Облик државе

Облик државе или врста државе је структура, одређени модел државног уређења, укључујући и врсте територијалне организације, принципе, начине формирања и интеракције органа државне власти, као и метод добијања власти, како би се обезбједила примјена одређене државне политике.[1] Скуп различитих знакова државног уређења разликује једну државу од друге.

До различитог облика државе долази усљед утицаја различитих фактора, као што су историјски, привредни и политички фактори. Главни међу њима су сљедећи:[2]

  • историјска традиција развоја националне државе;
  • историјске карактеристике формирања националне државе;
  • реални однос друштвених снага у земљи;
  • национални састав становништва;
  • менталитет становништва;
  • страно присуство;
  • животни стандард;
  • степен утицаја бивших метропола на избор облика државе у пријашњим колонијама;
  • улога међународне заједнице.

Облик државе у сваком случају зависи од изазова са којим се држава суочава и начина на који функциониште.

Елементи облика државе

Типологија облика државе

Монократски облик државе

У основи организације државне власти лежи принцип самовлашћа. Државна власт је концентрисана у рукама једне особе (султан у Оману), или једног државног органа (Виши савјет емира у УАЕ) или нека друга врста државних органа (нацистички режим у Њемачкој и фашистички режим у Италији, режим Идија Амина у Уганди 1979.). За такву државну власт карактеристичан је затворени тоталитарни режим, који онемогућава утицај интересних група на власт, штавише, да такви напори могу довести до сурових казни. У држави влада идеолошки монизам, једностраначје или је усвојен принцип једног мандата за владајућу партију.[3]

Монократски облик државе може имати сљедеће варијанте:

  • Теократска монократија, постоји у земљама муслиманског фундаметализма (Саудијска Арабија, Катар, УЕА).
  • Екстремистичка (фашистичка) монократија (фашистичка Италија, нацистичке Њемачка, Франкова Шпаније, режим Црвених кмера у Камбоџи);
  • Милитаристичка монократија, када државна власт припада војном савјету, а у ствари њеном лидеру (Садам Хусеин у Ираку, у данашње вријеме Мјанмар, Фиџи).
  • Монократија тоталитарног социјализма (СССР, од 1953. Сјеверна Кореја).

Поликратски облик државе

Одликује се подјелом власти, постојањем више центара моћи на националном нивоу (шеф државе, влада, скупштина, судство, органи уставне контроле), одређеним степеном децентрализованог управљања територијама, државним режимом којим доминирају демократске методе управљања, повезане са редовним изборима, као и потрага за компромисом и консензусом, гарантовањем права грађана.[3]

Поликратски облик државе може имати сљедеће варијанте:

Види још

Извори

  1. ^ Теория государства и права / Под ред. Пиголкина А. С. — Изд-во: Городец, 2003. — С. 42.
  2. ^ Мелехин А. В. Теория государства и права: учеб. / А. В. Мелехин. — М. : Маркет ДС, 2007. — С. 154.
  3. 3,0 3,1 Чиркин В. Е. Государствоведение: Учебник / В. Е. Чиркин. — М. : Юристъ, 1999. — С. 132—135.
Америчка Самоа

Америчка Самоа (самоански: Amerika Samoa, енглески : American Samoa), територија је у склопу САД у јужном Пацифику југоисточно од независне државе Самоа. Зове се још и Источна Самоа, за разлику од Западне (Самоа). Ова територија је у самом средишту Полинезије. Њена ликација је центрирана на 14,2710° Ј, 170,1322° З. Она је на источној граници Међународне датумске границе, док је независна Самоа западно од ње.

Америчка Самоа се састоји од пет главних острва и два корална атола. Највеће и најнасељеније острво Тутуила, са Мануа острвима, Роуз атолом, и Свејнс острвом су обухваћени овом територијом. Сва острва изузев Свејнс острва су део Самоански острва, лоцираних западно од Кукових острва, северно од Тонга, и око 300 миља (500 km) јужно од Токелауа. На западу су острва Валис и Футуна групе.

Априла 2019. године популација Америчке Самое је била апроксимативно 55.689 људи. Већина њих су „национални припадници али не и држављани Сједињених Држава по рођењу”. Већина становника Америчке Смое је двојезично и може течно да гвори енглески и самоански. Самоански је исти језик који се говори у суседној независној Самои.

