено и први јавни споменик.

Терен парка са гробљем и спомеником једино је место са очуваним аутентичним материјалним остацима који документују боравак устаничке војске у Београду и евоцирају успомену на освајање Београда 1806. године. Последње остатке устаничког гробља, које се налазило на великом делу парка, представљају дванаест надгробних споменика на гробовима устаника, постављених у низ приликом уређења парка. Ови споменици са стилизованим крстовима и цик-цак линијама слични су сеоским надгробним споменицима на београдском подручју из тог периода. Споменик из 1848. године скроман је по облику и декорацији. Висине је 547 cm. Израђен је од жућкастог камена и обложен вештачким каменом. На мермерним плочама са стране исписан је текст посвете и текст о обнови споменика 1889. године.

Карађорђев парк је аутентично историјско место логора главне устаничке војске и војничког гробља ослободилаца Београда под Карађорђем 1806. године. Од устаничког гробља, које се налазило на великом делу парка, остало је дванаест надгробних споменика, постављених у низ приликом уређења парка. Ови споменици са стилизованим крстовима слични су сеоским надгробним споменицима на београдском подручју из тог периода.

Конак кнегиње Љубице

Конак кнегиње Љубице налази се у Београду, у улици кнеза Симе Марковића број 8. Због свог историјског и архиктетонског значаја конак има статус споменика културе од изузетног значаја.

Конак кнеза Милоша у Топчидеру

Конак кнеза Милоша у Топчидеру је конак који је за Милоша Обреновића подигнут 1831. године до 1834. године.

Крај династије Обреновић

Крај династије Обреновић је телевизијска серија у облику драмске хронике снимљена 1995. године у продукцији РТС-а. Сценарио је написао Радомир Путник, а режирао ју је Сава Мрмак. Серија дочарава политичка дешавања у животу Србије од 1899. године до мајског преврата, 29. маја 1903. када су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Обреновић убијени, а на престо доведен краљ Петар I Карађорђевић. Серија има 11 епизода, од којих су за првих 10 коришћени поуздани историјски извори, а за последње две, у којима је описан сам преврат, сценарио је, оправдано, делимично произвољан.

У осмој епизоди серије су коришћени одломци из серије Димитрије Туцовић.

Летњиковац Обреновића на Плавинцу код Смедерева

Летњиковац Обреновића на Плавинцу код Смедерева је припадао династији Обреновић као летњи двор, који је у историји дугој близу два века претрпео значајне промене. Данас је Летњиковац Обреновића један од репрезентативних објеката Владе Републике Србије, представља непокретно културно добро као споменик културе.

Милан Обреновић

Милан Обреновић (Марашешти, 22. август 1854. — Беч, 29. јануар/11. фебруар 1901) је био кнез (1868—1882) и први нововековни краљ Србије (1882—1889).

Будући српски краљ је био син Милоша Обреновића, сина Јеврема Обреновића (рођеног брата кнеза Милоша), и Елене Марије Катарџи. Милан је имао тешко детињство у Молдавији, па је његов старатељ постао кнез Михаило Обреновић. После убиства кнеза Михаила, млади Милан је изабран за његовог наследника. "Топчидерска катастрофа" га је затекла усред школовања. Васпитач Хиет му је тада рекао, да је после Михајлове смрти "он кандидат за владу". Милан му је на то одговорио: "Реците боље -'кандидат владин'". Та игра речи је показала не само извесну досетљивост, него још и тачну процену ситуације. Милан је видео да на владу долази захваљујући Блазнавцу. Ипак, пошто је био малолетан, уместо њега управљало трочлано намесништво у ком су главну улогу имали Миливоје Блазнавац и Јован Ристић. Власт је преузео 1872. године и током своје владавине ослањао се на војску. Под притиском јавности Милан је 1876. године објавио је рат Османском царству. Неспремна српска војска је поражена у Првом српско-турском рату, али је победила у Другом српско-турском рату. После овог рата Србији је на Берлинском конгресу призната независност, а у њен састав су ушли нишки, пиротски, топлички и врањски округ. Милан је био разочаран руском подршком за стварање санстефанске Бугарске, па се од тада у спољној политици ослањао на Аустроугарску, са којом је 1881. склопљена Тајна конвенција. Њоме је Милан стекао аустроугарску подршку за проглашење Србије краљевину, што се десило 1882.

