Област

Област је део неке територије издвојен приликом регионализације по неком карактеристичном обележју:

Многи аутори област сматрају највишом у категорији географских регија. У Бугарској и Русији „област“ је административно-територијална јединица.

Области у Југославији

AdminSRB49
Подела Народне Републике Србије на области 1949-1951. године.

У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца области су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују бановине. У то време у Југославији је било 33 области.

У ФНРЈ области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана Аутономна Косовско-метохијска област и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У Хрватској су 1945. године формиране области Далмација и Славонија, као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у Црној Гори образују области као административне јединице и било их је 23, и то у Словенији: Горишка (седиште Нова Горица), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште Сплит) Загребачка, Карловачка, Осјечка (Славонска) и Ријечка (Истарска); у Босни и Херцеговини: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у Македонији: Битољска, Скопска и Штипска и у Србији: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште Зајечар) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.

Српске аутономне области

Српска аутономна област или скраћено САО је назив за српске аутономне територијалне заједнице у СР Хрватској и СР Босни и Херцеговини, у току процеса распадања Југославије.

Види још

Литература

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд
Абруцо

Абруцо (итал. Abruzzo) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем делу земље. Главни град је Л'Аквила, а највећи град и економско средиште је Пескара.

Покрајина Абруцо је позната као изразито планинска област која се стрмо спушта ка Јадрану.

Ареал

Ареал (од лат. area - област) је део територије или акваторије у коме одређена популација/врста врши животне процесе. Облик и величина ареала су резултат како интеракције еколошких фактора са популацијом/врстом, тако и њеном филогенетском историјом.

Границе ареала су у ствари границе распрострањености. Ареал појединих биљних врста је последица више фактора:

историјског развоја врсте

специфичних особина њеног распростирања

њене екологије

генетике.По облику ареал може бити:

компактан

дисјунктан

тракастАреале проучава биолошка дисциплина хорологија.

Арканзас

Арканзас (енгл. Arkansas), савезна је држава САД, која се налази у њеном јужном делу. Главни град је Литл Рок.

Рељеф је разнолик и варира од планинских региона Озарк и Оуачита, преко густо пошумљене територије на југу, до источних низија дуж реке Мисисипи и делте Арканзаса.

Арканзас је са површином од 137.732 km² 29. највећа савезна држава, а са а 2.949.131 становника (процена из 2012) је 32. најнасељенија савезна држава.

Највећи град је престоница Литл Рок, који се налази у централном делу државе и представља саобраћајни, пословни, културни и административни центар. Северозападни део државе, укључујући урбану област Фајетвил-Спрингдејл-Роџерс и урбану област Форт Смит, је такође важан демографски, образовни и привредни центар. Највећи град у источном делу је Џоунсборо.

Територија Арканзас је примљена у Сједињене Државе као 25. држава, 15. јуна 1836. Арканзас се повукао из Сједињених Држава и ступио у Конфедеративне Америчке Државе током Грађанског рата. По повратку у Сједињене Државе, Арканзас је економски трпео због ранијег ослањања на робовску радну снагу и планташку пољопривреду, тако да је економски и друштвено заостајао за другим деловима САД. Белачки интереси су наставили да доминирају у политичком животу Арканзаса све до појаве покрета за грађанска права средином 20. века. Арканзас је почео да диверсификује своју привреду након Другог светског рата, и она се сада ослања на услужну привреду, као и на разне нове гране производње, поред традиционалне производње памука и пиринча.

Босна

Босна је историјско-географска област на Балканском полуострву око истоимене реке и северни део Босне и Херцеговине. У раном средњем веку су је населили Словени, па се касније јавља и под именом Врхбосна и била је под влашћу породица босанских племића који су били вазали угарских краљева све до 1377. када постаје краљевина и свој врхунац достиже под босанским владаром Твртком I Котроманићем који се проглашава краљем Србља, Босне, Далмације те западниех страна. Првобитно (12 cт.) је обухватала област око горњег тока истоимене реке и слив Лашве до Криваје, док се данас под термином Босна подразумева много шира област која обухвата северни део Босне и Херцеговине са вододелницом Црног и Јадранског мора као њеном грубо повученом јужном границом.

Бруклин

Бруклин (енгл. Brooklyn) је једна од пет градских области града Њујорка и чини округ Кингс. Област се налази на југозападном делу острва Лонг Ајланд и са 2,6 милиона становника најнасељенија је област града Њујорка, а општина Кингс је уједно и седма најнасељенија општина у САД.

Бруклин је био независан град до 1898. године. Име је добио по холандском граду Брукелену.

Вербано-Кузио-Осола

Округ Вербано-Кузио-Осола (итал. Provincia del Verbano-Cusio-Ossola) је округ у оквиру покрајине Пијемонт у северозападној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је град Вербанија.

Површина округа је 2.255 км², а број становника 162.757 (2008. године).