Укупна копнена површина је 199 km2 (76,8 sq mi), што је нешто више од града Вашингтона. Америчка Самоа је најјужнија територија Сједињених Држава и једна од две територије САД јужно од екватора, заједно са ненасељеним острвом Џарвис. Туна производи су главни извозни производ, а главни трговачки партнер су Сједињене Државе. Америчка Самоа је члан Пацифичке заједнице од 1983. године.

Током пандемије грипа из 1918. године, гувернер Џон Мартин Појер је претворио територију у карантин, и због његових акција, Америчка Самоа је једно од малобројних места на свету где није било смртних случајева узрокованих шпанском грозницом.

Америчка Самоа је позната по томе што има највећу стопу војног уписа од било које америчке државе или територије. Од 9. септембра 2014. године, локална станица за регрутацију америчке војске у Паго Пагу била је рангирана као прва по броју регрута међу 885 армијских регрутних станица и центара под Регрутном командом армије САД, која обухвата 50 држава, Колумбијски округ, Порторико, Гвам, Америчка Девичанска Острва, Комонвелт Северних Маријанских острва, Савезне Државе Микронезије, Палау, Маршалска острва, Јужну Кореју, Јапан и Европу.

Божићно Острво

Божићно Острво (енгл. Christmas Island) је зависна територија у Индијском океану, 360 километара југозападно од острва Јаве. Административно припада Аустралији, као „спољна територија“. Смештено је на 10°43‘ јгш и 105°60‘ игд.

Гваделуп

Гваделуп (франц. Guadeloupe) је једна од француских прекоморских територија и уједно највеће острво малог архипелага у Малим Антилима (Карипско море). Налази се око 600 километара северно од обале Јужне Америке, и 600 километара источно од Доминиканске Републике.

Кристифор Колумбо је био први европљанин који је открио ово острво, 4. новембра 1493. Назвао га је Гваделупе по шпанском ходочасничком центру Санта Марија де Гваделупе. Упркос отпору локалних индијанаца, Французи су успели да колонизују Гваделуп 1635.

Гвам

Територија Гвам (енгл. Territory of Guam, чам. Guåhan), острво је у западном Пацифику и територија САД.

Становници су већином Чаморои који су населили острво отприлике пре 3.500 година. Острво је највеће и најјужније од свих Маријанских острва. Главни град је Хагатња (Hagåtña), стари назив је Агања (Agaña). Привреда Гуама углавном зависи од туризма (већином из Јапана) и база америчке војске).

Први становници овог острва били су Негритоси, ниски тамнопути народ коврџаве косе и очију чија боја варира од смеђе до црне. Потекли су из делова југоисточне Азије. Одатле су вероватно дошли услед климатским промена насталих за време последњег до сада леденог доба. Није искључено ни то да су их народи северно и западно од њих приморали да напусте своје постојбине и населе се у Малезији, Новој Гвинеји, Малинезији, Меланезији и Филипинима. Судећи по радиоактивном угљенику, научници су установили да су Негритоси настањивали Нови Гвинеју више од 40.000 година.

Западна Немачка

Западна Немачка је неформално, али најчешће коришћено име за Савезну Републику Немачку (СРН; нем. Bundesrepublik Deutschland, BRD) од 1949. до 1990, када СР Немачкој није припадала Источна Немачка. Од немачког уједињења 1990, Савезна Република Немачка се једноставно назива Немачка.

Савезна Република Немачка је проглашена 23. маја 1949. са Боном, као њеним главним градом. Састојала се од Британске, Америчке и Француске окупационе зоне. Западна Немачка је прогласила потпуну сувереност над својом територијом 5. маја 1995, када су окупационе трупе отишле, баш као што је то био случај и у Источној Немачкој са Црвеном армијом.

Западна Немачка је приступила НАТО-у 9. маја 1955, у зениту Хладног рата. С друге стране Источна Немачка је поред ње с пркосом бивствовала као чланица Варшавског пакта. Бивши главни град, Берлин, је такође био подељен на Источни Берлин и Западни Берлин, али је Западни Берлин био саставни део Западне Немачке.

После пада Берлинског зида, 9. новембра 1989, уједињење две Немачке је брзо аранжирано: формално, Савезна Република Немачка је себи припојила Источну Немачку, и данас се једноставно зове Немачка. То се десило 3. октобра 1990, а четири окупационе силе су се повукле 15. марта 1991. године.

Кајманска Острва

Кајманска Острва (енгл. Cayman Islands) су прекоморска територија Уједињеног Краљевства у западном делу Карипског мора. Састоје се од острва Велики Кајман (Grand Cayman), Кајман Брак (Cayman Brac) и Мали Кајман (Little Cayman). Острва су позната као главни међународни центар за избегавање пореза (offshore banking).

