Обличка Сена

Обличка Сена је насељено место града Врања у Пчињском округу. Према попису из 2002. било је 52 становника (према попису из 1991. било је 126 становника).

Обличка Сена
Административни подаци
Држава Србија
Управни округПчињски
ГрадВрање
Градска општинаВрање
Становништво
 — 2011.52
Географске карактеристике
Координате42°37′08″ СГШ; 21°55′20″ ИГД / 42.618833° СГШ; 21.922166° ИГДКоординате: 42°37′08″ СГШ; 21°55′20″ ИГД / 42.618833° СГШ; 21.922166° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина763 м
Обличка Сена на мапи Србије
Обличка Сена
Обличка Сена
Обличка Сена на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број017
Регистарска ознакаVR

Порекло становништва

Подаци датирају из 1964. г.[1]

Обличка Сена основана је у другој половини XVIII века. Оснивач је био неки деда Милисав. досељен са Косова. Милисав је био храбар човек и имао је по једног побратима у суседним селима, Бојин Делу (Љуту) и Струганци. Милисав је имао честе сукобе са Арбанасима насељеним у суседној Бељаници сада селиште- Тамо су једном дошли Арбанаси из Бељанице. Они су му убили два брата, украли стоку и понели казан пун млека. Милисав је стигао ове Арбанасе и убио их. После тога он се за неко време са породицом преселио у село Јовац код Владичиног Хана. Касније се Милисав вратио у Обличку Сену где је продужио да се одупире Арбанасима. Једном је ухватио њихову децу којој је отсекао уши. Затим су га потерали бељаначки Арбанаси и он се сакрио у старој цркви села Тесовишта. Веровало се да Милисав "куршуми нису могли да пробију“. На самрти (умро је природном смрћу) Милисав је тражио, због мржње према Арбанасима, да не буде главом сахрањен према Бељаници, већ на север. Његов гроб правца север-југ и сада постоји.

У селу живе два рода:

  • Милисавци (42 к., Св. Никола), деле се на мање групе: Деда Јовановци, Деда Стојковци, Деда Марковци, Деда Маринковци и Деда Миленковци. Оснивач овог рода је напред поменути деда Милисав, досељен око 1770. г. из неког села на Косову. Генеалогија им је: Стојадин 70 година - Манча - Милош - Пеша - Јован - Милисав. Род се намножио од Милисављевих синова: Јована, Стојка, Марка, Маринка и Миленка. Они су били "Карађорђеви вршњаци“.
  • Подгорци (8 к., Св. Никола), род је основао неки деда Станко, који се доселио са три сина око 1830. г. Генеалогија им је: Димитрије 70 година - Милош - Стеван - Станко. Њихово порекло је из села Подгорца у Метохији. Подгорице је у Обличку Сену населио као чифчије неки господар Турчин из Врања. Он је заграбио нешто земље од потомака Милисављевих. Између становника рода Милисавци и Подгорци трајала је велика мржња до 1916. г.; нису се "пријатељили", међусобом нису говорили, чак су се на њивама гађали из пушака. За Подгорце се прича да су до 1878. г. "више држали турску страну“.

Демографија

У насељу Обличка Сена живи 52 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 62,9 година (58,6 код мушкараца и 67,6 код жена). У насељу има 27 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,93.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 355
1953. 350
1961. 330
1971. 302
1981. 216
1991. 126 115
2002. 52 52
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
52 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ "Насеља" (др. Јован. Ф. Трифуноски: Врањска Котлина
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Гоч (Врање)

Гоч је превој надморске висине око 990 метара на путу Врање - Власе, од Врања удаљен око 12 а од Власа око 13 километра, као и вис надморске висине 1106 метара, око 1 километар источно од истоименог превоја.

Гоч је део јужне, природне границе Пољанице, која се као греда на истоку и североистоку продужава преко Грота и Облика, а на западу и северозападу преко Језерске падине и Хајдучког кладенца до врха Орлова чука (1274 м).

На северним падинама ове греде извире и настаје река Ветерница.

Од Гоча се ка истоку одваја слаб пут са земљаном подлогом ка Гроту и селима Обличка Сена и Тесовиште, а ка западу нешто бољи пут до излетишта Језеро, села Сухарно и Зарбинце, и даље, шумским путем, преко Лазаровог кладенца и Црног камена (1228 м), све до села Трстена. На превоју Гоч је најближа аутобуска станица за путнике из села Сухарно и Зарбинце ка Врању и назад.

Град Врање

Град Врање је град у Пчињском округу на југу Србије. По подацима из 2004. заузима површину од 860 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 44.721 ha, а на шумску 32.478 ha).

Седиште града као и округа је градско насеље Врање. Град Врање се састоји од 27 насеља: 2 градска (Врање и Врањска Бања) и 103 сеоска насеља.

По подацима из 2002. године у граду је живело 87.288 становника. По претходном попису, из 1991. године, је било 86.518 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио 1,8‰, а број запослених износи 25.940 људи. У граду Врању се налази 60 основних, 7 средњих школа, једна виша школа и један факултет.

Сикирје

Сикирје или Секирје је насеље у Пољаници, град Врање у Пчињском округу. Од Дреновца, где је седиште Месне заједнице којој припада, Сикирје је удаљено око 3, а од Власа око 8 км. Према попису из 2002. било је 153 становника (према попису из 1991. било је 221 становника).

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.