Војводства Пољске

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa):

Војводства су груписана у веће области које се користе за статистичке извештаје.

Област I: 7.7 милоиона становника, Друштвени доходак (GDP) 50,5 % просека ЕУ

Мазовско (Mazowieckie, MA)

Лођ (Lodzkie, LD)

Област II: 8,0 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 39,5 % просека ЕУ

Шлеско (Śląskie, SL)

Малопољско (Malopolskie, MP)

Област III: 6,8 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 28,1 % просека ЕУ

Светокришко (Swietokrzyskie, SW)

Поткарпатје (Podkarpackie, PK)

Подласко (Podlaskie, PD)

Лублин (Lubelskie, LU)

Област IV: 6,1 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 39,5 % просека ЕУ

Великопољско (Wielkopolskie, WP)

Лубуш (Lubuskie, LB)

Западно Поморје (Zachodniopomorskie, ZP)

Област V: 4,0 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 38,3 % просека ЕУ

Доње Шлеско (Dolnoslaskie, DS)

Ополе (Opolskie, OP)

Област VI: 5,7 милиона становника, Друштвени доходак (GDP) 35,0 % просека ЕУ

Кујавско-Поморје (Kujawsko-Pomorskie, KP)

Поморје (Pomorskie, PM)

Варминско-Мазурско (Warminsko-Mazurskie, WM)

Далмација

Далмација је историјско-географски регион на источној обали Јадранског мора, у Хрватској, која се протеже од острва Раб на североистоку до улаза у Бококоторски залив на југоистоку. Ширина Далматинске Загоре, залеђа Далмације, је у распону од 50 km на северу, али се на југу ширина смањује на неколико километара.

Далмација је подељена у четири жупаније, а најважнији градови региона су Задар, Шибеник, Сплит и Дубровник. Остали већи градови у Далмацији су Биоград на Мору, Каштела, Сињ, Солин, Омиш, Книн, Метковић, Макарска, Трогир, Плоче, Триљ и Имотски.

Највећа далматинска острва су Дуги Оток, Угљан, Пашман, Брач, Хвар, Корчула, Вис, Ластово и Мљет. Највеће планине Далмације су Динара, Мосор, Свилаја, Биоково, Мосећ и Козјак. Реке Далмације су Зрмања, Крка, Цетина и Неретва. У Далмацији се налази неколико националних паркова: крашки кањон Пакленица, Корнатски архипелаг, слапови Крке и острво у острву на Мљету.

Казахстан

Казахстан (каз. Қазақстан, рус. Казахстан), званично Република Казахстан (каз. Қазақстан Республикасы, рус. Республика Казахстан) је држава у средњој Азији. Површином је девета земља на свету, али већи део територија чини слабо насељена степа. На западу излази на Каспијско море. Граничи се на северу са Русијом, на истоку са Кином и на југу са Киргистаном, Узбекистаном и Туркменистаном.

Казахстан је девета држава по површини у свету, али је шездесет друга по броју становника са шест по квадратном километру. Број становника у 2006. години је износио око 15.300.000, за разлику од 1989. године када је број становника био око 16.400.000, због емиграције Руса и Поволошких Немаца.

Већи део историје простор данашњег Казахстана су насељавала номадска племена. До 16. века су се формирали Казаси као засебна група, састављена од три хорде. Руси су на овај простор први пут дошли у 18. веку, а до средине 19. века цели Казахстан је постао део Руске Империје. Након Октобарске револуције 1917. и Руског грађанског рата који је уследио, територија Казахстана неколико пута бива реорганизована да би 1936. године била основана Казашка ССР у оквиру Совјетског Савеза. Током 20. века Казахстан је био место многих совјетских пројеката, као што су Хрушчовљева "Девичанска поља", затим космодром у Бајконуру и полигон у Семипалатинску, примарна совјетска локација за тестирање нуклеарног оружја.

Казахстан је прогласио независност 16. децембра 1991. године, као последња совјетска република која је то урадила. Дотадашњи комунистички лидер Нурсултан Назарбајев постао је први и досад једини председник Казахстана. Казахстан је чланица УН, ОЕБС, СЗО, Савета туркофоних држава, Партнерства за мир, Шангајске организације за сарадњу, ОДКБ, Заједнице независних држава и Евроазијске економске уније.

Квинс

Квинс (енгл. Queens) округ је и једна од пет градских области града Њујорка. Област се налази на западном делу Лонг Ајланд острва и на простору од 461.7 km² броји 2.229.379 становника. Квинс је етнички најразноврснија област у САД и једна од најразноврснијих у свету.

Краљевина Југославија

Краљевина Југославија је била држава у југоисточној Европи, која је већим делом захватала Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Постојала је од 1. децембра 1918. до 29. новембра 1945. Заузимала је територију данашње Србије, Босне и Херцеговине, Републике Македоније и Црне Горе, и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу краљевине се налазила династија Карађорђевића.