Кокосова Острва

Кокосова Острва или Острва Килинг (енгл. Cocos Islands, Keeling Islands) је група од 27 малих коралних острва у источном делу Индијског океана, која су у саставу Аустралије. Удаљена су око 1.000 километара западно од Суматре.

Кукова Острва

Кукова Острва (маорски Kūki 'Āirani, енглески Cook Islands) су самоуправна аутономна парламентарна демократија у слободној асоцијацији са Новим Зеландом. Нови Зеланд је одговоран за спољну политику и одбрану. У последње време Кукова Острва теже да имају независну спољну политику. Населили су их око 600. године Маори са оближњега острва Тахити. Постали су британски протекторат 1888. понајвише због страха од француске окупације. Нови Зеланд је 1901. извршио анексију Кукових Острва. Под новозеландским протекторатом остали су до 1965. Циклон је током 1997. оштетио 80% кућа на острвима.

Кукова Острва се састоје из 15 острва вулканског и коралног порекла. Налазе се у архипелагу Полинезије у јужном Пацифику. Острва се деле у две групе: северна и јужна.

Главно острво је Раротонга на коме се налази престоница Аваруа, међународни аеродром и мноштво хотела. Друга значајна острва су: Аитутаки, Атиу, Мангаиа, и Пенрин. Од поменутих, једино је Пенрин у северном делу архипелага.

Становништво су, углавном, Маори полинежанског порекла.

Туризам је главна привредна грана. Међу значајнијим привредним гранама истичу се офшор банкарство, вађење бисера , рибарство и воћарство.

Ова острва не треба мешати са острвом Кук у јужном Атлантском океану.

Мартиник

Мартиник (франц. Martinique) је француска прекоморска острвска територија у источном делу Карипског мора, око 450 km североисточно од обале Јужне Америке. Једно је од Острва приветрине.

Млетачка република

Млетачка република (итал. Repubblica di Venezia, касније Repubblica Veneta; венец. Repùblica de Venèsia, касније Repùblica Vèneta), била је средњовековна аристократска трговачка република, чији је главни град била Венеција.

Монтсерат

Монтсерат је острво у Карипском мору, део ланца острва Мали Антили (енгл. Lesser Antilles). Име је острву дао Кристифор Колумбо током свог другог путовања у Нови Свет 1493. Монтсерат се често назива и „смарагдно“ острво у Карибима, због сличности са ирском вегетацијом, као и због ирског порекла већине становника острва који су били први европски досељеници.

Монтсерат има статус прекоморска територија Уједињеног Краљевства. Службено име је Крунска Колонија Монтсерат (енгл. The Crown Colony of Montserrat). Услед ерупције вулкана Суфрије 18. јула 1995. главни град Плимут је уништен а две трећине становника је морало да напусти острво. Ерупције овог вулкана се јављају и данас али у мањим размерама.

Облик владавине

Облик владавине је елемент облика државе, који дефинише систем организације највиших државних органа, поступак њиховог формирања, вријеме активности и надлежности, и редослијед интеракције ових тијела међу собом и са становништвом, као и степен учешћа јавности у њиховом формирању.

Облик владавине у ужем смислу је организација виших државних органа власти (начин организовања врховне власти у држави).

Облик владавине у ширем смислу је начин организације и интеракције свих органа власти државе.Облик владавине не треба мјешати са обликом државне власти и политичким системом државе. Све заједно, те три карактеристике су комплементарне једна другој и описују облик државе.

Облик владавине показује:

како настају највиши органи власти у држави;

каква је њихова структура;

који је принцип у основи интеракције међу државним органима;

како изградити однос између врховног ауторитета и обичних грађана;

у којој мјери организација државе омогућава осигурање права и слободе грађана.Облик владавине је најстарији елемент који карактерише структуру власти, који је почео да се изучава још у Античкој Грчкој. У различитим периодима историје, Облик владавине имао је другачије значење. У аграрном друштву облик владавине је био сведен само на начин избора шефа државе — путем насљеђивања или путем избора. Са распадом феудализма и преласком на индустријско друштво, у пратњи слабљења моћи монарха, јавља се консолидација представника народа, а Облик владавине почео је да се развија. Највећи значај придобило је не то како је протекао пренос власти — путем насљедства или бирањем шефа државе у земљи, него то како је организован однос између шефа државе, скупштине, судства, како да међусобно уравнотеже своја овлашћења, тј. како да подјеле власт.