Краљ Милан није имао подршку у народу, па је од страха од народне побуне одлучио да се од народа покупи сво оружје, што је био повод за избијање Тимочке буне у источној Србији. Побуна је угушена, а за њу су окривљени радикали. Тромесечни српско-бугарски рат који је 1885. почео краљ Милан Обреновић због припајања Источне Румелије Бугарској знатно је ослабио краљев положај у земљи. Краљ Милан је 1888. године донио либералнији устав, познат као Радикалски устав. Затим је абдицирао и оставио власт сину Александру и напустио земљу.

У Србију се вратио 1897. године као врховни командант војске, коју је потпуно реформисао и модернизовао. Заувек је отишао из Србије 1900. године јер није подржавао Александров брак са Драгом Машин. На њега су извршена чак четири неуспела атентата (Теразијска бомба, Смедеревски намештај, Илкин атентат и Ивањдански атентат), од којих за један (Смедеревски намештај) никада није разјашњено да ли је био атентат или само несрећни случај.

Преминуо је 29. јануара/11. фебруара 1901. године, у Бечу, од упале плућа.

Милан Обреновић (војвода)

Милан Обреновић (Брусница, између 1767. и 1780. — Букурешт, 16. децембар 1810) је био руднички војвода из Првог српског устанка и полубрат по мајци кнеза Милоша.

Милан Обреновић (кнез)

Милан Обреновић II (Крагујевац, 21. октобар 1819. — Београд, 8. јул 1839) је био кнез Србије у периоду од 13. јуна до 8. јула 1839. године, као први престолонаследник Обреновића.

Михаило Обреновић

Михаило Обреновић (4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1868) је био кнез Србије од 1839. до 1842. и од 1860. до 1868. године. Његова прва владавина се завршила збацивањем 1842, а друга атентатом.

Михаило је био други син кнеза Милоша и Љубице Обреновић. По очевој абдикацији пошао је са њим у изгнанство, али убрзо је по смрти свог старијег брата Милана, ступио на престо Србије. Пошто је био малолетан, неко време је уместо њега владало намесништво који су чинили Јеврем Обреновић, Тома Вучић Перишић и Аврам Петронијевић. Збачен је у буни коју је водио Тома Вучић Перишић. После збацивања је путовао Европом и оженио се грофицом Јулијом Хуњади.

Након што је на Светоандрејској скупштини збачен кнез Александар Карађорђевић, Михаило се вратио у Србију. По очевој смрти 1860. године по други пут постао кнез Србије. Овога пута је имао више искуства у дипломатији и управљању државом. Један од великих успеха кнеза Михаила било је уклањање османлијских тврђава, посада и флоте из Србије. Кнез Михаило је први имао идеју за стварање Балканског савеза, али због неповерења према Црној Гори и Бугарској, до тог савеза није још дошло.

У унутрашњој политици кнез Михаило је владао аутократски. Убијен је 1868. године као жртва атентата на Кошутњаку. Михаила је наследио његов синовац Милан Обреновић, унук Милошевог брата Јеврема.

Наталија Обреновић

Наталија Обреновић (Фиренца, 14. мај 1859. — Париз, 8. мај 1941.) је била супруга краља Милана Обреновића, кнегиња (1875—1882) и краљица Србије 1882 — 1888).

Стари двор

Стари двор је репрезентативно здање у Београду, на углу Улице краља Милана и улице Драгослава Јовановића, чији главни улаз гледа на Булевар краља Александра. Двор, који је подигао краљ Милан Обреновић у периоду 1881–1884, био је резиденција краља Петра I Карађорђевића (у периоду 1903–1921) и краља Александра I (1921–1922), а данас је седиште Скупштине града Београда.

Стари двор, заједно са зградом Новог двора, данас представља сведочанство првог дворског комплекса у Србији и владавине две династије, Обреновић и Карађорђевић.

Старо здање

Старо здање се налази у Аранђеловцу. Градњу је започео кнез Михаило Обреновић 1868. године, по пројекту минхенског ученика, архитекте Косте Шрепловића. Двор Старо здање је својеврстан споменик културе, током 19. века уз Капетан Мишино здање у Београду предстваљао је једну од најлепших и највећих зграда у Србији.

Обреновићи

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.