Македонија

Македонија је историјски и географски регион на Балкану, административно подељен између Грчке (Егејска Македонија), Северне Македоније (Вардарска Македонија), Бугарске (Пиринска Македонија), те незнатним делом Албаније и Србије (део Вардарске Македоније).Успон Македоније од мале краљевине на периферији Грчке до најјаче силе хеленског света (и шире) трајао је 25 година тј. током владавине Филипа II Македонског. Филипове војне реформе многоструко су увећале ефикасност македонске војске. Македонско освајање Грчке започело је 357. године п. н. е., а завршено је победом код Херонеје 338. године п. н. е. када је Атина признала Македонију за хегемона. Филипов наследник Александар Македонски начинио је од Македоније највећу дотадашњу државу. Његовим освајањем Персије започиње нова ера историје старог века у којој ће токови грчке, македонске и историје старог истока тећи у истом смеру — хеленизам (331—330. п. н. е.).

Марке

Марке (итал. Marche) је једна од 20 регија Италије. Налази се у њеном средишњем дијелу. Главни град је Анкона, а значајнији градови су Пезаро и Урбино.

Покрајина Марке је позната као изразито планинска област која се стрмо спушта ка Јадрану.

Менхетн

Менхетн (енгл. Manhattan) је острво и градска област Њујорка и чини округ Њујорк. Окружен је рекама Хадсон и Ист.

Менхетн има 1.537.195 становника, али је најмања градска област града Њујорк са површином од 61,4 km2, због чега има највећу густину становништва од чак 25.800 ст/km2.

Менхетн се често означава као економски и културни центар Сједињених држава. На њему се налазе Волстрит, Тајмс сквер, Седиште УН-а. Некретнине на Менхетну су међу најскупљима у свету и многи медијски конгломерати су смештени у овој њујоршкој градској области.

На Менхетну се налази главна управа града Њујорка, односно градска скупштина и општински суд Њујорка, па је Менхетн уједно и централна градска област града. Због тога се у званичним документима зове само Њујорк, NY, што није случај за остале четири градске области града, које се користе својим изворним именима тј. Квинс, Бруклин, Бронкс, и Статен Ајланд.

Молизе

Молизе (итал. Molise) је једна од 20 покрајина Италије. Налази се у њеном јужном делу земље. Главни град је Кампобасо, а други по величини и значају је град Изернија.

Покрајина Молизе је позната као једна од најмањих покрајина у држави. Она је на зачељу и по многим другим одликама - по броју становника, по густини насељености, по нивоу развијености.

Позивни телефонски број

Позивни телефонски број је јединствен број за сваку државу, град или област. Користи се код међународних и међумесних телефонских позива. Позивни телефонски број је углавном у следећем формату:

+381 11 1234567 (међународни) или 011 1234567 (међумесни)У овом случају, "+" означава излаз из земље (најчешће 00 или 99), 381 означава позивни телефонски број за Србију, 11 позивни за фиксног претплатника у Београду, а 123456 број телефона претплатника.

Тамаулипас

Држава Тамаулипас (шп. Estado de Tamaulipas), савезна је држава Мексика. Налази се на североистоку земље, на обали Мексичког залива. Има површину од 79.384 km² и 3.020.225 становника (попис 2005).

На северу се граничи са САД (Тексас). Границу представља река Рио Гранде. На истоку је мексичка држава Нови Леон, а на југу државе Веракруз и Сан Луис Потоси.

Главни град државе је Сијудад Викторија, али су већи од њега градови уз америчку границу: Нуево Ларедо, Рејноса и Матаморос, као и лука Тампико.

Област је први пут политички организована 1774. под именом Нуево Сантандер. Као држава је формирана 1824.

Украјина

Украјина (укр. Україна) је држава у источној Европи. Настала је 1991. године, одвајањем Украјинске Социјалистичке републике од Совјетског Савеза.

Граничи се са Русијом на североистоку и истоку, Белорусијом на северу, Пољском, Словачком и Мађарском на западу, Румунијом и Молдавијом на југозападу, а на југу излази на Црно море и Азовско море. Територија данашње Украјине је била средиште источнословенске културе у средњем веку, пре него што је подељена између разних сила, као што су Русија, Пољска, Литванија, Аустријско царство и Османско царство. Кратки период независности (1917—1921) након Октобарске револуције 1917, окончан је укључивањем Украјине у Совјетски Савез 1922. (Украјинска ССР). Изузев Крима, садашње границе Украјине успостављене су 1954, а независност је стекла након распада Совјетског Савеза, 1991. године.

Главни и највећи град је Кијев са 2.814.258 становника, у њему се налазе седиште институција Украјине и представља њен политички, административни, економски, универзитетски и културни центар. Украјина је члан ЗНД, такође има статус посматрача у ОДКБ и Евроазијској унији.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.