Полибије

Полибије (око 203 - 118. пре н. е, грч: Πολυβιος) је био грчки историчар. Најпознатија књига му је „Историје“, која покрива период између 220. и 146. године п. н. е. Сматра се наледником Тукидида и претечом историјског истраживања у данашњем смислу, пре свега због свог систематичног трагања за узроцима историјских догађаја и процеса.

Полибију се приписује и метод шифровања порука уз помоћ „Полибијевог квадрата“, у којем се слова распоређују слева надесно и од горе надоле у систему од 5 х 5 квадрата који су изнад и са леве стране означени са по 5 бројева. На основу бројних шифара и укрштања колоне и реда добијају се појединачна слова шифроване поруке.

Провео је 16 година у Риму као заробљеник пошто је претходно био један од вођа противримског Ахајског савеза у Грчкој. Тамо је имао прилике да посматра изблиза организацију и функционисање Римске државе и њему припада слава да је први извршио њену политичку анализу.

Међутим, основне идеје од којих је он пошао нису изворно његове већ углавном идеје Платона и Аристотела. Прва је идеја о постојању правилних и изопачених облика влада. Друга је о цикличном смењивању ових облика сходно извесној законитости. Трећа је идеја о томе да је најбоља мешовита влада.

Полибије усваја Аристотелову класификацију облика државе, по којој има шест облика, три правилна и три изопачена: монархија, аристократија и демократија и тиранија, олигархија и охлократија (изопачен облик демократије). Полибије је посебну пажњу посветио утврђивању законитости у смењивању ових облика.

Према Полибију, први облик владе јесте владавина једног, заснована на сили као последица слабости маса услед поплава и других несрећа. Са развојем друштва појављује се идеја правде и самодржац почиње да влада на основу правде и пристанка маса, а не на основу силе — тиме је остварена монархија. Али поступно крај престаје да поштује правду и претвара се у тиранина. Отпором против њега руководе најбољи људи који заводе аристократију. Ова се међутим кварењем претвара у олигархију, а ова, опет, изазива револт маса и демократију. Кад народ постане са своје стране тиранин, онда је то охлократија. Овај облик опет изазива владу једног новог деспота, која се заснива на сили и циклус почиње испочетка.

По њему, ако се жели постићи стабилна влада, мора се успоставити мешовит облик државе, који су препоручивали Платон и Аристотел. Полибије мешовиту владу схвата буквално, за разлику од поменутих, дакле као мешавину равноправних елемената разних облика. Притом је развио и једну врсту теорије о подели и равнотежи власти. У његовој влади су помешана три облика - монархија, аристократија и демократија. Конзули у њој представљају монархију, Сенат аристократију а Скупштина демократију и они се међусобно ограничавају и контролишу. Полибије је претходник Монтескјеа.

Република

Република (лат. res publica — ’општа ствар’ или ’опште добро’) је облик државе, у коме се сви органи државне власти бирају на одређено вријеме, формирају се институције представнице власти (нпр. скупштина), а грађани имају лична и политичка права. Најважнија карактеристика републике као облика владавине је бирање шефа државе, чија функција није насљедна и не постоје методе преноса власти.

Примарна позиције моћи унутар републике нису наследне, али се остварују путем избора који изражавају „сагласност оних којима се влада”. Према томе, од таквих лидерских позиција се очекује да поштено представљају тело грађана. То је облик власти под којим шеф државе није монарх. У америчком енглеском језику, дефиниција републике се такође може специфично односити на владу у којој изабране особе представљају грађанско тело, што је другде познато као представничка демократија (демократска република) и извршна моћ базирана на владавини права (конституциона република).Године 2006. од 190 држава, 140 су званично биле републике. Године 2017, 159 од 206 суверених земаља у свету је користило реч „република” као део њиховог званичног имена – мада нису све од њих републике у смису постојања изабране владе, нити се реч „република” користи у именима свих нација са изабраним владама. Док шефови држава често имају тенденцију да тврде да они владају само уз „сагласност владаних”", утврђено је да су избори у неким земљама одржани само с циљем стварања илузија, пре него ради стварне сврхе реалног пружања грађанима истинске могућности избора њихових лидера.Термин „република” је први пут био скован око 500 п. н. е. у Риму, али је током времена термин прошао кроз неколико промена значења. Иницијално латински термин „res publica” је означавају рану „парцијалну форму демократије” попут оне у Риму из периода око 500 п. н. е. до око 27 п. н. е. У тој раној Римској парцијалној демократији, моћ аристократије или патрицијске класе која је држала сва места у Римском сенату, била је под контролом институције конзулата, чија су два конзула/вице-владара бирали годишње слободни грађани или Плебејци Рима. Древна Римска дефиниција речи разликује се од модерне употребе тог термина, где нема руководећих позиција које се ограничавају само на „владајућу класу”.Најчешће је република једна суверена држава, али постоје и потсуверени државни ентитети који се називају републикама, или који имају владе које су описане као републиканске по природи. На пример, члан IV устава Сједињених Америчких Држава „гарантује свакој држави у овој унији републиканску форму владе”. У контрасту с тим, бивши Совјетски Савез, који је описивао себе као групу „република” и исто тако као „федералну мултинационалну државу састављену од 15 република”, у ствари је имао ауторитарну форму владе уместо републиканске. Изборни систем у тој држави је имао такву структуру да је аутоматски био гарантован избор кондидата које је спонзирала влада.

Сан Марино

Сан Марино (итал. San Marino), званично Најузвишенија Република Сан Марино (итал. Serenissima Repubblica di San Marino), или често скраћено као Република Сан Марино (итал. Repubblica di San Marino), држава је у јужној Европи, на источном ободу Апенина. У потпуности је окружен територијом Италије.

Токелау

Токелау (енгл. Tokelau) је архипелаг три полинезијска острва у Пацифику, под суверенитетом Новог Зеланда.

Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске

Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске (енгл. United Kingdom of Great Britain and Ireland) је било званично име Уједињеног Краљевства између 1801. и 1927. Већи део Ирске се одвојио и основао Ирску Слободну Државу. Акт о краљевским и парламентарним титулама из 1927. је изменио назив Парламента Уједињеног Краљевства како би тачније одражавао промене у границама државе и тај закон се сматра тренутком када је промењено и име држави.

Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске је настало 1. јануара 1801. по одредбама Закона о унији из 1800. којим су независна краљевства Велике Британије и Ирске уједињена. Краљевство Велике Британије је настало 1707. године уједињењем некадашњих посебних краљевстава Енглеске и Шкотске.

Данашње Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске је наследник Уједињеног Краљевства Велике Британије и Ирске, са истим уставним и парламентарним системима, али заузима само део претходне територије. Јужни део Ирске који се одвојио од уније данас представља Републику Ирску. Он обухвата исту територију као бивша Ирска Слободна Држава, али је усвојио нови устав 1937. године.

Француска Гвајана

Француска Гвајана или Француска Гијана (франц. Guyane française, службено франц. Guyane) је прекоморски департман Републике Француске. Са површином од 86.504 km², највећи је француски департман и површином највећа територија Европске уније изван Европе. То је једина француска, а уједно и једина територија Европске уније у Јужној Америци. Екваторска шума покрива највећи део територије Францсуке Гвајане.

Службено име департмана у европским и француским круговима је Гвајана. Придев „француска“ се додаје још из колонијалних времена, кад су постојале три Гвајане: Британска Гвајана (данас Кооперативна Република Гвајана), Холандска Гвајана (данас Суринам) и Француска Гвајана.

Хабзбуршка монархија

Хабзбуршка монархија (њем. Habsburgermonarchie), некад и Аустријска монархија (њем. Österreichische Monarchie) или Дунавска монархија (њем. Donaumonarchie), незваничан је назив који користе историчари за земље и покрајине којим је владао млади аустријски огранак династије Хабзбург до 1780. године, а затим њен насљедник династија Хабзбург-Лорен све до 1918. Монархија је била сложена држава састављена од територија унутар и изван Светог римског царства, уједињена само под једним монархом. Династички главни град је био Беч, осим од 1583. до 1611. године, када је био премјештен у Праг. Од 1804. до 1867. Хабзбуршка монархија је била формално уједињена као Аустријско царство, а од 1867. до 1918. као Аустроугарска монархија.

Глава аустријске гране династије Хабзбург је често био изабрани Свети римски цар све до распада царства 1806. године; од 1415. до распада царства 1806. само Карло VII није био хабзбуршки владар Аустрије. Два ентитета никада нису била погранична, Хабзбрушка монархија је покривала многе земље изван Светог римског царства, а већином Царства су владале друге династије. Хабзбуршка монархија обично није укључивала све територије којим су владали Хабзбурзи. Старија грана династије је владала Шпанијом до 1700, али се обично није укључивала у дефиницију „Хабзбуршке монархије” након владавине Карло V, који је подијелио династију између аустријских и шпанских грана након своје абдикације 1556. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.